Ako želite da istražite svoj stil vezanosti dublje, psihoterapija je prostor u kojem to možete raditi bez žurbe i u skladu sa svojim tempom.

Koliko često osećate nesigurnost kada partner ne odgovori odmah na poruku?

U kojoj meri vam je teško da se smirite kada partner zatraži više prostora ili vremena za sebe?

Koliko često proveravate partnerov online status ili aktivnosti kada se osećate nesigurno?

U kojoj meri vam partnerov manjak iniciranja kontakta budi zabrinutost da mu nije stalo?

Koliko snažno reagujete kada partner pokaže hladnoću ili povučenost tokom konflikta?

Koliko često osećate olakšanje tek kada partner potvrdi ljubav, naklonost ili namere?

U kojoj meri vas uznemirava kada partner lajkuje ili komentariše objave drugih osoba?

Koliko često imate potrebu da testirate partnerovu posvećenost (npr. proveravanjem reakcija, ponašanja, signala)?

Koliko snažno reagujete kada partner odbije fizičku bliskost (zagrljaj, dodir, poljubac)?

U kojoj meri vam je izazovno da partneru verujete kada je emotivno udaljen?

A) Situaciona pitanja

Koliko često se povučete kada partner želi bliskost koja vam je preintenzivna?

U kojoj meri izbegavate razgovore o emocijama jer vam stvaraju nelagodu?

Koliko često pratite partnerovo raspoloženje kako biste izbegli konflikt?

Koliko često osećate potrebu da se partner emocionalno „dokazuje" kroz reči ili gestove?

U kojoj meri se trudite da budete savršeni kako biste izbegli odbacivanje?

Koliko često ostajete u blizini partnera i kada vam je potrebno vreme za sebe?

U kojoj meri izbegavate dublje emocionalne teme u vezi?

Koliko često osećate da vam je teško da partneru postavite granicu iz straha da će se udaljiti?

Koliko često kontrolišete situaciju tako što smanjujete bliskost kako ne biste bili povređeni?

Koliko često osećate intenzivnu ljubomoru, čak i kada partner ne daje povoda?

B) Ponašanja

U kojoj meri verujete da će vas partner na kraju napustiti, bez obzira na trenutnu situaciju?

Koliko snažno osećate da morate zaslužiti ljubav kroz trud, prilagođavanje ili ugađanje?

U kojoj meri osećate da ne možete u potpunosti računati na partnera kada vam je teško?

Koliko često osećate da partner nije stvarno tu za vas, čak i kada fizički jeste?

U kojoj meri verujete da je ranjivost opasna i da može dovesti do povređivanja?

Koliko snažno osećate potrebu za kontrolom sopstvenih emocija kako ne biste izgledali „previše"?

U kojoj meri verujete da partner može da vas razočara baš kada mu se najviše približite?

Koliko često osećate da je bliskost prijatna i sigurna?

U kojoj meri osećate da možete partneru iskreno reći kako se osećate?

Koliko snažno osećate da vaš partner želi vašu bliskost i poštuje vaše granice?

C) Unutrašnja uverenja i osećanja

Kroz te prve interakcije učimo šta možemo da očekujemo od bliskosti: da li je ona sigurna i predvidiva, da li je neusklađena ili nestabilna, ili je nešto što treba držati pod kontrolom. Iako nastaje u detinjstvu, afektivna vezanost se najjasnije vidi upravo u romantičnim odnosima, jer se u njima aktiviraju naša najdublja uverenja o tome kako volimo, štitimo i povezujemo se sa drugom osobom.

Ovaj test pomaže da razumete koji stil vezanosti najviše prepoznajete u sebi, kako biste jasnije videli kako funkcionišete u odnosima i šta vam je potrebno da se osećate stabilno i viđeno. Svi imamo neki stil afektivne vezanosti, on se ne bira, već razvija iz iskustava koja smo doživeli. Ovo je prilika da otkrijete koji je vaš i da bolje razumete i sebe i one koje volite.

Afektivna vezanost je obrazac koji se formira u najranijim odnosima sa osobama koje su o nama brinule.

Koji je tvoj stil afektivne vezanosti u romantičnim odnosima?

Sigurna vezanost je stil u kojem se ljubav doživljava kao mesto mira, povezivanja i uzajamnosti.

Osobe sa sigurnom vezanošću naučile su da je bliskost bezbedna, da drugi mogu biti tu, da se emocije mogu deliti, a da razlike i konflikti ne dovode do gubitka odnosa.

U romantičnim odnosima ovo se vidi kao sposobnost da ostanete prisutni i onda kada stvari nisu lake. Sigurna vezanost ne znači da ne osećate povremenu nesigurnost, strah ili povlačenje, već da imate unutrašnju tačku oslonca, osećaj: „i ja i on/ona smo dobro, prebrodićemo."

Ljudi sa sigurnom vezanošću:

– umeju da traže podršku i da je daju, bez osećaja ugroženosti
– dozvoljavaju partneru da bude celovita osoba, a ne projekcija
– ne tumače distancu kao odbacivanje, niti bliskost kao pretnju
– mogu da priznaju grešku i da rešavaju konflikt umesto da ga izbegavaju

Ovaj stil održava zdravu strukturu odnosa jer postoji fleksibilnost: kada partneru treba prostor, imate razumevanja; kada partneru treba bliskost, imate kapacitet. U međusobnoj dinamici postoji osećaj „mi", a ne „ja protiv tebe".

Kroz terapijski rad osobe sa sigurnom vezanošću često:

– produbljuju emocionalnu pismenost
– lakše mapiraju svoje obrasce u odnosima
– osnažuju svoje granice i jasnoću
– koriste svoju stabilnost da izliječe delove sebe koji još nose teret ranijih iskustava

Sigurna vezanost nije odsustvo rana već kapacitet da ih zalečimo na zreo, stabilan način.

Sigurna afektivna vezanost

Anksiozna vezanost je stil koji nastaje kada je ljubav bila dostupna, ali ne i dosledna.

Kada je bliskost dolazila u talasima, čas nežno, čas nedovoljno.

Tada se uči da se za ljubav treba boriti, dokazivati, držati je blizu kako ne bi izmakla.

U romantičnim odnosima ovaj stil donosi mnogo topline, posvećenosti i intuitivnog čitanja partnerovih potreba, ali i veliko unutrašnje previranje.

Ljudi sa anksioznom vezanošću često ulažu ogromnu količinu emocionalne energije u vezu, što može biti prelepo i duboko, ali i iscrpljujuće kada ne dobijaju istu meru stabilnosti zauzvrat.

Tipično se javljaju:

– briga da partner menja osećanja čim se povuče
– pojačana osetljivost na ton, izraze lica ili promene u komunikaciji
– idealizovanje partnera uz paralelno strahovanje da nisu dovoljno dobri
– potreba da stvari budu jasne ovde i sada, da bi se smanjila neizvesnost

U suštini, anksiozna vezanost je težnja za sigurnošću u svetu u kojem se nekada sigurnost nije osećala.

Kroz terapijski rad ovaj stil dobija prostor:

– da uspostavi unutrašnju stabilnost nezavisnu od partnerovog ponašanja
– da smanji osećaj hitnosti i potrebe za stalnom proverom
– da gradi poverenje postepeno, uz realne signale
– da razvije zdravu distancu koja ne znači gubitak, već prostor za disanje
– da oseti da vrednost ne zavisi od tuđeg odgovora, već iz sopstvene unutrašnje sigurnosti

Anksiozna vezanost ima ogromnu sposobnost za bliskost, a terapeutski rad pomaže da ta bliskost prestane da boli.

Anksiozna afektivna vezanost

Izbegavajuća vezanost najčešće nastaje kada je rano iskustvo naučilo osobu da prevelika bliskost zahteva oprez. Kada je prisnost bila praćena kritikom, odbacivanjem, napetošću ili zahtevima većim nego što je moglo da se ponese.

Zato se u odraslom dobu javlja strategija: čuvaj se, ne zato što ne želiš ljubav, već zato što je previše blizine postalo jednako previše pritiska.

U romantičnim odnosima ovo se vidi kao potreba za prostorom, samostalnošću i jasnim granicama oko emocija.

Bliskost može prijati, ali samo dok ima dovoljno vazduha; kada ga nema, javlja se povlačenje.

Tipične karakteristike ovog stila su:

– suzdržanost u dubljim razgovorima o emocijama
– naglašena racionalizacija („ne želim da pravim dramu")
– osećaj da partnerove potrebe mogu da budu previše
– izbegavanje zavisnosti i pretpostavka da je „bolje osloniti se na sebe"

Ali važno je naglasiti: izbegavajući stil NIJE odsustvo emocija. To je način da se emocije drže u granicama koje ne preplavljuju.

Kroz terapijski proces ovaj stil dobija mogućnost:

– da nauči da je bliskost bezbedna kada je postepena
– da poveže glavu i telo: ne samo „šta mislim", već i „šta osećam"
– da ostane u razgovoru i kad je neprijatno
– da razvije nežniju stranu koju skrivaju
– da bude u vezi bez osećaja da će izgubiti sebe

Izbegavajuća vezanost ima mnogo snage. Cilj terapije je da ta snaga postane most, a ne zid.

Izbegavajuća afektivna vezanost

Dezorganizovana vezanost se razvija kada su u ranom odnosu postojala dva iskustva istovremeno:

"Ovo je osoba koju volim i trebam — i osoba od koje moram da se zaštitim."

To stvara unutrašnju podelu koja kasnije u romantičnim odnosima izgleda kao sukob dve težnje:

→ približi se
→ povuci se
→ otvori se
→ zaštiti se
→ veruj
→ budi oprezan

Zato ovaj stil nije „previše" ni „premalo" ovaj stil je preplavljen signalima koji su nekada bili kontradiktorni, a osoba je naučila da balansira između emocionalne potrebe i emocionalne opasnosti.

U romantičnim vezama ovo se može videti kao:

– nagle promene u stepenu bliskosti
– intenzivne reakcije u trenucima nesigurnosti
– poteškoće u doživljaju stabilnosti odnosa
– duboka potreba za prisnošću praćena naglim povlačenjem
– osećaj da partner „ne zna na čemu je" iako postoje jasne emocije

Dezorganizovana vezanost nije „pogrešna", ona je adaptacija.

Kada je bliskost u prošlosti bila i mesto lečenja i mesto bola, telo i psiha su naučili da love signale, štite se, preterano reaguju ili iznenada zamrznu.

Kroz terapijski rad ovaj stil prolazi kroz najdublju transformaciju:

– razvija se unutrašnja struktura koja ranije nije postojala
– emocije postaju predvidivije, manje preplavljujuće
– reakcije počinju da prate sadašnje odnose, a ne prošla iskustva
– raste kapacitet da osoba ostane povezana čak i u konfliktima
– bliskost prestaje da bude opasna, a distanca prestaje da bude beg

Niko ne bira dezorganizovanu vezanost. Ona se gradi kada su okolnosti bile previše da bi jedan mali organizam razumeo svet.

Ali upravo zato ovaj stil ima najveći potencijal za promenu i zaceljivanje kada dobije doslednu, sigurnu i predvidivu podršku.

Dezorganizovana afektivna vezanost

Afektivna vezanost je obrazac koji se formira u najranijim odnosima sa osobama koje su o nama brinule. Ovaj test pomaže da razumete koji stil vezanosti najviše prepoznajete u sebi.

Koji je tvoj stil afektivne vezanosti u romantičnim odnosima?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“