Parovi najčešće ne dolaze na partnersku psihoterapiju zato što se ne vole, već zato što su negde ,,zapeli&#8221;. Postaju preplavljeni razgovorima koji nikuda ne vode, obrascima koji se neprestano ponavljaju, osećajem da su pokušali sve, ali se ne menja ništa. Prosto ne uspevaju da se sporazumeju.



Terapeuti koji rade sa parovima znaju da na terapiju ne dolaze samo njih dvoje/dve/dvojica već i porodice porekla, generacijski obrasci, pravila, očekivanja, porodični mitovi… Sve što se naučilo o ljubavi, bliskosti, konfliktu, ali i sve ono što nisu imali priliku da nauče.



Zato je problem retko ono što se vidi na površini, a češće u onome što se između njih dešava, u obrascima koji se aktiviraju iznova i iznova.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-1024x146.png" alt="Banerr koji vodi na tekst o afektivnoj vezanosti i njenim obrascima" class="wp-image-1306" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta je partnerska psihoterapija?</h3>



Partnerska psihoterapija kao oblast je, zapravo, relativno mlada. Razvijala se od prvih oblika bračnog savetovanja, koji su više ličili na smernice za ,,dobar brak i roditeljstvo”, do savremenih pristupa koji odnos posmatraju kao dinamičan sistem. Tek kasnije, odnos para dolazi u centar pažnje kao mesto gde se problemi i stvaraju, ali i gde mogu da se menjaju.



Zato rad sa parovima zahteva dodatno usmeravanje i specifične veštine, jer radimo istovremeno sa dvoje ljudi, njihovim emocijama, njihovim istorijama i onim što se dešava između njih, u realnom vremenu.



<h3 class="wp-block-heading">Kako partnerska psihoterapija pomaže?</h3>



Jedan od najvećih potencijala partnerske terapije je to što su oboje prisutni sa svim svojim doživljajima, otporima, potrebama i ranjivostima. Prisutno je mnogo otpora, pokušaja da terapeut/kinja bude sudija. 



Nekad deluje da je lakše odustati nego ostati u razgovoru, ali zapravo u tim teškim fazama terapije leži potencijal za promenom. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="248" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-1024x248.png" alt="Citat terapeutkinje Mine o partnerskom odnosu" class="wp-image-1301" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-1024x248.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-768x186.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-1536x372.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



U savremenim pristupima, posebno onima koji su usmereni na emocije, fokus nije samo na tome šta partneri rade, već šta osećaju dok to rade, jer emocije nisu problem koji treba ukloniti. One su ulaz u razumevanje problema. U većini slučajeva, ono što osećamo danas, često su naučeni odgovori iz ranijih iskustava. I kada ostanu neprepoznati, mogu blokirati autentičnu bliskost.



<h3 class="wp-block-heading">Partnerska psihoterapija u praksi</h3>



Kako terapijski prostor nije sudnica, ne tražimo krivca već tražimo obrazac. Kada uspemo da uočimo obrasce, zajedno radimo na tome da ih promenimo ukoliko su štetni i blokirajući za partnerski odnos.



Ovo nam zapravo govori da, kada se emocije razumeju i stave u drugačiji okvir, par dobija mogućnost da razvije novu perspektivu, ne samo o partneru, već i o sebi u odnosu.



Ovo govori u prilog tome da je partnerska terapija zapravo most, prevodilac između ljudi koji su u nekom trenutku prestali da govore istim jezikom.



Jedan od ključnih zadataka je da oba partnera dožive terapeuta kao jednako prisutnog, pouzdanog i nepristrasnog, jer bez tog osećaja sigurnosti, nema stvarnog rada.



<h3 class="wp-block-heading">Postavljanje ciljeva u partnerskoj psihoterapiji</h3>



Partnerska terapija ne znači ,,spašavanje veze”. Da, zajednički cilj može biti da odnos opstane, ali isto tako može biti i da se odnos završi na način koji je manje destruktivan. 



Ponekad je upravo razdvajanje, uz očuvanje poštovanja i funkcionalnosti (posebno kada postoje deca), najfunkcionalniji i željeni ishod terapije. Ali, da bi terapija imala smisla, važno je da partneri budu usaglašeni oko toga zašto dolaze i šta žele da istraže, koji im je cilj. Bez tog minimuma zajedničkog pravca, proces teško može da se razvija.



U samom radu se susrećemo sa različitim temama: 



<ul class="wp-block-list">
<li>konflikti</li>



<li>udaljavanje</li>



<li>neverstvo</li>



<li>seksualne disfunkcije</li>



<li>zavisnosti</li>



<li>pitanja poverenja, moći i kontrole</li>
</ul>



ali i širi kontekst kao što su:



<ul class="wp-block-list">
<li>porodične vrednosti, kultura, društvo</li>
</ul>



Sve ovo ulazi u prostor terapije, jer odnos nikada ne postoji u vakuumu.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-1024x384.png" alt="Citat terapeutkinje Mine o partnerskom odnosu 1" class="wp-image-1303" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Tekst napisala Mina Putnik Čolović, diplomirana i master sociološkinja i sistemski porodični psihoterapeut, ujedno i psihoterapeut na Selfnest platformi. U svom radu se fokusira na podršku pojedincima, parovima i porodicama. Radi sa mladima (adolescentima i postadolescentima) koji su u riziku, kao i sa klijentima koji su imali traumatsko iskustvo ili/i tegobe usled <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresije</a> i <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>. 



Mina je učestvovala i u Selfnest panelu: Da li vaša veza ima budućnost? Celu diskusiju pogledajte na našem YouTube kanalu putem ovog <a href="https://www.youtube.com/watch?v=6GOlyAvIj5M">LINK</a>-a.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Ukoliko primećujete da postoje obrasci koje u odnosima ponavljate i želeli biste na njima da radite sa psihoterapeutom, možete ga potražiti na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>. 



Ukoliko vi i vaš/a partner/ka želite da radite na zajedničkom odnosu sa terapeutom stručnim za partnersko i porodično savetovanje i psihoterapiju, možete nam pisati na support@selfnest.com.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/o-platformi"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="165" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-1024x165.png" alt="" class="wp-image-1309" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-1024x165.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-300x48.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-768x124.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-1536x248.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-2048x330.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>

Par sedi jedno pored drugog i drže se za ruke

Partnerska psihoterapija: šta je, kako izgleda i kako može pomoći?

ADHD (Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder) ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću,&nbsp;spada u neurorazvojne <a href="https://www.selfnest.com/blog/razvojni-poremecaji-kod-dece-sta-roditelji-treba-da-znaju">poremećaje</a> koji utiču na pažnju, kontrolu impulsa i nivo aktivnosti deteta. 



Ako ste na trenutak pomislili da je u pitanju poremećaj savremenog doba, nastao isključivo prekomernom upotrebom digitalnih tehologija (čitaj: mobilnim telefonima), varate se. Koreni vuku još iz davne prošlosti i ne, nije sve prouzrokovano brzim tempom života i brzim smenjivanjem informacija. Takođe, važno je odmah razbiti čestu zabludu: ADHD nije posledica lošeg vaspitanja niti „neposlušnosti“. To je drugačiji način funkcionisanja mozga, koji zahteva drugačiji pristup.



Važno je razumeti da je ADHD neurorazvojni poremecaj i samim tim, dete sa ADHD-om, odrasta u osobu sa ADHD-om.



Iz kratkog uvoda, možete i sami zaključiti: u pitanju je poremećaj koji nosi korene u neurološkom konstruktu i ne „bira nosioca“, a svi su deo naše globalne zajednice&nbsp;&#8211; tako slični a opet različiti. Dobro došli u svet ADHD-a!



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/ekranizacija-kod-dece-uticaj-ekrana-na-razvoj-deteta-i-kljucne-preporuke-za-roditelje"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="297" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-1024x297.png" alt="Screen effect on children, leading to blog post" class="wp-image-1279" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-1024x297.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-300x87.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-768x223.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-1536x446.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-2048x595.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kako izgleda dete sa ADHD-om?</h3>



Nora je devojčica koja pohađa drugi razred osnovne škole. Živahna je, nasmejana, prva u horu, a na priredbama je uvek u prvim redovima. Norini crteži su na školskim panoima. Oblici koje one crta obično imaju širok spektar boja ali im nedostaje po neki detalj. Ako pogledate njene&nbsp;sveske, videćete neujednačenim rukopisom nedovršene rečenice, preskočene listove, izvrnute stranice, a u školskoj torbi zaboravljene ostatke užine od pre nekoliko dana. Učiteljica je doživljava kao najzabavniju učenicu, uvek spremnu za duhovite razgovore, ali ta ista učiteljica ne smatra da bi mogla da „izdrži“ razred da je samo „još jedna Nora“ njen đak.



Norino upadanje u reč, šetanje po učionici, iznenadna buka koju pravi, neprestana priča, nemanje osećaja da sasluša druge, dovode do zamora i preopterećenosti učiteljice. Norini simptomi ADHD-a postaju intenzivniji, a učiteljica i razred &#8211;&nbsp;sve umorniji. (Napomena: likovi i imena su izmišljeni, a situacija primer iz prakse).&nbsp;



Simptome&nbsp;ADHD-a obično grupišemo u tri kategorije:



<h4 class="wp-block-heading">1. Problemi sa pažnjom</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Teško se fokusira na zadatke</li>



<li>Brzo gubi interesovanje i/ili se hiperfokusira</li>



<li>Teško održava pažnju</li>



<li>Često zaboravlja obaveze</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">2. Hiperaktivnost</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Dete je stalno u pokretu</li>



<li>Vrpolji se, ne može da sedi mirno ( „pundravci“ su stalno prisutni)</li>



<li>Previše priča ili pravi buku, upada drugima u reč</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">3. Impulsivnost</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Prekida druge</li>



<li>Ne čeka red</li>



<li>Reaguje bez razmišljanja</li>
</ol>



Iako se znaci mogu javiti već u ranom detinjstvu, ADHD se najčešće prepoznaje kada dete krene u školu zato što školski sistem zahteva: dužu koncentraciju, praćenje pravila i organizaciju zadataka. Tada razlike postaju vidljivije, a školski pedagozi i psiholozi detektuju problem. Uz konstruktivnu saradnju sa roditeljima, zajednički pristupaju problemu, uz konsultacije sa lekarima specijalistima (pedijatri, dečiji psihijatri) i defektolozima.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">ADHD ili samo „živahno dete“?</h3>



Dugi niz godina, u svojoj profesionalnoj praksi, imala sam dilemu kako napraviti razliku između živahnog i deteta sa neurorazvojnim poremećajem. Uzmite u obzir činjenicu da smo odrastali uz lektiru i društveno prihvatljivog, simpatičnog književnog lika, Toma Sojera, sećate se?



Tom Sojer se ističe svojom inteligencijom, neobuzdanošću i humorističnom naravi, sposobnošću da se snađe u svakoj životnoj situaciji i perspektivom da za njega ništa nije nemoguće. Uporedo, on lukavo izbegava školu i školske obaveze. Rizične situacije pretvara u avanturu, upoznaje&nbsp;razbojnike, pronalazi skriveno blago, a na sve nedaće koje mu se dešavaju u životu gleda kao na izazov i odmah pokušava da ih reši. 



Mi smo se divili tom istom hrabrom dečaku. Možete li ga zamisliti u sadašnjem vremenu? Ovo otvara pitanje prihvatanja i pružanja podrške detetu sa ovakvim karakteristikama u današnjem društvu.



Dakle, odlike koje razlikuju „živahno“ i deteta sa ADHD-om su:&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="630" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-1024x630.png" alt="Lively vs. child with ADHD" class="wp-image-1285" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-1024x630.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-300x185.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-768x473.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-1536x945.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-2048x1260.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Kako roditelji mogu pomoći detetu sa ADHD-om?</h3>



Roditelji imaju ključnu ulogu u celom procesu podrške. Nije lako, zahteva konstatan trud, strpljenje, ali i obaveznu edukaciju. 



Kod blažih oblika deficita pažnje i hiperaktivnosti, znatno pomažu strukturisane aktivnosti koje podstiču pažnju i samoregulaciju, npr. kognitivne i bihejvioralne vežbe, poput Brain Gym International organizacije. 



Ove aktivnosti su značajne jer pomažu kod oslobađanja od stresa, trošenja viška energije, a ujedno i utiču na poboljšanje učenja. Ove vežbe mogu se primenjivati kod svih uzrasta, od najmlađeg do školskog. Takođe, jedna od efikasnijih tehnika je i neurofidbek, koja se primenjuje kod dece sa deficitom pažnje. Detetu se prvo radi EEG snimak, a onda se uz pomoć kompjutera stimulišu nervne veze.&nbsp;



U određenim slučajevima, deo tretmana može biti i farmakoterapija, o čemu odlučuje lekar specijalista.



Od praktičnih roditeljskih strategija, najvažnije je:



<ul class="wp-block-list">
<li>uspostaviti jasnu rutinu</li>



<li>obraćati se detetu kratkim i jasnim uputstvima</li>



<li>domaće zadatke podeliti u korake</li>



<li>pohvaliti trud i zalaganje</li>



<li>jačati motivaciju i polako graditi samopouzdanje</li>
</ul>



Od svega navedenog, jako je važno, dragi roditelji, ostati dosledan&nbsp;da sve navedeno iznesete do kraja sa jasno postavljenim granicama i puno ljubavi.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-kod-dece-uzroci-manifestacije-i-kada-se-obratiti-strucnjaku"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="297" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-1024x297.png" alt="Child anxiety, leading to blog post" class="wp-image-1283" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-1024x297.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-300x87.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-768x223.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-1536x446.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-2048x595.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kratka istorija ADHD-a: Kako smo počeli da ga razumemo?</h3>



Iako ADHD deluje kao „moderan“ pojam, ponašanja koja ga opisuju primećena su još pre više od 2000 godina.



U antičkoj Grčkoj, filozofi su opisivali rasejanost i impulsivnost kao osobine <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">ličnosti</a>. Zapravo, baveći se samim pojmom karaktera zanimali su se i za uzroke ovih ljudskih osobina. Naravno, tada se termin ADHD-a još uvek ne koristi.&nbsp;



Krajem 18. veka, lekari prvi put povezuju probleme pažnje sa mentalnim funkcionisanjem, dok se početkom 20. veka uočava pojam „minimalno moždano oštećenje“, što se kod odraslih vezuje za traume a analizom dečijeg mozga &#8211; sa kontrolom ponašanja koje je, naravno,&nbsp;nezavisno od vaspitanja. 



Polovinom 20. veka uvodi se ideja o neurološkoj osnovi ovih poteškoća i termina: „minimalna cerebalna disfunkcija“ kada se započinje sa primenom i farmakoterapijskim tretiranjem ovog poremećaja. 



Elem, zašto je istorijski razvoj pomenutog poremećaja nama važan? Pa pretpostavljate, samo zbog široko raspostranjenog stereotipnog mišljenja da je dete hiperkinetičko zato što je nevaspitano, a nema fokus zato što je nedovoljno inteligentno. Premisa, složićete se sa mnom, ravna konstataciji da je dete alergično na polen&nbsp;zato što je tako odlučilo (?!).







<h3 class="wp-block-heading">Reč pedagoga: Poruka za roditelje</h3>



ADHD nije ograničenje već drugačiji način funkcionisanja. Onog trenutka kada prihvatite dete sa svim svojim osobenostima, vi ste prisutan <a href="https://www.selfnest.com/blog/dobar-vs-los-stil-majcinstva">roditelj</a>, spreman da razume i podrži svoje dete. 



Vaše dete poseduje kreativnost, spontanost, energiju, autentičnost, bezrezervnu ljubav. Vaše dete ima snagu. A vi, ne morate biti savršen roditelj. Umesto strogosti prema sebi, vežbajte pohvalu, jer je zaslužujete.



Sa celokupnom mrežom podrške, niste sami. Ukoliko ipak primećujete da vam je potreban razgovor, <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">Selfnest terapeuti</a> su uz vas, gde god da se nalazite. Odaberite svog terapeuta na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Tekst napisala Jasmina Momčilović, diplomirani pedagog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i roditeljima, pisac stručnih tekstova, trener obuka za profesionalce u oblasti mekih veština i karijernog vođenja, psihoterapeut u edukaciji i gostujući tekstopisac na Selfnest platformi



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776771752693">Šta je ADHD? ADHD je neurorazvojni poremećaj biološke osnove koji se manifestuje kroz dugotrajan obrazac poteškoća sa pažnjom, hiperaktivnošću i impulsivnošću, što značajno utiče na organizaciju i svakodnevno funkcionisanje osobe. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772390616">Koji su ADHD simptomi kod dece? Simptomi ADHD-a se manifestuju kroz tri ključne oblasti: Poteškoće sa pažnjom: Dete se teško fokusira na zadatke, brzo gubi interesovanje, deluje kao da ne sluša kada mu se obraćate i često zaboravlja ili gubi stvari (pribor, sveske, odeću). Hiperaktivnost: Izražena potreba za stalnim pokretom, vrpoljenje na stolici, nemogućnost da dete mirno sedi tokom jela ili nastave, kao i preterano pričanje ili pravljenje buke. Impulsivnost: Dete često reaguje bez razmišljanja, prekida druge u razgovoru, ne može da sačeka svoj red u igri i burno reaguje na frustraciju. Ovi simptomi postaju najuočljiviji polaskom u školu, kada sistem od deteta zahteva dužu koncentraciju i poštovanje jasnih pravila organizacije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772464896">Koja je razlika između živahnog i deteta sa ADHD-om? Glavna razlika leži u kontroli ponašanja i prilagođavanju situaciji. Evo kako to najlakše možete razlikovati: Živahno dete: Može da se smiri i fokusira kada situacija to zahteva. Ono razume društvena pravila, može da isprati dogovor i njegovo ponašanje ne narušava značajno porodični život ili učenje. Dete sa ADHD-om: Ima biološki otežanu samoregulaciju, što znači da ne može da se smiri čak i kada to želi ili kada mu se skrene pažnja. Njegovi simptomi (nemir, rasejanost, impulsivnost) su stalni, intenzivni i prisutni u svim okruženjima, što mu često stvara ozbiljne prepreke u školi i odnosima sa vršnjacima. Ukratko: živahno dete je stvar temperamenta i javlja se u epizodama, dok je ADHD stvar neurološkog funkcionisanja koji traje u kontinuitetu. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772632873">Kako roditelji mogu pomoći detetu sa ADHD-om? Roditelji imaju ključnu ulogu u celom procesu podrške. Od praktičnih roditeljskih strategija, najvažnije je: uspostaviti jasnu rutinu obraćati se detetu kratkim i jasnim uputstvima domaće zadatke podeliti u korake pohvaliti trud i zalaganje jačati motivaciju i polako graditi samopouzdanje </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772909327">Kako psihoterapija može pomoći? Psihoterapija može pomoći detetu, ali i roditeljima, da se nose sa emocionalnim i socijalnim izazovima koje ADHD nosi. Međusobno razumevanje i usaglašenost terapeuta, roditelja i stručnih lica uključenih u proces, ključni su za uspešno praćenje procesa kroz koje dete prolazi. </div> </div>

Child in chaotic hallway, playing with a kaleidoscope toy

ADHD sindrom kod dece – šta je, kako se razvija i kako ga prepoznati?

Woman thinking about work and psychotherapy surrounded with books

Poslovni rečnik o kojem pričamo na psihoterapiji

U tišini psihoterapijske ordinacije, strah od smrti se češće javi kao diskretni saputnik hronične <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, kao neobjašnjiva potreba za perfekcionizmom ili kao ona tupa, egzistencijalna jeza, koja nas poseti u tri ujutru, kada svet utihne, a mi ostanemo sami sa sopstvenim otkucajima srca.



Kao terapeuti, znamo jednu veliku, gotovo paradoksalnu istinu: ljudi se ne plaše toliko same smrti, koliko se plaše da će ih ona zateći neproživljene. Strah od kraja je zapravo eho vapaja za životom koji još nije u potpunosti počeo. Kroz Transakcionu analizu (TA), možemo dešifrovati ovaj strah ne kao neprijatelja, već kao složenu mapu naših unutrašnjih glasova, zabrana i nesvesnih životnih planova.



<h3 class="wp-block-heading">Odakle potiče strah od smrti? </h3>



Da bismo razumeli zašto nas pomisao na konačnost toliko parališe, moramo razumeti unutrašnju arhitekturu naše ličnosti. TA nas uči da u svakom trenutku funkcionišemo iz jednog od tri stanja: Roditelja, Odraslog ili Deteta.



Kada nas preplavi egzistencijalni užas, to najčešće reaguje naše Dete. Za malo dete, pojam &#8220;zauvek&#8221; i &#8220;nikada&#8221; je kognitivno neshvatljiv, ali je osećaj napuštanja bolno stvaran. Za naše unutrašnje Dete, smrt je vrhunsko napuštanje. To je onaj arhaični strah da ćemo ostati sami u mraku, bez zaštite i bez glasa onih koji nas vole. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png" alt="" class="wp-image-1194" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-5-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



S druge strane, naše stanje Roditelja često koristi smrt kao ultimativni alat kritike. &#8220;Vidiš kako vreme prolazi, a ti još ništa nisi postigao&#8221;, šapuće strogi unutrašnji kritičar. Ovaj unutrašnji progonitelj pretvara smrt u sudiju, pojačavajući pritisak da moramo &#8220;zaslužiti&#8221; svoje postojanje pre nego što bude kasno. Tako strah od smrti postaje gorivo za naše &#8220;drajvere&#8221;, one unutrašnje prisile da budemo savršeni, da žurimo ili da se preterano trudimo, nadajući se da ćemo postignućima potkupiti neminovnost.



<h3 class="wp-block-heading">Živite li svoj život ili tuđa očekivanja?</h3>



Strah od smrti se najjače &#8220;aktivira&#8221; kada naš životni scenario počne da puca. Ako živite život koji nije vaš, ako ispunjavate tuđa očekivanja dok vaše autentično &#8220;Ja&#8221; sedi u senci, smrt vam deluje kao nepravedni sudija koji prekida predstavu u kojoj niste stigli da odigrate svoju glavnu ulogu.



Posebno je težak rad sa ljudima koji nose nesvesnu zabranu: &#8220;Nemoj postojati&#8221;. Ova poruka, često prenesena neverbalno kroz roditeljsku odbačenost ili hladnoću, stvara osobu koja oseća da je njeno prisustvo na svetu &#8220;pozajmljeno&#8221; i da će svakog trenutka biti oduzeto kao kazna. 



Za njih, svaki simptom bolesti ili vest o tuđoj smrti nije samo informacija, već potvrda da je njihovo vreme isteklo. <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">Terapija</a> je ovde borba za osnovno, ljudsko pravo na mesto pod suncem.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="161" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png" alt="" class="wp-image-1195" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1024x161.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-300x47.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-768x121.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-1536x242.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1-2048x322.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Psihološke igre kao beg od istine</h3>



<a href="https://www.britannica.com/biography/Eric-Berne">Erik Bern</a>, otac TA, primetio je da ljudi troše neverovatnu količinu energije na &#8220;psihološke igre&#8221; kako bi struktuirali svoje vreme i izbegli bliskost. Zašto? Zato što je bliskost trenutak u kojem smo potpuno ogoljeni i svesni svoje ranjivosti i prolaznosti.



Igre poput &#8220;Vidiš šta su mi uradili&#8221; ili &#8220;Zar to nije strašno?&#8221; služe nam kao štit. Dokle god se žalimo na šefa, partnera ili nepravdu, mi ne moramo da razmišljamo o tome da smo ovde samo jednom. Strah od smrti nas, paradoksalno, tera da se sakrijemo u konflikte i rutinu, jer je suočavanje sa čistim, autentičnim životom previše intenzivno. Lakše je brinuti o sutrašnjici nego biti prisutan u tišini današnjice.



<h3 class="wp-block-heading">Kada se strah od smrti pretvori u fizički bol</h3>



Kao klinički psiholog, često pratim kako se ovaj strah manifestuje van svesnog govora. Ako naš unutrašnji Odrasli ne može da obradi ideju konačnosti, naše Dete će je &#8220;odglumiti&#8221; kroz telo.



Hipohondrija je često &#8220;maskirani&#8221; strah od smrti. Svaki ubrzan rad srca ili benigna bol postaju &#8220;dokaz&#8221; neminovne katastrofe. To je očajnički pokušaj kontrole &#8211; lakše je brinuti o telu koje teoretski možemo testirati i popraviti, nego o egzistencijalnoj činjenici da nismo večni. Somatizacija je vapaj duše koja se plaši nestajanja pre nego što je osetila puninu bivanja.



<h3 class="wp-block-heading">Kako sa strahom od smrti?</h3>



<h3 class="wp-block-heading">Autonomija i nove dozvole.</h3>



Lečenje straha od smrti ne znači njegovo brisanje. Niko od nas nema imunitet na prolaznost. Cilj terapije je Autonomija koja podrazumeva svesnost, spontanost i kapacitet za intimnost.



Zatvaranje nezavršenih poslova: Što više autentičnih reči izgovorimo danas, što više zagrljaja podelimo i što više istina proživimo, to ćemo manje &#8220;dugovati&#8221; sebi na kraju puta. Mirna smrt je privilegija onih koji su hrabro živeli.



Dekontaminacija Odraslog: Učimo da razlikujemo dečje fantazije o mraku od realnih činjenica. Odrasli u nama zna da je smrt neizbežna, ali takođe shvata da opsesivna briga o njoj ne produžava život, već samo ubija jedino vreme koje imamo, a to je sadašnjost.



Davanje novih dozvola: U terapeutskom radu, klijent uči da zameni stare zabrane novim, oslobađajućim dozvolama: &#8220;Dozvoljavam sebi da postojim bez uslova&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da budem važan sebi&#8221;, &#8220;Dozvoljavam sebi da uživam u trenutku&#8221;.



<h3 class="wp-block-heading">Povratak sopstvenoj autentičnosti</h3>



Strah od smrti nije znak slabosti niti patologije; on je pozivnica. On nam poručuje da negde duboko u nama postoji neproživljeni deo nas koji žudi za pažnjom. On je onaj tihi senzor koji nam govori da smo možda skrenuli sa puta sopstvene autentičnosti.



Umesto da taj strah pokušavate da ugušite lekovima, distrakcijama ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">besomučnim radom</a>, pokušajte da ga saslušate. Zapitajte se: &#8220;Kojem delu mene dugujem život?&#8221; 



Psihoterapija je proces povratka prvobitnoj vrednosti. Kada prihvatite da niste večni, dobijate najmoćniji alat za promenu, saznanje da je svaki trenutak u kojem ste autentični, povezani i prisutni, zapravo velika pobeda nad prolaznošću.



Ne možemo promeniti kraj scenarija, ali imamo apsolutnu slobodu da napišemo svaku stranicu pre njega tako da bude vredna čitanja. 



Budite O.K. sa svojom ljudskošću, jer baš u toj krhkosti leži sva vaša lepota.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Kada sam bila mala nisam maštala o tome da budem ono što sam danas. Nisam razmišljala o projektima, timovima, preduzetništvu, čak ni u najnaivnijem smislu. Želela sam da čitam i da me to negde odvede, bez znatiželje kuda to tačno. Književnost i umetnost uopšte, imaju super moć da te odvedu, zapravo, kuda god poželiš. Da živiš paralelne svetove, da budeš posmatrač ili glavni junak, da menjaš sudbine, priče, i da si stalno između jave i sna.&nbsp;



Počela sam da zapisujem snove vrlo rano, još u osnovnoj školi. To je bio još jedan paralelni svet nad kojim nisam imala kontrolu, ali koji me je upoznao sa Frojdom, Jungom, Sondijem. Kroz snove sam učila kako da <a href="https://mailchi.mp/selfnest.com/analiza-snova">upoznam sebe</a>, a onda i kako da razumem druge. Verujem da je to veština koja se ne ceni dovoljno, sposobnost da razumemo ljude oko sebe vodi bržem razrešenju svih konflikata i nesporazuma. Iz mog iskustva, ljudi retko kada imaju svesnu, lošu nameru, da nekoga sabotiraju ili povrede, sve se, uglavnom, svede na niz nepromišljenih odluka koje bi mogle biti drugačije, kada bismo znali kako to drugačije može da izgleda.&nbsp;&nbsp;



I tako se rodio <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a>. Organski, najprirodnije. Kao alat koji može da pomogne svima da otkriju te druge svetove u kojima ne moraju da budu tužni, ljuti, neshvaćeni, ili bar da razumeju zbog čega se tako osećaju. Iako je Selfnest platforma, koja ima za cilj da spoji <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">psihoterapeuta</a> sa svima onima koji pomoć žele, on je pre svega, zamišljen kao sigurno mesto. Kao onaj neko kome se uvek obraćaš, ko je tu da sasluša i razume. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="472" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png" alt="" class="wp-image-1191" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-300x138.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-768x354.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1536x707.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4.png 1800w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Postojale su generacije koje su smatrale da je sramota obratiti se lekaru kada nisi dobro, a onda su došle neke <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">nove generacije</a> koje su to prevazišle i koje su naučile da se brinu o svom fizičkom zdravlju. Koje su naučile da je lekar tu da pomogne i da je element sramote, suvišan. 



Sada se nalazimo u vremenu koje nas uči da pored fizičkog zdravlja, moramo negovati svoje misli, osećanja i u tome smo napravili iskorak. Bravo za nas!



Selfnest je zamišljen kao projekat koji treba da bude više od običnog projekta. Projekat u koji sam verovala na početku, u koji verujem sada, u koji sam verovala i kada je bilo teško. Verovala sam i kada sam sumnjala u sebe i sve druge, kada je delovalo da pokušavamo iluziju da pretvorimo u stvarnost. Selfnest me je naučio da sam osnivač, da su ljudi važni, da je tim važan, da je važno istrajati, i kad rominja i kad sunce greje.&nbsp;



Zato želim da se zahvalim Selfnest zajednici, i svima vama koji ste tu sa nama, koji verujete u nas, koji zajedno sa nama pomerate granice. Koji svojim glasom ohrabrujete druge da razgovaraju. Jer srećni pojedinci znače srećne porodice, zadovoljne timove i zdravo društvo.&nbsp;



Selfnest će nastaviti da traje i da brine o vama, a vi, vi budite dobro, oprostite sebi, a i drugima i znajte da niste sami.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="247" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png" alt="" class="wp-image-1317" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1024x247.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-300x72.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-768x185.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-1536x371.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2-2048x494.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Autorka teksta i idejni tvorac Selfnest platforme, Aleksandra Milisavljević

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Upisala sam edukaciju zahvaljujući mojoj divnoj profesorki psihologije ličnosti, Hani Stamatović, koja je tačno na današnji dan, pre tri godine otišla sa ovog sveta. Razgovarala sam sa njom, dok sam bila student psihologije. Podelila sam sa njom da, kada gledam ljude, obraćam pažnju ne samo na reči, već i na način na koji govore, kako hodaju, kako slušaju, kako ćute, kako se smeju, kakvo im je telo, pokreti. I sada mogu jasno da vidim njen pogled i krupne braon oči dok izgovara: „Ti si za geštalt.“ Ovaj tekst pišem i kao čin zahvalnosti prema njoj.



<h3 class="wp-block-heading">Geštalt iz moje perspektive</h3>



Geštalt polazi od ideje da rast nastaje iz svesnosti. Iz kontakta sa sobom, drugima i svetom. Ne možemo menjati ono čega nismo svesni. Često živimo na autopilotu &#8211; mislimo o prošlosti, brinemo o budućnosti, a često nam izmakne sadašnjost, u kojoj jedino i postojimo. U svemu tome gubimo osećaj sebe. <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija-online-da-li-se-terapijski-odnos-moze-izgraditi-preko-ekrana">Terapija</a> uči da se zaustavimo i osetimo sebe sada i ovde &#8211; telo, emocije, misli, dah. 



Geštalt terapija je mnogo više od pravca. To je način življenja i postojanja. Geštalt ne pita „zašto?“, već „kako?“. Kako živimo, kako volimo, kako izbegavamo i kako dišemo dok govorimo o <a href="https://www.selfnest.com/blog/osecaj-krivice-i-kako-oprostiti-sebi">sebi</a>. 



<h3 class="wp-block-heading">Teorija polja i geštalt</h3>



Još kao student psihologije, sećam se koliko sam bila fascinirana ovom teorijom. <a href="https://www.britannica.com/biography/Kurt-Lewin">Kurt Levin</a>, osnivač teorije, tvrdio je da je ponašanje rezultat osobe u okviru njenog „životnog prostora“ ili polja. Svaka osoba utiče na svoju sredinu, a sredina na osobu. Ta veza je neraskidiva i uvek uzajmna, što zapravo znači da ne postojimo izolovano. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1170" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto volim geštalt?</h3>



Pre nego što sam došla u kontakt sa geštaltom, stalno sam pokušavala da „razumem“- sebe, druge, situacije. Geštalt me je naučio da promena ne nastaje iz napora da budem bolja, već iz svesnosti. Iz trenutka kada primetim gde sam sada, šta želim, kako dišem i šta osećam.  



Geštalt me je naučio da nije poenta samo u razumevanju, već u iskustvu, a to zapravo znači da ostanem tu gde jesam, sa onim što jeste, makar to bilo neprijatno. Ono što mene lično najviše povezuje s ovim pravcem jeste kontakt, kao najdublji oblik prisustva, gde se susreću dve stvarnosti i stvara nešto treće, novo. Taj trenutak kada osoba ispred mene oseti da je stvarno viđena, prihvaćena &#8211; ne kao problem koji treba rešiti, već kao živo biće koje ima smisao. U tom susretu, često se dogodi nešto duboko: olakšanje, suza, tišina, osmeh.



I tu počinje proces izleženja, jer ljudi često ne dolaze na terapiju da bi dobili rešenje, već da bi ih neko zaista video, čuo i razumeo &#8211; možda po prvi put.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="168" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png" alt="" class="wp-image-1172" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-300x49.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-768x126.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1536x252.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2048x336.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Geštalt ne traži da budem „terapeut koji zna“, već čovek koji je tu. U njemu ima mesta za autentičnost, greške, tišinu, emocije, dodir i humor. To je prostor gde osoba ponovo uči da bude u vezi sa sobom, sa drugim, sa životom, a ja sam tu kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeut</a>, da taj prostor zajedno gradimo: bez osuđivanja, bez žurbe, sa verom da ono što nastaje u kontaktu ima smisla. 



Najvažnije, geštalt me je naučio da budem celovita, a &#8220;bolje je biti celovit nego dobar”, što bi Jung rekao. 



Ono što bih, na kraju, izdvojila o geštaltu je njegova ljubav prema pojedincu, tj. način na koji se pomatra čovek, a to je da se dijagnoza posmatra kao proces, tj. da je promenljiva, nije neka fiksna tvorevina. Simptom se u geštaltu posmatra kao kreativni potencijal osobe, kao skrivena poruka koju treba dešifrovati. Svaki simpotom ima dublju poruku, i ništa ne može da se posmatra nezavisno od konteksta. Kontekst je taj koji nas određuje.



<h3 class="wp-block-heading">Kako geštalt izgleda u praksi?</h3>



Kao geštalt terapeut, ne trudim se da „popravljam“ ono što ne valja, već zajedno sa klijentom istražujem kako to što jeste ima svoju funkciju, smisao i potrebu. Posebno mesto u mom radu zauzima paradoksalna teorija promene koja kaže da: „Promena se dešava kada postanemo ono što jesmo, a ne kada pokušavamo da postanemo nešto drugo.“ Ideja da se čovek menja tek kada postane ono što jeste, a ne kada pokušava da postane ono što nije. Ta misao je mene lično oslobodila. Umesto stalne borbe da „budem bolja“, naučila sam da budem bolje prisutna u onome što jesam &#8211; sa svim svojim delovima, čak i onim koje sam godinama pokušavala da sakrijem, koji mi se ne sviđaju i zapravo, kada pogledamo sebe sa svim tim delovima, onda smo celi. Celina, što sama reč geštalt i znači. 



<h3 class="wp-block-heading">Za koga geštalt nije?</h3>



Geštalt možda nije pravi izbor za one koji očekuju instant rešenja ili kod klijenata koji su izgubili totalni kontakt sa realnošću (ovde mislim na neke teške psihotične episode). Takođe, geštalt nije pravi izbor ako neko još nije spreman da oseti ono što potiskuje, to tada može delovati „teško“, jer se od klijenta očekuje iskrenost i prisustvo sa sobom.



<h3 class="wp-block-heading">Za kraj</h3>



Pre nego što sam srela geštalt, mislila sam da je terapija potraga za odgovorima. Sada znam da je terapija proces, kao kad zasadiš biljku, pa čekaš da proklija. To čekanje ume da bude frustrirajuće, ali, zato je i proces. 



Sve zajedno, dalo mi je prostor da mogu da dišem slobodnije, bez potrebe da budem savršena. Dok pišem ovaj tekst, pomišljam da treba da dodam još mnogo toga i onda se setih onog čuvenog, što sam ponela sa edukacije &#8211; “dovoljno dobro”. I mislim da je sada dovoljno dobro mesto da stanem sa pisanjem. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1178" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Za koga je Geštalt psihoterapija i kako izgleda u praksi?

U razgovorima o psihoterapiji online ponavlja se isto pitanje &#8211; da li se u digitalnom formatu gubi ono najvažnije, odnos između terapeuta i klijenta? Drugim rečima, može li psihoterapija zaista da funkcioniše kada se ne nalazimo u istoj prostoriji?



Ova dilema je razumljiva. Psihoterapija je, po svojoj prirodi, odnos. I zato mnoge ljude brine da li će ekran napraviti distancu koju je teško premostiti.



Istraživanja poslednjih godina pokušavaju upravo na to da odgovore.



Studija objavljena u časopisu Psychotherapy Research (Davis i saradnici, 2024), uporedila je 479 klijenata koji su pohađali psihoterapiju online tokom pandemije, sa 479 klijenata koji su ranije dolazili na terapiju uživo. Rezultati su pokazali da su terapijski savez i terapijski ishodi u terapiji online bili statistički uporedivi sa terapijom uživo, što sugeriše da prelazak na online format nije umanjio kvalitet terapijskog procesa.



U tom smislu, možda je važno podsetiti se jedne jednostavne stvari:



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-1159" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto psihoterapija online postaje sve važnija?</h3>



Psihoterapija online nije nova ideja, ali je pandemija COVID-19 značajno ubrzala njeno prihvatanje i u profesionalnoj zajednici i među klijentima. Ono što je tada počelo kao nužno prilagođavanje, za mnoge je ostalo trajna opcija, jer su se pokazale i neke realne prednosti ovog formata.



Jedna od njih je dostupnost. Ljudi koji žive u manjim mestima često nemaju veliki izbor terapeuta ili ga uopšte nemaju. Online format otvara mogućnost da osoba pronađe terapeuta koji joj zaista odgovara, bez obzira na to gde živi.



Psihoterapija online ima posebno veliki značaj za one ljude koji žive u <a href="https://www.selfnest.com/blog/zivot-u-inostranstvu-i-mentalno-zdravlje">dijaspori</a>. Mnogi od njih mogu sasvim dobro funkcionisati na stranom jeziku u svakodnevnom životu, ali kada dođu do ličnih i emotivnih tema, potreba za <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">razgovorom na maternjem jeziku</a> postaje ključna. Online terapija tada postaje gotovo jedini način da dobiju podršku na jeziku koji im je najprirodniji.



U praksi to često znači i veću <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">slobodu izbora terapeuta</a>. Umesto da osoba bira isključivo među stručnjacima koji su joj geografski blizu, može da pronađe nekoga sa kim zaista oseća da može da gradi odnos i terapijski proces.



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje etike i bezbednosti u online formatu</h3>



Sa širenjem online psihoterapije pojavljuju se i nova etička pitanja. Jedno od najvažnijih odnosi se na privatnost i zaštitu podataka.



U klasičnoj terapijskoj sobi, poverljivost je deo osnovnog profesionalnog okvira. U digitalnom okruženju, taj okvir mora dodatno da obuhvati i bezbednost tehnologije kroz koju se komunikacija odvija, platforme, servere i način čuvanja podataka. Zbog toga platforme za psihoterapiju online veliku pažnju posvećuju zaštiti komunikacije između klijenta i terapeuta. 



Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>, seanse se ne snimaju, a pristup razgovoru imaju isključivo klijent i terapeut. Time platforma preuzima deo odgovornosti za očuvanje poverljivog prostora u kome se terapija odvija.



Drugi važan aspekt etike odnosi se na stručnost terapeuta. Psihoterapija online ne podrazumeva samo poznavanje terapijskih pristupa, već i sposobnost da se terapijski proces prilagodi digitalnom formatu. 



Terapeut, na primer, mora jasnije strukturirati seansu, drugačije pratiti neverbalne signale i umeti da reaguje u situacijama kada se pojave tehničke ili organizacione poteškoće tokom razgovora.



Zbog toga terapeuti koji rade putem Selfnest platforme prolaze selekciju i dodatnu obuku za rad u online okruženju, kako bi klijentima mogli da pruže kvalitetnu i sigurnu podršku.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="192" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-1024x192.png" alt="" class="wp-image-1156" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-1024x192.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-300x56.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-768x144.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-1536x288.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-2048x384.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta je drugačije u psihoterapiji online?</h3>



Online terapija ne znači da je terapijski proces identičan onome koji se odvija uživo. Neke stvari se jednostavno menjaju.



Na primer, terapeut ima manje neverbalnih informacija nego kada je sa klijentom u istoj prostoriji. Međutim, u praksi se razvijaju kompenzacione strategije. Pažnja se više usmerava na ton glasa, način formulisanja rečenica, pauze u govoru, uzdahe ili promene u izrazu lica. Terapijski odnos se, zapravo, prilagođava novom formatu.



Važno je naglasiti i da psihoterapija online nije pogodna za sve situacije. Kada postoji visok rizik po bezbednost osobe (suicidalna namera, samopovređivanje, psihotična epizoda, rizik od povrede druge osobe, porodično/partnersko nasilje nad klijentom, teška zavisnost)&nbsp;potrebna je podrška koja uključuje i lokalne zdravstvene službe i neposredan kontakt.



<h3 class="wp-block-heading">Kada chat terapija može biti dobra opcija?</h3>



Iako većina ljudi zamišlja online terapiju kao video razgovor, postoje situacije u kojima tekstualna komunikacija može biti korisna alternativa.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-1157" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Mnogi klijenti, na primer, žive sa porodicom ili cimerima i nemaju uvek mogućnost da obezbede potpuno privatan prostor za razgovor. Nekima je, barem u početku, lakše da misli i osećanja formulišu <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=4s">pisanjem</a>.



U takvim situacijama dopisivanje sa terapeutom može biti fleksibilan i diskretan način da osoba ipak dobije podršku. Na Selfnest platformi klijenti zato mogu da biraju između video susreta i chat sesija, u skladu sa onim što im u datom trenutku više odgovara.



<h3 class="wp-block-heading">Kako se pripremiti za online psihoterapiju?</h3>



Ako razmišljate o online terapiji, nekoliko jednostavnih stvari može pomoći da iskustvo bude što prijatnije.



Obezbedite prostor u kome možete nesmetano da razgovarate i gde vas drugi neće čuti. Stabilna internet konekcija i slušalice pomažu da se razgovor odvija mirnije i uz veći osećaj privatnosti.



Ako takav prostor trenutno nije moguće obezbediti, tekstualna komunikacija sa terapeutom može biti dobra alternativa dok se uslovi ne promene.



<h3 class="wp-block-heading">Psihoterapija online &#8211; podrška bez granica</h3>



Najvažnije pitanje danas možda više nije da li online psihoterapija može da funkcioniše. Iskustvo terapeuta i sve veći broj klijenata koji se odlučuje za ovu opciju pokazuju da može.



Mnogo važnije pitanje postaje &#8211; kako omogućiti ljudima da do psihoterapijske podrške dođu onda kada im je najpotrebnija, bez obzira na to gde žive ili kojim jezikom govore.



Psihoterapija online nije kompromis, već prilagođavanje njene svrhe stvarnim potrebama ljudi.







Ukoliko vam je potreban razgovor i u potrazi ste za podrškom online, možete je pronaći na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnestu</a> &#8211; platformi koja nudi podršku svima i u svakom trenutku, gde god da se nalaze.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1778070051588">Šta je psihoterapija? Psihoterapija je strukturisan proces kroz koji prolazite sa stručnim licem (psihoterapeutom) sa ciljem da naučite kako da se suočavate sa mentalnim problemima i psihičkim tegobama, kao i da poradite na razvoju sopstvene ličnosti.  Podrazumeva razgovor i sve druge aktivnosti koje obavljate uz psihoterapeuta i koje su posebno odabrane da pospeše unapređenje vašeg mentalnog zdravlja. Pored mehanizama koje ćete steći za rešavanje konkretnog problema, psihoterapija vas upoznaje sa tehnikama koje će vam biti od koristi i u drugim aspektima života, kao i prilikom susreta sa nekim poteškoćama kasnije u životu.  </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1778070155444">Koje su prednosti psihoterapije online? Online format omogućava korisnicima da pristupe podršci kada i odakle god žele. Vreme se usklađuje prema potrebama korisnika, a oni biraju prostor za seansu u kojem se osećaju najprijatnije. Online terapija je pogodna jer skraćuje vreme odlaska do lokacije, vreme provedeno u prevozu do seanse i slično. Tokom online psihoterapije pažnja se više usmerava na ton glasa, način formulisanja rečenica, pauze u govoru, uzdahe ili promene u izrazu lica. Terapijski odnos se, zapravo, prilagođava novom formatu. Važno je naglasiti i da psihoterapija online nije pogodna za sve situacije. Kada postoji visok rizik po bezbednost osobe (suicidalna namera, samopovređivanje, psihotična epizoda, rizik od povrede druge osobe, porodično/partnersko nasilje nad klijentom, teška zavisnost) potrebna je podrška koja uključuje i lokalne zdravstvene službe i neposredan kontakt. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1778070473569">Kako se pripremiti za psihoterapiju online? Obezbedite prostor u kome možete nesmetano da razgovarate i gde vas drugi neće čuti. Stabilna internet konekcija i slušalice pomažu da se razgovor odvija mirnije i uz veći osećaj privatnosti. Ako takav prostor trenutno nije moguće obezbediti, tekstualna komunikacija sa terapeutom može biti dobra alternativa dok se uslovi ne promene. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1778070515053">Kako do psihoterapije online? Psihoterapija online dostupna je putem platforme Selfnest. Selfnest nudi tri različita paketa podrške, u zavisnost od potreba klijenata. Sve pogodnosti i cene paketa možete pogledati na www.selfnest.com. </div> </div>

Blog

Partnerska psihoterapija: šta je, kako izgleda i kako može pomoći?

ADHD sindrom kod dece – šta je, kako se razvija i kako ga prepoznati?

Poslovni rečnik o kojem pričamo na psihoterapiji

Strah od smrti: Zašto se javlja i kako psihoterapija može pomoći?

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Za koga je Geštalt psihoterapija i kako izgleda u praksi?

Psihoterapija online: Da li se terapijski odnos može izgraditi preko ekrana?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“