Selfnest psihoterapeuti

<h3 class="wp-block-heading">Terapija kao putovanje sa vodičem, ne šamanom</h3>



Kada krenemo na psihoterapijski ili psihijatrijski tretman, često nosimo sa sobom neizrečena, najčešće nesvesna očekivanja. Neka od njih su realna i zdrava: očekujemo stručnost, empatiju, poverljivost i profesionalni odnos. Međutim, druga proizilaze iz naše patnje, idealizacije struke ili kulture koja često prodaje priču o brzim rešenjima. Ova očekivanja, ne samo da mogu dovesti do razočarenja, već mogu i ometati sam terapijski proces.



Poznati psihijatar i egzistencijalni psihoterapeut, Irvin D. Yalom, ističe: &#8220;Terapeut je vodič, saputnik u istraživanju pacijentovog unutrašnjeg sveta, a ne mehaničar koji popravlja pokvareni deo mašine.&#8221; Upravo ova razlika između &#8220;vodiča&#8221; i &#8220;šamana&#8221; suštinska je za razumevanje onoga što terapija jeste, a šta nije.



<h3 class="wp-block-heading">Ne možemo očekivati da će nas &#8220;popraviti&#8221; bez našeg aktivnog učešća</h3>



Terapija nije pasivan proces u kom vi predajete svoje probleme stručnjaku, a on vam vraća gotovo rešenje. To je zajednički rad na zajedničkom projektu. Gabor Maté, poznati lekar i pisac specijalizovan za traumu i zavisnost, naglašava da istinsko lečenje zahteva aktivno angažovanje i hrabrost da se suočimo sa onim što stalno izbegavamo. <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">Psihoterapeut</a> vam pruža alate, siguran prostor i podršku, ali hodati tom stazom moraćete sami. 



Ako dolazite u očekivanju da će vam terapeut reći šta tačno da radite u svakom životnom izazovu, očekujete savetnika, trenera ili roditelja, a ne terapeuta. Cilj je da razvijete sopstvenu sposobnost donošenja odluka, a ne da trajno ostanete u poziciji deteta.



<h3 class="wp-block-heading">Terapeut nije naš lični prijatelj ili izvor bezuslovne ljubavi</h3>



Terapeutski odnos je profesionalan i jasno definisan. Iako ga karakteriše duboko poštovanje, empatija i autentičnost, on postoji u određenom vremenu i prostoru (seansama) i služi određenoj svrsi. Dr. Judith Herman, pionir u studijama traume, ističe važnost &#8220;bezbednog odnosa&#8221;, ali to nije isto što i <a href="https://www.selfnest.com/blog/uticaj-prijateljstva-na-mentalno-zdravlje">prijateljstvo</a>. Terapeut neće deliti svoje lične probleme sa vama, neće se družiti sa vama van kabineta, niti će vam pružiti ljubav na način na koji to čini partner ili porodica. Ova profesionalna distanca ne znači hladnoću; naprotiv, ona omogućava da se fokus u potpunosti usmeri na vas i vaše potrebe, na razloge zbog kojih ste i došli na terapiju.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="231" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2-1024x231.png" alt="Razgovaraj sa terapeutom" class="wp-image-1384" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2-1024x231.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2-768x173.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2-1536x346.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2-2048x462.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Terapeut neće uvek znati šta je &#8220;najbolje za vas&#8221;</h3>



Terapeuti su obučeni da analiziraju, postavljaju pitanja, preispituju perspektive i tumače obrasce. Međutim, oni ne poseduju univerzalnu istinu niti mogućnost čitanja misli. Viktor Frankl, osnivač logoterapije, verovao je da je smisao nešto što svaka osoba mora pronaći, a ne nešto što joj se može dati. Dobar terapeut će vam pomoći da čujete sopstveni unutrašnji glas, ali neće i ne sme preuzeti odgovornost za vaše izbore.



<h3 class="wp-block-heading">Terapeut neće rešiti vaše probleme umesto vas u &#8220;stvarnom svetu&#8221;</h3>



Terapija se dešava u sobi, ali prave promene se dešavaju van nje. Ako očekujete da će vaš <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">bes</a> prema šefu nestati samo razgovorom o njemu, a da nećete morati da vežbate asertivnu komunikaciju ili da razmotrite promenu posla – varate se. Marsha Linehan, tvorac dijalektičko-bihejvioralne terapije (DBT), direktno kaže: &#8220;Terapeut uči pacijenta da sebi pomogne.&#8221; To može da podrazumeva i domaći zadatak, vežbe i primenu stečenog znanja u svakodnevici. Nespremnost da se napravi korak napolju (van kabineta), često je otpor koji je važno analizirati, a ne zaobići.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1024x384.png" alt="Doktor Darko Perković citat" class="wp-image-1380" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Terapeut neće biti savršen i uvek nepogrešiv</h3>



Idealizacija terapeuta je čest mehanizam. Želimo da verujemo da je osoba koja nas vodi savršeno stabilna, mudra i nepogrešiva. Međutim, terapeuti su ljudi sa svojim ograničenjima. Ključno je da oni razmišljaju o svojim eventualnim greškama (što je deo etičke prakse i supervizije), a ne da ih nikada ne prave. Donald Winnicott je govorio o konceptu &#8220;dovoljno dobre <a href="https://www.selfnest.com/blog/dobar-vs-los-stil-majcinstva">majke</a>&#8220;; slično, potreban nam je &#8220;dovoljno dobar terapeut&#8221;, a ne savršen. Čak i u trenucima nesavršenosti, to može postati deo terapijskog materijala – kako se vi nosite sa razočaranjem u odnosu?



<h3 class="wp-block-heading">Ne možemo očekivati da će lek (ako je u pitanju psihijatar) rešiti sve</h3>



Psihijatar, kao lekar, procenjuje potrebu za farmakoterapijom. Lekovi mogu biti izuzetno korisni – smanjiti simptome anksioznosti, depresije ili psihoze, čime stvaraju stabilniju osnovu za psihoterapijski rad. Međutim, dr. Norman Doidge, autor knjige &#8220;Mozak koji menja sebe&#8221;, podseća na neuroplastičnost: trajne promene u mozgu često zahtevaju ponovljeno iskustvo i učenje, što terapija pruža. Lek neće rešiti probleme u vezi, nesvesne obrasce ili traumu; on može pomoći da se dovoljno smanji patnja i time omogući da klijent počne da se bavi&nbsp; ovim pitanjima.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="231" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1-2-1024x231.png" alt="" class="wp-image-1385" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1-2-1024x231.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1-2-768x173.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1-2-1536x346.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Dr-Darko-Perkovic-1-2-2048x462.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Proces neće uvek biti uzlazan i prijatan</h3>



Rad na sebi je često neprijatan. Osvešćivanje potisnutih sećanja, suočavanje sa greškama, promena ukorenjenih shvatanja, spoznaja bolnih, poražavajućih istina – sve to može izazvati privremeno povećanje nelagodnosti, teskobe ili pogoršanje simptoma. Ponekad je terapijski proces nalik na tri koraka napred, dva nazad. Terapeut vam ne može obećati bezbolan put, već činjenicu da će biti tu da vam pomogne da prođete njime.



<h3 class="wp-block-heading">Terapija kao putovanje, a ne odredište</h3>



Ono što možete i treba da očekujete je profesionalac koji će vam pružiti bezbedan, neosuđujući prostor, koji će vam pomoći da dešifrujete sopstvene misli, osećanja, potrebe, želje i koji će vas podržati na putu ka autonomiji i autentičnosti. Kao što je Carl Rogers rekao, cilj je da postanemo &#8220;potpuno funkcionalne osobe&#8221; – a to podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveni život.



Najveći dar terapije nije trenutno rešenje svih problema, već stečena sposobnost da se sa njima nosimo. To je proces u kojem vi – uz stručnu podršku – postajete glavni akter svog života, a ne pasivni primalac isceljenja. Kada napustimo nerealna očekivanja, otvara se prostor za pravi, iako često spori, transformativni rad. I tada rezultati neće izostati.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko želite promenu i osećate da vam je na tom putu potrebna podrška, razgovor sa psihoterapeutom vam može pomoći. 



Odaberite terapeuta i zakažite termin na <a href="https://www.selfnest.com/individualna-psihoterapija">Selfnest patformi</a>.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Tekst napisao dr Darko Perković, specijalista psihijatrije, psihoterapeut i grupni analitičar. Medicinski fakultet završio je u Novom Sadu, a petogodišnju edukaciju iz grupne analize kompletirao je po evropskim standardima (EGATIN). Predsednik je Udruženja grupnih analitičara Vojvodine i član Saveza društava psihoterapeuta Srbije. U svom radu kombinuje bogato iskustvo u individualnoj, bračnoj i grupnoj psihoterapiji, pružajući pacijentima sveobuhvatan i empatičan pristup lečenju.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="165" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Selfnest-podrska-baner-1024x165.png" alt="Selfnest podrška je dostupna u svakom trenutku" class="wp-image-1390" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Selfnest-podrska-baner-1024x165.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Selfnest-podrska-baner-300x48.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Selfnest-podrska-baner-768x124.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Selfnest-podrska-baner-1536x248.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/06/Selfnest-podrska-baner-2048x330.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
Featured image found at magnific.com
</blockquote>

Šta ne možete (i ne treba) da očekujete od svog psihijatra ili psihoterapeuta – put lične odgovornosti

U tišini psihoterapijske ordinacije, strah od smrti se češće javi kao diskretni saputnik hronične <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, kao neobjašnjiva potreba za perfekcionizmom ili kao ona tupa, egzistencijalna jeza, koja nas poseti u tri ujutru, kada svet utihne, a mi ostanemo sami sa sopstvenim otkucajima srca.



Kao terapeuti, znamo jednu veliku, gotovo paradoksalnu istinu: ljudi se ne plaše toliko same smrti, koliko se plaše da će ih ona zateći neproživljene. Strah od kraja je zapravo eho vapaja za životom koji još nije u potpunosti počeo. Kroz Transakcionu analizu (TA), možemo dešifrovati ovaj strah ne kao neprijatelja, već kao složenu mapu naših unutrašnjih glasova, zabrana i nesvesnih životnih planova.



<h3 class="wp-block-heading">Odakle potiče strah od smrti? </h3>



Da bismo razumeli zašto nas pomisao na konačnost toliko parališe, moramo razumeti unutrašnju arhitekturu naše ličnosti. TA nas uči da u svakom trenutku funkcionišemo iz jednog od tri stanja: Roditelja, Odraslog ili Deteta.



Kada nas preplavi egzistencijalni užas, to najčešće reaguje naše Dete. Za malo dete, pojam &#8220;zauvek&#8221; i &#8220;nikada&#8221; je kognitivno neshvatljiv, ali je osećaj napuštanja bolno stvaran. Za naše unutrašnje Dete, smrt je vrhunsko napuštanje. To je onaj arhaični strah da ćemo ostati sami u mraku, bez zaštite i bez glasa onih koji nas vole. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png" alt="" class="wp-image-1194" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



S druge strane, naše stanje Roditelja često koristi smrt kao ultimativni alat kritike. &#8220;Vidiš kako vreme prolazi, a ti još ništa nisi postigao&#8221;, šapuće strogi unutrašnji kritičar. Ovaj unutrašnji progonitelj pretvara smrt u sudiju, pojačavajući pritisak da moramo &#8220;zaslužiti&#8221; svoje postojanje pre nego što bude kasno. Tako strah od smrti postaje gorivo za naše &#8220;drajvere&#8221;, one unutrašnje prisile da budemo savršeni, da žurimo ili da se preterano trudimo, nadajući se da ćemo postignućima potkupiti neminovnost.



<h3 class="wp-block-heading">Živite li svoj život ili tuđa očekivanja?</h3>



Strah od smrti se najjače &#8220;aktivira&#8221; kada naš životni scenario počne da puca. Ako živite život koji nije vaš, ako ispunjavate tuđa očekivanja dok vaše autentično &#8220;Ja&#8221; sedi u senci, smrt vam deluje kao nepravedni sudija koji prekida predstavu u kojoj niste stigli da odigrate svoju glavnu ulogu.



Posebno je težak rad sa ljudima koji nose nesvesnu zabranu: &#8220;Nemoj postojati&#8221;. Ova poruka, često prenesena neverbalno kroz roditeljsku odbačenost ili hladnoću, stvara osobu koja oseća da je njeno prisustvo na svetu &#8220;pozajmljeno&#8221; i da će svakog trenutka biti oduzeto kao kazna. 



Za njih, svaki simptom bolesti ili vest o tuđoj smrti nije samo informacija, već potvrda da je njihovo vreme isteklo. <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">Terapija</a> je ovde borba za osnovno, ljudsko pravo na mesto pod suncem.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="161" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png" alt="" class="wp-image-1195" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-300x47.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-768x121.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1536x242.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-2048x322.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Psihološke igre kao beg od istine</h3>



<a href="https://www.britannica.com/biography/Eric-Berne">Erik Bern</a>, otac TA, primetio je da ljudi troše neverovatnu količinu energije na &#8220;psihološke igre&#8221; kako bi struktuirali svoje vreme i izbegli bliskost. Zašto? Zato što je bliskost trenutak u kojem smo potpuno ogoljeni i svesni svoje ranjivosti i prolaznosti.



Igre poput &#8220;Vidiš šta su mi uradili&#8221; ili &#8220;Zar to nije strašno?&#8221; služe nam kao štit. Dokle god se žalimo na šefa, partnera ili nepravdu, mi ne moramo da razmišljamo o tome da smo ovde samo jednom. Strah od smrti nas, paradoksalno, tera da se sakrijemo u konflikte i rutinu, jer je suočavanje sa čistim, autentičnim životom previše intenzivno. Lakše je brinuti o sutrašnjici nego biti prisutan u tišini današnjice.



<h3 class="wp-block-heading">Kada se strah od smrti pretvori u fizički bol</h3>



Kao klinički psiholog, često pratim kako se ovaj strah manifestuje van svesnog govora. Ako naš unutrašnji Odrasli ne može da obradi ideju konačnosti, naše Dete će je &#8220;odglumiti&#8221; kroz telo.



Hipohondrija je često &#8220;maskirani&#8221; strah od smrti. Svaki ubrzan rad srca ili benigna bol postaju &#8220;dokaz&#8221; neminovne katastrofe. To je očajnički pokušaj kontrole &#8211; lakše je brinuti o telu koje teoretski možemo testirati i popraviti, nego o egzistencijalnoj činjenici da nismo večni. Somatizacija je vapaj duše koja se plaši nestajanja pre nego što je osetila puninu bivanja.



<h3 class="wp-block-heading">Kako sa strahom od smrti?</h3>



<h3 class="wp-block-heading">Autonomija i nove dozvole.</h3>



Lečenje straha od smrti ne znači njegovo brisanje. Niko od nas nema imunitet na prolaznost. Cilj terapije je Autonomija koja podrazumeva svesnost, spontanost i kapacitet za intimnost.



Zatvaranje nezavršenih poslova: Što više autentičnih reči izgovorimo danas, što više zagrljaja podelimo i što više istina proživimo, to ćemo manje &#8220;dugovati&#8221; sebi na kraju puta. Mirna smrt je privilegija onih koji su hrabro živeli.



Dekontaminacija Odraslog: Učimo da razlikujemo dečje fantazije o mraku od realnih činjenica. Odrasli u nama zna da je smrt neizbežna, ali takođe shvata da opsesivna briga o njoj ne produžava život, već samo ubija jedino vreme koje imamo, a to je sadašnjost.



Davanje novih dozvola: U terapeutskom radu, klijent uči da zameni stare zabrane novim, oslobađajućim dozvolama: &#8220;Dozvoljavam sebi da postojim bez uslova&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da budem važan sebi&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da uživam u trenutku&#8221;.



<h3 class="wp-block-heading">Povratak sopstvenoj autentičnosti</h3>



Strah od smrti nije znak slabosti niti patologije; on je pozivnica. On nam poručuje da negde duboko u nama postoji neproživljeni deo nas koji žudi za pažnjom. On je onaj tihi senzor koji nam govori da smo možda skrenuli sa puta sopstvene autentičnosti.



Umesto da taj strah pokušavate da ugušite lekovima, distrakcijama ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">besomučnim radom</a>, pokušajte da ga saslušate. Zapitajte se: &#8220;Kojem delu mene dugujem život?&#8221; 



Psihoterapija je proces povratka prvobitnoj vrednosti. Kada prihvatite da niste večni, dobijate najmoćniji alat za promenu, saznanje da je svaki trenutak u kojem ste autentični, povezani i prisutni, zapravo velika pobeda nad prolaznošću.



Ne možemo promeniti kraj scenarija, ali imamo apsolutnu slobodu da napišemo svaku stranicu pre njega tako da bude vredna čitanja. 



Budite O.K. sa svojom ljudskošću, jer baš u toj krhkosti leži sva vaša lepota.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Kada sam bila mala nisam maštala o tome da budem ono što sam danas. Nisam razmišljala o projektima, timovima, preduzetništvu, čak ni u najnaivnijem smislu. Želela sam da čitam i da me to negde odvede, bez znatiželje kuda to tačno. Književnost i umetnost uopšte, imaju super moć da te odvedu, zapravo, kuda god poželiš. Da živiš paralelne svetove, da budeš posmatrač ili glavni junak, da menjaš sudbine, priče, i da si stalno između jave i sna.&nbsp;



Počela sam da zapisujem snove vrlo rano, još u osnovnoj školi. To je bio još jedan paralelni svet nad kojim nisam imala kontrolu, ali koji me je upoznao sa Frojdom, Jungom, Sondijem. Kroz snove sam učila kako da <a href="https://mailchi.mp/selfnest.com/analiza-snova">upoznam sebe</a>, a onda i kako da razumem druge. Verujem da je to veština koja se ne ceni dovoljno, sposobnost da razumemo ljude oko sebe vodi bržem razrešenju svih konflikata i nesporazuma. Iz mog iskustva, ljudi retko kada imaju svesnu, lošu nameru, da nekoga sabotiraju ili povrede, sve se, uglavnom, svede na niz nepromišljenih odluka koje bi mogle biti drugačije, kada bismo znali kako to drugačije može da izgleda.&nbsp;&nbsp;



I tako se rodio <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a>. Organski, najprirodnije. Kao alat koji može da pomogne svima da otkriju te druge svetove u kojima ne moraju da budu tužni, ljuti, neshvaćeni, ili bar da razumeju zbog čega se tako osećaju. Iako je Selfnest platforma, koja ima za cilj da spoji <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">psihoterapeuta</a> sa svima onima koji pomoć žele, on je pre svega, zamišljen kao sigurno mesto. Kao onaj neko kome se uvek obraćaš, ko je tu da sasluša i razume. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="472" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png" alt="" class="wp-image-1191" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-300x138.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-768x354.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1536x707.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4.png 1800w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Postojale su generacije koje su smatrale da je sramota obratiti se lekaru kada nisi dobro, a onda su došle neke <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">nove generacije</a> koje su to prevazišle i koje su naučile da se brinu o svom fizičkom zdravlju. Koje su naučile da je lekar tu da pomogne i da je element sramote, suvišan. 



Sada se nalazimo u vremenu koje nas uči da pored fizičkog zdravlja, moramo negovati svoje misli, osećanja i u tome smo napravili iskorak. Bravo za nas!



Selfnest je zamišljen kao projekat koji treba da bude više od običnog projekta. Projekat u koji sam verovala na početku, u koji verujem sada, u koji sam verovala i kada je bilo teško. Verovala sam i kada sam sumnjala u sebe i sve druge, kada je delovalo da pokušavamo iluziju da pretvorimo u stvarnost. Selfnest me je naučio da sam osnivač, da su ljudi važni, da je tim važan, da je važno istrajati, i kad rominja i kad sunce greje.&nbsp;



Zato želim da se zahvalim Selfnest zajednici, i svima vama koji ste tu sa nama, koji verujete u nas, koji zajedno sa nama pomerate granice. Koji svojim glasom ohrabrujete druge da razgovaraju. Jer srećni pojedinci znače srećne porodice, zadovoljne timove i zdravo društvo.&nbsp;



Selfnest će nastaviti da traje i da brine o vama, a vi, vi budite dobro, oprostite sebi, a i drugima i znajte da niste sami.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="247" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png" alt="" class="wp-image-1317" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-300x72.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-768x185.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1536x371.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-2048x494.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Autorka teksta i idejni tvorac Selfnest platforme, Aleksandra Milisavljević

Selfnest psihoterapeuti

Povezani postovi

Šta ne možete (i ne treba) da očekujete od svog psihijatra ili psihoterapeuta – put lične odgovornosti

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“