Jedinstvene ljudske vrednosti poput autentičnosti i individualnosti, sve češće se koriste u svrhu isticanja i osnaživanja ličnog identiteta, i rušenja, godinama unazad, postavljenih društvenih normi i stereotipnih uverenja. Isticanje ovih vrednosti kreira osećaj slobode (izbora), uverava nas da je život koji živimo u našim rukama i da su naši izbori, isključivo naša stvar.&nbsp;



Ako zavirimo u realnost savremenog sveta, mogli bismo reći da svedočimo svakodnevnoj borbi za poštovanje i normalizaciju niza ljudskih prava, poput jednakosti, slobode govora, iznošenja mišljenja i samostalno donošenje odluka. Ipak, realnost je takva, da postoji veliki niz onoga što se u javnosti komunicira, a u praksi, često zanemaruje.



Pratiti sebe, biti svoj, delati uvek u skladu sa sobom, otežano je ako prvo moramo da ispoštujemo ono što se od nas očekuje. Ispoštovati svoju ulogu u društvu, pa onda (ako ostane vremena) biti dobro sa sobom, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou &#8211; izazov je svakoga ko želi da održi balans u svim aspektima života.



Kreativni potencijal je izuzetno važan deo naše ličnosti. Istraživanja su pokazala da kreativni procesi <a href="https://www.scientificamerican.com/article/open-mind-longer-life/">aktiviraju različite neuralne mreže u mozgu</a>, što pomaže održavanju njihovog integriteta, čak i u starosti. Otvorenost ka novim iskustvima doprinosi zdravijoj vezi između neurona, zbog čega naučnici tvrde da kreativnost praktično produžava ljudski život.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="318" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png" alt="" class="wp-image-490" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-300x93.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-768x239.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1536x477.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-2048x636.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<a href="https://nkc.org.rs/zasto-je-vazno-biti-kreativan/">Benefiti</a> koji dolaze sa oslobađanjem kreativnog potencijala su mnogobrojni &#8211; lakše, brže i jedinstveno rešavanje zadataka i problema, zdravije podnošenje stresa i svakodnevnih životnih izazova, osnaživanje samopouzdanja i slobodno iznošenja mišljenja, lakše podnošenje neuspeha i povećanje sveopšteg zadovoljstva životom. Svako ko je barem na nekoliko trenutaka imao priliku da se nađe u kreativnom procesu, može nastaviti ovaj niz i dodati svoje lično iskustvo, jer su, kao i za definiciju slobode, i definicije kreativnosti neosporivo su posebne i individualne.



Nesumljivo, usled savremenog stila života, čestih i brzih promena sa kojima se svakodnevno suočavamo i očekivanja da se u svemu na brzinu i bez greške snađemo, ne iznenađuje što potencijal za kreativnost i stvaranje, neretko ostaje u senci i u konstantnoj borbi sa nizom izazova koje nam savremeno društvo servira. 



<h3 class="wp-block-heading">Gde je u odnosu na ovo žena?</h3>



Ako se vratimo nekoliko istorijskih koraka unazad i prisetimo se kroz koje je sve transformacije naše društvo prošlo, setićemo se da za jednu ženu, osnovna prava nisu uvek bila lagana realnost.



Davne <a href="https://ehne.fr/en/encyclopedia/themes/gender-and-europe/feminisms-and-feminist-movements/international-women%C2%B4s-day-iwd-march-8th#:~:text=On%20the%20occasion%20of%20the,global%20celebration%20and%20a%20call">1910. godine</a>, pod vođstvom tadašnje nemačke aktivistkinje <a href="https://www.britannica.com/biography/Clara-Zetkin">Klare Cetkin</a>, nastao je prvi pokret borbe za ženska prava, posebno onih koji se tiču slobode govora i boljih uslova za rad. Cilj je bio okupiti radnice koje su generalno bile zanemarene.&nbsp;



Nakon niza turbulentnih borbi, 8. mart, poznat kao Internacionalni Dan žena, zvanično je ustanovljen 1921. godine. Osnažen feminizmom tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, ovaj pokret je i zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija, 1975. godine. Danas, Dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, a podrazumeva borbu za ženska prava i poboljšanje položaja žena u društvu.&nbsp; 



Primeri poslovnog okruženje



<ul class="wp-block-list">
<li>Zapošljavanje žena u Evropi tokom 1983. godine, starih između 16 i 64 godina, bilo je samo <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=In%20the%20mid,after%20giving%20birth.">54%</a>, dok je danas taj broj 72%, a mnoge majke koje bi tradicionalno ostajale kod kuće sada se lakše odlučuju da se vrate na posao nakon porođaja.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Prema podacima iz 2023. godine, od ukupnog broja svetske populacije, <a href="https://tradingeconomics.com/world/population-female-percent-of-total-wb-data.html">49% čine žene</a>, dok je svega <a href="https://awlonline.co.uk/leading-by-the-numbers-vital-stats-on-women-in-leadership/">32% na liderskim pozicijama</a>.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako je od 2022. godine zabeležen blagi napredak rodne ravnopravnosti na tržištu rada, podaci pokazuju da je prisustvo žena na rukovodećim pozicijama bio skoro <a href="https://www.weforum.org/press/2023/06/gender-equality-is-stalling-131-years-to-close-the-gap/">10%</a> niži u odnosu na muškarce.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Posmatrajući informacione tehnologije (IT), kao jednu od najperspektivnijih industrija, svega <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">22%</a> kompanija može se pohvaliti sa preko 5 žena zaposlenih na odlučujućim pozicijama. Ove brojke <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">najčešće</a> su rezultat zauzetih mesta na departmanima poput HR-a (ljudski resursi) i marketinga, a ne tehničkih pozicija koje IT tehnologije podrazumevaju. Žene u ovim industrijama češće daju otkaze, navodeći da se ne osećaju prihvaćeno, da se njihovo mišljenje ne uzima u obzir ili sa ozbiljnošću, kao i da na njihov položaj u kompaniji direktno utiču neravnopravnost polova, nejednakost plata, kao i status pre, tokom i posle trudničkog odsustva.</li>
</ul>



Primeri iz kulture i kreativnih industrija



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako broj žena zaposlenih u kulturi i kreativnim industrijama na godišnjem nivou globalno poraste <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=marking%20a%20%2B1.8%25%20on%20an%20overall%20basis">od 1 do 2%</a>, svega <a href="https://thedocs.worldbank.org/en/doc/cc8cef9784690358cfe4eda77bb85f84-0460012023/original/GIZ-Cultural-and-Creative-Industries-Gender-Study-Executive-Summary.pdf?utm_source=chatgpt.com">15% žena</a> zaposleno je na poziciji reditelja u filmskoj industriji.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>U okviru Američke liste <a href="https://womenintvfilm.sdsu.edu/wp-content/uploads/2024/01/2023-Celluloid-Ceiling-Report.pdf">250 najuspešnijih filmova</a> u toku 2023. godine, samo 16% žena bilo je na rediteljskim pozicijama, a čak 94% filmova bilo je snimano bez ijedne žene iza kamere.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Radovi ženskih umetnica u svetski poznatim galerijama širom država Amerike i Evrope trenutno zauzimaju nešto više od <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com">13%</a> radnih mesta.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako dominiraju u ovoj industriji, žene fotografi zarađuju čak <a href="https://petapixel.com/2022/03/03/photography-statistics-show-poor-representation-for-women/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=40%25%20less%20than%20their%20male%20counterparts">40%</a> manje u odnosu na muške kolege.</li>
</ul>



Primeri podele kućnih obaveza i odgovornosti



<ul class="wp-block-list">
<li>Sredinom 1980-ih, 48% ljudi se slagalo s tvrdnjom da je posao muškarca da zarađuje novac, a žena da brine o domu i deci. U istraživanju iz 2023. Godine, sa ovim se <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=Around%20Europe%2C%20statistics%20show%20that,to%20just%2034%25%20of%20men.">samo 9% ispitanika složilo</a>, dok je 32% muškaraca priznalo da radi manje u kući nego što bi trebalo.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Istraživanje Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) iz 2019. godine pokazuje da oko <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=Gender%20Equality%20Index%202021%3A%20Health&amp;text=About%2091%20%25%20of%20women%20with,this%20figure%20is%201.6%20hours.">91%</a> žena sa decom provodi najmanje jedan sat dnevno na kućnim poslovima.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Na teritoriji Srbije, kućni poslovi i odgajanje dece i dalje <a href="https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/08/Alternativni_izvestaj_2024.pdf">nisu ravnomerno raspoređeni </a>među ženama i muškarcima, pri čemu se <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">mladi</a> generalno slažu sa tvrdnjom da na žene pada teret kućnih poslova i odgoja dece.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Žene u Srbiji troše <a href="https://nezavisnost.org/zaposleni-muskarci-placeniji-od-koleginica-zene-starije-od-45-godina-u-najgoroj-situaciji/#:~:text=%C5%BDene%20u%20Srbiji%20tro%C5%A1e%20petinu%20svog%20vremena%20na%20nepla%C4%87ene%20ku%C4%87ne%20poslove%20i%20taj%20rad%20vredi%20vi%C5%A1e%20od%20%C5%A1est%20milijardi%20evra%20godi%C5%A1nje%2C%20odnosno%20546%20evra%20mese%C4%8Dno.">petinu svog vremena</a> na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno. To je ukupno 32 sata mesečno, odnosno 20% dodatnog rada, koji nije plaćen.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Mentalno zdravlje žene u borbi sa očekivanjima</h3>



Uz to što mnogi slavljenje žena jednom u godinu dana, smatraju velikim pomakom, postavlja se pitanje: koliko savremena žena zapravo ima prostora da se posveti radu na sebi u kreativnom smislu i do koje mere može da izrazi svoj kreativni potencijal i sa njim se poveže?



Posmatrajući gore pomenute brojke, žene se nalaze u konstantnom izazovu da balansiraju između karijere i privatnog života. Izbori, prioriteti, kompromisi, šta žrtvovati, čemu se posvetiti i tako u krug. Ako uzmemo u obzir da je u prirodi mnogih žena da sebe kritikuju i preispituju svoje odluke u odnosu na ono što se od njih očekuje, nije retkost da se mnoge žene često mogu lakše fokusirati na izražavanje svojih slabosti nego snaga.&nbsp;



Činjenica je da, pogotovo <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=highly%20skilled%20employed%20women%20often%20outsource%20household%20chores%20to%20cut%20their%20time%20spending%20this%20much%20time%20on%20housework%20so%20that%20they%20can%20engage%20more%20in%20paid%20work.">žene sa uspešnim karijerama</a>, ne samo da ne stižu da se posvete svojoj kreativnoj strani, već biraju ili moraju da angažuju dodatnu pomoć za izvršavanje osnovnih kućnih poslova i čuvanje dece. Niz odgovornosti koje jedna žena ima prema društveno uslovljenim normama, ostavlja žensku energiju i kreativni potencijal u slaboj senci.



Kao i kod bilo koga drugog, nemogućnost povezivanja sa sobom, svojim potrebama, pa i kreativnom stranom, može negativno uticati na mentalno zdravlje, izazvati osećaj nezadovoljstva sobom, anksioznost, povećati nivo stresa, a svakodnevno življenje iscrpljujućih dana punih obaveza i odgovornosti neretko rezultira <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">izgaranjem</a> (burn-out).



Da bi (savremena) žena mogla da stvara i kako bi se povezala sa svojom kreativnom stranom, pre svega joj je potrebno vreme. To vreme ujedno će stvoriti i prostor u kojem će moći da istraži svoja interesovanja, čita, piše, crta, peva, posveti se svom telesnom zdravlju, poveže se sa svojim emocijama kroz intuitivni <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">pokret i ples</a>, bude sama sa svojim mislima, putuje, posećuje kulturne manifestacije, raduje se novim iskustvima i razmenjuje ih sa porodicom i prijateljima, prepusti se svojoj seksualnosti, neguje ono što je istinski raduje i pruži sebi ljubav i podršku ne tražeći potvrdu u drugima kroz ispunjavanje tuđih očekivanja.&nbsp;



Na ovaj način, moći će bolje da upozna sebe i doprinese sveopštem kvalitetu svog <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/mentalno-zdravlje-zena">mentalnog zdravlja</a>, jer kada je dobro i ispunjeno sa sobom, biće bolja i ispunjenija u odnosu sa drugima. Ovim putem, žena ujedno dobija priliku da izrazi i svoju autentičnost i individualnost, kako u razumevanju svojih potencijala, tako i kroz život i delovanje.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="212" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png" alt="" class="wp-image-491" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-300x62.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-768x159.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1536x318.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-2048x424.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Kako žene mogu inicirati razvoj svog kreativnog potencijala?</h3>



Introspekcija



Prvi korak do osvešćivanje onog što nedostaje, ispitivanja ličnih potreba i davanja odgovora na ono što je istinski važno. Osvrtanje na ono što se nalazi iznutra, može biti korak do identifikacije ličnih želja i potreba. Razumevanje društvene odgovornosti, ne treba i ne bi smelo da isključuje razumevanje i razvojni potencijal bilo kojih sposobnosti i veština.



Negovanje fizičkog i mentalnog zdravlja



Izdvajanje vremena za osnovne potrebe korak je ka osnovnoj higijeni tela i uma. Kontinuirano negovanje sebe, koje dolazi iz sopstvene potrebe da budemo dobro, neosporivo može rezultirati zadovoljstvom i sigurnošću koja je potrebna da se sa osvešćivanja pređe u akciju. Svakodnevno izdvajanje vremena za sebe, pa makar to bilo i pola sata šetnje, može biti vrlo korisno.



Oslobađanje od očekivanja sredine i direktna komunikacija



Ako već postoje, rodno dodeljene uloge nisu i zakon koji, ako ga ne poštujemo, može da se krši, ili će rezultirati teškim posledicama. Oslobađanjem od uverenja da smo za mnogo toga unapred delegirani i odgovorni i da se bez preispitivanja posvetimo ispunjavanju onoga što se od nas traži, čitav deo naše ličnosti dobija novu perspektivu za razvoj i ostvarivanje kontakta sa našom suštinom. Uz ovo stoji otvorena i direktna komunikacija, što dodatno može učvrstiti stavove i uverenja koja živimo.&nbsp;



Odvajanje od osećaja krivice i odgovornosti za tuđa osećanja



Svako je odgovoran za svoje odluke i osećanja. Slobodno iznošenje stavova, mišljenja i donošenje odluka je stvar ličnog doživljaja određanih situacija. Način na koji neko drugi reaguje i doživljava tuđe stavove, isključivo je njegova odgovornost i odluka. Samim tim, biti iskren u kontaktu sa sobom, to otvoreno komunicirati bez obzira na to da li se drugi sa time slaže ili ne, nikako ne bi trebao da bude i osnov za osećanje krivice.



Podrška porodice i zajednice



Okružiti se ljudima koji inspirišu i podržavaju, korak je ka odbacivanju samokritičnosti, sumnje u sebe i uverenja da nam je sudbina već uveliko određena. Prepoznavanje i biranje osoba koje podržavaju ličnost, a ne društveno predodređene uloge, može osnažiti donošenje odluka u korist blokiranim potencijalima. Slobodno komuniciranje o iskustvima sa onima koji su podrška i oslonac, biće samo korak napred ka utvrđivanju onoga što je istinski važno.



Transformacija želje u odluku



Odluka prirodno predstavlja temelj za konkretnu akciju, koja ne mora ujedno da znači i promenu iz korena. Sitne promene mogu biti pomak ka većem zadovoljstvu na ličnom nivou. Zato je važno staviti na papir i osvestiti načine na koje se trenutne potrebe mogu ispuniti. Razumevanje realnosti i onoga što se u datoj situaciji može učiniti, biće ujedno i osvešćivanje prihvatljivih koraka ka željenoj promeni.







Kroz razvijanje samosvesti, izgradnju samopouzdanja, učenje postavljanja granica i upravljanje stresom, psihoterapija može u velikoj meri pomoći ženama da se oslobode mentalnih blokada, kao i u prepoznavanju i razumevanju vrednosti i benefita potencijala, poput onog koji dolazi sa kreativnim izražavanjem.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



Selfnest je online platforma za psihoterapiju, koja pruža podršku svima koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, bez obzira odakle se seansa održava. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, <a href="https://www.selfnest.com/">ovde</a> možete pronaći onog koji vam najviše odgovara.

Da li društvene norme ostavljaju prostor za razvoj kreativnog potencijala žene?

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

O mentalnom zdravlju muškaraca obično se piše teško, uz statistike koje, iako zabrinjavajuće, ne nailaze na zainteresovanost onih kojima su namenjene. Kada je tema napisana kao naučni izveštaj, muškarac se prosečno zadrži isto onoliko dugo koliko i na uputstvu za postavljanje bojlera: tek toliko da preleti, pre nego što zaključi da može sam.



A stvarni život muškarca ne odvija se u stručnim terminima, nego između posla, porodice, umora i očekivanja. U kolonama na auto-putu, u tihim minutima u kolima pre nego što uđe u stan, u onom osećaju da sve mora da drži pod kontrolom, uredno i tiho.



Ovaj tekst nije napisan da bi rešio probleme, nego da bi objasnio odakle dolaze. I da bi muškarac, makar u jednoj rečenici, prepoznao sebe i rekao: &#8220;Aha. Nisam jedini.“



<h3 class="wp-block-heading">Glava kuće &#8211; uloga koja je data, ne odabrana</h3>



Većina muškaraca nikada nije sela da razmisli da li uopšte žele da budu “glava kuće”. Ta uloga se jednostavno podrazumeva. Dobiješ je u paketu sa Y hromozomom: &#8220;Muškarac vodi“, „Ako ti ne izdržiš, ko će?“, „Budi muško.“, „Moraš biti snažan.“, „Samo radi.“



Nekad je dovoljno samo par takvih rečenica u detinjstvu da se stvori unutrašnja slika muškarca koju ne sme da popusti. U odraslom životu to postaje automatizam: radiš i kad si iscrpljen, rešavaš i kad ne znaš šta radiš, preuzimaš i kada niko to od tebe nije izričito tražio. A ako osetiš da ti je teško, to rešavaš sam, u sebi, kao da je kvar na instalaciji. &#8220;Smiriće se. Proći će. Samo da ovo završim.“



Iz dana u dan, ta tišina prerasta u raspoloženje koje niko ne primećuje, jer muškarci umeju da nose i ono što ih razdire. Dok stigne do bilo kakvog priznanja da mu je teško, muškarac je već dugo izvan sopstvene granice.



Iza svega toga stoji jednostavna misao: &#8220;Ako ja popustim, sve će se raspasti.“ To nije snaga. To je <a href="https://www.selfnest.com/blog/zajedno-sami-usamljenost-kao-znak-potrebe-za-kontaktom-i-pripadanjem">usamljenost</a>. A usamljenost je emocija koju muškarci retko umeju da imenuju.



<h3 class="wp-block-heading">“Dečaci ne plaču” i ostali repertoar emocionalnih zabrana</h3>



Ako postoji rečenica koja je obeležila odrastanje muškaraca na Balkanu, to je „Dečaci ne plaču.“ Uz nju obično ide i čitav paket: &#8220;Nemoj da si kao devojčica“, „Stisni zube“, „Ne prenemaži se.“ Kratke, ali dovoljno moćne da dečaku pošalju jasnu poruku: tuga je slabost, a slabost je nešto čega treba da se stidiš.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1024x384.png" alt="" class="wp-image-915" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Možda nekima deluje kao da su ove rečenice stvar prošlosti, ali dovoljno je da odete do prvog igrališta. Sednete na klupu i poslušate kako roditelji razgovaraju sa decom. Brzo ćete čuti da su i dalje tu, gotovo nepromenjene.



Kasnije, u odraslom dobu, ta zabrana se pretvara u dobro poznato: &#8220;Ma nije mi ništa.“ Ali, poricanje nije snaga, već naučeni način preživljavanja. Drži čoveka u pokretu, ali ga udaljava od sebe.



Zato je Paddy Pimblett, britanski MMA borac, dirnuo mnoge kada je rekao: &#8220;Radije bih da moj prijatelj plače na mom ramenu, nego da idem na njegovu sahranu sledeće nedelje.“ Njegova rečenica pogađa, jer govori o najtežoj posledici emocionalne zabrane. Muškarci češće izvrše suicid upravo zato što su naučeni da ćute dok ne postane nepodnošljivo.



Kad god muškarac kaže &#8220;nije mi ništa“, to ne znači da ne oseća. To znači da je kao dete, naučio da emocije nisu bezbedno mesto.



<h3 class="wp-block-heading">Depresija kod muškaraca &#8211; tiha, maskirana i lako zamenjena stresom</h3>



Kada se kaže <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresija</a>, većina ljudi zamisli sliku koja ne odgovara muškoj realnosti: ležanje u krevetu, suze, potpuna nemoć. 



Kod muškaraca je depresija tiša i tvrdoglavo prikrivena. Izgleda kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">rad do kasno</a>, kao šala koja se koristi da se izbegne ozbiljan razgovor, kao povlačenje iz društva, kao umor koji ne prolazi ni posle odmora, kao &#8220;ma ne da mi se“, kao večernje zurenje u telefon bez ikakvog cilja.



Često se zameni za stres. Stres zvuči bezbedno, skoro kao pohvala: &#8220;Mnogo radi, zato je umoran.“ Ali depresija kod muškaraca najčešće upravo tako počinje &#8211; kroz disciplinu, tišinu i funkcionalnost. Nema dramatičnih slika. Nema prevelikog plača. Samo polako nestajanje iz sopstvenog života.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="324" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1024x324.png" alt="" class="wp-image-916" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1024x324.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-300x95.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-768x243.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1536x486.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-2048x648.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Kada muškarac počne da se povlači, da gubi interesovanja, da prestane da se javlja prijateljima, da gubi energiju i da se zatvara, to nije faza. To je poziv u pomoć, samo što ga on neće tako nazvati (a, da li će neko čuti?).



<h3 class="wp-block-heading">Bes kao jedina dozvoljena emocija</h3>



Ako postoji emocija koju su muškarci smeli da pokažu bez straha od osude, to je bes. Sve ostale emocije su godinama svrstane u kategoriju previše: previše tužno, previše osetljivo, previše ranjivo. Zato mnogi muškarci postanu emocionalno jednosmerni. Kada ih nešto povredi, ćute. Kada su uplašeni, povuku se. Kada su tužni, zatrpaju se obavezama. Ali kada je saobraćaj u kolapsu ili im neko preseče red, eksplodiraju kao da je u pitanju ozbiljna nepravda.



To nema veze sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">temperamentom</a> niti sa slabim živcima. To je posledica toga što je bes jedina emocija koju društvo ne kažnjava. Sve ostalo se potiskuje, a potisnute emocije se uvek pojave, samo ne u svom prvobitnom obliku. Najčešće na mestima koja nemaju nikakve veze sa pravim izvorom napetosti.



Ispod besa se često kriju strah, tuga, sram, osećaj neadekvatnosti, poniženje ili usamljenost. Muškarci koji ne umeju da imenuju svoje emocije često koriste bes da bi sakrili sve ono što je zapravo nežno, mekano, i duboko ljudsko. I zato <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">bes</a> ume da izgleda kao snaga, a zapravo je znak da čovek više ne zna gde sa svim onim što oseća.



Ovaj obrazac ne utiče samo na to kako muškarci podnose bol, već i na to kako pokazuju bliskost. Mnogi od njih ne znaju kako da izraze sreću ili ljubav, osim kroz humor, praktične geste ili tiho prisustvo. Iskren muški zagrljaj možemo videti samo kada omiljen klub pobedi u poslednjem minutu.



<h3 class="wp-block-heading">Tri najčešca muška ventila &#8211; alkohol, kladionice, pornografija</h3>



Alkohol, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=OnxFp3gIrsk&amp;t=1096s">kladionice</a> i pornografija su navike koje se kod muškaraca društveno normalizuju. Zato se često ni ne doživljavaju kao problem, čak ni onda kada postanu svakodnevni način da se umanji unutrašnja tenzija. Ono što ih zapravo povezuje nije sama navika, već funkcija koju imaju.



Alkohol kratkotrajno spušta napetost i utišava emocije. Kladionica daje osećaj kontrole i trenutni nalet adrenalina. Pornografija pruža brzo telesno rasterećenje i odvlači pažnju od onoga što boli.



Kada muškarac nema razvijene emocionalne veštine da prepozna i obradi svoje osećaje, ovi ventili postaju brzi načini da &#8220;smiri“ ono što ne ume da imenuje. Ne počinju ekstremima, već sitnim ritualima koji deluju bezazleno, a zapravo zamene razgovor, odmor ili bliskost.



Teretana je drugačiji primer, ali može imati istu funkciju. Za mnoge muškarce ona je <a href="https://www.selfnest.com/blog/heltizam-i-ortoreksija-opsednutost-zdravim-zivotom-i-kako-psihoterapija-pomaze">zdrava rutina</a> koja donosi strukturu i osećaj stabilnosti. Međutim, može postati i sofisticiran ventil: što je unutra teže, to spolja raste intenzitet treninga. Razlika je u tome da li telo jačamo da bismo se osećali bolje ili treniramo da bismo pobegli od sebe.



Ovo nisu &#8220;muške mane“. Ovo su načini na koje muškarci uče da regulišu ono što nikada nisu smeli da pokažu &#8211; strah, tugu, stid, usamljenost ili osećaj neadekvatnosti. Ventili ne rešavaju problem. Oni ga samo utišavaju dovoljno dugo da ostane nevidljiv.



<h3 class="wp-block-heading">Ovaj tekst nije protiv tebe, nego za tebe. </h3>



Ovaj tekst nije tu da ti objasni šta treba da radiš, niti da ti drži lekciju. Nije tu da te okrivi. Nije tu da te optuži. Namenjen je tome da ti da malo prostora da razumeš odakle sve ovo dolazi.



I ako si se u nečemu prepoznao, to ne znači da ti fali snage. To znači da ti fali dozvola da budeš čovek.



Ovo su realne situacije zbog kojih se muškarci javljaju psihoterapeutu.



Ukoliko želiš da napraviš promenu, rasteretiš se uz stručnu podršku, možeš je pronaći na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>.

Rečenice kojima smo slomili generacije muškaraca i sve situacije koje to danas otkrivaju

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i kome pomaže</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

Da li društvene norme ostavljaju prostor za razvoj kreativnog potencijala žene?

Povezani postovi

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Rečenice kojima smo slomili generacije muškaraca i sve situacije koje to danas otkrivaju

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“