Psihoterapija kao opšti termin se odnosi na skup svih terapeutskih pravaca i vidova terapije koji su kreirani da unaprede mentalno zdravlje ljudi i pruže im veštine potrebne da rade na razvoju sopstvene ličnosti.&nbsp;



Pristup, terapijske metode i trajanje terapije su individualni i zavise od konkretnih poteškoća sa kojima se suočavate, a posao terapeuta je da odabere adekvatan terapeutski pravac koji će doneti najoptimalnije rezultate.



Kako je neizvesnost po pitanju sadržaja seanse i šta terapija može da podrazumeva jedan od najčešćih razloga koji obeshrabruje ljude da se obrate psihoterapeutu, želeli bismo da vas upoznamo sa nekim od najčešćih terapeutskih pravaca kako biste stekli širu sliku, dok će vam terapeut na konkretnom primeru objasniti šta tačno možete da očekujete u vašem slučaju.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Terapeutski pravci</h2>



Kako je psihoterapija oblast koja se kontinuirano razvija u zavisnosti od potreba modernog čoveka, ne iznenađuje nas činjenica da danas postoji preko 50 terapeutiskih pravaca, a neke od najšire rasprostranjenih kategorija i podtipova su:



<h3 class="wp-block-heading">Psihoanaliza</h3>



Psihoanaliza, osnovana u 19. veku od strane jednog od najvećih stručnjaka iz ove oblasti Sigmunda Frojda, ujedno se uzima i kao začetak psihoterapije. On se među prvima oslonio na terapiju razgovorom kako bi pomogao ljudima čiji su problemi imali psihološke uzroke. Frojd je tokom svog rada otkrio i značaj mnogih tema na mentalno zdravlje čoveka koje su danas standardni deo terapijskog procesa, kao što su seksualnost, događaji, sećanja i traume iz detinjstva.



Tokom terapije psihoanalizom se naglašava važnost uvida u nesvesno, tačnije svesnog uvida u ono što je do sada na nas uticalo nesvesno. Zadatak terapeuta je da pomogne klijentu da bolje razume procese koji se u njemu odvijaju i direktno utiču na svakodnevnicu i mentalno stanje.&nbsp;



Psihoanaliza je veoma složena terapija. Za cilj ima potpunu eliminaciju uzroka poteškoća koje su odgovorne za simptome sa kojima se svakodnevno borimo kako bi podstakla potpunu regeneraciju i rekonstrukciju ličnosti.&nbsp;



Kao takva, nije pogodna za svakoga. Kako bi započeo terapiju psihoanalizom, klijent mora da ispunjava određene uslove i da bude spreman da se stopostotno posveti procesu na duže staze.&nbsp;&nbsp;



Psihoanalitička psihoterapija je jedan od modaliteta koji je proistekao iz psihoanalize i prilagođen je potrebama savremenog čoveka. Oslanja se na osnove psihoanalize ali se struktuira tako da traje kraće, što je čini pogodnijom za one koji imaju generalno manje vremena i resursa da izdvoje za odlazak na terapiju.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Bihejvijoralna terapija</h3>



Bihejvijoralna terapija je eksperimentalni pristup terapiji koji se bavi proučavanjem ponašanja ljudi kako bi im pomogao da se izbore sa određenim traumama, strahovima i konkretnim problemima. Bihejviorizam se zasniva na verovanju da je simptom svakog problema u stvari pogrešno naučeno ponašanje koje se može ispraviti.&nbsp;



Ovaj vid terapije se danas najčešće primenjuje kod osoba koje pate od jednostavnih fobija,&nbsp; iracionalnih strahova i paničnih napada, ali je našao i primenu u pedagogiji, posebno po pitanju pronalaženja najadekvatnijih pristupa vaspitanju dece. Neke od dokazanih tehnika su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Sistemska desenzitizacija koja podrazumeva postupno izlaganje predmetu straha;</li>



<li>Preplavljivanje koje podrazumeva naglo izlaganje predmetu straha u cilju momentalnog rešavanja dugogodišnjih fobija;&nbsp;</li>



<li>Averzivna terapija prilikom koje se rešavaju, na primer, određene zavisnosti tako što se pronađe adekvatna metoda koja će učiniti da prijatne senzacije koje osećamo prilikom izlaganja predmetu zavisnosti budu propraćene neprijatnim senzacijama koje će momentalno ili vremenom umanjiti našu želju za tim predmetom (npr. alkoholom ili cigaretama).</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Humanističke terapije</h3>



Humanistički pristup, umesto što se fokusira na probleme i uzroke, insistira na veoma pozitivnom pogledu na potencijal svake individue. Terapeut svom klijentu pomaže da stekne osećaj lične odgovornosti, postane svestan svog značaja i slobode koju ima, te da definiše svoje ciljeve i fokusira se na njihovo ostvarenje.&nbsp;&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Geštalt terapija</li>
</ul>



Ovaj vid psihoterapije se temelji na ideji i pretpostavci da su ljudi u konstantnom procesu nastajanja i samospoznaje. Vodi se principom da je aktuelno ponašanje osobe od mnogo većeg značaja za samorazumevanje nego sposobnost da se verbalno objasni stanje u kom se ona nalazi. Geštalt terapija se preporučuje ljudima koji ne umeju da se suoče sa svojim emocijama niti da razgovaraju o njima.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">Tokom geštalt terapije</a>, insistira se na razumevanju emocija i konkretnih događaja, te terapeut prilikom ovog pristupa pomaže klijentima da ostanu fokusirani na svoje misli i osećanja. Za razliku od nekih drugih pravaca, akcenat nije toliko na samom sadržaju priče koliko na aktivnostima koje se odvijaju tokom seanse. 



Posao psihoterapeuta je u ovom slučaju da otkrije metode koje će pomoći klijentu da stvore svest o svojim postupcima, kao i da prihvati sebe i postane odgovoran za svoje postupke.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Transakciona analiza</li>
</ul>



Transakciona analiza (TA) je pravac terapije koji se preporučuje osobama koje imaju problema prilikom interakcije sa drugima, kao i osobama koje žele da osnaže odnose sa bližnjima, poslovnim saradnicima, a i sa samim sobom. Terapeut tokom seansi radi na analizi strukture ličnosti klijenta, njegove prošlosti, načina na koji komunicira sa ljudima i njegovog viđenja svega toga.&nbsp;



Koncepti TA podsećaju na psihoanalitičke ali su mnogo jednostavniji te ih je lakše razumeti. Za razliku od nekih drugih terapijskih modaliteta, transakciona analiza se fokusira na aktuelna događanja u životu klijenta umesto što se osvrće na događaje iz prošlosti.&nbsp;



Transakciona analiza se zasniva na tri pretpostavke:



<ul class="wp-block-list">
<li>Da su svi ljudi u svojoj osnovi u redu.</li>



<li>Da svi ljudi imaju sposobnost mišljenja.</li>



<li>Da svi ljudi donose individualne i nezavisne odluke o svojoj sudbini i da u bilo kom trenutku mogu na nju da utiču i da je promene.&nbsp;</li>
</ul>



TA se primenjuje na širok spektar problema i poremećaja, što uključuje sve od svakodnevnih privatnih ili poslovnih izazova do težih psiholoških poremećaja.



<ul class="wp-block-list">
<li>Psihodrama</li>
</ul>



Psihodrama je terapijski modalitet koji stavlja akcenat na kreativnost, spontanost i autentične susrete među ljudima i zasniva se na ideji da je spontanost od izuzetnog značaja za prihvatanje sebe i stvaranje novih veština.&nbsp;



Tokom ovog vida terapije, terapeut pomaže svojim klijentima da kroz igranje uloga upotpune realne postupke iz svog života, bilo da su u pitanju događaji iz prošlosti, događaji koji tek treba da se odigraju ili su plod fikcije. Ideja je da kroz ove vežbe klijent dobije bolji uvid u situaciju tako što će je sagledati iz više perspektiva (iz svoje i perspektive drugih ljudi uključenih u konkretnu situaciju).&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Egzistencijalistička psihoterapija</li>
</ul>



Za razliku od većine drugih psihoterapeutskih pravaca, egzistencijalistička psihoterapija se više oslanja na filozofski pristup terapeuta nego na konkretne terapeutske metode. Za cilj ima da pomogne klijentima da spoznaju i razumeju svoje probleme, da odgovore na neka teška, egzistencijalna pitanja i izbore se sa osećanjima uznemirenosti, samoće, besmisla i otuđenja. Takođe pomaže prilikom definisanja životnih ciljeva, ali i osvešćivanja po pitanju lične slobode, odgovornosti, smrti i drugih egzistencijalnih pitanja.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">EMDR terapija</h3>



EMDR terapija ili Eye Movement Desensitization and Reprocessing (desenzibilizacija pokretima očiju i ponovna obrada) jedna je od najrasprostranjenijih metoda za lečenje postraumatskih stresnih i drugih poremećaja nastalih kao posledica neke vrste traume (prirodnih katastrofa smrti, rata, silovanja, itd.)&nbsp;



Terapija se sa stoji iz nekoliko faza, gde se tokom jedne klijent izlaže traumatskom sećanju i na glas govori o svojim negativnim osećanjima dok istovremeno prati kažiprst terapeuta koji se pokreće levo-desno i tako utiče na pokret očiju.&nbsp;



Naime, <a href="https://www.ian.org.rs/arhiva/publikacije/tortura/srpski/15.pdf">studije su pokazale</a> da brz a kontrolisan pokret očiju podstiče rekonstrukciju misli koje okupiraju um i čine da osoba iznova proživljava traumatičan događaj. EMDR terapija pomaže da se slike iz prošlosti za koje se vezuju negativna osećanja ponovo obrade, pohrane u mozgu i povežu sta ostalim memorijskim mrežama. Ovaj vid terapije se uvek formuliše tako da se rešava problem vezan za konkretno sećanje kako bi se iznova procesuirala osećanja vezana za njega.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Psihodinamska terapija</h3>



Psihodinamska terapija se zasniva na teoriji da je naše trenutno psihičko stanje direktno povezano sa događajima iz detinjstva koji su uticali na formiranje repetitivnih misli, osećanja i odbrambenih mehanizama kojih nismo svesni.&nbsp;



Uloga psihoterapeuta je da nas motiviše da razgovaramo o svojim osećanjima, ali isto tako i fantazijama kako bi se utvrdio koren mentalnog obrasca i veza koja se kreirala između događaja iz prošlosti i trenutnog ponašanja.&nbsp;



Cilj psihodinamske terapije je da unapredi odnos klijenta sa okruženjem tako što će ukazati na probleme u komunikaciji i ponašanju kako bi zajedno svesno radili na usvajanju zdravijih načina razmišljanja i postupanja.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Kognitivne terapije</h3>



Kod različitih vidova kognitivnih terapija, veći akcenat se stavlja na to što klijent misli nego kako se ponaša. Stručnjaci iz ove oblasti smatraju da su naša disfunkcionalna razmišljanja glavni krivac za bilo kakve devijacije u razmišljanju i ponašanju. Dva najpoznatija vida kognitivne terapije su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Kognitivno bihejvioralna terapija (KTB)</li>
</ul>



KTB predstavlja jedan od najefikasnijih pristupa lečenju depresije, anksioznosti ili trauma zbog toga što se zasniva na verovanju da depresija nastaje kao rezultat iskrivljenog pogleda na svet i doživljaja određenih dešavanja u životu klijenta. Cilj kognitivno bihejvioralne terapije je da otkrije koje to irelevantne informacije utiču na klijentovo viđenje određenih situacija, šta utiče na bespotrebno preuveličavanje događaja, a zatim definisanje metoda koje će pomoći klijentu da u budućim situacijama sam prepozna kada su reakcije preterane.



<ul class="wp-block-list">
<li>Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT)</li>
</ul>



Prilikom <a href="https://www.selfnest.com/blog/rebt-terapija-koja-nas-uci-da-ne-verujemo-svemu-sto-pomislimo">REBT savetovanja</a>, terapeut ukazuje klijentu na činjenicu da za njihovo trenutno stanje nisu krivi spoljašnji uticaji već unutrašnje iracionalne ideje. U poređenju sa KTB, ovaj pristup je nešto intenzivniji ali se takođe koristi prilikom rešavanja aktuelnog pitanja a ne traume iz prošlosti. Tokom seanse se radi na otkrivanju iracionalnih ideja i pronalaženju alternativnog pristupa razmišljanju i životu.  



Ovaj vid psihoterapije je izuzetno intenzivan te kao takav traje kraće od drugih pristupa. Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija se tokom godina pokazala izuzetno efikasnom kod osoba kod kojih je dijagnostifikovana depresija.



<h2 class="wp-block-heading">Tipovi terapije</h2>



Dok je prethodni segment bio posvećen terapeutskim modalitetima i načinima pristupanja psihoterapiji, tipovi terapije se odnose na načine na koje se ovi modaliteti mogu primeniti u praksi po pitanju broja “učesnika” u psihoterapijskom procesu.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Pojedinačna</h3>



Kao što samo ime kaže, pojedinačna terapija podrazumeva razgovor sa terapeutom jedan-na-jedan. Kako će izgledati proces, koliko će trajati i koji su ciljevi su stavke koje terapeut i klijent zajedno definišu jer su direktno zavisni od individue. Pojedinačna psihoterapija je namenjena svima, bez obzira na uzrast i probleme sa kojima se suočavaju, te se tako psihoterapeutu obraćaju za pomoć osobe koje pate od anksioznosti, depresije, osećaja beznađa zbog gubitka posla ili voljene osobe, ali i oni koji samo žele da rade na sebi i ličnom razvoju.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Partnerska</h3>



Partnerska terapija je namenjena parovima čiji odnos odlikuju brojni konflikti i nerazumevanje za misli, osećanja i postupke partnera. U ovom slučaju terapeut predstavlja medijatora koji će iz objektivnog ugla sagledati situaciju, pomoći da se definišu koreni problema i preporuči terapijski pristup koji će pomoći parovima da unaprede komunikaciju, prihvate međusobne različitosti i da nauče kako da sve trenutne i buduće probleme rešavaju na konstruktivan način. Partnerska terapija je pogodna za one koji upadaju u česte konflikte, osećaju problem po pitanju bliskosti, poverenja, poštovanja, koji su iskusili neverstvo, pa i separaciju te im je potrebno stručno lice koje će im pomoći ili da razreše sukob ili da se raziđu tako da to ostavi što manje posledice po njihovo okruženje.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Porodična</h3>



Ovaj vid psihoterapije je formiran kako bi pomogao porodicama kojima je potreban stručan savet po pitanju krize koja se odvija u okviru dva ili više članova. Zadatak terapeuta je da objektivno sagleda problem i pomogne svima ponaosob da unaprede svoje sposobnosti komunikacije, da postanu svesni osećanja drugih, te da kroz rad unaprede međusobni odnos i razumevanje. Porodična terapija je pogodna za one koji prolaze kroz teške periode kao što su razvod, smrt jednog od članova porodice, traumatska iskustva, sterilitet, depresija, porodični konflikti i poremećaji u ponašanju dece ili adolescenata.&nbsp;



Na pitanje koji od navedenih terapeutskih pravaca i tipova je pogodan za vas može odgovoriti samo psihoterapeut. Na vama je samo da učinite prvi korak &#8211;&nbsp; da ostvarite kontakt sa stručnim licem koje će vas dalje voditi kroz proces.

Terapeutski pravci i tipovi terapije

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i kome pomaže</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

Terapeutski pravci i tipovi terapije

Povezani postovi

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“