Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i kome pomaže</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest psihoterapeuti

Pametne tehnologije postale su neizostavni deo naših života, unele olakšanje, ali i zabrinutost za bezbednost i mentalno zdravlje. Algoritmi prepoznaju emocije i predviđaju ponašanje preciznije nego što ga većina ljudi razume, virtuelna realnost omogućava da strah pogledamo pravo u oči, a iz senke alternativnih pokreta u medicinsku praksu vraća se regulisana upotreba psihodeličnih supstanci.







<h2 class="wp-block-heading">Veštačka inteligencija kao psihoterapijski savetnik</h2>



Većina ljudi odavno koristi aplikacije praćenje fizičke aktivnosti, spavanja, disanja ili pulsa, a platforme za psihoterapiju olakšale su pristup brizi o mentalnom zdravlju. <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">Teleterapija</a> omogućila je da <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*fl68yq*_gcl_aw*R0NMLjE3NTQ1MDg2ODYuQ2p3S0NBanctc3ZFQmhCNkVpd0FFelNkcmhsd21Ua1hmVzdXOGNDR0c3dmVYUXB0bmpyc1VGX2I1bVZBZnBJV3RQTkUzUVpySC1nOWx4b0MyWkFRQXZEX0J3RQ..*_gcl_au*NzE1MTAzMzI1LjE3NTM2OTAzNzA.*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NTUxMDQ4MTMkbzk1JGcxJHQxNzU1MTA0ODQ5JGoyNCRsMCRoMA..*_ga_3YYRFWE57F*czE3NTUxMDQ4MTMkbzMyJGcxJHQxNzU1MTA0ODQ5JGoyNCRsMCRoMA..">sa psihoterapeutom razgovaramo</a> bilo kad i bilo gde, a alati bazirani na veštačkoj inteligenciji nude incijalne procene i personalizovane planove terapije.



Bazirani na genomici, neurološkim podacima, AI analizi ponašanja, ali i kratih biografija koje svi imamo rasute po internetu, AI alati koriste se za samopomoć, emocionalnu regulaciju i preventivne intervencije.



Chatbot sistemi nude emocionalnu podršku instant u realnom vremenu, dok sofisticiraniji algoritmi analiziraju govor, tekst ili mikroekspresije kako bi otkrili rane znakove depresije, bipolarnog poremećaja ili anksioznosti.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>MIT Lab-a objavio je da je uz pomoć veštačke inteligencije, analizom samo 1 minuta govora, kombinujući govor i izraze lica prepoznavao veliki depresivni poremećaj (MDD) sa preko 80% tačnosti</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S016503272400661X">Analiza 18 nasumično odabranih studija</a> u kojima je učestvovalo više od 3.000 ispitanika pokazala je da AI terapeuti mogu vrlo brzo smanjiti simptome <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a> i depresije &nbsp;jedna studija&nbsp; pokazala je da su rezultati chatbot terapije uporedivi sa klasičnom kriznom linijom podrške (SOS telefonima)</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>U SAD-u, prvi put je odobren terapijski alat protiv depresije u vidu <a href="https://time.com/7086622/depression-treatment-app-rejoyn/?utm_source=chatgpt.com">aplikacije</a>. U poređenju s medikamentima, digitalni lek Rejoyn pokazao je odlične rezultate na polju neuroplastičnosti*</li>
</ul>



*Sposobnost mozga da se menja i prilagođava po strukturi i funkciji tako što jača, slabi i stvara nove sinapse (neuronske veze) u zavisnosti od učenja, iskustava, povreda, čak i emocionalnih stanja.



Uvreženo mišljenje da su ljudi najhrabriji pred tastaturom, potvrđuje i chatbot sa kojim ljudi sve češće dele svoje probleme i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">strahove</a>, što otvara prostor intimnosti i slobode onima koji se ne bi otvorili pred drugom osobom.







<h2 class="wp-block-heading">VR terapija: Putovanje kroz traume</h2>



Virtuelna realnost odavno je prevazišla domen gejminga. U psihoterapiji se danas <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31382122/">efikasno koristi</a> u tretmanu fobija, posttraumatskog sindroma i socijalne anksioznosti, tako što omogućava klijentima da se bezbedno suoče sa svojim strahovima. Umesto izlaganja stvarnoj opasnosti, VR pruža precizno dizajnirano, kontrolisano okruženje.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="576" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-1024x576.png" alt="vr terpaija selfnest" class="wp-image-688" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-1024x576.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-300x169.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-768x432.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-1536x864.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1.png 1920w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Timovi programera, dizajnera i umetnika, u saradnji sa terapeutima, „kroje“ traumatična iskustva po meri svakog klijenta. U nekim aplikacijama, terapeut u realnom vremenu može pojačati intenzitet situacije (npr. povećati visinu mosta za osobu sa strahom od visine) ili je smanjiti ako primeti da klijent postaje preplavljen emocijama.



Digitalni scenografi ljudske psihe programiraju emocionalno snažne svetove u kojima se umesto re-traumatizacije stvara neutralna ili čak pozitivna uspomena.







<h2 class="wp-block-heading">Performans rituali koji menjaju um</h2>



Uprkos dostupnosti brojnih metoda (samo)pomoći, u najvećim centrima IT industrije &#8211; Silicijumskoj dolini, Berlinu i Tel Avivu ne eksperimentišu samo sa tehnologijom.



Mikrodoziranje, uzimanje subperceptivnih doza LSD-a ili psilocibina, postalo je svakodnevni ritual zaposlenih u tehnološkim kompanijama. Cilj? Povećanje fokusa, kreativnosti, produktivnosti i, naizgled, emocionalne stabilnosti.



Uprkos mnogobrojnim svedočenjima naučni <a href="https://apnews.com/article/microdosing-lsd-mushrooms-psychedelic-psilocybin-390c99ba54ef9d75727f39e2ec78fb34">dokazi ostaju neubedljivi</a> a <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sindrom sagorevanja (burnout)</a> gorući problem u poslovnom okruženju. Pouzdan način za dugoročno očuvanje zdrave atmosfere na poslu i dobrobiti zaposlenih ostaje psihoterapija koju sve više kompanija uvodi kao <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">zdravstveni benefit</a>.



Meta-analiza iz 2024. pokazala je da mikrodoziranje nema statistički značajan efekat na raspoloženje ili kogniciju pa se efekti na psihu pripisuju placebo efektu.







<h2 class="wp-block-heading">Psihodelici u kliničkim rukama</h2>



Za razliku od mikrodoziranja, klinička upotreba psihodelika u kontrolisanim terapijskim uslovima beleži konkretne i merljive rezultate.&nbsp;



Upotreba psihodeličnih supstanci u lečenju psihičkih bolesti ima bogat ali kontroverzan istorijat. Supstance poput LSD-a i psilocibina sugerisale su obećavajuće rezultate u tretiranju depresije, anksioznosti i bolesti zavisnosti, tokom kliničkih istraživanja ‘50-ih i 60-ih godina. Zbog političkog pritiska, stigmatizacije i zloupotrebe u rekreativne svrhe, istraživanja su obustavljena i njihova upotreba zabranjena, a početkom 2000-ih, interesovanje za terapijsku upotrebu psihodelika vratilo se u medicinske institute.



U okviru studija na prestižnim institucijama (Johns Hopkins, Imperial College London i MAPS) supstance poput psilocibina i MDMA-a, u kombinaciji sa psihoterapijom, pokazuju značajne rezultate u lečenju teške depresije, PTSP-a i egzistencijalne anksioznosti kod terminalnih pacijenata.



Ipak, ključni element u ovakvim terapijama nije supstanca već struktura tretmana, psihoterapijski odnos i proces integracije. Psihodelici nisu magično rešenje. U najboljem slučaju, mogu biti katalizator, dok je <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/kako-odabrati-psihoterapeuta">psihoterapeut vodič</a> koji usmerava i podržava na putu istinske transformacije.







<h2 class="wp-block-heading">Digitalni put ka svesti: AI psihoza i druge opasnosti po mentalno zdravlje</h2>







Pozitivan trend u razvoju istraživanja <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/psihoterapeutski-pravci">na polju psihoterapije</a> jeste spremnost ljudi da eksprimentišu i probaju različite metode koje otvaraju prostor intimnosti i slobode, naročito onima koji se ne bi odvažili da se otvore pred drugom osobom.&nbsp;



Od poslovnog asistenta i ličnog trenera, preko emotivnog saputnika, sve do digitalnog vodiča kroz psihodelične sesije, nove metode podražavaju stare poznate ranjivosti u novim okolnostima.



Neformalni psihijatrijski termin AI psihoza još uvek nije ušao u udžbenike ali opisuje negativne psihičke efekte dugotrajne ili intenzivne interakcije sa veštačkom inteligencijom.



Iako u kliničkom smislu znači skup simptoma poput halucinacija i zabluda kod poremećaja poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja, AI psihoza označava novu vrstu psihološke ranjivosti nastale u digitalnom okruženju koja izaziva:



<ul class="wp-block-list">
<li>Zablude&nbsp;</li>



<li>Iskrivljena uverenja &#8211; npr. da AI ima sopstvenu svest, emocije ili namere</li>



<li>Pogoršanje postojećih mentalnih stanja kod ranjivih osoba</li>



<li>Gubitak osećaja realnosti jer AI potvrđuje korisnikova iracionalna uverenja umesto da ih ospori</li>



<li>Emocionalnu zavisnost ili čak „romantičnu vezu“ sa AI &#8211; grupa ljudi koji su u romantičnim vezama sa svojim chatbot-ovima na Redditu broji desetine hiljada ljudi</li>
</ul>



Koren problema je, nimalo iznenađujuće, u komunikaciji. AI modeli imitiraju stil korisnika, potvrđuju uverenja i često se „ulizuju“, što kod ranjivih osoba može učvrstiti pogrešne obrasce mišljenja ili ih dovesti u životnu opasnost.







<h2 class="wp-block-heading">Psihoterapija budućnosti: spoj inovacija i empatije</h2>







Danas su najpopularniji holistički i integrativni pristupi koji uključuju <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/meditacija-za-kvalitetniji-san-benefiti-i-vezbe-koje-pomazu">mindfulness</a>, somatske metode, <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">rad sa telom</a> i ishranu kontrolisanu nutricionističkim preporukama.



Iako će VR, AI, a možda i legalni psihodelici, postati svuda dostupni, zaboravite na scene iz naučno-fantastičnih filmova.&nbsp;



AI ne može zameniti dobrog psihoterapeuta jer ono što leči je ljudski odnos. Pored toga, mnoge platforme za <a href="https://www.selfnest.com/">online terapiju</a> već omogućavaju klijentima potpunu anonimnost čak i pred terapeutom.&nbsp;



AI i VR mogu postati produžetak prakse, dodatni alati za procenu, pripremu ili integraciju. Nega i mentalno zdravlje i dalje će zavisiti od empatije, poverenja i sigurnosti. Uprkos tehnologiji i supstancama, ključ dobrog zdravlja ostaje, isti autentičan, podržavajući odnos, pre svega prema sebi.

Psihoterapija u eri inovacija: AI i trendovi koji menjaju um

Deca ne dolaze uvek istim putem: Vantelesna oplodnja i usvajanje u Srbiji

Česte su izreke poput bez muzike nema života i muzika leči dušu &#8211; ali šta je to u muzici što nas toliko duboko povezuje sa našim emocijama?&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Od drevnog ritma do plejlista</h2>



Od kad postoji čovek, postoji i muzika. Možda ne u onoj formi u kojoj smo navikli da je čujemo na popularnim frekvencijama, platformama ili aplikacijama za pretraživanje muzike i kreiranje personalizovanih muzičkih lista, ali definitivno u onoj koja je doprinela kvalitetnijem i smislenijem životu. Možda su se povodi i načini na koje je ona stvarana, menjali razvojem civilizacije, ali bismo takođe mogli pretpostaviti da je ono nešto što muzika čini za i unutar pojedinca, oduvek bilo važno i prisutno.&nbsp;



Neki od prvih zapisa o starim narodima kažu, da su muzikom krunisali uspešan lov, proslavljali ratne pohode, prizivali kišu, organizovali obrede, žrtvovanja ali i proslavljali rođenja dece i spajanje porodica. Već tada, uz muziku su stajali mimika, pokret, ritam i ručno rađeni instrumenti koji su upotpunjavali njihove ceremonije. Sve su to bili načini da se povežu, kako sa prirodom, tako i jedni sa drugima.&nbsp;



Prvi muzički intrument bio je ljudski glas, a prve udaraljke ljudske ruke. Potom je čovek, svojom maštom, kreativnošću i iskustvom u prirodi, razvio čitav niz instrumenata koristeći drvo, kožu, kamen, a kasnije i metal. Danas, muzika je kako kolektivna, tako i lična. Pripada unutrašnjem svetu pojedinca, ali i svima nama. Uz nju se radi, šeta, vozi, slavi, voli, tuguje, peva, spava i ćuti. Svedoci smo beskonačnog broja neverovatnih virtuoza, svetskih vokala, omiljenih muzičkih grupa i orkestara, ali i elektronskog zvuka u kojem se mnogi pronalaze.&nbsp;&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako muzika deluje na telo, a kako na dušu?</h2>



Na intuitivnom nivou, znamo da muzika čini da se osećamo bolje. Imamo utisak da rezonujemo sa njom i ona sa nama. Neke studije pokazuju da, majke koje svojoj deci pevaju i puštaju muziku (preporučene glasnoće), dok su još u stomaku, <a href="https://www.babycenter.com/pregnancy/your-baby/music-and-your-unborn-child_6547">pozitivno utiče na razvoj njihovog sluha, memorije i emocija</a>. Kako je sluh jedno od prvih čula koje se razvija, dok vid sazreva postepeno nakon rođenja, nije začuđujuće što su uspavanke postale jedan od univerzalnih pristupa za uspavljivanje dece.&nbsp;



Muzika, međutim, svoj umirujući i lekoviti efekat pokazuje i u kasnijem životu. <a href="https://www.mdpi.com/2673-9259/4/3/15">Pomaže osobama koje žive sa Alzheimerovom bolešću</a> da prizovu uspomene, smanje konfuziju i poboljšaju raspoloženje. Studije pokazuju da čak i kada verbalna komunikacija postane otežana, muzika može probuditi emocionalne odgovore i sećanja. Kod osoba koje se bore sa depresijom, muzika <a href="https://www.sabinorecovery.com/how-does-music-help-with-depression-and-anxiety/#:~:text=Research%20suggests%20that%20music%20can,improve%20mood%20and%20reduce%20stress.">može pomoći u smanjenju simptoma depresije</a> i anksioznosti tako što pruža pozitivnu distrakciju od negativnih misli i emocija.&nbsp;



Na telesnom nivou, već pri detektovanju prvih taktova, tonova ili melodije, prijatna osećanja mogu se pojaviti kao rezultat delovanja dopamina – neurotransmitera koji izaziva osećaje zadovoljstva i blagostanja. Zanimljivo, muzika može uticati na raspoloženje čak i kada je osoba ne prepoznaje u potpunosti. Tome svedoče <a href="https://www.pfizer.com/news/articles/why_and_how_music_moves_us#:~:text=Listening%20to%20(or%20making)%20music,that%20generate%20and%20control%20emotions.&amp;text=The%20limbic%20system%2C%20which%20is,when%20our%20ears%20perceive%20music.">studije</a> rađene kod osoba sa oštećenjem dela mozga zaduženog za melodiju, kod kojih se pokazalo da i dalje mogu da osećaju emocije koje muzika prenosi, jer su im centri za regulaciju emocija ostali očuvani.&nbsp;



Koliko su česti filmovi i serije bez muzike? Upravo je muzika ta koja, dok ih gledamo, <a href="https://www.psychologs.com/the-influence-of-movies-and-music-on-mental-health/?srsltid=AfmBOorrT0i7vN6cayJaEKbuHeuBucM90pcASItyGEH5HYSQbIpPfhiH">utiče na naše hormone</a>. Nežne melodije mogu nas umiriti i podstaći lučenje dopamina ili oksitocina, dok snažni i napeti tonovi mogu izazvati pojačano lučenje adrenalina i osećaj nelagode. I jedno i drugo je prirodan deo našeg emocionalnog doživljaja i često se upravo zbog njih, mnogi ovakvim sadržajima rado i vraćaju.



<a href="https://magazine.hms.harvard.edu/articles/how-music-resonates-brain#:~:text=Music%20also%20lights%20up%20nearly,and%20the%20body%27s%20motor%20system.">Muzika deluje na gotovo sve delove mozga</a>, uključujući hipokampus i amigdalu, odgovorne za pokretanje emocionalnih reakcija na muziku kroz sećanja. Dodatno, utiče i na limbički sistem, koji upravlja motivacijom i zadovoljstvom. Ako primetite nekoga do vas, kako tapka nogama ili lupka prstima u ritmu, znajte da je muzika pokrenula i njegov motorički sistem, a da toga možda u potpunosti nije ni svestan. Jedno od istraživanja pokazalo je da, svakodnevno slušanje<a href="https://www.youtube.com/watch?v=VIItKRaP2vc"> Mocartove Sonate</a> za dva klavira u D-duru, može <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37356223/">smanjiti učestalost i jačinu epileptičnih napada</a>. Ova kompozicija je samo jedan od primera studija rađenih na utvrđivanju učinkovitosti muzike na mentalno zdravlje uopšte.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="417" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png" alt="" class="wp-image-553" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-300x122.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-768x313.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1536x626.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Bez obzira na to da li osećamo prijatne ili neprijatne emocije, muzika na nas utiče tako da nam pruža siguran prostor za emocionalnu obradu i umiruje nas. U prilog tome ide činjenica da sve češće iz kuće izlazimo sa slušalicama u ušima, i telefonima u rukama, birajući muziku putem aplikacija poput Spotifyja, koje nam omogućavaju da u okviru njih kreiramo svoj odabrani muzički svet.



Naučnici sa MITa, prestižnog američkog univerziteta poznatog po istraživanjima u oblasti tehnologije i nauke, uspeli su da razviju uređaj pod nazivom EQ-Radio, koji može da detektuje raspoloženje osobe, tako što meri suptilne promene u disanju i radu srca tokom slušanja. Ovaj uređaj <a href="https://www.linkedin.com/pulse/future-innovation-customizing-playlists-based-real-time-behavior-hrb3f/?trackingId=U0Bkb3i3YbCCQW9enbRBHA%3D%3D">pokazao je 87% tačnosti u razaznavanju da li je osoba uzbuđena, srećna, ljuta ili tužna</a>. Možemo pretpostaviti da već sada razvoj aplikacija ide ka tome da, prema našim telesnim reakcijama na muziku, kreiraju liste, favorizuju ili preskaču pesme, na osnovu raspoloženja korisnika.



Znajući da su telo, um i duša neraskidivo povezani, a da muzika nesumnjivo deluje na svaki od tih slojeva, jasno je zašto ima tako važnu ulogu u očuvanju kako telesnog, tako i mentalnog zdravlja. Osim toga, muzika nosi i snažnu socijalnu dimenziju – podstiče povezivanje među ljudima i jača osećaj pripadanja.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kada je muzika terapija sama po sebi, a kada postaje sredstvo u psihoterapiji?</h2>



U trenucima kada slušamo muziku ili je sami stvaramo, spontano se povezujemo sa emocijama koje u tim procesima doživljavamo. Muzika može delovati kao prirodna terapija &#8211; neposredno utiče na naše biće, bez potrebe za dodatnim tumačenjem, već kroz jednostavno bivanje u trenutku. Ako ste se ikada zatekli u marketu, teretani ili restoranu i čuli svoju omiljenu pesmu, a zatim osetili ushićenje, radost ili prijatne telesne senzacije, iskusili ste kako muzika može biti terapija sama po sebi. To je dakle, odgovor vašeg tela i emocija na zvuk koji vas je dotakao. Ako muziku priključimo drugim (kreativnim) aktivnostima &#8211; poput <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">plesa</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=749s">pisanja</a> ili bilo kojoj drugoj formi izražavanja, njen pozitivan uticaj se još više produbljuje.



Važno je istaći da muzika ne gađa samo prijatne emocije, već čitav spektar njihove složenosti &#8211; od radosti i uzbuđenja do tuge, anksioznosti, pa čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">straha</a>. Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeleyju pokazala je da različiti žanrovi širom kultura, poput džeza, klasike, folka, roka, metala i eksperimentalne muzike, izazivaju <a href="https://greatergood.berkeley.edu/article/item/how_many_emotions_can_music_make_you_feel">najmanje 13 univerzalnih osećanja</a>.



Ako odlučimo da ove emocije primetimo,&nbsp; razumemo i na njima radimo, tada možemo reći da smo putem muzike, doprli do delova sebe koje možemo dalje prorađivati. U tom slučaju, muzika postaje sredstvo za dublji rad u terapijskom procesu, koja se kao posebna terapijska disciplina naziva &#8211; muzikoterapija, koja se može primeniti i unutar <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijskog rada</a>.



Ovaj proces obuhvata aktivno slušanje, izvođenje, improvizaciju ili stvaranje muzike, sa ciljem svesnog emocionalnog istraživanja. Na ovaj način, muzika postaje alat uz pomoć kojeg se pristupa nesvesnim sadržajima, kreira teren za otvorenu obradu potisnutih emocija, a onda i unapređenje komunikacije ili razvoj socijalnih veština.&nbsp;



Muzikoterapija (engl. music therapy) je <a href="https://tiffanymusictherapy.com/uncategorised/what-is-music-psychotherapy/#:~:text=Music%20therapists%20use%20music%20safely,in%20all%20areas%20of%20wellness.">definisana </a>kao disciplina u kojoj sertifikovani muzikoterapeuti koriste muziku na promišljen i etički pristup terapijskom procesu, kako bi se podržao razvoj, zdravlje i blagostanje pojedinca. Muzika se koristi kao sredstvo za upotpunjavanje različitih ljudskih potreba u kognitivnoj, komunikativnoj, emocionalnoj, muzičkoj, fizičkoj, socijalnoj i duhovnoj oblasti, sa ciljem da olakša rast i isceljenje u svim aspektima mentalnog zdravlja.



Ovaj pristup terapijskom procesu istražuje se, ali i aktivno primenjuje u regionu. Jedan od značajnih primera dolazi iz Hrvatske, gde <a href="https://www.facebook.com/dajana.milos/?locale=sl_SI">Dajana Miloš</a> u svom završnom radu poslediplomskih specijalističkih studija na Univerzitetu u Osijeku, istražuje efekte muzikoterapije kod starijih osoba koje se bore sa demencijom. Njenom radu možete pristupiti <a href="https://drive.google.com/file/d/1Ze5ZbG5BxHV7bz6HOCHk1v00wmvVXABL/view">ovde</a>.



Postoji niz alata koji nam mogu pomoći da se povežemo sa sobom i tako poboljšamo odnos, pre svega sa sobom, a onda i drugima. Koji god od alata da odaberemo &#8211; cilj je isti. Razumeti, prihvatiti, olakšati unutrašnje procese i njihovim prorađivanjem doći do prihvatanja sebe u celini.



Ako želite da pronađete modalitet i terapeuta sa kojim bi vam bilo prijatno da radite, to možete uraditi na Selfnest, online platformi za psihoterapiju.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="173" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png" alt="" class="wp-image-552" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-300x51.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-768x130.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1536x259.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Blog