Termin generacija označava grupu ljudi koji su rođeni i žive u istom ili bliskom vremenskom periodu. Ljudi koji pripadaju istoj generaciji prepoznaju se po odrastanju u sličnim socio-ekonomsko-političkim uslovima i svedoče istorijskim događajima koji kasnije oblikuju njihovo kolektivno ponašanje, njihov stil života, odnose prema porodici, izbor profesije i hobija, stil oblačenja i generalno stavove o životu i njegovim vrednostima.&nbsp;



Bejbi Bumeri (Bumeri I, II), Generacija X, Generacija Y (Milenijalci), Generacija Z, Alfa… samo su jedan deo složene klasifikacije generacijskih ciklusa, koje su predstavili dvojica društvenjaka, Vilijam Štraus (William Strauss) i Nil Hau (Neil Howe), u milenijalskom delu objavljenom 1991. godine &#8211; <a href="https://www.amazon.com/GENERATIONS-History-Americas-Future-1584/dp/0688081339">Generations: The History of America&#8217;s Future, 1584 to 2069</a>.



Njihova klasifikacija je kasnije globalno uticala na, možda pomalo strogu i rigidnu&nbsp; generalizaciju generacija, jer u obzir uzimaju raspon godišta od oko 20 godina razlike. Dodatno, Štraus i Hau su u svom radu bili pretežno fokusirani na podatke prikupljene na teritoriji Amerike i država Zapadne Evrope, tako da je važno razumeti da ova klasifikacija nije univerzalno prihvaćena ili naučno i globalno standardizovana.&nbsp;



Ipak, poređenje generacija u ovom kontekstu postalo je globalna “stvar”, sa onom generacijom “na meti” koja je trenutno aktuelna, jer odstupanjem od očekivanog, ostaje dovoljno snažna da menja taman uspostavljene sisteme prethodnih generacija.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg" alt="" class="wp-image-463" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-300x68.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-768x173.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1536x346.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-2048x461.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Generacija Z i mentalno zdravlje</h2>



Dok su se Milenijalci tek u osnovnim i srednjim školama prvi put snalazili sa pametnim telefonima i računarima, deca Generacije Z su od prvog dana odrastala u digitalnom svetu koje je, već tada, praktično diktiralo način komunikacije i informisanja.



Danas, približno <a href="https://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/generacija-z-preuzima-trziste-rada-sta-mladi-ocekuju-i-kako-poslodavci-mogu-da-odgovore?utm_source=chatgpt.com">30% svetske populacije čini Generacija Z</a> i svi pogledi uprti su upravo u njih, pogovo kada je u pitanju tržište rada. Sa druge strane, mlade nade žongliraju između očekivanja porodice, društva, sopstvenih ambicija i potencijala, nastojeći da očuvaju mentalno zdravlje.&nbsp;



Na druge generacije ostavljaju utisak da su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Realistični</li>



<li>Samostalni</li>



<li>Samouki</li>



<li>Samoživi/slobodnjaci</li>



<li>Ambiciozni</li>



<li>Manje religiozni</li>



<li>Tolerantniji od prethodnih generacija</li>
</ul>



*GenZ nije i zvanično usvojen naziv ove generacije; u različitim literaturama mogu se pronaći i imena poput: Post-milenijalci, Zumeri, iGeneracija, Centennials (stogodišnjaci), digitalni i neo-digitalni domoroci. Iako ne postoji zvaničan proces dodele imena generacijama, jasno je da je naziv GenZ uzeo maha.&nbsp;



Pre osvrta na otuđenost sa kojom se suočavaju u virtuelnom svetu, važno je razmotriti činjenicu da se tehnologija razvijala silovitom brzinom u periodu njihovog odrastanja &#8211; mnogo brže nego što su njihovi roditelji Bumeri i Milenijalci to mogli da “pohvataju”. Tako, nije iznenađujuće što su, rođeni u digitalnom svetu, prirodno počeli da se samostalno u njemu povezuju, informišu, edukuju i koriste ga kao prostor za zabavu.&nbsp;



Prema Evropskom <a href="https://www.unicef.org/serbia/media/12511/file/koriscenje_interneta_i_digitalne_tehnologije_kod_dece_i_mladih_u_Srbiji.pdf">istraživanju UNICEF-a</a>, koje obuhvata i zemlje Zapadnog Balkana, 74% dece i mladih ima profil na društvenim mrežama ili platformama za video-igre. Među njima, 41% je uzrasta od 9 do 10 godina, a 72% uzrasta od 11 do 12 godina ima profil (uprkos tome što je minimalna starosna granica na većini mreža 13 godina). Kako istraživanje navodi, deca provode od 3 do čak 7 sati dnevno na mrežama, što rezultira sukobima sa članovima porodice, smanjenim fokusom za obavljanje školskih zadataka, a kod nekih čak i izbegavanjem obavljanja osnovnih bioloških potreba.



Iako podaci pokazuju da je Generacija Z poprilično samosvena i čvrstih stavova (neki ih vide kao self-cenetered ili self-oriented), ne bi trebalo propustiti činjenicu da u najvažnijem dobu odrastanja, oni usled digitalizacije ostaju uskraćeni za posvećeni razvoj mnogih veština &#8211; strpljenja, pažnje, aktivnog slušanja i razumevanja tuđeg mišljenja, kao i rešavanja konfliktnih situacija na osnovu kritičkog rasuđivanja i mišljenja.



Odrastanje i snalaženje u vreme pandemije, ekonomske krize i sukoba koji se šire svetom, navelo je pripadnike ove generacije da se nešto ranije pozabave kvalitetom svog mentalnog&nbsp; zdravlja, ili well-being-om uopšte.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="298" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg" alt="" class="wp-image-464" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-300x87.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-768x224.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1536x447.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-2048x596.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tehnologija koja donosi sve brža rešenja u tome im nesmetano pomaže. Prethodne generacije mogle bi samo o tome da pričaju i pronađu inspiraciju jer, svet uveliko ide napred i u korak sa, mnogima neshvatljivim, potencijalima i funkcionalnostima koje nudi. Sa druge strane, ovo je generacija koja ruši tabue i otvoreno priča o mentalnom zdravlju. Generacijama unazad, o tome nismo imali prilike ni da čitamo. 



Svojstveno njihovoj izraženoj slobodi govora, ali i fokusu za karijernim napretkom, veliki broj predstavnika GenZ populacije bira da se okrene aktivizmu i bori za prepoznavanje vrednosti poput borbe protiv klimatskih promena, ravnopravnosti svih društvenih grupa poput nacionalnih manjina i <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-i-lgbt-osobe">LGBTQ+</a>, unapređenja mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju i pristupačnu psihološku i&nbsp; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijsku podršku</a>, kao i za transparentnost i etiku u poslovanju i politici. Neke od njih su Greta Tunberg (Greta Thunberg), Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine i Malala Yusafzai (Malala Yousafzai), Pakistanska aktivistkinja za prava devojčica na obrazovanje; najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Šta učimo jedni od drugih?</h2>



Osim ekstremno izolovanih plemena koja godinama žive u svojim zatvorenim zajednicama, ne postoje generacije koje su proživele iskustva određenog intenziteta, a da kasnije ona nisu “zakačila” naredne generacije. Sve je međusobno povezano. Osobine i karakteristike po kojima se u društvu prepoznaju Bumeri ili Milenijalci, zapravo su faktori koji su formirali osnov za vaspitanje i edukaciju narednih generacija. Tu bi pripale ključne etičke i moralne vrednosti, razvoj empatije, kritičkog mišljenja i produktivnog dijaloga. Ključno pitanje je, šta se od prenešenog usvaja i zadržava, kako to oblikuje populaciju u celini, a kasnije i generaciju koja tek treba da dođe?



Nedvosmisleni potencijal savremenog doba Generaciji Z otvara ogroman prostor za postavljanje novih društvenih standarda, koja na lep način ruše tabue i diskutabilna uverenja poput onog “o tome se ne priča”. Veruje se da bi ovde mogli uvrstiti i preduzetnički duh, normalizaciju svakodnevne upotrebe tehnologija i njenih mogućnosti, važnost uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog života, slobodu govora i zdravo postavljanje granica.



Prema podacima istraživanja rađenom u Americi u toku 2024. godine, <a href="https://thrivingcenterofpsych.com/blog/gen-z-millennial-therapy-statistics/">preko 55% Milenijalaca i Gen Z ispitanika</a> je bilo na psihoterapiji, a čak više od 90% smatra da je terapija potrebna savremenom čoveku. Uzimajući u obzir da ove dve generacije deli oko tri decenije, biće zanimljivo ispratiti kako će se rezultati njihovih stavova u vezi sa mentalnim zdravljem dalje razvijati i oslikati u realnosti.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Kako pružiti podršku GenZ generaciji?</h2>



Istraživanja pokazuju da se GenZ susreće sa različitim mentalnim izazovima, poput <a href="https://www.charliehealth.com/post/tips-for-young-people-with-adhd">anksioznosti, depresije, stresa i poteškoćama u socijalnim interakcijama</a>. U 2023. godini, 65% pripadnika GenZ populacije prijavilo je da je imalo barem jedan problem sa mentalnim zdravljem mesečno u protekle dve godine. Istraživanje iz 2024. godine otkrilo je da trećina zaposlenih GenZ pripadnika, uzimalo slobodne dane zbog stresa.



Evo nekoliko predloga za podršku Generaciji Z:



<ol class="wp-block-list">
<li>Aktivno slušanje i razumevanje njihovih potreba, ideja, ciljeva i očekivanja</li>



<li>Otvorenost ka onome što visoko vrednuju, doživljavaju važnim</li>



<li>Fokus na prevenciji mentalnih poteškoća</li>



<li>Podrška za konsultacije i <a href="https://app.selfnest.com/register?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAabLNNQ5EuGjbIkdh17ZJmEoFbJRKdax3pPkqJP3MSbHee3FlEnSXTwVp7c_aem_nuhKnymd82cz07qIbNMrSg">razgovor sa terapeutom</a></li>



<li>Podela korisne literature i edukacija (prezentacije, predavanja, radionice, podkasti i slično); usmeravanje na pouzdane kanale informisanja</li>
</ol>



Budući da su GenZ i dalje mladi ljudi i da im ozbiljni životni izazovi odraslog doba tek predstoje, postavlja se pitanje da li će njihovi potencijali imati priliku da budu u potpunosti iskorišćeni. Ono sa čime se budu suočavali, kako se budu nosili sa teškim odlukama i na čemu se na kraju dana budu temeljila njihova uverenja i vrednosti, biće ključno za oblikovanje uspeha njihove generacije uopšte. Dok se svakodnevno upoznajemo i učimo jedni od drugih, ostaje da vidimo koje će priče o ovoj generaciji pričati one koje im tek slede.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platforma</a> pruža podršku osobama sa mentalnim poteškoćama, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, možete pronaći onog koji vam najviše odgovara na našoj platformi.&nbsp;

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

<h3 class="wp-block-heading">U svemu može da se pretera, pa i u zdravom životu</h3>



Šta se dešava kada briga o zdravlju pređe u opsesiju, kada ishrana i vežbanje postanu svrha sama po sebi, a ne sredstvo za kvalitetniji život?



Kako je to Paracelsus rekao još u 16. veku: Samo doza određuje da li će nešto biti otrov. Ova misao nas podseća da i ono što je naizgled korisno može postati štetno ako izgubimo meru.



<h3 class="wp-block-heading">Heltizam</h3>



Zdravlje danas nije samo stil života, već ideologija. Tako je nastao i termin heltizam. To je savremeni kult zdravlja koji promoviše mladoliko telo, besprekoran ten, savršenu ishranu i &#8220;fit“ izgled kao univerzalne simbole vitalnosti i uspeha. U našoj kulturi, taj narativ je sve prisutniji, delom zahvaljujući društvenim mrežama.



Ono što je nekada bila lična briga o sebi danas biva forma ponašanja koja se prati bez kritičkog mišljenja, najčešće u formi konzumerizma. Ko je odlučio da zdrav život znači proteinski šejk za doručak, liste zabranjenih namirnica, intenzivne treninge i rutinu nege lica skuplju od mesečne kirije?



Ako bolje razmotrimo pokazatelj “zdravog” života, videćemo da je opterećenost zdravljem ustvari potraga za večnom mladošću. Želja da se zauvek ostane mlad, lep i vitalan krije mnogo dublji <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">strah</a>, strah od starenja, odnosno smrti. Heltizam je pokušaj da zadržimo kontrolu nad stvarima nad kojima je ne možemo imati. U svetu koji je sam po sebi prepun nesigurnosti, zdravlje postaje fokus kao stvar na koju možemo da utičemo. Ako samo budemo &#8220;dovoljno dobri“ u zdravim navikama, možda ćemo moći da pobegnemo od neizbežnog.



Strah od smrti ne izražavamo direktno,&nbsp; prikrivamo ga svakodnevnim ritualima, pravilima, odricanjima. U tom kontekstu, opsesija zdravljem postaje psihološki mehanizam odbrane. Pored benefita za naš organizam, paradoksalno, udaljava nas od stvarnog života.



<h3 class="wp-block-heading">Kad zdrava hrana prestane da bude zdrava</h3>



Ortoreksija je termin koji su prvi upotrebili Steven Bratman i David Knight 1997. godine, a odnosi se na opsesivnu potrebu za zdravom ishranom u tolikoj meri da to počinje da ugrožava svakodnevni život.



Ljudi sa ovakvim obrascem ponašanja provode mnogo vremena planirajući obroke, izbegavaju određenu hranu, osećaju grižu savesti ako pojedu nešto van svog režima ishrane i često se povlače iz društvenih situacija kako njihov režim ne bi bio narušen. Ovaj obrazac često uključuje i prekomerno vežbanje.



Ortoreksija po simptomima podseća na anoreksiju i opsesivno-kompulzivni poremećaj, ali još uvek nije zvanično prepoznata u dijagnostičkim klasifikacijama poput DSM-5 ili ICD-11. Ipak, to je ne čini manje ozbiljnom.



Važno je naglasiti da ne postoji jasna granica između naglašene brige o zdravlju i ortoreksičnog ponašanja. Najčešće se sve dešava postepeno. <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">Anksioznost</a> i potreba za kontrolom postaju sve izraženiji, a a stroga pravila postaju izvor unutrašnje sigurnosti.



Društvo dodatno komplikuje prepoznavanje problema jer ovakve navike često dobijaju odobravanje: &#8220;Bravo, vodiš računa o sebi!“ A zapravo, osoba sve više gubi slobodu.



<h3 class="wp-block-heading">Mini upitnik za refleksiju</h3>



Ako želite da sagledate svoj odnos prema hrani i zdravlju, zapitajte se:



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="386" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/07/Heltizam-1-1024x386.png" alt="" class="wp-image-668" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/07/Heltizam-1-1024x386.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/07/Heltizam-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/07/Heltizam-1-768x289.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/07/Heltizam-1-1536x578.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/07/Heltizam-1.png 1604w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Što više odgovora sa „da“, to je veća verovatnoća da odnos prema hrani počinje da ograničava vašu slobodu, umesto da vam je pruža.



<h3 class="wp-block-heading">Kako psihoterapija pomaže</h3>



Kada neko dođe na <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">psihoterapiju</a> zbog opsesivne brige o zdravlju, u centru pažnje nije promena jelovnika. Hrana je simptom. Ispod simptoma često leže duboko ukorenjeni strahovi: od bolesti, starosti, nemoći, smrti. Opsesija zdravljem je pokušaj da se nad tim strahovima uspostavi kontrola.



Terapeutski proces podrazumeva postepeno vraćanje osećaja unutrašnje sigurnosti. Učimo kako da se nosimo sa neizvesnošću, kako da tolerišemo neprijatna osećanja, kako da budemo prisutni sa sobom i drugima bez oslanjanja na rigidna pravila.



Kroz terapiju, osoba uči da život ne mora biti savršen da bi bio vredan. Uči da se opusti, poveže, i uživa. Da jelo ponovo bude i fizička i emocionalna ishrana. Da zdravlje ne bude sredstvo kontrole, već osnova za autentičan život.



Zdrav život ne bi trebalo da bude kazna ili sistem zabrana, već prostor u kom se osećamo dobro, povezano i živo. Kada briga o zdravlju počne da nas ograničava, vreme je da zastanemo i zapitamo se od čega zaista bežimo?



Heltizam nas uči da zdravlje ima cenu, formu i pravila. 



<a href="https://www.selfnest.com/blog/intervju/volim-da-kazem-da-mi-je-terapija-otvorila-oci-intervju-sa-lazarom">Psihoterapija nas podseća</a> da zdravlje počinje iznutra. Ravnoteža, prihvatanje sopstvene nesavršenosti i život u skladu sa sobom, a ne sa spoljnim normama. Jer kada se utišamo i oslušnemo naše telo, samo će nam reći šta je zdravo.



Ne mora sve što izgleda zdravo zaista to i biti. Pitanje je da li je zdravo za vas?



Kada se utišamo i oslušnemo svoje telo, možemo početi da razlikujemo ono što nam zaista prija od onog što radimo iz straha, pritiska ili osećaja krivice. Psihoterapijski proces nam pomaže da prepoznamo te nijanse, da napravimo razliku između brige i kontrole, između autentične potrebe i unutrašnjeg pritiska. Učimo kako da izgradimo odnos sa sobom koji ne počiva na zahtevima, već na poverenju. Tada zdravlje postaje posledica unutrašnje ravnoteže, a ne sredstvo za njeno postizanje.



Ukoliko vam je potrebna podrška u uspostavljanju balansa i negovanju zdravih navika, možete o tome razgovarati sa <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest psihoterapeutom</a> kojeg vi odaberete.

Heltizam i ortoreksija: opsednutost zdravim životom i kako psihoterapija pomaže

<h3 class="wp-block-heading">Potencija: Zašto problem često nije tamo gde misliš?</h3>



Psihoseksualni poremećaji su stanja koja utiču na sposobnost pojedinca da doživi zdrav i ispunjen seksualni život, pri čemu uzrok nije (samo) fizički, već i psihološki. Za mnoge muškarce, i žene, koji traže pomoć zbog problema sa potencijom, pravi uzrok često je dublje &#8211; u mislima, emocijama, traumama ili (nesvesnim) konfliktima.



<h3 class="wp-block-heading">Kako psihoterapija pomaže?</h3>



Korišćenje preparata za potenciju može pomoći kao podrška, ali bez razumevanja unutrašnjih uzroka, problem se često vraća. Ako osećate da <a href="https://docs.google.com/document/d/1xCbatG2tGLLQyHG0iygV_PeCDyq1BcnbLTyKmulg2wo/edit?tab=t.0#heading=h.vyvv4vysfh0h">problem nije samo fizički,</a> uz pomoć psihoterapeuta dublje istražite uzroke problema kako biste ih dugoročno rešili.



Selfnest vam omogućava da brzo, lako i sigurno komunicirate sa terapeutom putem pisanih poruka, audio ili video poziva, čak i potpuno anonimno!



Psihoterapija nije luksuz već najbolji način da dugoročno unapredite sebe i svoje odnose. Već od 1550 rsd uz pomoć Selfnest psihoterapeuta možete da:



<ul class="wp-block-list">
<li>U sigurnom prostoru gde god i kad god želite bez srama govorite, ili pišete, o svojim strahovima, sumnjama i traumama.</li>



<li>Ojačate samopouzdanje i emocionalnu bliskost jer seksualnost nije odvojena od psihe nego je njen najintimniji izraz.</li>



<li>Razumete obrasce, paterne, mišljenja i ponašanja koji blokiraju seksualnu slobodu i bliskost.</li>



<li>Upoznate bolje sebe i razvijete emocionalnu pismenost koji su ključevi zdravog i ispunjenog seksualnog života.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Najčešći oblici psihoseksualnih poremećaja:</h3>



Erektilna disfunkcija psihogenog porekla Javlja se iako fiziološki sve funkcioniše, a najčešći uzroci mogu biti anksioznost, nisko samopouzdanje i strah od neuspeha.



Nemogućnost postizanja orgazma (anorgazmija) ili prerana ejakulacija Kod žena i muškaraca, često ukorenjeni u stidu, prošlim traumama, pritisku da se zadovolje očekivanja, tenziji, osećaju krivice ili strahu od odbacivanja.



Poremećaji seksualne želje (hipoaktivnost ili hiperaktivnost) Nizak ili preterano visok libido može biti reakcija na depresiju, anksioznost, stres ili potisnute konflikte.



Izbegavajući seksualni poremećaj (seksualna averzija) Jak otpor prema seksualnoj aktivnosti koji često ima koren u ranijim negativnim iskustvima ili internalizovanom stidu.



Poremećaji vezani za identitet i orijentaciju (nepovezanost sa sopstvenom seksualnošću) Kada osoba ima teškoće da prihvati svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, to može uzrokovati duboku unutrašnju patnju i probleme u intimnim odnosima.



Problemi u krevetu često počinju van njega. Psihoterapija pomaže da spoznate sebe i unapredite svoju svakodnevicu. Omogućite sebi kvalitetniji (seksualni) život.&nbsp;



<a href="https://app.selfnest.com/register">Registrujte se</a> i razgovarajte sa terapeutom kao sa prijateljem.

Potencija nije (samo) fizičko pitanje

Istinito ili ne, &#8220;Nikada mi se ovo nije desilo&#8221; za mnoge muškarce jedna je od najneprijatnijih rečenica koje mogu izgovoriti nakon seksualnog odnosa. Tačnije – pokušaja odnosa. Erektilna disfunkcija nije samo telesni simptom, ona pokreće lavinu sumnji u sebe, osećaja srama, razočaranja, čak i povlačenja iz partnerskih odnosa.



Ono što mnogi muškarci ne znaju (ili ne smeju sebi da priznaju) jeste da se uzrok često ne nalazi isključivo u telu, već u psihi.



Mozak jeste (najvažniji) seksualni organ. On tumači dodir, fantaziju, bliskost i emocionalnu sigurnost. Kada nešto poput stresa,<a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi"> anksioznosti</a> ili konflikt u vezi ometa taj proces, telo više ne reaguje kao pre. Erektilna disfunkcija tada može biti i uzrok i posledica psiholoških stanja: što se češće ponavlja, više narušava samopouzdanje, a to dodatno otežava spontanu seksualnu reakciju.&nbsp;



U psihoterapiji tragamo baš za onim što održava taj začarani krug kako bismo bolje razumeli uzroke i pronašli način postepenog izlaska iz takvog stanja.



<h3 class="wp-block-heading">Uvek spremni i raspoloženi</h3>



Jedan od najštetnijih mitova je ideja da je “muškarci uvek do seksa”. Taj pritisak je nerealan i duboko štetan jer svako odstupanje od takvog očekivanja stvara osećaj da &#8220;nešto nije u redu&#8221;. Povremena nemogućnost erekcije nije znak za uzbunu. Umor i neraspoloženje su potpuno legitimni razlozi. Međutim, ako muškarac nemogućnosi erekcije doživi kao &#8220;krah svoje muškosti&#8221;, javlja se strah da će se ponovo desiti. Upravo taj strah može sledeći put sprečiti erekciju pa se od jednog izolovanog trenutka može razviti trajniji problem.



Velike životne promene poput promena posla, gubitka, finansijske nestabilnosti, porodičnih konflikata jesu stresori koji utiču na seksualnu funkciju, često i pre nego što osoba to poveže. U mnogim slučajevima, kada se akutna stresna situacija smanji, seksualna funkcija se postepeno vraća. Seksualna disfunkcija može biti prvi znak da je muškarcu potreban <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/meditacija-za-kvalitetniji-san-benefiti-i-vezbe-koje-pomazu">odmor,</a> briga i podrška, a ne dodatna kontrola ili pritisak.



<h3 class="wp-block-heading">A šta kažu prijatelji?</h3>



U kulturi koja ne ostavlja prostor muškarcima za ranjivost, nedostatak erekcije doživljava se kao lična sramota. Umesto da podele brigu, <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/zasto-muskarci-ne-bi-trebalo-da-cute">muškarci ćute</a> i neretko problem tretiraju kratkoročnim rešenjima koja mogu ostaviti trajne posledice po fizičko zdravlje. Pored toga, mnogi kompenzuju neprijatne emocije onim koje smatraju društveno prihvatljivijom za muškarce – <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/kako-kontrolisati-svoj-bes">besom</a>, pa izostanak erekcije, ne samo da naruši bliskost, već i pojačava konflikte u vezi.



Za&nbsp; njihove partner(k)e ova tema je takođe zbunjujuća. Naučene da veruju da muškarac uvek želi seks, često pomisle da je problem u njima. Njihova nesigurnost se pojačava, pa se može javiti osećaj odbacivanja ili depresivnost. <a href="https://www.selfnest.com/blog/dogadjaji/online-panel-da-li-vasa-veza-ima-buducnost">Bez otvorenog razgovora</a>, partneri ostaju usamljeni, svako u svojoj verziji istog problema.



Ako ne <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">možete da razgovarate o problemima u vezi sa svojim partnerima</a>, razgovarajte sa psihoterapeutom, individualno ili zajedno. Dobar terapeut pomoći će vam da prebrodite krizne situacije na način koji je najbolji po vas.



<h3 class="wp-block-heading">Šta kada suplementacija ne pomogne?</h3>



Mnogi muškarci se najpre odluče za suplemente kao način da &#8220;reše stvar&#8221;. Ponekad to jeste dovoljno, naročito ako je problem privremen ili fizičke prirode. Međutim, kada suplement ne donosi željeni efekat ili se preterano konzumira, jasno je da pomoć ne traži telo nego psiha, pa je psihoterapija sledeći logičan korak.



<h3 class="wp-block-heading">Kako izgleda psihoterapijski rad kod erektilne disfunkcije?</h3>



Većina muškaraca ne dolazi na terapiju sa rečenicom: „Imam problem sa erekcijom.“ Tema erektilne disfunkcije često se pojavi usput, kroz priču o stresu, nesigurnosti, teškoćama u partnerskom odnosu ili gubitku samopouzdanja. Neretko prođe više seansi pre nego što se ovaj problem izgovori jasno i direktno. I to je sasvim u redu.&nbsp;



Psihoterapija ne funkcioniše kroz pritisak, već kroz postepeno građenje poverenja.



Prvi korak u radu sa ovom temom je preporuka da se uradi lekarski pregled. Tek kada se potvrdi da su svi fizički pokazatelji u redu, možemo govoriti o psihološkim uzrocima. Iako, čak i kada postoji biološki osnov, važno je uključiti psihološku podršku jer činjenica da se nešto dešava „tamo dole“ ima snažan uticaj na misli, emocije, odnose.



Jedno od važnih terapeutskih pitanja je: &#8220;Imate li erektilnu disfunkciju i kada ste sami?&#8221;



Ako se problem javlja samo u partnerskom odnosu, a ne pri masturbaciji, gotovo sigurno govorimo o psihološkoj osnovi problema. Ovo otkriće mnogim muškarcima donosi olakšanje, jer razumeju da njihovo telo funkcioniše, ali ne u uslovima u kojima osećaju pritisak, sumnju, tremu i očekivanja.



Tokom razgovora o disfunkciji, često dolazimo do nevidljivih tereta koje muškarac nosi: ranih iskustava koja su formirala sliku o tome šta znači „biti muškarac“, pritisak performansa, strah od neuspeha, nesigurnost u partnerskom odnosu.&nbsp;



U terapiji se ova tema ne razmatra kroz hladnu analizu, već kao deo čovekove unutrašnje borbe i potrebe da bude prihvaćen. Psihoterapija nudi prostor u kome će neki muškarci možda i prvi put reći: Ne mogu. I ne znam zašto. Bez osude. Bez srama.



Mnogi klijenti, kada prvi put čuju da uzrok možda nije u telu već u “glavi” osete olakšanje. Ali istovremeno i nestrpljenje, kao da je sad samo potrebno da dobiju „neku vežbu“ i problem će nestati. Iako određene vežbe mogu biti deo procesa, ono što zaista donosi promenu jeste razumevanje, prihvatanje i podrška.



Rastući trend u psihoterapiji je da psihološku pomoć u vezi s erektilnim disfunkcijama najčešće traže muškarci u 20-im i 30-im godinama, a ne oni stariji kojima se isto dešava najčešće zbog problema sa prostatom. Razlog tome može biti odnos prema pornografiji. Često izlaganje pornografskim sadržajima stvara iskrivljenu sliku o tome kako bi seks, performans i/li reakcije partnera trebalo da izgledaju. Kada se intimni odnos razlikuje od imaginarnog scenarija, javljaju se pritisak, razočaranje, manjak uzbuđenja i ponekad fizička blokada.



<h3 class="wp-block-heading">Da li je važan pol psihoterapeuta?</h3>



Neki muškarci osećaju nelagodu pri pomisli da o svom intimnom životu razgovaraju sa ženom. Strah od osude, stid i osećaj neadekvatnosti mogu se dodatno pojačati, pa im se sigurnijim čini razgovor sa muškarcem, za koga veruju da može bolje razumeti pritiske i iskustva kroz koja prolaze.



Ipak, ima i onih koji, upravo zbog duboko ukorenjenih kulturnih uverenja o maskulinitetu ne mogu da se otvore pred drugim muškarcem jer im to deluje kao priznanje slabosti. Za njih je lakše i prihvatljivije da o ovome govore sa terapeutkinjom, koju doživljavaju kao brižnu i toplu figuru, bez pretnje po njihovu muškost.



U oba slučaja ključna je potreba za sigurnim prostorom u kome mogu da skinu masku i da budu samo ono što jesu.



Erektilna disfunkcija nije odraz slabosti, muškog identiteta, ni vrednosti. Ona je simptom koji može imati različita značenja i poziv je da oslušnemo sebe. Kada prestane pritisak, najčešće se vrati i ono što je nedostajalo- spontanost, kontakt, prisutnost.



Psihoterapija ne nudi brzo rešenje. Ali nudi prostor u kom problem nije neprijatelj, nego poziv da bolje razumemo sebe i tako unapredimo svoj život. Jedna od <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">prednosti online psihoterapije</a> je što<a href="https://app.selfnest.com/register"> pomoć možete dobiti brzo</a>, povoljno i ostati anonimni pred svojim psihoterapeutom.

Muškarac koji stoji i razmišlja, ilustracija

Generacija Z: Na mladima svet o(p)staje

Povezani postovi

Heltizam i ortoreksija: opsednutost zdravim životom i kako psihoterapija pomaže

Potencija nije (samo) fizičko pitanje

Stigma o muškosti: Psihoseksualni poremećaji i kako terapija može pomoći

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“