
<p>Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je <strong>prisustvo</strong>. </p>



<p>Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz <strong>kontakt</strong> – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Zašto baš Geštalt</strong>?</h4>



<p>Moj izbor Geštalta bio je ličan. </p>



<p>Privukla me je njegova <strong>autentičnost i humanost</strong>. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.</p>



<p>Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao <strong>celinu</strong> – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Kako koristim Geštalt u radu s klijentima</strong>?</h4>



<p>U radu s klijentima, fokusiram se na <strong>proces</strong>, a ne samo na priču. </p>



<p>Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, <strong>rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije</strong>.</p>



<p>Često koristim <strong>eksperimente</strong> &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je <strong>prazna stolica</strong>: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.</p>



<p>Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Reakcije klijenata</strong></h4>



<p>Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. </p>



<p>Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</strong></h4>



<p>Često me pitaju kako razlikujem <strong>Geštalt</strong> od <strong>Transakcione analize (TA)</strong>, jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.</p>



<p>Transakciona analiza nudi <strong>strukturu, jasnoću i jezik</strong>. Pomaže klijentu da razume <em>zašto </em>se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su <strong>ego stanja</strong> (Roditelj, Odrasli, Dete) i <strong>životni skript</strong>. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.</p>



<p>Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje <strong>iskustvo</strong>. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ </p>



<p>U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Prednosti i mane Geštalta</strong></h4>



<p>Glavna prednost Geštalta je u njegovoj <strong>dubini</strong>. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.</p>



<p>Njegova mana može biti <strong>intenzitet</strong> &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Kome bih preporučila Geštalt</strong>?</h4>



<p>Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je <strong>žive</strong>. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.</p>



<p>Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.</p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<p><em>Tekst napisala <strong>Ivana Đorđević</strong>, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. </em></p>



<p></p>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256"><strong class="schema-faq-question">Šta je Geštalt psihoterapija?</strong> <p class="schema-faq-answer">Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904"><strong class="schema-faq-question">Kome Geštalt može pomoći?</strong> <p class="schema-faq-answer">Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460"><strong class="schema-faq-question">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom?</strong> <p class="schema-faq-answer">Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702"><strong class="schema-faq-question">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online?</strong> <p class="schema-faq-answer">Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </p> </div> </div>



<p></p>


Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta


<p>Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da <em>ne verujemo svemu što pomislimo</em>.</p>



<p>Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi <strong>menja život iz korena</strong>.</p>



<p>REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja <strong>vraća realnost u naše misli</strong> i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Zašto sam izabrala REBT</strong>?</h4>



<p>Privukla me njegova <strong>iskrenost i jasnoća</strong>. Nema mistifikacije ni praznih uteha.</p>



<p>REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost.<br>Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.</p>



<p>Promenu ne stvara analiza, već <strong>nova misao, novi izbor i nova akcija</strong>.<br>Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Kako radim sa klijentima</strong>?</h4>



<p>Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate.<br>Često otkrijemo uverenja poput:</p>



<p>„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“<br>„Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“</p>



<p>Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje.<br>Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:</p>



<p>„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“<br>„Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“</p>



<p>To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih <em>nosimo bez samoprezira i panike</em>.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Kako klijenti reaguju</strong>?</h4>



<p>U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke.<br>Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije.<br>Najlepši trenutak je kad neko kaže:</p>



<p>“Osećam kao da mi se mozak promenio.”<br>To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.</p>



<h4 class="wp-block-heading"><strong>Prednosti i kome pomaže</strong></h4>



<p>Prednost REBT-a je <strong>konkretnost i efikasnost</strong> – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.</p>



<p>Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <strong><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe</strong>.<br>REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.</p>



<p>Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.</p>



<p>Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da <strong>mislimo razumno</strong>.<br>Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.</p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<p></p>



<p></p>



<p></p>



<p><em>Tekst napisala <strong>Melina Bolta</strong>, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a></em></p>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942"><strong class="schema-faq-question">Šta je REBT?</strong> <p class="schema-faq-answer">REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; <em>Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih</em>, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748"><strong class="schema-faq-question">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija?</strong> <p class="schema-faq-answer">REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825"><strong class="schema-faq-question">Kome REBT može pomoći?</strong> <p class="schema-faq-answer">REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431"><strong class="schema-faq-question">Koliko REBT traje?</strong> <p class="schema-faq-answer">Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti,  rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075"><strong class="schema-faq-question">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom?</strong> <p class="schema-faq-answer">Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja.</p> </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535"><strong class="schema-faq-question">Da li se REBT može raditi online?</strong> <p class="schema-faq-answer">Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi.</p> </div> </div>



<p></p>


REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo


<p>Internetom je u poslednje vreme kružio mim:</p>



<p>Biljke su sada kućni ljubimci. </p>



<p>Kućni ljubimci su sada deca.</p>



<p>Izgleda da više nije tajna koliko ljubavi može da nam pruži naš ljubimac.</p>



<p>Kućni ljubimci nisu samo članovi porodice &#8211; oni su izvor druženja, utehe, ljubavi i prijateljstva. Oni su tu da poprave naš dan. Gotovo svaki vlasnik kućnog ljubimca danas može da nam kaže kako mu ljubimac izvlači osmeh na licu, a da ih maženje sa njima čini srećnim.&nbsp;</p>



<p>Psihološka veza između čoveka i ljubimca je kompleksna i duboka. Kroz zajednički život, vlasnici ljubimaca doživljavaju niz emotivnih i psiholoških benefita.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Kada se vraćamo sa posla, kakav god da nam je bio dan, oni su tu, čekaju nas. Šta god da nas muči, ostavljamo po strani dok ne završimo turu maženja. Ova naizgled beznačajna rutina nas uči da u svakom danu ostavimo prostor za povezivanje sa drugima, nežnost i ljubav.&nbsp;</p>



<p>Ovaj odnos je obostran, naročito ukoliko su vaši ljubimci mačke ili psi. Njima nije bitno kako izgledamo, da li smo ispunili rokove na poslu, koliko imamo pratioca na društvenim mrežama…oni nas prosto vole. Zbog toga je ova uzajamna veza izvor ljubavi i prihvatanja.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Interakcija sa ljubimcem ima umirujući efekat na naše emocionalno stanje. <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6826447/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Istraživanja</a> su pokazala da se tokom interakcije sa ljubimcem oslobađa hormon oksitocin, koji smanjuje nivo stresa i pomaže u regulaciji emocionalnih reakcija. Oksitocin je hormon koji se luči u trenucima povezivanja majke i deteta. Maženje dalje smanjuje nivo kortizola, hormona stresa i na taj način doprinosi osećaju opuštenosti i smirenosti.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Briga o ljubimcu donosi osećaj svrhe u život vlasnika. Kroz uspostavljanje redovnih rutina za hranjenje, šetnje i brigu, vlasnici ljubimaca osećaju se korisno i ispunjeno, što pozitivno utiče na njihovo mentalno blagostanje. Do sada je poznato da se u depresivnom raspoloženju gubi struktura dana, pa je samim time i jedan od prvih mehanizama suočavanja sa ovim osećanjem uvođenje strukture dana. Briga o našim ljubimcima upravo održava strukturu našeg dana.</p>



<p>Ako imate psa, verujem da ste upoznali sve komšije koji su takođe vlasnici pasa. Bez obzira na to gde i koliko dugo tu živite, ljubimci olakšavaju socijalnu interakciju i povezivanje sa drugim ljudima. Vlasnici pasa će često proćaskati sa komšijama tokom šetnji, što doprinosi osećaju zajedništva i podrške u zajednici.</p>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<p>Veliki uticaj kućnih ljubimaca možemo videti i u dečijem razvoju. Kroz brigu o životinjama deca razvijaju društvene veštine, a naročito se povezuje sa višim nivoom empatije. Držanje kućnih ljubimaca se posebno preporučuje deci sa problemima u razvoju. Deci sa autizmom ljubimci pomažu u smanjenju stresa i olakšavaju stvaranje društvenih veza.&nbsp;</p>



<h2 class="wp-block-heading">Ljubimac kao terapeut</h2>



<p>U terapijskom kontekstu, prisustvo ljubimaca može biti izuzetno korisno za klijente koji se suočavaju sa različitim mentalnim izazovima.</p>



<p>Stručnjaci sve više prepoznaju ulogu ljubimaca u terapiji. Emotional Support Animals (ESA) je posebna oznaka za ljubimce koji pružaju emocionalnu podršku. Ukoliko želite da vaš pas dobije ovu oznaku u Americi, po nalogu vašeg lekara sa ljubimcem prolazite trening dresure. Dresura je u ovoj situaciji važna jer nakon dobijanja oznake sa psom možete da boravite apsolutno svugde. Ovi ljubimci pružaju podršku i utehu osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, PTSP-om i drugim mentalnim poteškoćama, pružajući im emocionalnu stabilnost i podršku tokom terapijskog procesa ali i svakodnevih izazova. </p>



<p>Animal-Assisted Therapy (AAT) je terapijski pristup koji uključuje specijalno obučene životinje u terapijske seanse sa klijentima. Ova vrsta terapije može biti posebno efikasna u poboljšanju raspoloženja, socijalne interakcije i samopouzdanja kod dece, adolescenata i odraslih. U svetu su pored pasa sada zastupljena i terapija sa <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC10536144/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">kravama</a> i konjima.</p>


Pas koji viri i vidi mu se pola njuške, oči i uši.

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Povezani postovi

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Mentalno zdravlje i kućni ljubimci

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“