Ako želite dodatnu podršku, možete zakazati razgovor sa psihoterapeutom na Selfnest platformi. Zajedno sa stručnjakom možete istražiti šta vam je potrebno da se osećate sigurnije, viđenije i stabilnije, bez žurbe i u vašem tempu. Tu smo za vas kada budete spremni.

Koliko često partner reaguje tako da umanji vaše uspehe ili pomeri fokus na sebe?

Koliko često partner ima potrebu da bude u centru pažnje u situacijama koje su vama značajne?

Koliko često partner u konfliktima zauzima ulogu osobe kojoj je učinjena nepravda?

Koliko često partner doživljava svoju poziciju kao težu od vaše ili tuđe?

Kategorija 1: Grandioznost i uloga žrtve

Koliko često partner reaguje umanjivanjem, podsmehom ili kritikom kada izrazite svoja osećanja?

U kojoj meri partner pokazuje razumevanje za vaše emocionalne potrebe? (reverzno bodovanje – pozitivna)

Koliko često partner preusmeri razgovor na sebe kada vama treba podrška?

Koliko često partner pokazuje nelagodu ili otpor kada govorite o svojim potrebama?

Kategorija 2: Empatija i emocionalna dostupnost

Koliko često partner doživljava druge ljude kao odgovorne za konflikte u kojima se nađe?

Koliko često partner govori o drugim ljudima na način koji ih umanjuje ili negativno procenjuje?

Koliko često partner doživljava tuđe uspehe kao ugrožavajuće?

Koliko često partner traži potvrdu i pažnju u društvenim situacijama?

Kategorija 3: Odnosi sa drugim ljudima

Koliko često partner reaguje ljutnjom, povlačenjem ili okrivljavanjem kada postavite granicu?

Koliko intenzivno partner reaguje na konstruktivnu kritiku, čak i kada je izrečena mirno?

U kojoj meri partner preuzima odgovornost za svoj deo ponašanja u konfliktima? (reverzno bodovanje – pozitivna)

Kategorija 4: Reakcija na granice, kritiku i emocije

Ovaj upitnik nije dijagnostički test, već alat koji vam pomaže da jasnije sagledate dinamiku u vašoj vezi i prepoznate obrasce koji mogu biti emocionalno nezdravi.

Veze mogu biti nežne, podržavajuće i stabilne — ali mogu nositi i obrasce koji vas iscrpljuju, zbunjuju ili dovode u sumnju sopstvenu vrednost.

Da li ste u vezi sa narcisom?

Vaši odgovori ukazuju da u vašem odnosu postoji uglavnom stabilna i podržavajuća dinamika.

Nesporazumi su normalni i očekivani u svakoj vezi — važno je što se čini da ih rešavate uz međusobno uvažavanje.

Ako primetite ponavljanje nekih obrazaca, razgovor sa terapeutom može pomoći da odnos dodatno ojača, ali nema značajnih znakova emocionalno nezdravih obrazaca.

Zdrav odnos sa povremenim nesporazumima

Vaši odgovori pokazuju da u vezi postoje momenti umanjivanja osećanja, kritičnosti ili preterane potrebe za pažnjom.

Ovo ne znači da je partner narcisoidan, ali ovi obrasci mogu stvarati napetost, nesigurnost ili osećaj da niste dovoljno viđeni.

Razgovor sa terapeutom može vam pomoći da razumete dinamiku i naučite kako da gradite zdravije granice i jasniju komunikaciju.

Postoje obrasci koji mogu biti izazovni

Odgovori ukazuju da je u vezi prisutno više elemenata kontrole, nedostatka empatije ili manipulativnih reakcija.

Ovakva dinamika može biti emotivno iscrpljujuća i često vodi ka osećaju nesigurnosti, krivice ili zbunjenosti.

Možda bi vam značilo da sa stručnjakom istražite kako da zaštitite svoje granice i razumete šta vam je potrebno da biste se osećali stabilnije i sigurnije.

Emocionalno nezdravi obrasci su prisutni

Vaši odgovori pokazuju da u vezi postoje obrasci intenzivnog nedostatka empatije, emotivne kontrole, prebacivanja krivice ili hronične kritike.

Iako ovo nije dijagnoza partnera, ovakva dinamika često ukazuje na emocionalno toksičan odnos koji može duboko narušiti vaše blagostanje.

Razgovor sa terapeutom može pomoći da osnažite sebe, prepoznate šta vam je važno i donesete odluke koje su u skladu sa vašom sigurnošću i dobrobiti.

Visok nivo obrasca koji podseća na narcisoidnu dinamiku

Otkrijte da li u vašoj vezi postoje obrasci ponašanja koji mogu biti narcisoidni i kako to utiče na vaše mentalno zdravlje.

Osećanja mi ponekad naglo postanu intenzivna i teško ih smirim.

Teže mi je da se vratim u ravnotežu kada me nešto uznemiri.

Nekad reagujem burnije nego što bih voleo/la.

Ponekad mi nije jasno šta zapravo osećam.

Brzo se rasplačem kada sam pod pritiskom.

Često osećam unutrašnji nemir koji ne umem da objasnim.

Sitnice me lakše iznerviraju nego ranije.

A) Emocionalna regulacija

Teško mi je da se fokusiram na obaveze kada me opterećuju misli.

Često mi fali energija za svakodnevne obaveze.

Ponekad mi i običan dan deluje previše zahtevno.

Moje telo (stomak, glava, pad imuniteta) reaguje na stres pre nego što postanem toga svestan/a.

Teško ostajem prisutan/na u društvu jer me misli odvuku negde drugde.

B) Funkcionalnost / telo / rasejanost

Teško mi je da izrazim svoje potrebe pred drugima.

Imam utisak da me drugi ne razumeju dovoljno čak i kada pokušam da objasnim.

Teško mi je da kažem „ne", čak i kada znam da bi to za mene bilo dobro.

Nekad odložim važan razgovor iako znam da bi mi doneo olakšanje.

Osećam se usamljeno, čak i kada sam u grupi ljudi.

C) Odnosi / bliskost / usamljenost

Misli mi se vrte u krug i to me iscrpljuje.

Ponekad se osećam nedovoljno dobrim/dobrom bez obzira šta radim.

Nekad mi fali osećaj unutrašnjeg mira i stabilnosti.

Duže vreme osećam prazninu i bezvoljnost.

Ponekad osetim tugu ili težinu koju ne umem da objasnim.

D) Unutrašnji doživljaj sebe

Nekada mi svakodnevica deluje bez ikakvog smisla.

E) Pitanje o smislu

Ponekad mi se javi misao da ne želim da nastavim dalje.

F) Pitanje o suicidalnosti

Često osećam napetost, stezanje ili ubrzano lupanje srce zbog obaveza i briga.

G) Anksioznost u telu

Tek kada se napetost, umor, teškoće u odnosima ili telesne reakcije nagomilaju, počinjemo da se pitamo da li nam je potrebna podrška. Ovaj test ne procenjuje „šta nije u redu sa vama", već vam pomaže da jasnije sagledate nekoliko važnih oblasti: kako upravljate emocijama, koliko vas svakodnevica opterećuje, kako se snalazite u odnosima i kako doživljavate sebe. Rezultat nije dijagnoza, već okvir za razumevanje i smernica da li bi psihoterapija mogla da vam donese stabilnost, olakšanje i razumevanje ličnih potreba.

Nekada uspevamo da funkcionišemo, radimo i brinemo o drugima, a da istovremeno nosimo više nego što se spolja vidi.

Da li mi je potrebna psihoterapija?

Iz vaših odgovora vidimo da generalno dobro funkcionišete i da imate kapacitet da se nosite sa svakodnevnim izazovima. Ovo je dobra polazna tačka za psihoterapiju, ne zato što postoji problem koji treba „ugasiti", već zato što u stabilnim periodima imamo najviše prostora da dublje upoznamo sebe, svoje reakcije i ono što nam je zaista važno.

Kako psihoterapija pomaže:

Psihoterapija može da produbi vaše razumevanje sebe, da ojača vašu emocionalnu stabilnost i da unapredi odnose kroz jasnije prepoznavanje sopstvenih potreba i granica. To je ulaganje u dugoročno dobro mentalno zdravlje.

Ako želite da nastavite da gradite stabilnost i lični razvoj, preporučujemo vam da zakažete psihoterapiju na Selfnestu i pružite sebi prostor za dalje istraživanje i rast.

Vaše stanje je uglavnom stabilno, uz prostor za rast i razvoj

Vaši odgovori ukazuju na prisutnu napetost, opterećenost ili početne promene u načinu na koji funkcionišete. Ovo su često prvi signali da vam je potrebno više prostora, vremena ili podrške. U ovoj fazi je terapija najdelotvornija jer pomaže da razumete šta vas opterećuje pre nego što teškoće postanu deo vaše svakodnevnice.

Kako psihoterapija pomaže:

U terapiji možete jasnije razumeti uzrok tenzije, naučiti zdravije načine regulacije stresa i izgraditi granice koje smanjuju unutrašnje opterećenje. Ovo je važan korak u pravcu prevencije i brige o sebi.

Nemojte čekati da se stanje pogorša da biste potražili pomoć. Ako želite da se pobrinete za sebe na vreme, preporučujemo vam da zakažete psihoterapiju na Selfnestu i date sebi prostor za rast i oporavak.

U više aspekata života osećate opterećenje i to zaslužuje podršku

Vaši odgovori ukazuju da se trenutno suočavate sa poteškoćama koje utiču na vaš svakodnevni život, odnose ili emocionalno stanje. Ovo je faza u kojoj je teško osloniti se isključivo na sopstvene kapacitete, ne zato što vam nedostaju, već zato što ste predugo preopterećeni.

Kako terapija pomaže:

Psihoterapija u ovoj fazi donosi stabilizaciju, jasnije razumevanje onoga što se dešava i konkretne korake ka smanjenju emocionalnog pritiska i vraćanju kontrole nad svakodnevicom.

Preporučujemo vam da započnete psihoterapiju. Selfnest vam je odmah dostupan za zakazivanje termina sa terapeutom koji vam odgovara.

Psihoterapija bi vam donela značajno olakšanje i stabilnost

Vaši odgovori ukazuju na visoko emocionalno opterećenje. Ovo može uključivati intenzivnu tugu, iscrpljenost, osećaj praznine ili misli koje ukazuju da vam je teško da pronađete smisao ili oslonac. Ovakvo stanje zahteva stručnu podršku u skorije vreme.

Kako terapija pomaže:

Psihoterapija može da donese stabilnost, smanji emocionalni pritisak i pruži siguran prostor za razumevanje onoga što vam se dešava. Uz stručnu podršku, moguće je postepeno vratiti balans i osećaj sigurnosti.

Neophodno je da potražite stručnu podršku u što skorijem periodu. Ne morate sami da nosite ovaj teret. Sve je lakše kada se podeli. Postoji način da bude bolje. Ne čekajte, na Selfnestu možete dobiti podršku putem poruka već danas, a termin seanse već za sutra.

Važna napomena:

Ako imate misli da biste mogli da povredite sebe, važno je da odmah potražite hitnu pomoć. Ovo je ozbiljan signal, i važno je da ne ostanete sami sa tim mislima.

Intenzivno opterećenje ili prisutne suicidalne misli: podrška je potrebna u skorije vreme

Ovaj test vam pomaže da jasnije sagledate nekoliko važnih oblasti: kako upravljate emocijama, koliko vas svakodnevica opterećuje, kako se snalazite u odnosima i kako doživljavate sebe.

Ako želite da istražite svoj stil vezanosti dublje, psihoterapija je prostor u kojem to možete raditi bez žurbe i u skladu sa svojim tempom.

Koliko često osećate nesigurnost kada partner ne odgovori odmah na poruku?

U kojoj meri vam je teško da se smirite kada partner zatraži više prostora ili vremena za sebe?

Koliko često proveravate partnerov online status ili aktivnosti kada se osećate nesigurno?

U kojoj meri vam partnerov manjak iniciranja kontakta budi zabrinutost da mu nije stalo?

Koliko snažno reagujete kada partner pokaže hladnoću ili povučenost tokom konflikta?

Koliko često osećate olakšanje tek kada partner potvrdi ljubav, naklonost ili namere?

U kojoj meri vas uznemirava kada partner lajkuje ili komentariše objave drugih osoba?

Koliko često imate potrebu da testirate partnerovu posvećenost (npr. proveravanjem reakcija, ponašanja, signala)?

Koliko snažno reagujete kada partner odbije fizičku bliskost (zagrljaj, dodir, poljubac)?

U kojoj meri vam je izazovno da partneru verujete kada je emotivno udaljen?

A) Situaciona pitanja

Koliko često se povučete kada partner želi bliskost koja vam je preintenzivna?

U kojoj meri izbegavate razgovore o emocijama jer vam stvaraju nelagodu?

Koliko često pratite partnerovo raspoloženje kako biste izbegli konflikt?

Koliko često osećate potrebu da se partner emocionalno „dokazuje" kroz reči ili gestove?

U kojoj meri se trudite da budete savršeni kako biste izbegli odbacivanje?

Koliko često ostajete u blizini partnera i kada vam je potrebno vreme za sebe?

U kojoj meri izbegavate dublje emocionalne teme u vezi?

Koliko često osećate da vam je teško da partneru postavite granicu iz straha da će se udaljiti?

Koliko često kontrolišete situaciju tako što smanjujete bliskost kako ne biste bili povređeni?

Koliko često osećate intenzivnu ljubomoru, čak i kada partner ne daje povoda?

B) Ponašanja

U kojoj meri verujete da će vas partner na kraju napustiti, bez obzira na trenutnu situaciju?

Koliko snažno osećate da morate zaslužiti ljubav kroz trud, prilagođavanje ili ugađanje?

U kojoj meri osećate da ne možete u potpunosti računati na partnera kada vam je teško?

Koliko često osećate da partner nije stvarno tu za vas, čak i kada fizički jeste?

U kojoj meri verujete da je ranjivost opasna i da može dovesti do povređivanja?

Koliko snažno osećate potrebu za kontrolom sopstvenih emocija kako ne biste izgledali „previše"?

U kojoj meri verujete da partner može da vas razočara baš kada mu se najviše približite?

Koliko često osećate da je bliskost prijatna i sigurna?

U kojoj meri osećate da možete partneru iskreno reći kako se osećate?

Koliko snažno osećate da vaš partner želi vašu bliskost i poštuje vaše granice?

C) Unutrašnja uverenja i osećanja

Kroz te prve interakcije učimo šta možemo da očekujemo od bliskosti: da li je ona sigurna i predvidiva, da li je neusklađena ili nestabilna, ili je nešto što treba držati pod kontrolom. Iako nastaje u detinjstvu, afektivna vezanost se najjasnije vidi upravo u romantičnim odnosima, jer se u njima aktiviraju naša najdublja uverenja o tome kako volimo, štitimo i povezujemo se sa drugom osobom.

Ovaj test pomaže da razumete koji stil vezanosti najviše prepoznajete u sebi, kako biste jasnije videli kako funkcionišete u odnosima i šta vam je potrebno da se osećate stabilno i viđeno. Svi imamo neki stil afektivne vezanosti, on se ne bira, već razvija iz iskustava koja smo doživeli. Ovo je prilika da otkrijete koji je vaš i da bolje razumete i sebe i one koje volite.

Afektivna vezanost je obrazac koji se formira u najranijim odnosima sa osobama koje su o nama brinule.

Koji je tvoj stil afektivne vezanosti u romantičnim odnosima?

Sigurna vezanost je stil u kojem se ljubav doživljava kao mesto mira, povezivanja i uzajamnosti.

Osobe sa sigurnom vezanošću naučile su da je bliskost bezbedna, da drugi mogu biti tu, da se emocije mogu deliti, a da razlike i konflikti ne dovode do gubitka odnosa.

U romantičnim odnosima ovo se vidi kao sposobnost da ostanete prisutni i onda kada stvari nisu lake. Sigurna vezanost ne znači da ne osećate povremenu nesigurnost, strah ili povlačenje, već da imate unutrašnju tačku oslonca, osećaj: „i ja i on/ona smo dobro, prebrodićemo."

Ljudi sa sigurnom vezanošću:

– umeju da traže podršku i da je daju, bez osećaja ugroženosti
– dozvoljavaju partneru da bude celovita osoba, a ne projekcija
– ne tumače distancu kao odbacivanje, niti bliskost kao pretnju
– mogu da priznaju grešku i da rešavaju konflikt umesto da ga izbegavaju

Ovaj stil održava zdravu strukturu odnosa jer postoji fleksibilnost: kada partneru treba prostor, imate razumevanja; kada partneru treba bliskost, imate kapacitet. U međusobnoj dinamici postoji osećaj „mi", a ne „ja protiv tebe".

Kroz terapijski rad osobe sa sigurnom vezanošću često:

– produbljuju emocionalnu pismenost
– lakše mapiraju svoje obrasce u odnosima
– osnažuju svoje granice i jasnoću
– koriste svoju stabilnost da izliječe delove sebe koji još nose teret ranijih iskustava

Sigurna vezanost nije odsustvo rana već kapacitet da ih zalečimo na zreo, stabilan način.

Sigurna afektivna vezanost

Anksiozna vezanost je stil koji nastaje kada je ljubav bila dostupna, ali ne i dosledna.

Kada je bliskost dolazila u talasima, čas nežno, čas nedovoljno.

Tada se uči da se za ljubav treba boriti, dokazivati, držati je blizu kako ne bi izmakla.

U romantičnim odnosima ovaj stil donosi mnogo topline, posvećenosti i intuitivnog čitanja partnerovih potreba, ali i veliko unutrašnje previranje.

Ljudi sa anksioznom vezanošću često ulažu ogromnu količinu emocionalne energije u vezu, što može biti prelepo i duboko, ali i iscrpljujuće kada ne dobijaju istu meru stabilnosti zauzvrat.

Tipično se javljaju:

– briga da partner menja osećanja čim se povuče
– pojačana osetljivost na ton, izraze lica ili promene u komunikaciji
– idealizovanje partnera uz paralelno strahovanje da nisu dovoljno dobri
– potreba da stvari budu jasne ovde i sada, da bi se smanjila neizvesnost

U suštini, anksiozna vezanost je težnja za sigurnošću u svetu u kojem se nekada sigurnost nije osećala.

Kroz terapijski rad ovaj stil dobija prostor:

– da uspostavi unutrašnju stabilnost nezavisnu od partnerovog ponašanja
– da smanji osećaj hitnosti i potrebe za stalnom proverom
– da gradi poverenje postepeno, uz realne signale
– da razvije zdravu distancu koja ne znači gubitak, već prostor za disanje
– da oseti da vrednost ne zavisi od tuđeg odgovora, već iz sopstvene unutrašnje sigurnosti

Anksiozna vezanost ima ogromnu sposobnost za bliskost, a terapeutski rad pomaže da ta bliskost prestane da boli.

Anksiozna afektivna vezanost

Izbegavajuća vezanost najčešće nastaje kada je rano iskustvo naučilo osobu da prevelika bliskost zahteva oprez. Kada je prisnost bila praćena kritikom, odbacivanjem, napetošću ili zahtevima većim nego što je moglo da se ponese.

Zato se u odraslom dobu javlja strategija: čuvaj se, ne zato što ne želiš ljubav, već zato što je previše blizine postalo jednako previše pritiska.

U romantičnim odnosima ovo se vidi kao potreba za prostorom, samostalnošću i jasnim granicama oko emocija.

Bliskost može prijati, ali samo dok ima dovoljno vazduha; kada ga nema, javlja se povlačenje.

Tipične karakteristike ovog stila su:

– suzdržanost u dubljim razgovorima o emocijama
– naglašena racionalizacija („ne želim da pravim dramu")
– osećaj da partnerove potrebe mogu da budu previše
– izbegavanje zavisnosti i pretpostavka da je „bolje osloniti se na sebe"

Ali važno je naglasiti: izbegavajući stil NIJE odsustvo emocija. To je način da se emocije drže u granicama koje ne preplavljuju.

Kroz terapijski proces ovaj stil dobija mogućnost:

– da nauči da je bliskost bezbedna kada je postepena
– da poveže glavu i telo: ne samo „šta mislim", već i „šta osećam"
– da ostane u razgovoru i kad je neprijatno
– da razvije nežniju stranu koju skrivaju
– da bude u vezi bez osećaja da će izgubiti sebe

Izbegavajuća vezanost ima mnogo snage. Cilj terapije je da ta snaga postane most, a ne zid.

Izbegavajuća afektivna vezanost

Dezorganizovana vezanost se razvija kada su u ranom odnosu postojala dva iskustva istovremeno:

"Ovo je osoba koju volim i trebam — i osoba od koje moram da se zaštitim."

To stvara unutrašnju podelu koja kasnije u romantičnim odnosima izgleda kao sukob dve težnje:

→ približi se
→ povuci se
→ otvori se
→ zaštiti se
→ veruj
→ budi oprezan

Zato ovaj stil nije „previše" ni „premalo" ovaj stil je preplavljen signalima koji su nekada bili kontradiktorni, a osoba je naučila da balansira između emocionalne potrebe i emocionalne opasnosti.

U romantičnim vezama ovo se može videti kao:

– nagle promene u stepenu bliskosti
– intenzivne reakcije u trenucima nesigurnosti
– poteškoće u doživljaju stabilnosti odnosa
– duboka potreba za prisnošću praćena naglim povlačenjem
– osećaj da partner „ne zna na čemu je" iako postoje jasne emocije

Dezorganizovana vezanost nije „pogrešna", ona je adaptacija.

Kada je bliskost u prošlosti bila i mesto lečenja i mesto bola, telo i psiha su naučili da love signale, štite se, preterano reaguju ili iznenada zamrznu.

Kroz terapijski rad ovaj stil prolazi kroz najdublju transformaciju:

– razvija se unutrašnja struktura koja ranije nije postojala
– emocije postaju predvidivije, manje preplavljujuće
– reakcije počinju da prate sadašnje odnose, a ne prošla iskustva
– raste kapacitet da osoba ostane povezana čak i u konfliktima
– bliskost prestaje da bude opasna, a distanca prestaje da bude beg

Niko ne bira dezorganizovanu vezanost. Ona se gradi kada su okolnosti bile previše da bi jedan mali organizam razumeo svet.

Ali upravo zato ovaj stil ima najveći potencijal za promenu i zaceljivanje kada dobije doslednu, sigurnu i predvidivu podršku.

Dezorganizovana afektivna vezanost

Afektivna vezanost je obrazac koji se formira u najranijim odnosima sa osobama koje su o nama brinule. Ovaj test pomaže da razumete koji stil vezanosti najviše prepoznajete u sebi.

Psihološki testovi

Da li ste u vezi sa narcisom?

Da li mi je potrebna psihoterapija?

Koji je tvoj stil afektivne vezanosti u romantičnim odnosima?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“