Psihoterapija kao opšti termin se odnosi na skup svih terapeutskih pravaca i vidova terapije koji su kreirani da unaprede mentalno zdravlje ljudi i pruže im veštine potrebne da rade na razvoju sopstvene ličnosti.&nbsp;



Pristup, terapijske metode i trajanje terapije su individualni i zavise od konkretnih poteškoća sa kojima se suočavate, a posao terapeuta je da odabere adekvatan terapeutski pravac koji će doneti najoptimalnije rezultate.



Kako je neizvesnost po pitanju sadržaja seanse i šta terapija može da podrazumeva jedan od najčešćih razloga koji obeshrabruje ljude da se obrate psihoterapeutu, želeli bismo da vas upoznamo sa nekim od najčešćih terapeutskih pravaca kako biste stekli širu sliku, dok će vam terapeut na konkretnom primeru objasniti šta tačno možete da očekujete u vašem slučaju.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Terapeutski pravci</h2>



Kako je psihoterapija oblast koja se kontinuirano razvija u zavisnosti od potreba modernog čoveka, ne iznenađuje nas činjenica da danas postoji preko 50 terapeutiskih pravaca, a neke od najšire rasprostranjenih kategorija i podtipova su:



<h3 class="wp-block-heading">Psihoanaliza</h3>



Psihoanaliza, osnovana u 19. veku od strane jednog od najvećih stručnjaka iz ove oblasti Sigmunda Frojda, ujedno se uzima i kao začetak psihoterapije. On se među prvima oslonio na terapiju razgovorom kako bi pomogao ljudima čiji su problemi imali psihološke uzroke. Frojd je tokom svog rada otkrio i značaj mnogih tema na mentalno zdravlje čoveka koje su danas standardni deo terapijskog procesa, kao što su seksualnost, događaji, sećanja i traume iz detinjstva.



Tokom terapije psihoanalizom se naglašava važnost uvida u nesvesno, tačnije svesnog uvida u ono što je do sada na nas uticalo nesvesno. Zadatak terapeuta je da pomogne klijentu da bolje razume procese koji se u njemu odvijaju i direktno utiču na svakodnevnicu i mentalno stanje.&nbsp;



Psihoanaliza je veoma složena terapija. Za cilj ima potpunu eliminaciju uzroka poteškoća koje su odgovorne za simptome sa kojima se svakodnevno borimo kako bi podstakla potpunu regeneraciju i rekonstrukciju ličnosti.&nbsp;



Kao takva, nije pogodna za svakoga. Kako bi započeo terapiju psihoanalizom, klijent mora da ispunjava određene uslove i da bude spreman da se stopostotno posveti procesu na duže staze.&nbsp;&nbsp;



Psihoanalitička psihoterapija je jedan od modaliteta koji je proistekao iz psihoanalize i prilagođen je potrebama savremenog čoveka. Oslanja se na osnove psihoanalize ali se struktuira tako da traje kraće, što je čini pogodnijom za one koji imaju generalno manje vremena i resursa da izdvoje za odlazak na terapiju.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Bihejvijoralna terapija</h3>



Bihejvijoralna terapija je eksperimentalni pristup terapiji koji se bavi proučavanjem ponašanja ljudi kako bi im pomogao da se izbore sa određenim traumama, strahovima i konkretnim problemima. Bihejviorizam se zasniva na verovanju da je simptom svakog problema u stvari pogrešno naučeno ponašanje koje se može ispraviti.&nbsp;



Ovaj vid terapije se danas najčešće primenjuje kod osoba koje pate od jednostavnih fobija,&nbsp; iracionalnih strahova i paničnih napada, ali je našao i primenu u pedagogiji, posebno po pitanju pronalaženja najadekvatnijih pristupa vaspitanju dece. Neke od dokazanih tehnika su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Sistemska desenzitizacija koja podrazumeva postupno izlaganje predmetu straha;</li>



<li>Preplavljivanje koje podrazumeva naglo izlaganje predmetu straha u cilju momentalnog rešavanja dugogodišnjih fobija;&nbsp;</li>



<li>Averzivna terapija prilikom koje se rešavaju, na primer, određene zavisnosti tako što se pronađe adekvatna metoda koja će učiniti da prijatne senzacije koje osećamo prilikom izlaganja predmetu zavisnosti budu propraćene neprijatnim senzacijama koje će momentalno ili vremenom umanjiti našu želju za tim predmetom (npr. alkoholom ili cigaretama).</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Humanističke terapije</h3>



Humanistički pristup, umesto što se fokusira na probleme i uzroke, insistira na veoma pozitivnom pogledu na potencijal svake individue. Terapeut svom klijentu pomaže da stekne osećaj lične odgovornosti, postane svestan svog značaja i slobode koju ima, te da definiše svoje ciljeve i fokusira se na njihovo ostvarenje.&nbsp;&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Geštalt terapija</li>
</ul>



Ovaj vid psihoterapije se temelji na ideji i pretpostavci da su ljudi u konstantnom procesu nastajanja i samospoznaje. Vodi se principom da je aktuelno ponašanje osobe od mnogo većeg značaja za samorazumevanje nego sposobnost da se verbalno objasni stanje u kom se ona nalazi. Geštalt terapija se preporučuje ljudima koji ne umeju da se suoče sa svojim emocijama niti da razgovaraju o njima.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">Tokom geštalt terapije</a>, insistira se na razumevanju emocija i konkretnih događaja, te terapeut prilikom ovog pristupa pomaže klijentima da ostanu fokusirani na svoje misli i osećanja. Za razliku od nekih drugih pravaca, akcenat nije toliko na samom sadržaju priče koliko na aktivnostima koje se odvijaju tokom seanse. 



Posao psihoterapeuta je u ovom slučaju da otkrije metode koje će pomoći klijentu da stvore svest o svojim postupcima, kao i da prihvati sebe i postane odgovoran za svoje postupke.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Transakciona analiza</li>
</ul>



Transakciona analiza (TA) je pravac terapije koji se preporučuje osobama koje imaju problema prilikom interakcije sa drugima, kao i osobama koje žele da osnaže odnose sa bližnjima, poslovnim saradnicima, a i sa samim sobom. Terapeut tokom seansi radi na analizi strukture ličnosti klijenta, njegove prošlosti, načina na koji komunicira sa ljudima i njegovog viđenja svega toga.&nbsp;



Koncepti TA podsećaju na psihoanalitičke ali su mnogo jednostavniji te ih je lakše razumeti. Za razliku od nekih drugih terapijskih modaliteta, transakciona analiza se fokusira na aktuelna događanja u životu klijenta umesto što se osvrće na događaje iz prošlosti.&nbsp;



Transakciona analiza se zasniva na tri pretpostavke:



<ul class="wp-block-list">
<li>Da su svi ljudi u svojoj osnovi u redu.</li>



<li>Da svi ljudi imaju sposobnost mišljenja.</li>



<li>Da svi ljudi donose individualne i nezavisne odluke o svojoj sudbini i da u bilo kom trenutku mogu na nju da utiču i da je promene.&nbsp;</li>
</ul>



TA se primenjuje na širok spektar problema i poremećaja, što uključuje sve od svakodnevnih privatnih ili poslovnih izazova do težih psiholoških poremećaja.



<ul class="wp-block-list">
<li>Psihodrama</li>
</ul>



Psihodrama je terapijski modalitet koji stavlja akcenat na kreativnost, spontanost i autentične susrete među ljudima i zasniva se na ideji da je spontanost od izuzetnog značaja za prihvatanje sebe i stvaranje novih veština.&nbsp;



Tokom ovog vida terapije, terapeut pomaže svojim klijentima da kroz igranje uloga upotpune realne postupke iz svog života, bilo da su u pitanju događaji iz prošlosti, događaji koji tek treba da se odigraju ili su plod fikcije. Ideja je da kroz ove vežbe klijent dobije bolji uvid u situaciju tako što će je sagledati iz više perspektiva (iz svoje i perspektive drugih ljudi uključenih u konkretnu situaciju).&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Egzistencijalistička psihoterapija</li>
</ul>



Za razliku od većine drugih psihoterapeutskih pravaca, egzistencijalistička psihoterapija se više oslanja na filozofski pristup terapeuta nego na konkretne terapeutske metode. Za cilj ima da pomogne klijentima da spoznaju i razumeju svoje probleme, da odgovore na neka teška, egzistencijalna pitanja i izbore se sa osećanjima uznemirenosti, samoće, besmisla i otuđenja. Takođe pomaže prilikom definisanja životnih ciljeva, ali i osvešćivanja po pitanju lične slobode, odgovornosti, smrti i drugih egzistencijalnih pitanja.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">EMDR terapija</h3>



EMDR terapija ili Eye Movement Desensitization and Reprocessing (desenzibilizacija pokretima očiju i ponovna obrada) jedna je od najrasprostranjenijih metoda za lečenje postraumatskih stresnih i drugih poremećaja nastalih kao posledica neke vrste traume (prirodnih katastrofa smrti, rata, silovanja, itd.)&nbsp;



Terapija se sa stoji iz nekoliko faza, gde se tokom jedne klijent izlaže traumatskom sećanju i na glas govori o svojim negativnim osećanjima dok istovremeno prati kažiprst terapeuta koji se pokreće levo-desno i tako utiče na pokret očiju.&nbsp;



Naime, <a href="https://www.ian.org.rs/arhiva/publikacije/tortura/srpski/15.pdf">studije su pokazale</a> da brz a kontrolisan pokret očiju podstiče rekonstrukciju misli koje okupiraju um i čine da osoba iznova proživljava traumatičan događaj. EMDR terapija pomaže da se slike iz prošlosti za koje se vezuju negativna osećanja ponovo obrade, pohrane u mozgu i povežu sta ostalim memorijskim mrežama. Ovaj vid terapije se uvek formuliše tako da se rešava problem vezan za konkretno sećanje kako bi se iznova procesuirala osećanja vezana za njega.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Psihodinamska terapija</h3>



Psihodinamska terapija se zasniva na teoriji da je naše trenutno psihičko stanje direktno povezano sa događajima iz detinjstva koji su uticali na formiranje repetitivnih misli, osećanja i odbrambenih mehanizama kojih nismo svesni.&nbsp;



Uloga psihoterapeuta je da nas motiviše da razgovaramo o svojim osećanjima, ali isto tako i fantazijama kako bi se utvrdio koren mentalnog obrasca i veza koja se kreirala između događaja iz prošlosti i trenutnog ponašanja.&nbsp;



Cilj psihodinamske terapije je da unapredi odnos klijenta sa okruženjem tako što će ukazati na probleme u komunikaciji i ponašanju kako bi zajedno svesno radili na usvajanju zdravijih načina razmišljanja i postupanja.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Kognitivne terapije</h3>



Kod različitih vidova kognitivnih terapija, veći akcenat se stavlja na to što klijent misli nego kako se ponaša. Stručnjaci iz ove oblasti smatraju da su naša disfunkcionalna razmišljanja glavni krivac za bilo kakve devijacije u razmišljanju i ponašanju. Dva najpoznatija vida kognitivne terapije su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Kognitivno bihejvioralna terapija (KTB)</li>
</ul>



KTB predstavlja jedan od najefikasnijih pristupa lečenju depresije, anksioznosti ili trauma zbog toga što se zasniva na verovanju da depresija nastaje kao rezultat iskrivljenog pogleda na svet i doživljaja određenih dešavanja u životu klijenta. Cilj kognitivno bihejvioralne terapije je da otkrije koje to irelevantne informacije utiču na klijentovo viđenje određenih situacija, šta utiče na bespotrebno preuveličavanje događaja, a zatim definisanje metoda koje će pomoći klijentu da u budućim situacijama sam prepozna kada su reakcije preterane.



<ul class="wp-block-list">
<li>Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija (REBT)</li>
</ul>



Prilikom <a href="https://www.selfnest.com/blog/rebt-terapija-koja-nas-uci-da-ne-verujemo-svemu-sto-pomislimo">REBT savetovanja</a>, terapeut ukazuje klijentu na činjenicu da za njihovo trenutno stanje nisu krivi spoljašnji uticaji već unutrašnje iracionalne ideje. U poređenju sa KTB, ovaj pristup je nešto intenzivniji ali se takođe koristi prilikom rešavanja aktuelnog pitanja a ne traume iz prošlosti. Tokom seanse se radi na otkrivanju iracionalnih ideja i pronalaženju alternativnog pristupa razmišljanju i životu.  



Ovaj vid psihoterapije je izuzetno intenzivan te kao takav traje kraće od drugih pristupa. Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija se tokom godina pokazala izuzetno efikasnom kod osoba kod kojih je dijagnostifikovana depresija.



<h2 class="wp-block-heading">Tipovi terapije</h2>



Dok je prethodni segment bio posvećen terapeutskim modalitetima i načinima pristupanja psihoterapiji, tipovi terapije se odnose na načine na koje se ovi modaliteti mogu primeniti u praksi po pitanju broja “učesnika” u psihoterapijskom procesu.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Pojedinačna</h3>



Kao što samo ime kaže, pojedinačna terapija podrazumeva razgovor sa terapeutom jedan-na-jedan. Kako će izgledati proces, koliko će trajati i koji su ciljevi su stavke koje terapeut i klijent zajedno definišu jer su direktno zavisni od individue. Pojedinačna psihoterapija je namenjena svima, bez obzira na uzrast i probleme sa kojima se suočavaju, te se tako psihoterapeutu obraćaju za pomoć osobe koje pate od anksioznosti, depresije, osećaja beznađa zbog gubitka posla ili voljene osobe, ali i oni koji samo žele da rade na sebi i ličnom razvoju.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Partnerska</h3>



Partnerska terapija je namenjena parovima čiji odnos odlikuju brojni konflikti i nerazumevanje za misli, osećanja i postupke partnera. U ovom slučaju terapeut predstavlja medijatora koji će iz objektivnog ugla sagledati situaciju, pomoći da se definišu koreni problema i preporuči terapijski pristup koji će pomoći parovima da unaprede komunikaciju, prihvate međusobne različitosti i da nauče kako da sve trenutne i buduće probleme rešavaju na konstruktivan način. Partnerska terapija je pogodna za one koji upadaju u česte konflikte, osećaju problem po pitanju bliskosti, poverenja, poštovanja, koji su iskusili neverstvo, pa i separaciju te im je potrebno stručno lice koje će im pomoći ili da razreše sukob ili da se raziđu tako da to ostavi što manje posledice po njihovo okruženje.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Porodična</h3>



Ovaj vid psihoterapije je formiran kako bi pomogao porodicama kojima je potreban stručan savet po pitanju krize koja se odvija u okviru dva ili više članova. Zadatak terapeuta je da objektivno sagleda problem i pomogne svima ponaosob da unaprede svoje sposobnosti komunikacije, da postanu svesni osećanja drugih, te da kroz rad unaprede međusobni odnos i razumevanje. Porodična terapija je pogodna za one koji prolaze kroz teške periode kao što su razvod, smrt jednog od članova porodice, traumatska iskustva, sterilitet, depresija, porodični konflikti i poremećaji u ponašanju dece ili adolescenata.&nbsp;



Na pitanje koji od navedenih terapeutskih pravaca i tipova je pogodan za vas može odgovoriti samo psihoterapeut. Na vama je samo da učinite prvi korak &#8211;&nbsp; da ostvarite kontakt sa stručnim licem koje će vas dalje voditi kroz proces.

Terapeutski pravci i tipovi terapije

U tišini psihoterapijske ordinacije, strah od smrti se češće javi kao diskretni saputnik hronične <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, kao neobjašnjiva potreba za perfekcionizmom ili kao ona tupa, egzistencijalna jeza, koja nas poseti u tri ujutru, kada svet utihne, a mi ostanemo sami sa sopstvenim otkucajima srca.



Kao terapeuti, znamo jednu veliku, gotovo paradoksalnu istinu: ljudi se ne plaše toliko same smrti, koliko se plaše da će ih ona zateći neproživljene. Strah od kraja je zapravo eho vapaja za životom koji još nije u potpunosti počeo. Kroz Transakcionu analizu (TA), možemo dešifrovati ovaj strah ne kao neprijatelja, već kao složenu mapu naših unutrašnjih glasova, zabrana i nesvesnih životnih planova.



<h3 class="wp-block-heading">Odakle potiče strah od smrti? </h3>



Da bismo razumeli zašto nas pomisao na konačnost toliko parališe, moramo razumeti unutrašnju arhitekturu naše ličnosti. TA nas uči da u svakom trenutku funkcionišemo iz jednog od tri stanja: Roditelja, Odraslog ili Deteta.



Kada nas preplavi egzistencijalni užas, to najčešće reaguje naše Dete. Za malo dete, pojam &#8220;zauvek&#8221; i &#8220;nikada&#8221; je kognitivno neshvatljiv, ali je osećaj napuštanja bolno stvaran. Za naše unutrašnje Dete, smrt je vrhunsko napuštanje. To je onaj arhaični strah da ćemo ostati sami u mraku, bez zaštite i bez glasa onih koji nas vole. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png" alt="" class="wp-image-1194" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



S druge strane, naše stanje Roditelja često koristi smrt kao ultimativni alat kritike. &#8220;Vidiš kako vreme prolazi, a ti još ništa nisi postigao&#8221;, šapuće strogi unutrašnji kritičar. Ovaj unutrašnji progonitelj pretvara smrt u sudiju, pojačavajući pritisak da moramo &#8220;zaslužiti&#8221; svoje postojanje pre nego što bude kasno. Tako strah od smrti postaje gorivo za naše &#8220;drajvere&#8221;, one unutrašnje prisile da budemo savršeni, da žurimo ili da se preterano trudimo, nadajući se da ćemo postignućima potkupiti neminovnost.



<h3 class="wp-block-heading">Živite li svoj život ili tuđa očekivanja?</h3>



Strah od smrti se najjače &#8220;aktivira&#8221; kada naš životni scenario počne da puca. Ako živite život koji nije vaš, ako ispunjavate tuđa očekivanja dok vaše autentično &#8220;Ja&#8221; sedi u senci, smrt vam deluje kao nepravedni sudija koji prekida predstavu u kojoj niste stigli da odigrate svoju glavnu ulogu.



Posebno je težak rad sa ljudima koji nose nesvesnu zabranu: &#8220;Nemoj postojati&#8221;. Ova poruka, često prenesena neverbalno kroz roditeljsku odbačenost ili hladnoću, stvara osobu koja oseća da je njeno prisustvo na svetu &#8220;pozajmljeno&#8221; i da će svakog trenutka biti oduzeto kao kazna. 



Za njih, svaki simptom bolesti ili vest o tuđoj smrti nije samo informacija, već potvrda da je njihovo vreme isteklo. <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">Terapija</a> je ovde borba za osnovno, ljudsko pravo na mesto pod suncem.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="161" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png" alt="" class="wp-image-1195" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-300x47.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-768x121.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1536x242.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-2048x322.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Psihološke igre kao beg od istine</h3>



<a href="https://www.britannica.com/biography/Eric-Berne">Erik Bern</a>, otac TA, primetio je da ljudi troše neverovatnu količinu energije na &#8220;psihološke igre&#8221; kako bi struktuirali svoje vreme i izbegli bliskost. Zašto? Zato što je bliskost trenutak u kojem smo potpuno ogoljeni i svesni svoje ranjivosti i prolaznosti.



Igre poput &#8220;Vidiš šta su mi uradili&#8221; ili &#8220;Zar to nije strašno?&#8221; služe nam kao štit. Dokle god se žalimo na šefa, partnera ili nepravdu, mi ne moramo da razmišljamo o tome da smo ovde samo jednom. Strah od smrti nas, paradoksalno, tera da se sakrijemo u konflikte i rutinu, jer je suočavanje sa čistim, autentičnim životom previše intenzivno. Lakše je brinuti o sutrašnjici nego biti prisutan u tišini današnjice.



<h3 class="wp-block-heading">Kada se strah od smrti pretvori u fizički bol</h3>



Kao klinički psiholog, često pratim kako se ovaj strah manifestuje van svesnog govora. Ako naš unutrašnji Odrasli ne može da obradi ideju konačnosti, naše Dete će je &#8220;odglumiti&#8221; kroz telo.



Hipohondrija je često &#8220;maskirani&#8221; strah od smrti. Svaki ubrzan rad srca ili benigna bol postaju &#8220;dokaz&#8221; neminovne katastrofe. To je očajnički pokušaj kontrole &#8211; lakše je brinuti o telu koje teoretski možemo testirati i popraviti, nego o egzistencijalnoj činjenici da nismo večni. Somatizacija je vapaj duše koja se plaši nestajanja pre nego što je osetila puninu bivanja.



<h3 class="wp-block-heading">Kako sa strahom od smrti?</h3>



<h3 class="wp-block-heading">Autonomija i nove dozvole.</h3>



Lečenje straha od smrti ne znači njegovo brisanje. Niko od nas nema imunitet na prolaznost. Cilj terapije je Autonomija koja podrazumeva svesnost, spontanost i kapacitet za intimnost.



Zatvaranje nezavršenih poslova: Što više autentičnih reči izgovorimo danas, što više zagrljaja podelimo i što više istina proživimo, to ćemo manje &#8220;dugovati&#8221; sebi na kraju puta. Mirna smrt je privilegija onih koji su hrabro živeli.



Dekontaminacija Odraslog: Učimo da razlikujemo dečje fantazije o mraku od realnih činjenica. Odrasli u nama zna da je smrt neizbežna, ali takođe shvata da opsesivna briga o njoj ne produžava život, već samo ubija jedino vreme koje imamo, a to je sadašnjost.



Davanje novih dozvola: U terapeutskom radu, klijent uči da zameni stare zabrane novim, oslobađajućim dozvolama: &#8220;Dozvoljavam sebi da postojim bez uslova&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da budem važan sebi&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da uživam u trenutku&#8221;.



<h3 class="wp-block-heading">Povratak sopstvenoj autentičnosti</h3>



Strah od smrti nije znak slabosti niti patologije; on je pozivnica. On nam poručuje da negde duboko u nama postoji neproživljeni deo nas koji žudi za pažnjom. On je onaj tihi senzor koji nam govori da smo možda skrenuli sa puta sopstvene autentičnosti.



Umesto da taj strah pokušavate da ugušite lekovima, distrakcijama ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">besomučnim radom</a>, pokušajte da ga saslušate. Zapitajte se: &#8220;Kojem delu mene dugujem život?&#8221; 



Psihoterapija je proces povratka prvobitnoj vrednosti. Kada prihvatite da niste večni, dobijate najmoćniji alat za promenu, saznanje da je svaki trenutak u kojem ste autentični, povezani i prisutni, zapravo velika pobeda nad prolaznošću.



Ne možemo promeniti kraj scenarija, ali imamo apsolutnu slobodu da napišemo svaku stranicu pre njega tako da bude vredna čitanja. 



Budite O.K. sa svojom ljudskošću, jer baš u toj krhkosti leži sva vaša lepota.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Kada sam bila mala nisam maštala o tome da budem ono što sam danas. Nisam razmišljala o projektima, timovima, preduzetništvu, čak ni u najnaivnijem smislu. Želela sam da čitam i da me to negde odvede, bez znatiželje kuda to tačno. Književnost i umetnost uopšte, imaju super moć da te odvedu, zapravo, kuda god poželiš. Da živiš paralelne svetove, da budeš posmatrač ili glavni junak, da menjaš sudbine, priče, i da si stalno između jave i sna.&nbsp;



Počela sam da zapisujem snove vrlo rano, još u osnovnoj školi. To je bio još jedan paralelni svet nad kojim nisam imala kontrolu, ali koji me je upoznao sa Frojdom, Jungom, Sondijem. Kroz snove sam učila kako da <a href="https://mailchi.mp/selfnest.com/analiza-snova">upoznam sebe</a>, a onda i kako da razumem druge. Verujem da je to veština koja se ne ceni dovoljno, sposobnost da razumemo ljude oko sebe vodi bržem razrešenju svih konflikata i nesporazuma. Iz mog iskustva, ljudi retko kada imaju svesnu, lošu nameru, da nekoga sabotiraju ili povrede, sve se, uglavnom, svede na niz nepromišljenih odluka koje bi mogle biti drugačije, kada bismo znali kako to drugačije može da izgleda.&nbsp;&nbsp;



I tako se rodio <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a>. Organski, najprirodnije. Kao alat koji može da pomogne svima da otkriju te druge svetove u kojima ne moraju da budu tužni, ljuti, neshvaćeni, ili bar da razumeju zbog čega se tako osećaju. Iako je Selfnest platforma, koja ima za cilj da spoji <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">psihoterapeuta</a> sa svima onima koji pomoć žele, on je pre svega, zamišljen kao sigurno mesto. Kao onaj neko kome se uvek obraćaš, ko je tu da sasluša i razume. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="472" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png" alt="" class="wp-image-1191" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-300x138.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-768x354.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1536x707.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4.png 1800w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Postojale su generacije koje su smatrale da je sramota obratiti se lekaru kada nisi dobro, a onda su došle neke <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">nove generacije</a> koje su to prevazišle i koje su naučile da se brinu o svom fizičkom zdravlju. Koje su naučile da je lekar tu da pomogne i da je element sramote, suvišan. 



Sada se nalazimo u vremenu koje nas uči da pored fizičkog zdravlja, moramo negovati svoje misli, osećanja i u tome smo napravili iskorak. Bravo za nas!



Selfnest je zamišljen kao projekat koji treba da bude više od običnog projekta. Projekat u koji sam verovala na početku, u koji verujem sada, u koji sam verovala i kada je bilo teško. Verovala sam i kada sam sumnjala u sebe i sve druge, kada je delovalo da pokušavamo iluziju da pretvorimo u stvarnost. Selfnest me je naučio da sam osnivač, da su ljudi važni, da je tim važan, da je važno istrajati, i kad rominja i kad sunce greje.&nbsp;



Zato želim da se zahvalim Selfnest zajednici, i svima vama koji ste tu sa nama, koji verujete u nas, koji zajedno sa nama pomerate granice. Koji svojim glasom ohrabrujete druge da razgovaraju. Jer srećni pojedinci znače srećne porodice, zadovoljne timove i zdravo društvo.&nbsp;



Selfnest će nastaviti da traje i da brine o vama, a vi, vi budite dobro, oprostite sebi, a i drugima i znajte da niste sami.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="247" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png" alt="" class="wp-image-1317" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-300x72.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-768x185.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1536x371.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-2048x494.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Autorka teksta i idejni tvorac Selfnest platforme, Aleksandra Milisavljević

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Upisala sam edukaciju zahvaljujući mojoj divnoj profesorki psihologije ličnosti, Hani Stamatović, koja je tačno na današnji dan, pre tri godine otišla sa ovog sveta. Razgovarala sam sa njom, dok sam bila student psihologije. Podelila sam sa njom da, kada gledam ljude, obraćam pažnju ne samo na reči, već i na način na koji govore, kako hodaju, kako slušaju, kako ćute, kako se smeju, kakvo im je telo, pokreti. I sada mogu jasno da vidim njen pogled i krupne braon oči dok izgovara: „Ti si za geštalt.“ Ovaj tekst pišem i kao čin zahvalnosti prema njoj.



<h3 class="wp-block-heading">Geštalt iz moje perspektive</h3>



Geštalt polazi od ideje da rast nastaje iz svesnosti. Iz kontakta sa sobom, drugima i svetom. Ne možemo menjati ono čega nismo svesni. Često živimo na autopilotu &#8211; mislimo o prošlosti, brinemo o budućnosti, a često nam izmakne sadašnjost, u kojoj jedino i postojimo. U svemu tome gubimo osećaj sebe. <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija-online-da-li-se-terapijski-odnos-moze-izgraditi-preko-ekrana">Terapija</a> uči da se zaustavimo i osetimo sebe sada i ovde &#8211; telo, emocije, misli, dah. 



Geštalt terapija je mnogo više od pravca. To je način življenja i postojanja. Geštalt ne pita „zašto?“, već „kako?“. Kako živimo, kako volimo, kako izbegavamo i kako dišemo dok govorimo o <a href="https://www.selfnest.com/blog/osecaj-krivice-i-kako-oprostiti-sebi">sebi</a>. 



<h3 class="wp-block-heading">Teorija polja i geštalt</h3>



Još kao student psihologije, sećam se koliko sam bila fascinirana ovom teorijom. <a href="https://www.britannica.com/biography/Kurt-Lewin">Kurt Levin</a>, osnivač teorije, tvrdio je da je ponašanje rezultat osobe u okviru njenog „životnog prostora“ ili polja. Svaka osoba utiče na svoju sredinu, a sredina na osobu. Ta veza je neraskidiva i uvek uzajmna, što zapravo znači da ne postojimo izolovano. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1170" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto volim geštalt?</h3>



Pre nego što sam došla u kontakt sa geštaltom, stalno sam pokušavala da „razumem“- sebe, druge, situacije. Geštalt me je naučio da promena ne nastaje iz napora da budem bolja, već iz svesnosti. Iz trenutka kada primetim gde sam sada, šta želim, kako dišem i šta osećam.  



Geštalt me je naučio da nije poenta samo u razumevanju, već u iskustvu, a to zapravo znači da ostanem tu gde jesam, sa onim što jeste, makar to bilo neprijatno. Ono što mene lično najviše povezuje s ovim pravcem jeste kontakt, kao najdublji oblik prisustva, gde se susreću dve stvarnosti i stvara nešto treće, novo. Taj trenutak kada osoba ispred mene oseti da je stvarno viđena, prihvaćena &#8211; ne kao problem koji treba rešiti, već kao živo biće koje ima smisao. U tom susretu, često se dogodi nešto duboko: olakšanje, suza, tišina, osmeh.



I tu počinje proces izleženja, jer ljudi često ne dolaze na terapiju da bi dobili rešenje, već da bi ih neko zaista video, čuo i razumeo &#8211; možda po prvi put.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="168" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png" alt="" class="wp-image-1172" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-300x49.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-768x126.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1536x252.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2048x336.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Geštalt ne traži da budem „terapeut koji zna“, već čovek koji je tu. U njemu ima mesta za autentičnost, greške, tišinu, emocije, dodir i humor. To je prostor gde osoba ponovo uči da bude u vezi sa sobom, sa drugim, sa životom, a ja sam tu kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeut</a>, da taj prostor zajedno gradimo: bez osuđivanja, bez žurbe, sa verom da ono što nastaje u kontaktu ima smisla. 



Najvažnije, geštalt me je naučio da budem celovita, a &#8220;bolje je biti celovit nego dobar”, što bi Jung rekao. 



Ono što bih, na kraju, izdvojila o geštaltu je njegova ljubav prema pojedincu, tj. način na koji se pomatra čovek, a to je da se dijagnoza posmatra kao proces, tj. da je promenljiva, nije neka fiksna tvorevina. Simptom se u geštaltu posmatra kao kreativni potencijal osobe, kao skrivena poruka koju treba dešifrovati. Svaki simpotom ima dublju poruku, i ništa ne može da se posmatra nezavisno od konteksta. Kontekst je taj koji nas određuje.



<h3 class="wp-block-heading">Kako geštalt izgleda u praksi?</h3>



Kao geštalt terapeut, ne trudim se da „popravljam“ ono što ne valja, već zajedno sa klijentom istražujem kako to što jeste ima svoju funkciju, smisao i potrebu. Posebno mesto u mom radu zauzima paradoksalna teorija promene koja kaže da: „Promena se dešava kada postanemo ono što jesmo, a ne kada pokušavamo da postanemo nešto drugo.“ Ideja da se čovek menja tek kada postane ono što jeste, a ne kada pokušava da postane ono što nije. Ta misao je mene lično oslobodila. Umesto stalne borbe da „budem bolja“, naučila sam da budem bolje prisutna u onome što jesam &#8211; sa svim svojim delovima, čak i onim koje sam godinama pokušavala da sakrijem, koji mi se ne sviđaju i zapravo, kada pogledamo sebe sa svim tim delovima, onda smo celi. Celina, što sama reč geštalt i znači. 



<h3 class="wp-block-heading">Za koga geštalt nije?</h3>



Geštalt možda nije pravi izbor za one koji očekuju instant rešenja ili kod klijenata koji su izgubili totalni kontakt sa realnošću (ovde mislim na neke teške psihotične episode). Takođe, geštalt nije pravi izbor ako neko još nije spreman da oseti ono što potiskuje, to tada može delovati „teško“, jer se od klijenta očekuje iskrenost i prisustvo sa sobom.



<h3 class="wp-block-heading">Za kraj</h3>



Pre nego što sam srela geštalt, mislila sam da je terapija potraga za odgovorima. Sada znam da je terapija proces, kao kad zasadiš biljku, pa čekaš da proklija. To čekanje ume da bude frustrirajuće, ali, zato je i proces. 



Sve zajedno, dalo mi je prostor da mogu da dišem slobodnije, bez potrebe da budem savršena. Dok pišem ovaj tekst, pomišljam da treba da dodam još mnogo toga i onda se setih onog čuvenog, što sam ponela sa edukacije &#8211; “dovoljno dobro”. I mislim da je sada dovoljno dobro mesto da stanem sa pisanjem. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1178" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Terapeutski pravci i tipovi terapije

Povezani postovi

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Za koga je Geštalt psihoterapija i kako izgleda u praksi?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“