Naš mozak ima moć da se na prirodan način oporavi od traumatičnih sećanja i događaja. Ovaj proces podrazumeva komunikaciju između amigdala koje igraju ulogu u obrađivanju pamćenja, hipokampusa koji učestvuje u učenju, kao i prefrontalnog korteksa koji analizira i kontroliše ponašanje i emocije.&nbsp;



Dok se u većini slučajeva traumatična iskustva spontano razreše, ponekad je za njihovo procesuiranje <a href="https://app.selfnest.com/">potrebna dodatna pomoć</a>.&nbsp;



EMDR terapija je prirodan proces tokom kog klijent i terapeut zajedničkim snagama prolaze kroz traumatično iskustvo koje je ostalo uklješteno u neuronskim memorijskim mrežama. 



Na terapiji se zajedničkim snagama razrešava blokirano mentalno stanje kako bi se oslobodio klijentov unutrašnji potencijal i psihička energija koja će mu omogućiti da ponovo stekne kontrolu nad sopstvenim emocijama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta podrazumeva EMDR terapija</h2>



EMDR (Eye Movement Desensitiszation and Reprocessing) je psihoterapijska tehnika koja se uspešno primenjuje kod klijenata koji se bore sa anksioznošću, paničnim napadima, ali i ozbiljnijim psihičkim traumama, posttraumatskim stresom, opsesivno-kompulsivnim i drugim poremećajima.&nbsp;



Terapeut se oslanja na EMDR terapiju ukoliko želi da pomogne klijentima da rekonstruišu svoje misli, kao i da podstakne ponovnu obradu podataka, jer traumatske situacije često ostaju “zamrznute” u mislima i kao takve se iznova proživljavaju. EMDR se oslanja na bilateralnu stimulaciju pokreta očiju, gde se kontinuiranim pokretima zenica sa leva na desno aktiviraju suprotne strane mozga. Na taj način se traumatično iskustvo koje je se nalazi “zaglavljeno” u neuronskim memorijskim mrežama oslobađa radi ponovnog procesuiranja.



EMDR se oslanja i na druge tehnike koje se koriste u bihejvioralnoj terapiji, poput sistemske desenzitizacije i izlaganja, ali za razliku od <a href="http://wpql.selfnest.com/2023/03/31/psihoterapeutski-pravci/">ostalih vidova terapije</a> ne podrazumeva razgovor o problemu niti samostalne vežbe i domaće zadatke između sesija. EMDR je dizajnirana da pomogne pri lečenju trauma i omogući mozgu da ponovo procesuira traumatična sećanja.&nbsp;



Za cilj EMDR terapije se uvek postavlja obrada konkretnog događaja, to jest određenog sećanja. Klijent kao krajnji rezultat postiže visok nivo funkcionisanja i potpuno oslobođenje od disfunkcionalnih simptoma.&nbsp;



Ovaj vid terapije mogu da primenjuju isključivo međunarodno edukovani stručnjaci koji su prethodno stekli bogato kliničko i psihoterapijsko iskustvo. Tek nakon uspešno završene specifične edukacije postaju licencirani EMDR terapeuti.



<h2 class="wp-block-heading">Kada se koristi ova metoda</h2>



Pored primene kod klijenata kojima je potrebna pomoć da bi se izborili sa niskim samopouzdanjem, motivacijom, određenim strahovima, strahom od samoće, problemima u odnosima sa drugim ljudima i problemima sa karakterom, EMDR terapija se primenjuje kod:



<ul class="wp-block-list">
<li>akutne traume</li>



<li>depresije i anksioznosti</li>



<li>insomnije</li>



<li>problema u ishrani</li>



<li>bolesti zavisnosti</li>



<li>trauma koje su proživele žrtve seksualnog i drugog nasilja</li>



<li>trauma od zločina</li>



<li>trauma sa kojima se suočavaju ratni veterani&nbsp;</li>



<li>posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Faze EMDR terapije</h2>



EMDR terapija je podeljena u 8 faza te je potrebno nekoliko sesija kako bi se uvideli rezultati, gde svaka u proseku traje između 60 i 90 minuta. Koliko će tačno biti potrebno zavisi od individualnog slučaja, ali se iz iskustva pokazalo da se rezultati uglavnom uvide nakon 12 sesija.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="876" height="1024" src="http://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-876x1024.png" alt="8 faza EMDR terapije" class="wp-image-94" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-876x1024.png 876w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-257x300.png 257w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-768x898.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-1314x1536.png 1314w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije.png 1440w" sizes="auto, (max-width: 876px) 100vw, 876px" /><figcaption class="wp-element-caption">Faze EMDR terapije</figcaption></figure>







<ol class="wp-block-list">
<li>Faza: Planiranje i upoznavanje sa prošlim događajima</li>
</ol>



Pre samog početka terapije, terapeut kroz razgovor prikuplja podatke iz prošlosti i sadašnjosti kako bi se upoznao sa neprijatnim sećanjima i situacijama koje bi potencijalno mogle biti uzrok traume. Cilj je otkriti trenutne ili prošle događaje koji utiču na osećaj nelagode.



Za prvu fazu se uglavnom izdvaja jedna do dve sesije, ali se ona može prožeti kroz celu terapiju, posebno ukoliko se otkriju nova sećanja koja je potrebno procesuirati.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="2">
<li>Faza: Priprema</li>
</ol>



Kod većine klijenata, za ovu fazu se odvaja od 1 do 4 sesije u zavisnosti od traume i koliko je velike posledice ostavila po osobu. Cilj pripreme je da terapeut upozna klijenta sa različitim pristupima razrešavanju emotivnog ili psihološkog stresa koji oseća, kao i sa tehnikama za opuštanje. Takođe se tokom ove faze ostvaruje poverenje koje će omogućiti klijentu da pred odabranim terapeutom otvoreno govori o svojim mislima i osećanjima.



<ol class="wp-block-list" start="3">
<li>Faza: Procena</li>
</ol>



Tokom treće faze EMDR terapije terapeut identifikuje konkretna sećanja na koja se treba fokusirati, kao i pridružene komponente (kao što su fizičke senzacije koje se stimulišu kada se klijent priseća događaja iz prošlosti). Od klijenta će se očekivati da iz sećanja odabere i opiše sliku koja ga asocira na traumatičan događaj i da podeli sa terapeutom negativna osećanja koja vezuje za tu konkretnu situaciju.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="4">
<li>Faza: Desenzitizacija</li>
</ol>



Kako bi sproveo klijenta kroz proces desenzitizacije, terapeut taktičnim pokretom prsta na odgovarajućoj razdaljini utiče na bilateralni pokret zenica. Nakon stimulacije, potrebno je pustiti misli da lutaju kako bi se identifikovale one misli i osećanja koja naviru spontano. Tokom ove faze se definiše traumatično sećanje koje je potrebno ponovno procesuirati.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="5">
<li>Faza: Instalacija</li>
</ol>



U sledećoj fazi terapeut će zatražiti od klijenta da aktivno pokuša da zameni neprijatna osećanja pozitivnim uverenjima i tako stekne kontrolu nad svojim emocijama. Pokret prstima se ponavlja dokle god osećanja povezana sa datim događajem ne postanu manje uznemirujuća. Ukoliko se klijent u toku sesije uznemiri, na terapeutu je da proceni kada je pravo vreme da ga osvesti.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="6">
<li>Faza: Skeniranje tela</li>
</ol>



Nakon instalacije, klijent će ponovo pomisliti na traumatičan događaj kako bi se ustanovilo da li još uvek uzrokuje iste negativne fizičke senzacije. Skeniranje tela predstavlja izuzetno bitnu fazu jer je analiza od preko hiljadu EMDR sesija pokazala da informacije o traumatičnom događaju postaju deo našeg motoričkog pamćenja i kao takve ostaju zaglavljene u samom telu. Kada se te informacije procesuiraju, moguće ih je pretvoriti u verbalno pamćenje.&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="7">
<li>Faza: Zatvaranje</li>
</ol>



Sedma faza se odigrava na kraju svake sesije kako bi klijent održao osećaj kontrole i nakon što napusti prostorije u kojima se odvijala terapija. Terapeut tokom ove faze uvek napomene šta se može očekivati između sesija i savetuje da se vodi dnevnik osećanja i iskustava koja se u tom periodu odigraju.&nbsp;&nbsp;



<ol class="wp-block-list" start="8">
<li>Faza: Reevaluacija:</li>
</ol>



Finalna, 8. faza podrazumeva evaluaciju napretka, kako od strane klijenta tako i terapeuta.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Koliko je EMDR efikasna&nbsp;</h2>



Brojne studije su tokom godina ukazale na efikasnost EMDR terapije, posebno kada je u pitanju lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja. Naime, <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S000579161100098X">studija iz 2012</a>. godine u kojoj je učestvovalo 22 ljudi koji su patili od PTSP je pokazala da je ovaj vid terapije daje izuzetne rezultate kod čak 77 odsto ispitanika, umanjujući ili u potpunosti eliminišući simptome depresije, anksioznosti i halucinacija.



Ne samo što EMDR terapija daje efikasne rezultate prilikom lečenja traume, istraživanja sprovedena 3 i 6 meseci nakon poslednje sesije pokazala su da su rezultati terapije vidni i mesecima nakon završetka tretmana.&nbsp;



Pored lečenja PTSP, <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4467776/">studija</a> sprovedena na 32 ispitanika koji su patili od depresije je dokazala da EMDR uspešno redukuje simptome kod skoro 70 odsto učesnika i da su rezultati vidni i godinu dana po završetku terapije.&nbsp;



Najopštije govoreći, za maksimalnu efikasnost terapije veoma je važno da se uspostavi dobar odnos sa terapeutom kako bi klijent imao potpuno poverenje i kako bi se tokom tretmana osećao sigurno. Terapeut mora uzeti u razmatranje klijentova očekivanja i unapred razgovarati o stvarima koje ih možda brinu vezano za EMDR terapiju. Stoga klijent mora biti dobro upoznat sa procedurom kako ga ni jedan od koraka u sesiji ne bi iznenadio i potencijalno postigao kontraefekat.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Postoje li negativne strane EMDR terapije?</h2>



Iako je EMDR dokazano siguran pristup lečenju trauma, bitno je da se klijent upozna sa negativnim aspektima koji se mogu javiti na samom početku kao i neposredno nakon sesije.&nbsp;



Prvi trenuci sesije mogu delovati izuzetno uznemirujuće na osobe koje počinju da se suočavaju sa traumatičnim događajima, posebno zbog pojačanog fokusa. Dok su dugoročni rezultati efikasni i pozitivni, sama terapija može izazvati pojačan emocionalni stres.&nbsp;



Takođe je bitno istaći i da EMDR terapija pojačava svest o mislima, što ne prestaje odmah po završetku terapije, te tako može uzrokovati malaksalost i vrtoglavicu, kao i izuzetno realistične snove.&nbsp;



EMDR terapija je mentalna zdravstvena intervencija i kao takvu treba da je obavlja isključivo licencirani stručnjak. Iako je poznato da pruža željene rezultate brže od drugih terapijskih tehnika, bitno je napomenuti da se vreme oporavka individualno i zavisi od brojnih faktora.

EMDR psihoterapija kao vid lecenja traume

EMDR terapija – šta je i kada može pomoći

U tišini psihoterapijske ordinacije, strah od smrti se češće javi kao diskretni saputnik hronične <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, kao neobjašnjiva potreba za perfekcionizmom ili kao ona tupa, egzistencijalna jeza, koja nas poseti u tri ujutru, kada svet utihne, a mi ostanemo sami sa sopstvenim otkucajima srca.



Kao terapeuti, znamo jednu veliku, gotovo paradoksalnu istinu: ljudi se ne plaše toliko same smrti, koliko se plaše da će ih ona zateći neproživljene. Strah od kraja je zapravo eho vapaja za životom koji još nije u potpunosti počeo. Kroz Transakcionu analizu (TA), možemo dešifrovati ovaj strah ne kao neprijatelja, već kao složenu mapu naših unutrašnjih glasova, zabrana i nesvesnih životnih planova.



<h3 class="wp-block-heading">Odakle potiče strah od smrti? </h3>



Da bismo razumeli zašto nas pomisao na konačnost toliko parališe, moramo razumeti unutrašnju arhitekturu naše ličnosti. TA nas uči da u svakom trenutku funkcionišemo iz jednog od tri stanja: Roditelja, Odraslog ili Deteta.



Kada nas preplavi egzistencijalni užas, to najčešće reaguje naše Dete. Za malo dete, pojam &#8220;zauvek&#8221; i &#8220;nikada&#8221; je kognitivno neshvatljiv, ali je osećaj napuštanja bolno stvaran. Za naše unutrašnje Dete, smrt je vrhunsko napuštanje. To je onaj arhaični strah da ćemo ostati sami u mraku, bez zaštite i bez glasa onih koji nas vole. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png" alt="" class="wp-image-1194" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



S druge strane, naše stanje Roditelja često koristi smrt kao ultimativni alat kritike. &#8220;Vidiš kako vreme prolazi, a ti još ništa nisi postigao&#8221;, šapuće strogi unutrašnji kritičar. Ovaj unutrašnji progonitelj pretvara smrt u sudiju, pojačavajući pritisak da moramo &#8220;zaslužiti&#8221; svoje postojanje pre nego što bude kasno. Tako strah od smrti postaje gorivo za naše &#8220;drajvere&#8221;, one unutrašnje prisile da budemo savršeni, da žurimo ili da se preterano trudimo, nadajući se da ćemo postignućima potkupiti neminovnost.



<h3 class="wp-block-heading">Živite li svoj život ili tuđa očekivanja?</h3>



Strah od smrti se najjače &#8220;aktivira&#8221; kada naš životni scenario počne da puca. Ako živite život koji nije vaš, ako ispunjavate tuđa očekivanja dok vaše autentično &#8220;Ja&#8221; sedi u senci, smrt vam deluje kao nepravedni sudija koji prekida predstavu u kojoj niste stigli da odigrate svoju glavnu ulogu.



Posebno je težak rad sa ljudima koji nose nesvesnu zabranu: &#8220;Nemoj postojati&#8221;. Ova poruka, često prenesena neverbalno kroz roditeljsku odbačenost ili hladnoću, stvara osobu koja oseća da je njeno prisustvo na svetu &#8220;pozajmljeno&#8221; i da će svakog trenutka biti oduzeto kao kazna. 



Za njih, svaki simptom bolesti ili vest o tuđoj smrti nije samo informacija, već potvrda da je njihovo vreme isteklo. <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">Terapija</a> je ovde borba za osnovno, ljudsko pravo na mesto pod suncem.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="161" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png" alt="" class="wp-image-1195" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-300x47.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-768x121.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1536x242.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-2048x322.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Psihološke igre kao beg od istine</h3>



<a href="https://www.britannica.com/biography/Eric-Berne">Erik Bern</a>, otac TA, primetio je da ljudi troše neverovatnu količinu energije na &#8220;psihološke igre&#8221; kako bi struktuirali svoje vreme i izbegli bliskost. Zašto? Zato što je bliskost trenutak u kojem smo potpuno ogoljeni i svesni svoje ranjivosti i prolaznosti.



Igre poput &#8220;Vidiš šta su mi uradili&#8221; ili &#8220;Zar to nije strašno?&#8221; služe nam kao štit. Dokle god se žalimo na šefa, partnera ili nepravdu, mi ne moramo da razmišljamo o tome da smo ovde samo jednom. Strah od smrti nas, paradoksalno, tera da se sakrijemo u konflikte i rutinu, jer je suočavanje sa čistim, autentičnim životom previše intenzivno. Lakše je brinuti o sutrašnjici nego biti prisutan u tišini današnjice.



<h3 class="wp-block-heading">Kada se strah od smrti pretvori u fizički bol</h3>



Kao klinički psiholog, često pratim kako se ovaj strah manifestuje van svesnog govora. Ako naš unutrašnji Odrasli ne može da obradi ideju konačnosti, naše Dete će je &#8220;odglumiti&#8221; kroz telo.



Hipohondrija je često &#8220;maskirani&#8221; strah od smrti. Svaki ubrzan rad srca ili benigna bol postaju &#8220;dokaz&#8221; neminovne katastrofe. To je očajnički pokušaj kontrole &#8211; lakše je brinuti o telu koje teoretski možemo testirati i popraviti, nego o egzistencijalnoj činjenici da nismo večni. Somatizacija je vapaj duše koja se plaši nestajanja pre nego što je osetila puninu bivanja.



<h3 class="wp-block-heading">Kako sa strahom od smrti?</h3>



<h3 class="wp-block-heading">Autonomija i nove dozvole.</h3>



Lečenje straha od smrti ne znači njegovo brisanje. Niko od nas nema imunitet na prolaznost. Cilj terapije je Autonomija koja podrazumeva svesnost, spontanost i kapacitet za intimnost.



Zatvaranje nezavršenih poslova: Što više autentičnih reči izgovorimo danas, što više zagrljaja podelimo i što više istina proživimo, to ćemo manje &#8220;dugovati&#8221; sebi na kraju puta. Mirna smrt je privilegija onih koji su hrabro živeli.



Dekontaminacija Odraslog: Učimo da razlikujemo dečje fantazije o mraku od realnih činjenica. Odrasli u nama zna da je smrt neizbežna, ali takođe shvata da opsesivna briga o njoj ne produžava život, već samo ubija jedino vreme koje imamo, a to je sadašnjost.



Davanje novih dozvola: U terapeutskom radu, klijent uči da zameni stare zabrane novim, oslobađajućim dozvolama: &#8220;Dozvoljavam sebi da postojim bez uslova&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da budem važan sebi&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da uživam u trenutku&#8221;.



<h3 class="wp-block-heading">Povratak sopstvenoj autentičnosti</h3>



Strah od smrti nije znak slabosti niti patologije; on je pozivnica. On nam poručuje da negde duboko u nama postoji neproživljeni deo nas koji žudi za pažnjom. On je onaj tihi senzor koji nam govori da smo možda skrenuli sa puta sopstvene autentičnosti.



Umesto da taj strah pokušavate da ugušite lekovima, distrakcijama ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">besomučnim radom</a>, pokušajte da ga saslušate. Zapitajte se: &#8220;Kojem delu mene dugujem život?&#8221; 



Psihoterapija je proces povratka prvobitnoj vrednosti. Kada prihvatite da niste večni, dobijate najmoćniji alat za promenu, saznanje da je svaki trenutak u kojem ste autentični, povezani i prisutni, zapravo velika pobeda nad prolaznošću.



Ne možemo promeniti kraj scenarija, ali imamo apsolutnu slobodu da napišemo svaku stranicu pre njega tako da bude vredna čitanja. 



Budite O.K. sa svojom ljudskošću, jer baš u toj krhkosti leži sva vaša lepota.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Kada sam bila mala nisam maštala o tome da budem ono što sam danas. Nisam razmišljala o projektima, timovima, preduzetništvu, čak ni u najnaivnijem smislu. Želela sam da čitam i da me to negde odvede, bez znatiželje kuda to tačno. Književnost i umetnost uopšte, imaju super moć da te odvedu, zapravo, kuda god poželiš. Da živiš paralelne svetove, da budeš posmatrač ili glavni junak, da menjaš sudbine, priče, i da si stalno između jave i sna.&nbsp;



Počela sam da zapisujem snove vrlo rano, još u osnovnoj školi. To je bio još jedan paralelni svet nad kojim nisam imala kontrolu, ali koji me je upoznao sa Frojdom, Jungom, Sondijem. Kroz snove sam učila kako da <a href="https://mailchi.mp/selfnest.com/analiza-snova">upoznam sebe</a>, a onda i kako da razumem druge. Verujem da je to veština koja se ne ceni dovoljno, sposobnost da razumemo ljude oko sebe vodi bržem razrešenju svih konflikata i nesporazuma. Iz mog iskustva, ljudi retko kada imaju svesnu, lošu nameru, da nekoga sabotiraju ili povrede, sve se, uglavnom, svede na niz nepromišljenih odluka koje bi mogle biti drugačije, kada bismo znali kako to drugačije može da izgleda.&nbsp;&nbsp;



I tako se rodio <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a>. Organski, najprirodnije. Kao alat koji može da pomogne svima da otkriju te druge svetove u kojima ne moraju da budu tužni, ljuti, neshvaćeni, ili bar da razumeju zbog čega se tako osećaju. Iako je Selfnest platforma, koja ima za cilj da spoji <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">psihoterapeuta</a> sa svima onima koji pomoć žele, on je pre svega, zamišljen kao sigurno mesto. Kao onaj neko kome se uvek obraćaš, ko je tu da sasluša i razume. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="472" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png" alt="" class="wp-image-1191" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-300x138.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-768x354.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1536x707.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4.png 1800w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Postojale su generacije koje su smatrale da je sramota obratiti se lekaru kada nisi dobro, a onda su došle neke <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">nove generacije</a> koje su to prevazišle i koje su naučile da se brinu o svom fizičkom zdravlju. Koje su naučile da je lekar tu da pomogne i da je element sramote, suvišan. 



Sada se nalazimo u vremenu koje nas uči da pored fizičkog zdravlja, moramo negovati svoje misli, osećanja i u tome smo napravili iskorak. Bravo za nas!



Selfnest je zamišljen kao projekat koji treba da bude više od običnog projekta. Projekat u koji sam verovala na početku, u koji verujem sada, u koji sam verovala i kada je bilo teško. Verovala sam i kada sam sumnjala u sebe i sve druge, kada je delovalo da pokušavamo iluziju da pretvorimo u stvarnost. Selfnest me je naučio da sam osnivač, da su ljudi važni, da je tim važan, da je važno istrajati, i kad rominja i kad sunce greje.&nbsp;



Zato želim da se zahvalim Selfnest zajednici, i svima vama koji ste tu sa nama, koji verujete u nas, koji zajedno sa nama pomerate granice. Koji svojim glasom ohrabrujete druge da razgovaraju. Jer srećni pojedinci znače srećne porodice, zadovoljne timove i zdravo društvo.&nbsp;



Selfnest će nastaviti da traje i da brine o vama, a vi, vi budite dobro, oprostite sebi, a i drugima i znajte da niste sami.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="247" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png" alt="" class="wp-image-1317" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-300x72.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-768x185.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1536x371.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-2048x494.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Autorka teksta i idejni tvorac Selfnest platforme, Aleksandra Milisavljević

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Upisala sam edukaciju zahvaljujući mojoj divnoj profesorki psihologije ličnosti, Hani Stamatović, koja je tačno na današnji dan, pre tri godine otišla sa ovog sveta. Razgovarala sam sa njom, dok sam bila student psihologije. Podelila sam sa njom da, kada gledam ljude, obraćam pažnju ne samo na reči, već i na način na koji govore, kako hodaju, kako slušaju, kako ćute, kako se smeju, kakvo im je telo, pokreti. I sada mogu jasno da vidim njen pogled i krupne braon oči dok izgovara: „Ti si za geštalt.“ Ovaj tekst pišem i kao čin zahvalnosti prema njoj.



<h3 class="wp-block-heading">Geštalt iz moje perspektive</h3>



Geštalt polazi od ideje da rast nastaje iz svesnosti. Iz kontakta sa sobom, drugima i svetom. Ne možemo menjati ono čega nismo svesni. Često živimo na autopilotu &#8211; mislimo o prošlosti, brinemo o budućnosti, a često nam izmakne sadašnjost, u kojoj jedino i postojimo. U svemu tome gubimo osećaj sebe. <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija-online-da-li-se-terapijski-odnos-moze-izgraditi-preko-ekrana">Terapija</a> uči da se zaustavimo i osetimo sebe sada i ovde &#8211; telo, emocije, misli, dah. 



Geštalt terapija je mnogo više od pravca. To je način življenja i postojanja. Geštalt ne pita „zašto?“, već „kako?“. Kako živimo, kako volimo, kako izbegavamo i kako dišemo dok govorimo o <a href="https://www.selfnest.com/blog/osecaj-krivice-i-kako-oprostiti-sebi">sebi</a>. 



<h3 class="wp-block-heading">Teorija polja i geštalt</h3>



Još kao student psihologije, sećam se koliko sam bila fascinirana ovom teorijom. <a href="https://www.britannica.com/biography/Kurt-Lewin">Kurt Levin</a>, osnivač teorije, tvrdio je da je ponašanje rezultat osobe u okviru njenog „životnog prostora“ ili polja. Svaka osoba utiče na svoju sredinu, a sredina na osobu. Ta veza je neraskidiva i uvek uzajmna, što zapravo znači da ne postojimo izolovano. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1170" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto volim geštalt?</h3>



Pre nego što sam došla u kontakt sa geštaltom, stalno sam pokušavala da „razumem“- sebe, druge, situacije. Geštalt me je naučio da promena ne nastaje iz napora da budem bolja, već iz svesnosti. Iz trenutka kada primetim gde sam sada, šta želim, kako dišem i šta osećam.  



Geštalt me je naučio da nije poenta samo u razumevanju, već u iskustvu, a to zapravo znači da ostanem tu gde jesam, sa onim što jeste, makar to bilo neprijatno. Ono što mene lično najviše povezuje s ovim pravcem jeste kontakt, kao najdublji oblik prisustva, gde se susreću dve stvarnosti i stvara nešto treće, novo. Taj trenutak kada osoba ispred mene oseti da je stvarno viđena, prihvaćena &#8211; ne kao problem koji treba rešiti, već kao živo biće koje ima smisao. U tom susretu, često se dogodi nešto duboko: olakšanje, suza, tišina, osmeh.



I tu počinje proces izleženja, jer ljudi često ne dolaze na terapiju da bi dobili rešenje, već da bi ih neko zaista video, čuo i razumeo &#8211; možda po prvi put.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="168" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png" alt="" class="wp-image-1172" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-300x49.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-768x126.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1536x252.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2048x336.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Geštalt ne traži da budem „terapeut koji zna“, već čovek koji je tu. U njemu ima mesta za autentičnost, greške, tišinu, emocije, dodir i humor. To je prostor gde osoba ponovo uči da bude u vezi sa sobom, sa drugim, sa životom, a ja sam tu kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeut</a>, da taj prostor zajedno gradimo: bez osuđivanja, bez žurbe, sa verom da ono što nastaje u kontaktu ima smisla. 



Najvažnije, geštalt me je naučio da budem celovita, a &#8220;bolje je biti celovit nego dobar”, što bi Jung rekao. 



Ono što bih, na kraju, izdvojila o geštaltu je njegova ljubav prema pojedincu, tj. način na koji se pomatra čovek, a to je da se dijagnoza posmatra kao proces, tj. da je promenljiva, nije neka fiksna tvorevina. Simptom se u geštaltu posmatra kao kreativni potencijal osobe, kao skrivena poruka koju treba dešifrovati. Svaki simpotom ima dublju poruku, i ništa ne može da se posmatra nezavisno od konteksta. Kontekst je taj koji nas određuje.



<h3 class="wp-block-heading">Kako geštalt izgleda u praksi?</h3>



Kao geštalt terapeut, ne trudim se da „popravljam“ ono što ne valja, već zajedno sa klijentom istražujem kako to što jeste ima svoju funkciju, smisao i potrebu. Posebno mesto u mom radu zauzima paradoksalna teorija promene koja kaže da: „Promena se dešava kada postanemo ono što jesmo, a ne kada pokušavamo da postanemo nešto drugo.“ Ideja da se čovek menja tek kada postane ono što jeste, a ne kada pokušava da postane ono što nije. Ta misao je mene lično oslobodila. Umesto stalne borbe da „budem bolja“, naučila sam da budem bolje prisutna u onome što jesam &#8211; sa svim svojim delovima, čak i onim koje sam godinama pokušavala da sakrijem, koji mi se ne sviđaju i zapravo, kada pogledamo sebe sa svim tim delovima, onda smo celi. Celina, što sama reč geštalt i znači. 



<h3 class="wp-block-heading">Za koga geštalt nije?</h3>



Geštalt možda nije pravi izbor za one koji očekuju instant rešenja ili kod klijenata koji su izgubili totalni kontakt sa realnošću (ovde mislim na neke teške psihotične episode). Takođe, geštalt nije pravi izbor ako neko još nije spreman da oseti ono što potiskuje, to tada može delovati „teško“, jer se od klijenta očekuje iskrenost i prisustvo sa sobom.



<h3 class="wp-block-heading">Za kraj</h3>



Pre nego što sam srela geštalt, mislila sam da je terapija potraga za odgovorima. Sada znam da je terapija proces, kao kad zasadiš biljku, pa čekaš da proklija. To čekanje ume da bude frustrirajuće, ali, zato je i proces. 



Sve zajedno, dalo mi je prostor da mogu da dišem slobodnije, bez potrebe da budem savršena. Dok pišem ovaj tekst, pomišljam da treba da dodam još mnogo toga i onda se setih onog čuvenog, što sam ponela sa edukacije &#8211; “dovoljno dobro”. I mislim da je sada dovoljno dobro mesto da stanem sa pisanjem. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1178" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

EMDR terapija – šta je i kada može pomoći

Povezani postovi

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Za koga je Geštalt psihoterapija i kako izgleda u praksi?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“