Naš mozak ima moć da se na prirodan način oporavi od traumatičnih sećanja i događaja. Ovaj proces podrazumeva komunikaciju između amigdala koje igraju ulogu u obrađivanju pamćenja, hipokampusa koji učestvuje u učenju, kao i prefrontalnog korteksa koji analizira i kontroliše ponašanje i emocije.&nbsp;



Dok se u većini slučajeva traumatična iskustva spontano razreše, ponekad je za njihovo procesuiranje <a href="https://app.selfnest.com/">potrebna dodatna pomoć</a>.&nbsp;



EMDR terapija je prirodan proces tokom kog klijent i terapeut zajedničkim snagama prolaze kroz traumatično iskustvo koje je ostalo uklješteno u neuronskim memorijskim mrežama. 



Na terapiji se zajedničkim snagama razrešava blokirano mentalno stanje kako bi se oslobodio klijentov unutrašnji potencijal i psihička energija koja će mu omogućiti da ponovo stekne kontrolu nad sopstvenim emocijama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta podrazumeva EMDR terapija</h2>



EMDR (Eye Movement Desensitiszation and Reprocessing) je psihoterapijska tehnika koja se uspešno primenjuje kod klijenata koji se bore sa anksioznošću, paničnim napadima, ali i ozbiljnijim psihičkim traumama, posttraumatskim stresom, opsesivno-kompulsivnim i drugim poremećajima.&nbsp;



Terapeut se oslanja na EMDR terapiju ukoliko želi da pomogne klijentima da rekonstruišu svoje misli, kao i da podstakne ponovnu obradu podataka, jer traumatske situacije često ostaju “zamrznute” u mislima i kao takve se iznova proživljavaju. EMDR se oslanja na bilateralnu stimulaciju pokreta očiju, gde se kontinuiranim pokretima zenica sa leva na desno aktiviraju suprotne strane mozga. Na taj način se traumatično iskustvo koje je se nalazi “zaglavljeno” u neuronskim memorijskim mrežama oslobađa radi ponovnog procesuiranja.



EMDR se oslanja i na druge tehnike koje se koriste u bihejvioralnoj terapiji, poput sistemske desenzitizacije i izlaganja, ali za razliku od <a href="http://wpql.selfnest.com/2023/03/31/psihoterapeutski-pravci/">ostalih vidova terapije</a> ne podrazumeva razgovor o problemu niti samostalne vežbe i domaće zadatke između sesija. EMDR je dizajnirana da pomogne pri lečenju trauma i omogući mozgu da ponovo procesuira traumatična sećanja.&nbsp;



Za cilj EMDR terapije se uvek postavlja obrada konkretnog događaja, to jest određenog sećanja. Klijent kao krajnji rezultat postiže visok nivo funkcionisanja i potpuno oslobođenje od disfunkcionalnih simptoma.&nbsp;



Ovaj vid terapije mogu da primenjuju isključivo međunarodno edukovani stručnjaci koji su prethodno stekli bogato kliničko i psihoterapijsko iskustvo. Tek nakon uspešno završene specifične edukacije postaju licencirani EMDR terapeuti.



<h2 class="wp-block-heading">Kada se koristi ova metoda</h2>



Pored primene kod klijenata kojima je potrebna pomoć da bi se izborili sa niskim samopouzdanjem, motivacijom, određenim strahovima, strahom od samoće, problemima u odnosima sa drugim ljudima i problemima sa karakterom, EMDR terapija se primenjuje kod:



<ul class="wp-block-list">
<li>akutne traume</li>



<li>depresije i anksioznosti</li>



<li>insomnije</li>



<li>problema u ishrani</li>



<li>bolesti zavisnosti</li>



<li>trauma koje su proživele žrtve seksualnog i drugog nasilja</li>



<li>trauma od zločina</li>



<li>trauma sa kojima se suočavaju ratni veterani&nbsp;</li>



<li>posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Faze EMDR terapije</h2>



EMDR terapija je podeljena u 8 faza te je potrebno nekoliko sesija kako bi se uvideli rezultati, gde svaka u proseku traje između 60 i 90 minuta. Koliko će tačno biti potrebno zavisi od individualnog slučaja, ali se iz iskustva pokazalo da se rezultati uglavnom uvide nakon 12 sesija.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="876" height="1024" src="http://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-876x1024.png" alt="8 faza EMDR terapije" class="wp-image-94" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-876x1024.png 876w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-257x300.png 257w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-768x898.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-1314x1536.png 1314w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije.png 1440w" sizes="auto, (max-width: 876px) 100vw, 876px" /><figcaption class="wp-element-caption">Faze EMDR terapije</figcaption></figure>







<ol class="wp-block-list">
<li>Faza: Planiranje i upoznavanje sa prošlim događajima</li>
</ol>



Pre samog početka terapije, terapeut kroz razgovor prikuplja podatke iz prošlosti i sadašnjosti kako bi se upoznao sa neprijatnim sećanjima i situacijama koje bi potencijalno mogle biti uzrok traume. Cilj je otkriti trenutne ili prošle događaje koji utiču na osećaj nelagode.



Za prvu fazu se uglavnom izdvaja jedna do dve sesije, ali se ona može prožeti kroz celu terapiju, posebno ukoliko se otkriju nova sećanja koja je potrebno procesuirati.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Faza: Priprema</li>
</ol>



Kod većine klijenata, za ovu fazu se odvaja od 1 do 4 sesije u zavisnosti od traume i koliko je velike posledice ostavila po osobu. Cilj pripreme je da terapeut upozna klijenta sa različitim pristupima razrešavanju emotivnog ili psihološkog stresa koji oseća, kao i sa tehnikama za opuštanje. Takođe se tokom ove faze ostvaruje poverenje koje će omogućiti klijentu da pred odabranim terapeutom otvoreno govori o svojim mislima i osećanjima.



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Faza: Procena</li>
</ol>



Tokom treće faze EMDR terapije terapeut identifikuje konkretna sećanja na koja se treba fokusirati, kao i pridružene komponente (kao što su fizičke senzacije koje se stimulišu kada se klijent priseća događaja iz prošlosti). Od klijenta će se očekivati da iz sećanja odabere i opiše sliku koja ga asocira na traumatičan događaj i da podeli sa terapeutom negativna osećanja koja vezuje za tu konkretnu situaciju.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Faza: Desenzitizacija</li>
</ol>



Kako bi sproveo klijenta kroz proces desenzitizacije, terapeut taktičnim pokretom prsta na odgovarajućoj razdaljini utiče na bilateralni pokret zenica. Nakon stimulacije, potrebno je pustiti misli da lutaju kako bi se identifikovale one misli i osećanja koja naviru spontano. Tokom ove faze se definiše traumatično sećanje koje je potrebno ponovno procesuirati.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="5">
<li>Faza: Instalacija</li>
</ol>



U sledećoj fazi terapeut će zatražiti od klijenta da aktivno pokuša da zameni neprijatna osećanja pozitivnim uverenjima i tako stekne kontrolu nad svojim emocijama. Pokret prstima se ponavlja dokle god osećanja povezana sa datim događajem ne postanu manje uznemirujuća. Ukoliko se klijent u toku sesije uznemiri, na terapeutu je da proceni kada je pravo vreme da ga osvesti.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="6">
<li>Faza: Skeniranje tela</li>
</ol>



Nakon instalacije, klijent će ponovo pomisliti na traumatičan događaj kako bi se ustanovilo da li još uvek uzrokuje iste negativne fizičke senzacije. Skeniranje tela predstavlja izuzetno bitnu fazu jer je analiza od preko hiljadu EMDR sesija pokazala da informacije o traumatičnom događaju postaju deo našeg motoričkog pamćenja i kao takve ostaju zaglavljene u samom telu. Kada se te informacije procesuiraju, moguće ih je pretvoriti u verbalno pamćenje.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="7">
<li>Faza: Zatvaranje</li>
</ol>



Sedma faza se odigrava na kraju svake sesije kako bi klijent održao osećaj kontrole i nakon što napusti prostorije u kojima se odvijala terapija. Terapeut tokom ove faze uvek napomene šta se može očekivati između sesija i savetuje da se vodi dnevnik osećanja i iskustava koja se u tom periodu odigraju.&nbsp;&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="8">
<li>Faza: Reevaluacija:</li>
</ol>



Finalna, 8. faza podrazumeva evaluaciju napretka, kako od strane klijenta tako i terapeuta.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Koliko je EMDR efikasna&nbsp;</h2>



Brojne studije su tokom godina ukazale na efikasnost EMDR terapije, posebno kada je u pitanju lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja. Naime, <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S000579161100098X">studija iz 2012</a>. godine u kojoj je učestvovalo 22 ljudi koji su patili od PTSP je pokazala da je ovaj vid terapije daje izuzetne rezultate kod čak 77 odsto ispitanika, umanjujući ili u potpunosti eliminišući simptome depresije, anksioznosti i halucinacija.



Ne samo što EMDR terapija daje efikasne rezultate prilikom lečenja traume, istraživanja sprovedena 3 i 6 meseci nakon poslednje sesije pokazala su da su rezultati terapije vidni i mesecima nakon završetka tretmana.&nbsp;



Pored lečenja PTSP, <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4467776/">studija</a> sprovedena na 32 ispitanika koji su patili od depresije je dokazala da EMDR uspešno redukuje simptome kod skoro 70 odsto učesnika i da su rezultati vidni i godinu dana po završetku terapije.&nbsp;



Najopštije govoreći, za maksimalnu efikasnost terapije veoma je važno da se uspostavi dobar odnos sa terapeutom kako bi klijent imao potpuno poverenje i kako bi se tokom tretmana osećao sigurno. Terapeut mora uzeti u razmatranje klijentova očekivanja i unapred razgovarati o stvarima koje ih možda brinu vezano za EMDR terapiju. Stoga klijent mora biti dobro upoznat sa procedurom kako ga ni jedan od koraka u sesiji ne bi iznenadio i potencijalno postigao kontraefekat.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Postoje li negativne strane EMDR terapije?</h2>



Iako je EMDR dokazano siguran pristup lečenju trauma, bitno je da se klijent upozna sa negativnim aspektima koji se mogu javiti na samom početku kao i neposredno nakon sesije.&nbsp;



Prvi trenuci sesije mogu delovati izuzetno uznemirujuće na osobe koje počinju da se suočavaju sa traumatičnim događajima, posebno zbog pojačanog fokusa. Dok su dugoročni rezultati efikasni i pozitivni, sama terapija može izazvati pojačan emocionalni stres.&nbsp;



Takođe je bitno istaći i da EMDR terapija pojačava svest o mislima, što ne prestaje odmah po završetku terapije, te tako može uzrokovati malaksalost i vrtoglavicu, kao i izuzetno realistične snove.&nbsp;



EMDR terapija je mentalna zdravstvena intervencija i kao takvu treba da je obavlja isključivo licencirani stručnjak. Iako je poznato da pruža željene rezultate brže od drugih terapijskih tehnika, bitno je napomenuti da se vreme oporavka individualno i zavisi od brojnih faktora.

EMDR psihoterapija kao vid lecenja traume

EMDR terapija – šta je i kada može pomoći

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i kome pomaže</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest psihoterapeuti

Pametne tehnologije postale su neizostavni deo naših života, unele olakšanje, ali i zabrinutost za bezbednost i mentalno zdravlje. Algoritmi prepoznaju emocije i predviđaju ponašanje preciznije nego što ga većina ljudi razume, virtuelna realnost omogućava da strah pogledamo pravo u oči, a iz senke alternativnih pokreta u medicinsku praksu vraća se regulisana upotreba psihodeličnih supstanci.







<h2 class="wp-block-heading">Veštačka inteligencija kao psihoterapijski savetnik</h2>



Većina ljudi odavno koristi aplikacije praćenje fizičke aktivnosti, spavanja, disanja ili pulsa, a platforme za psihoterapiju olakšale su pristup brizi o mentalnom zdravlju. <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">Teleterapija</a> omogućila je da <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*fl68yq*_gcl_aw*R0NMLjE3NTQ1MDg2ODYuQ2p3S0NBanctc3ZFQmhCNkVpd0FFelNkcmhsd21Ua1hmVzdXOGNDR0c3dmVYUXB0bmpyc1VGX2I1bVZBZnBJV3RQTkUzUVpySC1nOWx4b0MyWkFRQXZEX0J3RQ..*_gcl_au*NzE1MTAzMzI1LjE3NTM2OTAzNzA.*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NTUxMDQ4MTMkbzk1JGcxJHQxNzU1MTA0ODQ5JGoyNCRsMCRoMA..*_ga_3YYRFWE57F*czE3NTUxMDQ4MTMkbzMyJGcxJHQxNzU1MTA0ODQ5JGoyNCRsMCRoMA..">sa psihoterapeutom razgovaramo</a> bilo kad i bilo gde, a alati bazirani na veštačkoj inteligenciji nude incijalne procene i personalizovane planove terapije.



Bazirani na genomici, neurološkim podacima, AI analizi ponašanja, ali i kratih biografija koje svi imamo rasute po internetu, AI alati koriste se za samopomoć, emocionalnu regulaciju i preventivne intervencije.



Chatbot sistemi nude emocionalnu podršku instant u realnom vremenu, dok sofisticiraniji algoritmi analiziraju govor, tekst ili mikroekspresije kako bi otkrili rane znakove depresije, bipolarnog poremećaja ili anksioznosti.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>MIT Lab-a objavio je da je uz pomoć veštačke inteligencije, analizom samo 1 minuta govora, kombinujući govor i izraze lica prepoznavao veliki depresivni poremećaj (MDD) sa preko 80% tačnosti</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S016503272400661X">Analiza 18 nasumično odabranih studija</a> u kojima je učestvovalo više od 3.000 ispitanika pokazala je da AI terapeuti mogu vrlo brzo smanjiti simptome <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a> i depresije &nbsp;jedna studija&nbsp; pokazala je da su rezultati chatbot terapije uporedivi sa klasičnom kriznom linijom podrške (SOS telefonima)</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>U SAD-u, prvi put je odobren terapijski alat protiv depresije u vidu <a href="https://time.com/7086622/depression-treatment-app-rejoyn/?utm_source=chatgpt.com">aplikacije</a>. U poređenju s medikamentima, digitalni lek Rejoyn pokazao je odlične rezultate na polju neuroplastičnosti*</li>
</ul>



*Sposobnost mozga da se menja i prilagođava po strukturi i funkciji tako što jača, slabi i stvara nove sinapse (neuronske veze) u zavisnosti od učenja, iskustava, povreda, čak i emocionalnih stanja.



Uvreženo mišljenje da su ljudi najhrabriji pred tastaturom, potvrđuje i chatbot sa kojim ljudi sve češće dele svoje probleme i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">strahove</a>, što otvara prostor intimnosti i slobode onima koji se ne bi otvorili pred drugom osobom.







<h2 class="wp-block-heading">VR terapija: Putovanje kroz traume</h2>



Virtuelna realnost odavno je prevazišla domen gejminga. U psihoterapiji se danas <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31382122/">efikasno koristi</a> u tretmanu fobija, posttraumatskog sindroma i socijalne anksioznosti, tako što omogućava klijentima da se bezbedno suoče sa svojim strahovima. Umesto izlaganja stvarnoj opasnosti, VR pruža precizno dizajnirano, kontrolisano okruženje.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="576" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-1024x576.png" alt="vr terpaija selfnest" class="wp-image-688" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-1024x576.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-300x169.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-768x432.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1-1536x864.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/photo-ai-1.png 1920w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Timovi programera, dizajnera i umetnika, u saradnji sa terapeutima, „kroje“ traumatična iskustva po meri svakog klijenta. U nekim aplikacijama, terapeut u realnom vremenu može pojačati intenzitet situacije (npr. povećati visinu mosta za osobu sa strahom od visine) ili je smanjiti ako primeti da klijent postaje preplavljen emocijama.



Digitalni scenografi ljudske psihe programiraju emocionalno snažne svetove u kojima se umesto re-traumatizacije stvara neutralna ili čak pozitivna uspomena.







<h2 class="wp-block-heading">Performans rituali koji menjaju um</h2>



Uprkos dostupnosti brojnih metoda (samo)pomoći, u najvećim centrima IT industrije &#8211; Silicijumskoj dolini, Berlinu i Tel Avivu ne eksperimentišu samo sa tehnologijom.



Mikrodoziranje, uzimanje subperceptivnih doza LSD-a ili psilocibina, postalo je svakodnevni ritual zaposlenih u tehnološkim kompanijama. Cilj? Povećanje fokusa, kreativnosti, produktivnosti i, naizgled, emocionalne stabilnosti.



Uprkos mnogobrojnim svedočenjima naučni <a href="https://apnews.com/article/microdosing-lsd-mushrooms-psychedelic-psilocybin-390c99ba54ef9d75727f39e2ec78fb34">dokazi ostaju neubedljivi</a> a <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sindrom sagorevanja (burnout)</a> gorući problem u poslovnom okruženju. Pouzdan način za dugoročno očuvanje zdrave atmosfere na poslu i dobrobiti zaposlenih ostaje psihoterapija koju sve više kompanija uvodi kao <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">zdravstveni benefit</a>.



Meta-analiza iz 2024. pokazala je da mikrodoziranje nema statistički značajan efekat na raspoloženje ili kogniciju pa se efekti na psihu pripisuju placebo efektu.







<h2 class="wp-block-heading">Psihodelici u kliničkim rukama</h2>



Za razliku od mikrodoziranja, klinička upotreba psihodelika u kontrolisanim terapijskim uslovima beleži konkretne i merljive rezultate.&nbsp;



Upotreba psihodeličnih supstanci u lečenju psihičkih bolesti ima bogat ali kontroverzan istorijat. Supstance poput LSD-a i psilocibina sugerisale su obećavajuće rezultate u tretiranju depresije, anksioznosti i bolesti zavisnosti, tokom kliničkih istraživanja ‘50-ih i 60-ih godina. Zbog političkog pritiska, stigmatizacije i zloupotrebe u rekreativne svrhe, istraživanja su obustavljena i njihova upotreba zabranjena, a početkom 2000-ih, interesovanje za terapijsku upotrebu psihodelika vratilo se u medicinske institute.



U okviru studija na prestižnim institucijama (Johns Hopkins, Imperial College London i MAPS) supstance poput psilocibina i MDMA-a, u kombinaciji sa psihoterapijom, pokazuju značajne rezultate u lečenju teške depresije, PTSP-a i egzistencijalne anksioznosti kod terminalnih pacijenata.



Ipak, ključni element u ovakvim terapijama nije supstanca već struktura tretmana, psihoterapijski odnos i proces integracije. Psihodelici nisu magično rešenje. U najboljem slučaju, mogu biti katalizator, dok je <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/kako-odabrati-psihoterapeuta">psihoterapeut vodič</a> koji usmerava i podržava na putu istinske transformacije.







<h2 class="wp-block-heading">Digitalni put ka svesti: AI psihoza i druge opasnosti po mentalno zdravlje</h2>







Pozitivan trend u razvoju istraživanja <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/psihoterapeutski-pravci">na polju psihoterapije</a> jeste spremnost ljudi da eksprimentišu i probaju različite metode koje otvaraju prostor intimnosti i slobode, naročito onima koji se ne bi odvažili da se otvore pred drugom osobom.&nbsp;



Od poslovnog asistenta i ličnog trenera, preko emotivnog saputnika, sve do digitalnog vodiča kroz psihodelične sesije, nove metode podražavaju stare poznate ranjivosti u novim okolnostima.



Neformalni psihijatrijski termin AI psihoza još uvek nije ušao u udžbenike ali opisuje negativne psihičke efekte dugotrajne ili intenzivne interakcije sa veštačkom inteligencijom.



Iako u kliničkom smislu znači skup simptoma poput halucinacija i zabluda kod poremećaja poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja, AI psihoza označava novu vrstu psihološke ranjivosti nastale u digitalnom okruženju koja izaziva:



<ul class="wp-block-list">
<li>Zablude&nbsp;</li>



<li>Iskrivljena uverenja &#8211; npr. da AI ima sopstvenu svest, emocije ili namere</li>



<li>Pogoršanje postojećih mentalnih stanja kod ranjivih osoba</li>



<li>Gubitak osećaja realnosti jer AI potvrđuje korisnikova iracionalna uverenja umesto da ih ospori</li>



<li>Emocionalnu zavisnost ili čak „romantičnu vezu“ sa AI &#8211; grupa ljudi koji su u romantičnim vezama sa svojim chatbot-ovima na Redditu broji desetine hiljada ljudi</li>
</ul>



Koren problema je, nimalo iznenađujuće, u komunikaciji. AI modeli imitiraju stil korisnika, potvrđuju uverenja i često se „ulizuju“, što kod ranjivih osoba može učvrstiti pogrešne obrasce mišljenja ili ih dovesti u životnu opasnost.







<h2 class="wp-block-heading">Psihoterapija budućnosti: spoj inovacija i empatije</h2>







Danas su najpopularniji holistički i integrativni pristupi koji uključuju <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/meditacija-za-kvalitetniji-san-benefiti-i-vezbe-koje-pomazu">mindfulness</a>, somatske metode, <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">rad sa telom</a> i ishranu kontrolisanu nutricionističkim preporukama.



Iako će VR, AI, a možda i legalni psihodelici, postati svuda dostupni, zaboravite na scene iz naučno-fantastičnih filmova.&nbsp;



AI ne može zameniti dobrog psihoterapeuta jer ono što leči je ljudski odnos. Pored toga, mnoge platforme za <a href="https://www.selfnest.com/">online terapiju</a> već omogućavaju klijentima potpunu anonimnost čak i pred terapeutom.&nbsp;



AI i VR mogu postati produžetak prakse, dodatni alati za procenu, pripremu ili integraciju. Nega i mentalno zdravlje i dalje će zavisiti od empatije, poverenja i sigurnosti. Uprkos tehnologiji i supstancama, ključ dobrog zdravlja ostaje, isti autentičan, podržavajući odnos, pre svega prema sebi.

EMDR terapija – šta je i kada može pomoći

Povezani postovi

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest psihoterapeuti

Psihoterapija u eri inovacija: AI i trendovi koji menjaju um

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“