U društvu koje slavi postignuća, od žena se često očekuje da budu izuzetne u svakom aspektu života – da grade uspešnu karijeru, budu posvećene majke, partnerke koje održavaju stabilnu porodicu, i sve to sa osmehom na licu. Ovaj ideal često dolazi sa nevidljivim, ali snažnim pritiskom da se sve mora postići u istom vremenskom okviru – najčešće u toku jedne decenije, kada biološki sat i profesionalne prilike dostižu svoj vrhunac. 



<h4 class="wp-block-heading">Kada se očekivanja sudare u vremenu</h4>



Žene se često nalaze pred paradoksom – dok se od njih očekuje da izgrade karijeru, istovremeno ih društvo podseća da „pravo vreme“ za zasnivanje porodice prolazi. Ova dvostruka očekivanja mogu izazvati osećaj pritiska, krivice i nesigurnosti. Mnoge žene se pitaju: Da li je moguće postići balans bez žrtvovanja sopstvenog mentalnog zdravlja?&nbsp;



Iako je jasno da spoljašnji pritisci igraju veliku ulogu, važno je osvrnuti se i na unutrašnje obrasce razmišljanja koji mogu dodatno pojačati taj teret. Na primer, uverenje da moraju biti savršene na svim poljima često vodi do hronične iscrpljenosti i osećaja neuspeha, pa i do sindroma sagorevanja, što ima još i dugoročnije posledice po naše zdravlje, i mentalno i fizičko.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Šta ako ne moramo „imati sve“ odjednom?</h4>



Jedan od najkorisnijih pristupa je preispitivanje uverenja da sve mora biti postignuto u isto vreme. Umesto da se fokusiramo na to kako da uklopimo sve zahteve spoljašnjeg sveta, korisno je zapitati se:&nbsp;



Šta je za mene zaista važno sada?&nbsp;



Da li se osećam slobodno da menjam svoje prioritete tokom života?&nbsp;



Koja uverenja imam o tome šta znači biti dobra majka, partnerka ili profesionalac – i da li su ta uverenja realna?&nbsp;



Čije standarde pokušavam da ispunim – svoje ili tuđe?&nbsp;



Iako društvene poruke sugerišu da postoji idealno vreme za sve, stvarnost je daleko fleksibilnija. Uspeh u karijeri ne mora doći do 35. godine, niti je roditeljstvo validno samo ako se dogodi u određenom životnom periodu. Dopuštanje sebi da uskladimo sopstveni ritam sa svojim vrednostima može umanjiti osećaj pritiska i osloboditi nas nerealnih očekivanja. 







<h4 class="wp-block-heading">Kako izgraditi zdraviji odnos prema sebi i svojim prioritetima? </h4>



1. Prepoznajte unutrašnji kritički glas – Često sebi govorite da niste dovoljno dobri ako ne uspevate da balansirate sve obaveze? Taj glas često proizilazi iz naučenih društvenih normi, ali nije odraz vaše vrednosti.&nbsp;



2. Definišite sopstvenu verziju uspeha – Umesto da se oslanjate na spoljašnja merila, razmislite šta za vas znači ispunjen život. Da li uspeh podrazumeva titulu i poziciju, ili vreme provedeno sa porodicom? Vaša definicija je jedina koja je zaista važna.



3. Prihvatite promene u prioritetima – Život dolazi u fazama. Ono što je sada prioritet ne mora biti zauvek. Dopuštanje sebi da se prilagodite može doneti osećaj slobode i smanjenja stresa. 4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u poslu, tako i kod kuće.



4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u poslu, tako i kod kuće.







Šta je onda glavni zaključak? Hajde da odbacimo mit o “imati sve odjednom”.



Nerealno je i iscrpljujuće da očekivati od sebe da istovremeno dostigemo apsolutni vrhunac u karijeri, budemo posvećen roditelj i održimo balans u svim aspektima života bez posledica po mentalno zdravlje.&nbsp;



Ideja da žena može „imati sve i odmah“ je mit koji stvara nepotreban pritisak i osećaj neuspeha ako se stvari ne odvijaju savršeno. Umesto toga, važno je redefinisati uspeh – prilagoditi ga ličnim vrednostima, postaviti realna očekivanja i dozvoliti sebi da različite faze života donose različite prioritete.&nbsp;



Umesto da se trudimo da ispunimo tuđi ideal, korisnije je usmeriti pažnju na ono što je za nas autentično i važno u datom trenutku. Dozvola da koračamo sopstvenim tempom i da ostavimo po strani te društvene pritiske je put ka ispunjenijem i srećnijem životu.

Illustration of woman balancing work and motherhood

Biološki sat i karijerni uspeh: Kako da žena čuje svoj glas uprkos očekivanjima drugih?

Jedinstvene ljudske vrednosti poput autentičnosti i individualnosti, sve češće se koriste u svrhu isticanja i osnaživanja ličnog identiteta, i rušenja, godinama unazad, postavljenih društvenih normi i stereotipnih uverenja. Isticanje ovih vrednosti kreira osećaj slobode (izbora), uverava nas da je život koji živimo u našim rukama i da su naši izbori, isključivo naša stvar.&nbsp;



Ako zavirimo u realnost savremenog sveta, mogli bismo reći da svedočimo svakodnevnoj borbi za poštovanje i normalizaciju niza ljudskih prava, poput jednakosti, slobode govora, iznošenja mišljenja i samostalno donošenje odluka. Ipak, realnost je takva, da postoji veliki niz onoga što se u javnosti komunicira, a u praksi, često zanemaruje.



Pratiti sebe, biti svoj, delati uvek u skladu sa sobom, otežano je ako prvo moramo da ispoštujemo ono što se od nas očekuje. Ispoštovati svoju ulogu u društvu, pa onda (ako ostane vremena) biti dobro sa sobom, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou &#8211; izazov je svakoga ko želi da održi balans u svim aspektima života.



Kreativni potencijal je izuzetno važan deo naše ličnosti. Istraživanja su pokazala da kreativni procesi <a href="https://www.scientificamerican.com/article/open-mind-longer-life/">aktiviraju različite neuralne mreže u mozgu</a>, što pomaže održavanju njihovog integriteta, čak i u starosti. Otvorenost ka novim iskustvima doprinosi zdravijoj vezi između neurona, zbog čega naučnici tvrde da kreativnost praktično produžava ljudski život.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="318" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png" alt="" class="wp-image-490" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-300x93.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-768x239.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1536x477.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-2048x636.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<a href="https://nkc.org.rs/zasto-je-vazno-biti-kreativan/">Benefiti</a> koji dolaze sa oslobađanjem kreativnog potencijala su mnogobrojni &#8211; lakše, brže i jedinstveno rešavanje zadataka i problema, zdravije podnošenje stresa i svakodnevnih životnih izazova, osnaživanje samopouzdanja i slobodno iznošenja mišljenja, lakše podnošenje neuspeha i povećanje sveopšteg zadovoljstva životom. Svako ko je barem na nekoliko trenutaka imao priliku da se nađe u kreativnom procesu, može nastaviti ovaj niz i dodati svoje lično iskustvo, jer su, kao i za definiciju slobode, i definicije kreativnosti neosporivo su posebne i individualne.



Nesumljivo, usled savremenog stila života, čestih i brzih promena sa kojima se svakodnevno suočavamo i očekivanja da se u svemu na brzinu i bez greške snađemo, ne iznenađuje što potencijal za kreativnost i stvaranje, neretko ostaje u senci i u konstantnoj borbi sa nizom izazova koje nam savremeno društvo servira. 



<h3 class="wp-block-heading">Gde je u odnosu na ovo žena?</h3>



Ako se vratimo nekoliko istorijskih koraka unazad i prisetimo se kroz koje je sve transformacije naše društvo prošlo, setićemo se da za jednu ženu, osnovna prava nisu uvek bila lagana realnost.



Davne <a href="https://ehne.fr/en/encyclopedia/themes/gender-and-europe/feminisms-and-feminist-movements/international-women%C2%B4s-day-iwd-march-8th#:~:text=On%20the%20occasion%20of%20the,global%20celebration%20and%20a%20call">1910. godine</a>, pod vođstvom tadašnje nemačke aktivistkinje <a href="https://www.britannica.com/biography/Clara-Zetkin">Klare Cetkin</a>, nastao je prvi pokret borbe za ženska prava, posebno onih koji se tiču slobode govora i boljih uslova za rad. Cilj je bio okupiti radnice koje su generalno bile zanemarene.&nbsp;



Nakon niza turbulentnih borbi, 8. mart, poznat kao Internacionalni Dan žena, zvanično je ustanovljen 1921. godine. Osnažen feminizmom tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, ovaj pokret je i zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija, 1975. godine. Danas, Dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, a podrazumeva borbu za ženska prava i poboljšanje položaja žena u društvu.&nbsp; 



Primeri poslovnog okruženje



<ul class="wp-block-list">
<li>Zapošljavanje žena u Evropi tokom 1983. godine, starih između 16 i 64 godina, bilo je samo <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=In%20the%20mid,after%20giving%20birth.">54%</a>, dok je danas taj broj 72%, a mnoge majke koje bi tradicionalno ostajale kod kuće sada se lakše odlučuju da se vrate na posao nakon porođaja.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Prema podacima iz 2023. godine, od ukupnog broja svetske populacije, <a href="https://tradingeconomics.com/world/population-female-percent-of-total-wb-data.html">49% čine žene</a>, dok je svega <a href="https://awlonline.co.uk/leading-by-the-numbers-vital-stats-on-women-in-leadership/">32% na liderskim pozicijama</a>.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako je od 2022. godine zabeležen blagi napredak rodne ravnopravnosti na tržištu rada, podaci pokazuju da je prisustvo žena na rukovodećim pozicijama bio skoro <a href="https://www.weforum.org/press/2023/06/gender-equality-is-stalling-131-years-to-close-the-gap/">10%</a> niži u odnosu na muškarce.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Posmatrajući informacione tehnologije (IT), kao jednu od najperspektivnijih industrija, svega <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">22%</a> kompanija može se pohvaliti sa preko 5 žena zaposlenih na odlučujućim pozicijama. Ove brojke <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">najčešće</a> su rezultat zauzetih mesta na departmanima poput HR-a (ljudski resursi) i marketinga, a ne tehničkih pozicija koje IT tehnologije podrazumevaju. Žene u ovim industrijama češće daju otkaze, navodeći da se ne osećaju prihvaćeno, da se njihovo mišljenje ne uzima u obzir ili sa ozbiljnošću, kao i da na njihov položaj u kompaniji direktno utiču neravnopravnost polova, nejednakost plata, kao i status pre, tokom i posle trudničkog odsustva.</li>
</ul>



Primeri iz kulture i kreativnih industrija



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako broj žena zaposlenih u kulturi i kreativnim industrijama na godišnjem nivou globalno poraste <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=marking%20a%20%2B1.8%25%20on%20an%20overall%20basis">od 1 do 2%</a>, svega <a href="https://thedocs.worldbank.org/en/doc/cc8cef9784690358cfe4eda77bb85f84-0460012023/original/GIZ-Cultural-and-Creative-Industries-Gender-Study-Executive-Summary.pdf?utm_source=chatgpt.com">15% žena</a> zaposleno je na poziciji reditelja u filmskoj industriji.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>U okviru Američke liste <a href="https://womenintvfilm.sdsu.edu/wp-content/uploads/2024/01/2023-Celluloid-Ceiling-Report.pdf">250 najuspešnijih filmova</a> u toku 2023. godine, samo 16% žena bilo je na rediteljskim pozicijama, a čak 94% filmova bilo je snimano bez ijedne žene iza kamere.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Radovi ženskih umetnica u svetski poznatim galerijama širom država Amerike i Evrope trenutno zauzimaju nešto više od <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com">13%</a> radnih mesta.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako dominiraju u ovoj industriji, žene fotografi zarađuju čak <a href="https://petapixel.com/2022/03/03/photography-statistics-show-poor-representation-for-women/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=40%25%20less%20than%20their%20male%20counterparts">40%</a> manje u odnosu na muške kolege.</li>
</ul>



Primeri podele kućnih obaveza i odgovornosti



<ul class="wp-block-list">
<li>Sredinom 1980-ih, 48% ljudi se slagalo s tvrdnjom da je posao muškarca da zarađuje novac, a žena da brine o domu i deci. U istraživanju iz 2023. Godine, sa ovim se <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=Around%20Europe%2C%20statistics%20show%20that,to%20just%2034%25%20of%20men.">samo 9% ispitanika složilo</a>, dok je 32% muškaraca priznalo da radi manje u kući nego što bi trebalo.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Istraživanje Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) iz 2019. godine pokazuje da oko <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=Gender%20Equality%20Index%202021%3A%20Health&amp;text=About%2091%20%25%20of%20women%20with,this%20figure%20is%201.6%20hours.">91%</a> žena sa decom provodi najmanje jedan sat dnevno na kućnim poslovima.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Na teritoriji Srbije, kućni poslovi i odgajanje dece i dalje <a href="https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/08/Alternativni_izvestaj_2024.pdf">nisu ravnomerno raspoređeni </a>među ženama i muškarcima, pri čemu se <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">mladi</a> generalno slažu sa tvrdnjom da na žene pada teret kućnih poslova i odgoja dece.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Žene u Srbiji troše <a href="https://nezavisnost.org/zaposleni-muskarci-placeniji-od-koleginica-zene-starije-od-45-godina-u-najgoroj-situaciji/#:~:text=%C5%BDene%20u%20Srbiji%20tro%C5%A1e%20petinu%20svog%20vremena%20na%20nepla%C4%87ene%20ku%C4%87ne%20poslove%20i%20taj%20rad%20vredi%20vi%C5%A1e%20od%20%C5%A1est%20milijardi%20evra%20godi%C5%A1nje%2C%20odnosno%20546%20evra%20mese%C4%8Dno.">petinu svog vremena</a> na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno. To je ukupno 32 sata mesečno, odnosno 20% dodatnog rada, koji nije plaćen.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Mentalno zdravlje žene u borbi sa očekivanjima</h3>



Uz to što mnogi slavljenje žena jednom u godinu dana, smatraju velikim pomakom, postavlja se pitanje: koliko savremena žena zapravo ima prostora da se posveti radu na sebi u kreativnom smislu i do koje mere može da izrazi svoj kreativni potencijal i sa njim se poveže?



Posmatrajući gore pomenute brojke, žene se nalaze u konstantnom izazovu da balansiraju između karijere i privatnog života. Izbori, prioriteti, kompromisi, šta žrtvovati, čemu se posvetiti i tako u krug. Ako uzmemo u obzir da je u prirodi mnogih žena da sebe kritikuju i preispituju svoje odluke u odnosu na ono što se od njih očekuje, nije retkost da se mnoge žene često mogu lakše fokusirati na izražavanje svojih slabosti nego snaga.&nbsp;



Činjenica je da, pogotovo <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=highly%20skilled%20employed%20women%20often%20outsource%20household%20chores%20to%20cut%20their%20time%20spending%20this%20much%20time%20on%20housework%20so%20that%20they%20can%20engage%20more%20in%20paid%20work.">žene sa uspešnim karijerama</a>, ne samo da ne stižu da se posvete svojoj kreativnoj strani, već biraju ili moraju da angažuju dodatnu pomoć za izvršavanje osnovnih kućnih poslova i čuvanje dece. Niz odgovornosti koje jedna žena ima prema društveno uslovljenim normama, ostavlja žensku energiju i kreativni potencijal u slaboj senci.



Kao i kod bilo koga drugog, nemogućnost povezivanja sa sobom, svojim potrebama, pa i kreativnom stranom, može negativno uticati na mentalno zdravlje, izazvati osećaj nezadovoljstva sobom, anksioznost, povećati nivo stresa, a svakodnevno življenje iscrpljujućih dana punih obaveza i odgovornosti neretko rezultira <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">izgaranjem</a> (burn-out).



Da bi (savremena) žena mogla da stvara i kako bi se povezala sa svojom kreativnom stranom, pre svega joj je potrebno vreme. To vreme ujedno će stvoriti i prostor u kojem će moći da istraži svoja interesovanja, čita, piše, crta, peva, posveti se svom telesnom zdravlju, poveže se sa svojim emocijama kroz intuitivni <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">pokret i ples</a>, bude sama sa svojim mislima, putuje, posećuje kulturne manifestacije, raduje se novim iskustvima i razmenjuje ih sa porodicom i prijateljima, prepusti se svojoj seksualnosti, neguje ono što je istinski raduje i pruži sebi ljubav i podršku ne tražeći potvrdu u drugima kroz ispunjavanje tuđih očekivanja.&nbsp;



Na ovaj način, moći će bolje da upozna sebe i doprinese sveopštem kvalitetu svog <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/mentalno-zdravlje-zena">mentalnog zdravlja</a>, jer kada je dobro i ispunjeno sa sobom, biće bolja i ispunjenija u odnosu sa drugima. Ovim putem, žena ujedno dobija priliku da izrazi i svoju autentičnost i individualnost, kako u razumevanju svojih potencijala, tako i kroz život i delovanje.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="212" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png" alt="" class="wp-image-491" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-300x62.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-768x159.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1536x318.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-2048x424.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Kako žene mogu inicirati razvoj svog kreativnog potencijala?</h3>



Introspekcija



Prvi korak do osvešćivanje onog što nedostaje, ispitivanja ličnih potreba i davanja odgovora na ono što je istinski važno. Osvrtanje na ono što se nalazi iznutra, može biti korak do identifikacije ličnih želja i potreba. Razumevanje društvene odgovornosti, ne treba i ne bi smelo da isključuje razumevanje i razvojni potencijal bilo kojih sposobnosti i veština.



Negovanje fizičkog i mentalnog zdravlja



Izdvajanje vremena za osnovne potrebe korak je ka osnovnoj higijeni tela i uma. Kontinuirano negovanje sebe, koje dolazi iz sopstvene potrebe da budemo dobro, neosporivo može rezultirati zadovoljstvom i sigurnošću koja je potrebna da se sa osvešćivanja pređe u akciju. Svakodnevno izdvajanje vremena za sebe, pa makar to bilo i pola sata šetnje, može biti vrlo korisno.



Oslobađanje od očekivanja sredine i direktna komunikacija



Ako već postoje, rodno dodeljene uloge nisu i zakon koji, ako ga ne poštujemo, može da se krši, ili će rezultirati teškim posledicama. Oslobađanjem od uverenja da smo za mnogo toga unapred delegirani i odgovorni i da se bez preispitivanja posvetimo ispunjavanju onoga što se od nas traži, čitav deo naše ličnosti dobija novu perspektivu za razvoj i ostvarivanje kontakta sa našom suštinom. Uz ovo stoji otvorena i direktna komunikacija, što dodatno može učvrstiti stavove i uverenja koja živimo.&nbsp;



Odvajanje od osećaja krivice i odgovornosti za tuđa osećanja



Svako je odgovoran za svoje odluke i osećanja. Slobodno iznošenje stavova, mišljenja i donošenje odluka je stvar ličnog doživljaja određanih situacija. Način na koji neko drugi reaguje i doživljava tuđe stavove, isključivo je njegova odgovornost i odluka. Samim tim, biti iskren u kontaktu sa sobom, to otvoreno komunicirati bez obzira na to da li se drugi sa time slaže ili ne, nikako ne bi trebao da bude i osnov za osećanje krivice.



Podrška porodice i zajednice



Okružiti se ljudima koji inspirišu i podržavaju, korak je ka odbacivanju samokritičnosti, sumnje u sebe i uverenja da nam je sudbina već uveliko određena. Prepoznavanje i biranje osoba koje podržavaju ličnost, a ne društveno predodređene uloge, može osnažiti donošenje odluka u korist blokiranim potencijalima. Slobodno komuniciranje o iskustvima sa onima koji su podrška i oslonac, biće samo korak napred ka utvrđivanju onoga što je istinski važno.



Transformacija želje u odluku



Odluka prirodno predstavlja temelj za konkretnu akciju, koja ne mora ujedno da znači i promenu iz korena. Sitne promene mogu biti pomak ka većem zadovoljstvu na ličnom nivou. Zato je važno staviti na papir i osvestiti načine na koje se trenutne potrebe mogu ispuniti. Razumevanje realnosti i onoga što se u datoj situaciji može učiniti, biće ujedno i osvešćivanje prihvatljivih koraka ka željenoj promeni.







Kroz razvijanje samosvesti, izgradnju samopouzdanja, učenje postavljanja granica i upravljanje stresom, psihoterapija može u velikoj meri pomoći ženama da se oslobode mentalnih blokada, kao i u prepoznavanju i razumevanju vrednosti i benefita potencijala, poput onog koji dolazi sa kreativnim izražavanjem.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



Selfnest je online platforma za psihoterapiju, koja pruža podršku svima koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, bez obzira odakle se seansa održava. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, <a href="https://www.selfnest.com/">ovde</a> možete pronaći onog koji vam najviše odgovara.

Da li društvene norme ostavljaju prostor za razvoj kreativnog potencijala žene?

U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Dijaspora: Život između dva doma

Termin generacija označava grupu ljudi koji su rođeni i žive u istom ili bliskom vremenskom periodu. Ljudi koji pripadaju istoj generaciji prepoznaju se po odrastanju u sličnim socio-ekonomsko-političkim uslovima i svedoče istorijskim događajima koji kasnije oblikuju njihovo kolektivno ponašanje, njihov stil života, odnose prema porodici, izbor profesije i hobija, stil oblačenja i generalno stavove o životu i njegovim vrednostima.&nbsp;



Bejbi Bumeri (Bumeri I, II), Generacija X, Generacija Y (Milenijalci), Generacija Z, Alfa… samo su jedan deo složene klasifikacije generacijskih ciklusa, koje su predstavili dvojica društvenjaka, Vilijam Štraus (William Strauss) i Nil Hau (Neil Howe), u milenijalskom delu objavljenom 1991. godine &#8211; <a href="https://www.amazon.com/GENERATIONS-History-Americas-Future-1584/dp/0688081339">Generations: The History of America&#8217;s Future, 1584 to 2069</a>.



Njihova klasifikacija je kasnije globalno uticala na, možda pomalo strogu i rigidnu&nbsp; generalizaciju generacija, jer u obzir uzimaju raspon godišta od oko 20 godina razlike. Dodatno, Štraus i Hau su u svom radu bili pretežno fokusirani na podatke prikupljene na teritoriji Amerike i država Zapadne Evrope, tako da je važno razumeti da ova klasifikacija nije univerzalno prihvaćena ili naučno i globalno standardizovana.&nbsp;



Ipak, poređenje generacija u ovom kontekstu postalo je globalna “stvar”, sa onom generacijom “na meti” koja je trenutno aktuelna, jer odstupanjem od očekivanog, ostaje dovoljno snažna da menja taman uspostavljene sisteme prethodnih generacija.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg" alt="" class="wp-image-463" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-300x68.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-768x173.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1536x346.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-2048x461.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Generacija Z i mentalno zdravlje</h2>



Dok su se Milenijalci tek u osnovnim i srednjim školama prvi put snalazili sa pametnim telefonima i računarima, deca Generacije Z su od prvog dana odrastala u digitalnom svetu koje je, već tada, praktično diktiralo način komunikacije i informisanja.



Danas, približno <a href="https://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/generacija-z-preuzima-trziste-rada-sta-mladi-ocekuju-i-kako-poslodavci-mogu-da-odgovore?utm_source=chatgpt.com">30% svetske populacije čini Generacija Z</a> i svi pogledi uprti su upravo u njih, pogovo kada je u pitanju tržište rada. Sa druge strane, mlade nade žongliraju između očekivanja porodice, društva, sopstvenih ambicija i potencijala, nastojeći da očuvaju mentalno zdravlje.&nbsp;



Na druge generacije ostavljaju utisak da su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Realistični</li>



<li>Samostalni</li>



<li>Samouki</li>



<li>Samoživi/slobodnjaci</li>



<li>Ambiciozni</li>



<li>Manje religiozni</li>



<li>Tolerantniji od prethodnih generacija</li>
</ul>



*GenZ nije i zvanično usvojen naziv ove generacije; u različitim literaturama mogu se pronaći i imena poput: Post-milenijalci, Zumeri, iGeneracija, Centennials (stogodišnjaci), digitalni i neo-digitalni domoroci. Iako ne postoji zvaničan proces dodele imena generacijama, jasno je da je naziv GenZ uzeo maha.&nbsp;



Pre osvrta na otuđenost sa kojom se suočavaju u virtuelnom svetu, važno je razmotriti činjenicu da se tehnologija razvijala silovitom brzinom u periodu njihovog odrastanja &#8211; mnogo brže nego što su njihovi roditelji Bumeri i Milenijalci to mogli da “pohvataju”. Tako, nije iznenađujuće što su, rođeni u digitalnom svetu, prirodno počeli da se samostalno u njemu povezuju, informišu, edukuju i koriste ga kao prostor za zabavu.&nbsp;



Prema Evropskom <a href="https://www.unicef.org/serbia/media/12511/file/koriscenje_interneta_i_digitalne_tehnologije_kod_dece_i_mladih_u_Srbiji.pdf">istraživanju UNICEF-a</a>, koje obuhvata i zemlje Zapadnog Balkana, 74% dece i mladih ima profil na društvenim mrežama ili platformama za video-igre. Među njima, 41% je uzrasta od 9 do 10 godina, a 72% uzrasta od 11 do 12 godina ima profil (uprkos tome što je minimalna starosna granica na većini mreža 13 godina). Kako istraživanje navodi, deca provode od 3 do čak 7 sati dnevno na mrežama, što rezultira sukobima sa članovima porodice, smanjenim fokusom za obavljanje školskih zadataka, a kod nekih čak i izbegavanjem obavljanja osnovnih bioloških potreba.



Iako podaci pokazuju da je Generacija Z poprilično samosvena i čvrstih stavova (neki ih vide kao self-cenetered ili self-oriented), ne bi trebalo propustiti činjenicu da u najvažnijem dobu odrastanja, oni usled digitalizacije ostaju uskraćeni za posvećeni razvoj mnogih veština &#8211; strpljenja, pažnje, aktivnog slušanja i razumevanja tuđeg mišljenja, kao i rešavanja konfliktnih situacija na osnovu kritičkog rasuđivanja i mišljenja.



Odrastanje i snalaženje u vreme pandemije, ekonomske krize i sukoba koji se šire svetom, navelo je pripadnike ove generacije da se nešto ranije pozabave kvalitetom svog mentalnog&nbsp; zdravlja, ili well-being-om uopšte.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="298" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg" alt="" class="wp-image-464" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-300x87.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-768x224.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1536x447.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-2048x596.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tehnologija koja donosi sve brža rešenja u tome im nesmetano pomaže. Prethodne generacije mogle bi samo o tome da pričaju i pronađu inspiraciju jer, svet uveliko ide napred i u korak sa, mnogima neshvatljivim, potencijalima i funkcionalnostima koje nudi. Sa druge strane, ovo je generacija koja ruši tabue i otvoreno priča o mentalnom zdravlju. Generacijama unazad, o tome nismo imali prilike ni da čitamo. 



Svojstveno njihovoj izraženoj slobodi govora, ali i fokusu za karijernim napretkom, veliki broj predstavnika GenZ populacije bira da se okrene aktivizmu i bori za prepoznavanje vrednosti poput borbe protiv klimatskih promena, ravnopravnosti svih društvenih grupa poput nacionalnih manjina i <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-i-lgbt-osobe">LGBTQ+</a>, unapređenja mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju i pristupačnu psihološku i&nbsp; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijsku podršku</a>, kao i za transparentnost i etiku u poslovanju i politici. Neke od njih su Greta Tunberg (Greta Thunberg), Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine i Malala Yusafzai (Malala Yousafzai), Pakistanska aktivistkinja za prava devojčica na obrazovanje; najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Šta učimo jedni od drugih?</h2>



Osim ekstremno izolovanih plemena koja godinama žive u svojim zatvorenim zajednicama, ne postoje generacije koje su proživele iskustva određenog intenziteta, a da kasnije ona nisu “zakačila” naredne generacije. Sve je međusobno povezano. Osobine i karakteristike po kojima se u društvu prepoznaju Bumeri ili Milenijalci, zapravo su faktori koji su formirali osnov za vaspitanje i edukaciju narednih generacija. Tu bi pripale ključne etičke i moralne vrednosti, razvoj empatije, kritičkog mišljenja i produktivnog dijaloga. Ključno pitanje je, šta se od prenešenog usvaja i zadržava, kako to oblikuje populaciju u celini, a kasnije i generaciju koja tek treba da dođe?



Nedvosmisleni potencijal savremenog doba Generaciji Z otvara ogroman prostor za postavljanje novih društvenih standarda, koja na lep način ruše tabue i diskutabilna uverenja poput onog “o tome se ne priča”. Veruje se da bi ovde mogli uvrstiti i preduzetnički duh, normalizaciju svakodnevne upotrebe tehnologija i njenih mogućnosti, važnost uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog života, slobodu govora i zdravo postavljanje granica.



Prema podacima istraživanja rađenom u Americi u toku 2024. godine, <a href="https://thrivingcenterofpsych.com/blog/gen-z-millennial-therapy-statistics/">preko 55% Milenijalaca i Gen Z ispitanika</a> je bilo na psihoterapiji, a čak više od 90% smatra da je terapija potrebna savremenom čoveku. Uzimajući u obzir da ove dve generacije deli oko tri decenije, biće zanimljivo ispratiti kako će se rezultati njihovih stavova u vezi sa mentalnim zdravljem dalje razvijati i oslikati u realnosti.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Kako pružiti podršku GenZ generaciji?</h2>



Istraživanja pokazuju da se GenZ susreće sa različitim mentalnim izazovima, poput <a href="https://www.charliehealth.com/post/tips-for-young-people-with-adhd">anksioznosti, depresije, stresa i poteškoćama u socijalnim interakcijama</a>. U 2023. godini, 65% pripadnika GenZ populacije prijavilo je da je imalo barem jedan problem sa mentalnim zdravljem mesečno u protekle dve godine. Istraživanje iz 2024. godine otkrilo je da trećina zaposlenih GenZ pripadnika, uzimalo slobodne dane zbog stresa.



Evo nekoliko predloga za podršku Generaciji Z:



<ol class="wp-block-list">
<li>Aktivno slušanje i razumevanje njihovih potreba, ideja, ciljeva i očekivanja</li>



<li>Otvorenost ka onome što visoko vrednuju, doživljavaju važnim</li>



<li>Fokus na prevenciji mentalnih poteškoća</li>



<li>Podrška za konsultacije i <a href="https://app.selfnest.com/register?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAabLNNQ5EuGjbIkdh17ZJmEoFbJRKdax3pPkqJP3MSbHee3FlEnSXTwVp7c_aem_nuhKnymd82cz07qIbNMrSg">razgovor sa terapeutom</a></li>



<li>Podela korisne literature i edukacija (prezentacije, predavanja, radionice, podkasti i slično); usmeravanje na pouzdane kanale informisanja</li>
</ol>



Budući da su GenZ i dalje mladi ljudi i da im ozbiljni životni izazovi odraslog doba tek predstoje, postavlja se pitanje da li će njihovi potencijali imati priliku da budu u potpunosti iskorišćeni. Ono sa čime se budu suočavali, kako se budu nosili sa teškim odlukama i na čemu se na kraju dana budu temeljila njihova uverenja i vrednosti, biće ključno za oblikovanje uspeha njihove generacije uopšte. Dok se svakodnevno upoznajemo i učimo jedni od drugih, ostaje da vidimo koje će priče o ovoj generaciji pričati one koje im tek slede.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platforma</a> pruža podršku osobama sa mentalnim poteškoćama, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, možete pronaći onog koji vam najviše odgovara na našoj platformi.&nbsp;

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

U jednom od prethodnih tekstova definisali smo <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">razliku između straha i fobije</a>. Tada smo napomenuli i da se sa pojedinim emocijama rađamo i da je praktično nemoguće zaobići osećanja koja te emocije u nama pobuđuju. Upravo ovoj grupi emocija pripada bes.



Bes je osnovna, prirodna, zdrava i sasvim neophodna emocija za preživljavanje. Bes, kao i druge osnovne emocije sa kojima se rađamo &#8211; tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah, u vezi je sa osnovnim nagonom za opstanak, koji se kroz ljudsku evoluciju razvijao.



Sa fiziološkog aspekta, bes je odgovor simpatičkog* nervnog sistema na spoljašnji nadražaj kao “bori se, beži ili se zamrzni” odgovor i priprema ljude na borbu. Zanimljivo, ne postoji specifičan hormon koji bismo mogli da nazovemo “hormonom besa”, ali kombinacija specifičnih hormona se itekako luči kao reakcija na neki okidač koji će izazvati osećanje besa. Najčešće su to hormoni nadbubrežne žlezde &#8211; adrenalin i noradrenalin, koji se luče kao odgovor na stres ili pretnju. Pored ova dva hormona, može se povećati i nivo kortizola, takođe poznatog kao “hormon stresa”, povećavajući uzbuđenje i budnost tokom epizoda besa.



Bes je primarna emocija u preživaljavanju svakog pojedinca i njegovi simptomi se mogu lako prepoznati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Povećan broj otkucaja srca i ubrzano disanje</li>



<li>Napetost i/ili stegnutost mišića, posebno u vilici, ramenima i pesnicama</li>



<li>Crvenilo u licu, zajapurenost</li>



<li>Brzo ili glasno govorenje</li>



<li>Osećaj toplote i/ili znojenje</li>
</ul>



Kao i svaka druga emocija, i bes je itekako pozitivna i visokofunkcionalna emocija. Pomaže u procenjivanju neprihvatljivih, opasnih ili nesigurnih situacija. Pomaže u prepoznavanju okidača koji testiraju ili prelaze postavljene granice. Bes je ujedno i pokretačka energija, motiviše, poziva na akciju i daje pojedincu snagu da se zauzme za sebe i iz pasivnog stanja pređe u uktivno.



<h2 class="wp-block-heading">Šta radimo kada se bes otrgne kontroli?</h2>



Kada se bes ne iskanališe, ne otpusti ili konstruktivno iskomunicira, može doći do impulsivnog ponašanja i narušavanja sposobnosti za svesno donošenje odluka. U naletu besa može se izgubiti pojam o bezbednosti, kako svoje tako i tuđe, i izazvati žaljenje zbog rizičnog ponašanja nakon što epizoda besa prođe.



Znati upravljati besom je sposobnost koja se uči. Važno je naglasiti da upravljanje ne znači i potiskivanje, već sticanje veština za prepoznavanje, razumevanje uzroka i razvijanje zdravih načina da se bes izrazi.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">7 strategija za upravljanje besom</h2>



<h4 class="wp-block-heading">Kardio trening (aerobni tip treninga)</h4>



Kardio treninzi obuhvataju sve aktivnosti koje povećavaju rad srca i održavaju ga u ubrzanom ritmu duži vremenski period. Kako bes snažno osećamo u telu, intenzivna fizička aktivnost (trčanje, vožnja bicikla, udaranje u džak, ili kružni trening) pomoći će u regulaciji nakupljene tenzije izazvane besom. Redovno praktikovanje fizičke aktivnosti ovakvog tipa može povećati kapacitet za toleranciju frustracije u stresnim situacijama.



<h4 class="wp-block-heading">Time-out</h4>



Kada primetimo simptome besa, kao što su ubrzan puls, znojenje ili napetost mišića, povlačenje iz situacije na nekoliko minuta može pomoći u izbegavanju reaktivnog ponašanja**. Ovaj postupak omogućava psihološko distanciranje i prelazak iz emotivnog u racionalni režim razmišljanja. Time-out će obezbediti vreme za ponovno preuzimanje kontrole i izbegavanje agresivnog ponašanja.



<h4 class="wp-block-heading">Identifikovanje triger situacija (introspekcija)</h4>



Prepoznavanje specifičnih okidača besa, poput osećaja nepravde ili poniženja, predstavlja ključ za razvoj emocionalne regulacije. U psihoterapiji, klijenti se podstiču da istraže situacije koje izazivaju bes kroz introspekciju***. Detekcija i razumevanje okidača koji pozivaju na bes, pomoći će u procenjivanju situacije ili ranom detektovanju reakcija, a sve u cilju smanjivanja verovatnoće za impulzivne reakcije.



<h4 class="wp-block-heading">Verbalizacija emocija</h4>



Razgovor o emocijama može biti snažan alat za kontrolu besa. Razgovor o tome što nas ljuti, je ujedno i prilika da se bes izbaci. Verbalizacija će pomoći u boljem sagledavanju besa i situacije koja ga je izazvala. Kroz verbalizaciju postajemo svesniji misli koje nas podstiču na bes i često otkrivamo moguće uzroke ili rešenja. Sam čin razgovora može pomoći u dobijanju drugačije perspektive, što može doprineti oslobađanju tenzije i razvoju zrelijih reakcija na bes.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe uzemljenja i vraćanje u sadašnji trenutak</h4>



Bes često izbacuje osobu iz sadašnjeg trenutka i fokusira je na prošle frustracije ili buduće konflikte. <a href="https://toolkit.lifeline.org.au/articles/techniques/finding-relief-through-grounding-techniques">Tehnike uzemljenja</a> doprinose ponovnom vraćanju sebi i uspostavljanju kontrole. Vežbe uzemljenja nemaju za cilj samo opuštanje, već i vraćanje u sadašnji trenutak &#8211; pozicija iz koje jedino možemo nešto da menjamo.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe disanja</h4>



Već smo pomenuli da bes ubrzava rad srca i disanje, što osobu fizički priprema za (re)akciju. Kontrolisano i duboko disanje može doprineti usporavanju fiziološkog odgovora, smanjujući napetost i podržavajući smirene reakcije. Jedan od primera ovakvih vežbi je tehnika “4-4-4“ gde svaka faza disanja traje četiri sekunde &#8211; udah četiri sekunde, pauza četiri sekunde, izdah četiri sekunde. Vežba se ponavlja u krug sve dok se ne postigne željeni efekat (umirivanje simptoma besa).



<h4 class="wp-block-heading">Kognitivne restrukturacije za re-evaluaciju misli</h4>



Kognitivno-bihevioralni pristup (KBT) preporučuje tehniku kognitivne restrukturacije za preispitivanje automatskih misli koje izazivaju bes. Ovim pristupom, osoba se uči kako da identifikuje misli, proceni ih i traga za “distorzijama” u cilju stvaranja uravnoteženog mišljenja.&nbsp; Razumevanje iracionalnih uverenja može voditi do dugoročnog umanjenja osećanja besa i povećanja emocionalne fleksibilnosti. Na primer, kada osoba oseća da je neko konstantno omalovažava, analiziranje dokaza za i protiv može doprineti donošenju racionalnijih odgovora.



Ukoliko imate poteškoća u regulaciji svog besa ili vam gore pomenuti pristupi ne pomažu, možda vam je potrebna podrška. Putem Selfnest platforme možete <a href="https://app.selfnest.com/login">zakazati online razgovor</a> sa psihoterapeutom već danas. 



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
Unexpressed emotions will never die. They are buried alive and will come forth later in uglier ways.
<cite>Sigmund Freud</cite></blockquote>







*simpatikus; Simpatikus i parasimpatikus su dva suprotna dela autonomnog nervnog sistema, koji rade zajedno kako bi održali homeostazu u organizmu. Dok simpatikus priprema telo za akciju, parasimpatikus ima opuštajući efekat i pomaže u vraćanju tela u stanje ravnoteže nakon stresa.



**reaktivno ponašanje; Reaktivno ponašanje je način reagovanja na situacije ili okolnosti pod uticajem trenutnih emocija, impulsa ili spoljašnjih faktora, bez prethodnog promišljanja. Proizlazi iz potrebe da se brzo odgovori na stres, konflikt ili bilo koji drugi okidač iz spoljašnje sredine. 



***introspekcija; Introspekcija je proces samoposmatranja i analize sopstvenih misli, osećanja i unutrašnjih stanja. To je način na koji pojedinac istražuje svoju svest, motive, uverenja i ponašanja kako bi bolje razumeo sebe i svoje reakcije na spoljašnje okolnosti.

Woman meditating, doing circular breathing

Kako kontrolisati svoj bes?

<h2 class="wp-block-heading">Emocije sa kojima se rađamo&nbsp;</h2>



Da bismo mogli da razumemo strah i pričamo o njemu kao emocionalnom stanju, na kratko ćemo se osvrnuti na osnovnu definiciji emocija.&nbsp;



Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH) emocije su način na koji reagujemo na događaje iz spoljašnje sredine. Ovi događaji utiču na formiranje naših misli, postupaka i opšte stanje organizma &#8211; kako mentalno, tako i telesno.&nbsp;



Mogli bismo reći da emocije ”učitavamo” na mentalnom i telesnom nivou i potom reagujemo u skladu sa time kako ih na oba nivoa obrađujemo.



Emocije se u teoriji dele na osnovne ili primarne, i specifične, odnosno one koje se stiču učenjem.&nbsp;&nbsp;



Osnovne emocije, one koje se po savremenim shvatanjima smatraju urođenima, a danas pričamo upravo o jednoj od njih, su: bes, tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah. 



Dakle, naredni put kada čujete da neku osobu opisuju kao “emotivnu” (On/Ona je baš emotivna osoba) znaćete da to i nije u potpunosti autentičan način da se osoba opiše, jer..svi smo emotivni i svi osećamo. Razlika je u načinu na koji ćemo emocije izraziti, kako ćemo se sa njima izboriti i/ili sarađivati.



<h2 class="wp-block-heading">Definicija straha</h2>



Strah je primarna emocija, integrisana u naš neurološki sistem i kada je osećamo, reagujemo instinktivno. Podjednako je negativno i pozitivno emoconalno stanje, a evo i zašto:



Neprijatne senzacije i reakcije na fiziološkom nivou koje nastaju kao odgovor na strah su ubrzano disanje i rad srca (ubrzan puls), znojenje i napetost mišića. Kada se uplašimo, krv se instant pumpa u periferiju organizma, kako bi bilo spremno na akciju &#8211; svima poznat Bori se ili beži odgovor na strah.



Važno je razumeti da je strah pre svega pozitivna i zdrava emocija. Opravdano je tu jer služi da nas upozori i sačuva od potencijalno opasnih situacija kada neki spoljašnji okidač razumemo kao potencijano opasan za nas ili neku našu vrednost, a ne možemo ili ne znamo adekvatno da mu se suprotstavimo ili na njega odgovorimo. Možemo strah razumeti kao 0-24h aktivan alarmni sistem za preživljavanje. Rezultat ovakvog stanja najčešće je beg, izbegavanje ili povlačenje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kada su naši strahovi racionalni, a kada iracionalni?</h2>



Prirodan i zdrav strah karakteriše se i kao razumljiv, odnosno očekivani strah. Ukoliko ne znate da plivate i nađete se u bazenu u kojem od jednom ne možete da pipnete dno, racionalno bi bilo da se uplašite. Ukoliko stojite na terasi 19og sprata neke zgrade i pogledate na put sa te visine, očekivano će biti da osećate neprijatnost i iz straha okrenete glavu.



Ipak, ukoliko ovakvi, očekivani strahovi, postanu veći i češći, moglo bi se sa rezervom pretpostaviti da vaš strah preuzima formu iracionalnog.



Na istim primerima, to bi značilo da ne želite da idete na kupanje uopšte jer vam je sama pomisao na duboku vodu neprijatna, ili krećete da izbegavate pogled kroz prozor, ne koristite liftove ili izbegavate prelazak mostova jer vas visina izuzetno plaši.



<h2 class="wp-block-heading">Fobija i njeni simptomi</h2>



Izbegavati redovne životne aktivnosti zbog straha od nekog objekta, pojave ili situacije (koja se možda čak nije ni desila) znači živeti u iracionalnom strahu. Iracionalne strahove koji se često javljaju iznenada, a da razlog za strah u biti ne postoji, koji su praćeni paničnim napadima i koji traju po nekoliko minuta, naučnici nazivaju fobijama.



Najčešće pitanje je: kako fobije nastaju?



Neke fobije se razvijaju kada osoba doživi zastrašujuće iskustvo sa određenom stvari ili situacijom. U blizini slepoočnica, unutar našeg mozga nalaze se dve spojene žlezde koje čine bademastu formaciju &#8211; amigdalu, koja prati i memoriše iskustva koja izazivaju jake emocije. Kada određeno iskustvo izazove snažnu reakciju straha, amigdala upozorava osobu tako što pokreće reakciju straha svaki put kada se ona susretne sa okidačem, ili čak samo pomisli na tu stvar ili situaciju koja je uzrok straha.



Još uvek nije u potpunosti utvrđeno da li je se fobija nužno formira usled konkretnog iskustvenog događaja ili se ona može oformiti i bez njega.



Ono što je zanimljivo i značajno u procesu rada na iracionalnim strahovima, jeste činjenica da su osobe koje žive sa fobijom (nekada fobijama) vrlo svesne da u njima ovakav strah postoji i da je on ekstreman, ali ne znaju da se sa njim izbore. Češće biraju da ga izbegavaju ukoliko okidači nisu česta pojava u svakodnevici, a posvećuju se rešavanju problema tek ukoliko na ozbiljnijem nivou fobija počne da utiče na kvalitet njihovog života.



Bez obzira na to za šta je iracionalan strah vezan, često će se ispoljiti kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li>Osećanje intenzivnog straha, ankcioznosti, panike</li>



<li>Nemogućnost da se preuzme kontrola nad strahom iako postoji svest o tome da je on iracionalan</li>



<li>Anksioznost koja se pogoršava usled samo fizičkog ili vremenskog približavanja opasnosti</li>



<li>Bez kompromisne ili alternativne aktivnosti koje osobu čuvaju od situacija, objekata ili pojava koje izazivaju strah&nbsp;</li>



<li>Nemogućnost normalnog funkcionisanja zbog neprekidnog straha</li>



<li>Fizičke reakcije i osećaje, uključujući znojenje, ubrzan rad srca, pritisak u grudima ili probleme sa disanjem, osećaj mučnine i vrtoglavosti</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Kako “raditi” sa fobijama</h2>



Ukoliko bilo koja vrsta iracionalnog straha ograničava normalan životni tok osobe, kontroliše ga ili ograničava, važno je obratiti se stručnom licu za pomoć.&nbsp;



Postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći u oslobađanju od fobija:



<ol class="wp-block-list">
<li>Izlaganje uzroku/suočavanje sa stesorom (tehnika desenzitizacije)</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje uzroku fobije u kontrolisanim uslovima uz podršku stručnog lica. Ovakav pristup zahteva otvorenost, hrabrost i čvrstu odluku da se na ovaj način pristupi strahu. Važno je razumeti da je u terapijskom radu generalno pravilo da se sa strahovima radi postepeno, polako i svesno. Samo verbalizacija straha može biti prvi nivo suočavanja sa njim, jer kada ga osoba “stavi pred sebe” može ga zaista videti, prići iz različitih uglova i na njemu raditi.</li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT)&nbsp;</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Podrazumeva postepeno izlaganje predmetu straha u kombinaciji sa drugim terapijskim pristupima koji pomažu da se usvoji način drugačijeg posmatranja situacija koje izazivaju iracionalne strahove. Osoba uz KBT uči kako da preispita svoje brige, podnese neprijatna osećanja, vrati kontrolu, i ponovo izgradi samopouzdanje (ili ga obnovi).</li>



<li>Ukoliko prepoznajete ovaj ili sličan problem kod sebe i želite da pričate sa KBT terapeutom, možete ga pronaći na platformi <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a></li>
</ul>



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Lekovi</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Kao i kod većine tretmana lekovima, oni nisu trajno rešenje problema, već su tu da smanje simptome koji uz neko stanje idu. Tako, kada je u pitanju fobija, lekovi mogu smanjiti osećaj anksioznosti ili mogućnost paničnog napada. Lekovi sa ovom funkciom koji mogu biti od koristi u lečenju fobija su najčešće antidepresivi, sedativi i beta-blokatori. Obično se koriste u početku lečenja fobija, kada osoba još uvek doživljava ekstremne strahove i tek se upoznaje sa činjenicom da može povratiti kontrolu.&nbsp;</li>
</ul>



Uzimanje bilo kog leka bez prethodnog savetovanja sa stručnom osobom (lekarom, farmaceutom) može ozbiljno narušiti zdravlje osobe. Odluka da se osoba okrene lekovima u cilju rešavanju bilo kog zdravstvenog problema, mora biti donešena sa ciljem poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja osobe.



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Unapređenje životnog stila</li>
</ol>



<ul class="wp-block-list">
<li>Ne podrazumeva nužno materijalne promene, već promene na nivou stila života koje će doprineti da se osoba bolje oseća na emocionalnom, telesnom i duhovnom nivou. Vežbe disanja i relaksacije, uključivanje meditacije kao svakodnevne rutine ili okretanje sportskim aktivnostima, mogu znatno pomoći u promeni fokusa osobe koja se bori sa svakodnevnim strahovima. Važno je da osoba prepozna šta je to što joj generalno prija i doprinosi da rezultati u borbi sa fobijom budu bolji.</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Najčešći oblici fobija</h2>



U svetu je kod ljudi prepoznato oko pet stotina različitih fobija, od kojih su većina retke i vrlo specifične.



Neke od najčešćih fobija su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Arahnofobija &#8211; strah od ljudi</li>



<li>Ofidiofobija &#8211; strah od zmija</li>



<li>Akrofobija &#8211; strah od visine</li>



<li>Agorafobija &#8211; strah od otvorenog prostora</li>



<li>Klaustrofobija &#8211; strah od zatvorenog prostora</li>



<li>Astrafobija &#8211; strah od grmljavine</li>



<li>Pteromerhanofobija (aviofobija) &#8211; strah od letenja</li>



<li>Socijalna fobija &#8211; strah od socijalnih interakcija</li>



<li>Tripofobija &#8211; strah ili gađenje na geometrijske oblike, manje paterne koji se ponavljaju</li>



<li>Tanatofobija &#8211; strah od smrti</li>
</ul>



Iako su emocije neizbežan deo svih procesa kroz koje pojedinac svakodnevno prolazi, u psihologiji su dugo bile zanemarene i ostavljane filozofima i pesnicima da o njima govore.&nbsp;



Danas, emocije su fokus svakodnevnih interakcija, nepresušni izvor ličnih preispitivanja i socijalnih istraživanja. O njima je lepo govoriti, a još lepše razumeti i sa njima u radosti živeti.



Ukoliko neko emocionalno stanje remeti vaš duševni mir, opterećuje vas ili traži prorađivanje, razgovor sa vama dragom osobom ili osobom u koju imate poverenja, može doprineti da se osećate bolje.&nbsp;



Ukoliko želite da dublje radite na temu svojih strahova i imate utisak da neki strahovi kod vas postaju iracionalni, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vas u vašem tempu, ali sigurno i uz podršku, voditi ka vama prihvatljivim rešenjima.

A girl hiding her eyes, scared to see something she has phobia from

Blog

Biološki sat i karijerni uspeh: Kako da žena čuje svoj glas uprkos očekivanjima drugih?

Da li društvene norme ostavljaju prostor za razvoj kreativnog potencijala žene?

Dijaspora: Život između dva doma

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

Srđana Šijan: Rad na sebi je najbolji poklon koji možemo dati i sebi i svetu

Kako kontrolisati svoj bes?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“