Kao roditelji, prirodno je da želimo da pomognemo našoj deci. Osećamo se nagrađeno kada im stvari idu dobro i osećamo njihovu bol kada stvari idu loše. Međutim, kada su roditelji introverti, a takođe imaju introvertnu decu, odluke mogu biti zamagljene <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a> ili sumnjom.



 Ja sam deo svog života provela kao školski primer introverta. Bila sam pomalo stidljiva, ne preterano čudna, ali poprilično osetljiva zbog neuklapanja u &#8220;sva društva”, ali i na doživljaj drugih da sam povučena. Sada, u srednjim godinama i se zrelošću koju sam stekla, shvatila sam da se podjednako dobro mogu nositi sa svojom introvertnoću u ekstravertnom svetu i da je to zapravo moja skrivena moć (ili prednost), naročito u ulozi roditelja, kada kao takva mogu i te kako uliti pregršt samopuzdanja i svom “povučenom” detetu.











<h3 class="wp-block-heading">Kako &#8220;uliti poverenje&#8221; svom introvertnom detetu?</h3>











Podelite priče o svom detinjstvu kao introvertu.



Deljenje vaših životnih priča može pomoći vašoj introvertnoj deci da razumeju događaje koji se možda dešavaju u njihovim životima. Recite im da je u redu biti takav kakav si. Naročito u školi. 



Ne dozvolite da iko, tu uključujem i obrazovne institucije, menjaju “bogom danu” dušu, duhovnost i <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">temparament</a> vašeg deteta. Pritom, mislim na situacije koje od vašeg deteta zahtevaju da bude ono što nije, izjavama poput: “Vaše dete je stidljivo, naučite ga da se više javlja na času!”, ili “ Vaša dete ne ume da se svađa, mora da zna da uzvrati”, ili “Ne čita dobro, vežbajte sa njim kod kuće celo popodne” (Sve uz to, da vam niko ne kaže KAKO, odnosno podeli način na koji ćete metodički podučavati dete da čita – što je najvažniji korak.)



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="370" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1024x370.png" alt="citat" class="wp-image-1335" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1024x370.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-300x108.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-768x277.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1536x555.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-2048x740.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Dajte svom detetu prostora da radi stvari na svoj način</h3>



Moj prvi instinkt kao roditelja je da uskočim i spasim svoje introvertno dete od njene tihe prirode kada stvari ne idu po planu, barem ne po onom planu koji “svi” očekuju.



Evo primera. Moja mlađa ćerka je svirala violini i iako je imala lep odnos sa svojom učiteljicom, nije mnogo komunicirala sa njom. Moja prva pomisao je bila da intervenišem i razgovaram sa učiteljicom u njeno ime. Ali, o čemu, zapravo? Nije bilo hitnih pitanja koja bi trebalo rešavati, a ja bih govorila u ime svoje ćerke. Odustala sam od te ideje i nastavila da pratim razvoj tog odnosa kao i ponašanje ćerke prilikom odlaska i dolaska u muzičku školu.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/adhd-sindrom-kod-dece-sta-je-kako-se-razvija-i-kako-ga-prepoznati"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="370" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1-1024x370.png" alt="" class="wp-image-1336" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1-1024x370.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1-300x108.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1-768x277.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1-1536x555.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/05/Baner-2-1-2048x740.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



 Shvatila sam da moja introvertna ćerka ima jedinstven odnos sa učiteljicom i da su izgradile poseban način komunikacije, koji nije podrazumevao da se meni prenosi “od reči do reči” šta se dešava na časovima. Sa druge strane, nisam bila uskraćena od suštinski važnih informacija. Ona nije imala direktno otvoren odnos sa ovom osobom od autoriteta, jer to jednostavno nije bio njen način.



Sve je bilo utemeljeno na instiktivnoj i njima svojstvenoj komunikaciji, koja je bila razvojna i motivišuća za moje dete. Umesto toga, JA sam naučila da svoj razgovor sa ćerkom svedem na onu meru koja je njoj prijala. Čekala sam trenutak da se ona sama “otvori” i ispriča situacije koje su joj značajne ili za koje joj je bio potreban savet, i potrudila se da taj segment razgovora bude izgovorem u onom trenutku kada njoj to prija. U ovom slučaju, moja ćerka je razgovarala sa mnom o učinku i ishodima njenog obrazovanja, a da se nismo preterano bavili samim tokom razgovora između nje i učiteljice. Fokus je bio na rezultatima koji su donosili uspeh, a pre svega &#8211; na poverenju.







<h3 class="wp-block-heading">Učite svoje introvertno dete da je tišina moć</h3>



Postoji više načina da pristupite podizanju neverovatne i samopouzdane introvertne dece. Iako na prvi instink reagujem iz uloge spasiteljice, shvatila sam da preterano uskakanje u pomoć ne doprinosi izgradnji samopouzdanja moje ćerke. Deci je potreban prostor da shvate svoja ograničenja &#8211; a mama iz helikoptera koja se meša u njihov “mod”, zaista nije rešenje. 



Način na koji roditelji mogu podržati izgradnju samopouzdanja dece je modeliranje društvenog ponašanja i otvoren razgovor o tome da je suština odrastanja u podržavanju različitosti. U tome je čar društva u kojem živimo.



Glavna stvar koju želim da moja ćerka zna je da je tišina MOĆ. Posmatranje i pažljivo slušanje drugih je putokaz ka uspehu i uspešnom snalaženju. 



Ono što mi kao roditelji možemo da uradimo, jeste da im pomognemo da otkriju svoje talente koji se ne mogu ocenjivati niti procenjivati. Prvo i osnovno pravilo jeste da ne upoređujemo svoje dete ni sa kim, ukoliko želimo da podržimo njegovu autentičnost.



Introvertnoj deci je potrebno svo samopouzdanje koje mogu da steknu, a pozitivno prihvatanje njihove introvertnosti je definitivno korak ka uspehu. 



Kasnije u životu, osoba sa zdravim samoupozdanjem više uživa u životu, zna da živi u sadašnjem trenutku i generalno je možemo smatrati srećnijom. Takvim ljudima je dobro sa samima sobom, pa društvo biraju onda kada žele, a ne zbog toga što ne mogu da žive bez tuđe podrške i pažnje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Ukoliko ste i vi roditelj introvertnog deteta i potrebna vam je pomoć u načinu na koji možete da ga podržite, razgovor sa terapeutom može biti značajan. Potražite <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeuta</a> koji vam odgovara na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Tekst napisala&nbsp;Jasmina Momčilović, diplomirani pedagog&nbsp;sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i roditeljima, pisac stručnih tekstova, trener obuka za profesionalce u oblasti mekih veština i karijernog vođenja, psihoterapeut u edukaciji&nbsp;i gostujući tekstopisac na Selfnest platformi

Introvertnost kod dece: učite svoju decu da je (i) tišina moć

ADHD (Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder) ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću,&nbsp;spada u neurorazvojne <a href="https://www.selfnest.com/blog/razvojni-poremecaji-kod-dece-sta-roditelji-treba-da-znaju">poremećaje</a> koji utiču na pažnju, kontrolu impulsa i nivo aktivnosti deteta. 



Ako ste na trenutak pomislili da je u pitanju poremećaj savremenog doba, nastao isključivo prekomernom upotrebom digitalnih tehologija (čitaj: mobilnim telefonima), varate se. Koreni vuku još iz davne prošlosti i ne, nije sve prouzrokovano brzim tempom života i brzim smenjivanjem informacija. Takođe, važno je odmah razbiti čestu zabludu: ADHD nije posledica lošeg vaspitanja niti „neposlušnosti“. To je drugačiji način funkcionisanja mozga, koji zahteva drugačiji pristup.



Važno je razumeti da je ADHD neurorazvojni poremecaj i samim tim, dete sa ADHD-om, odrasta u osobu sa ADHD-om.



Iz kratkog uvoda, možete i sami zaključiti: u pitanju je poremećaj koji nosi korene u neurološkom konstruktu i ne „bira nosioca“, a svi su deo naše globalne zajednice&nbsp;&#8211; tako slični a opet različiti. Dobro došli u svet ADHD-a!



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/ekranizacija-kod-dece-uticaj-ekrana-na-razvoj-deteta-i-kljucne-preporuke-za-roditelje"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="297" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-1024x297.png" alt="Screen effect on children, leading to blog post" class="wp-image-1279" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-1024x297.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-300x87.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-768x223.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-1536x446.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Ekranizacija-kod-dece-blog-2048x595.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kako izgleda dete sa ADHD-om?</h3>



Nora je devojčica koja pohađa drugi razred osnovne škole. Živahna je, nasmejana, prva u horu, a na priredbama je uvek u prvim redovima. Norini crteži su na školskim panoima. Oblici koje one crta obično imaju širok spektar boja ali im nedostaje po neki detalj. Ako pogledate njene&nbsp;sveske, videćete neujednačenim rukopisom nedovršene rečenice, preskočene listove, izvrnute stranice, a u školskoj torbi zaboravljene ostatke užine od pre nekoliko dana. Učiteljica je doživljava kao najzabavniju učenicu, uvek spremnu za duhovite razgovore, ali ta ista učiteljica ne smatra da bi mogla da „izdrži“ razred da je samo „još jedna Nora“ njen đak.



Norino upadanje u reč, šetanje po učionici, iznenadna buka koju pravi, neprestana priča, nemanje osećaja da sasluša druge, dovode do zamora i preopterećenosti učiteljice. Norini simptomi ADHD-a postaju intenzivniji, a učiteljica i razred &#8211;&nbsp;sve umorniji. (Napomena: likovi i imena su izmišljeni, a situacija primer iz prakse).&nbsp;



Simptome&nbsp;ADHD-a obično grupišemo u tri kategorije:



<h4 class="wp-block-heading">1. Problemi sa pažnjom</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Teško se fokusira na zadatke</li>



<li>Brzo gubi interesovanje i/ili se hiperfokusira</li>



<li>Teško održava pažnju</li>



<li>Često zaboravlja obaveze</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">2. Hiperaktivnost</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Dete je stalno u pokretu</li>



<li>Vrpolji se, ne može da sedi mirno ( „pundravci“ su stalno prisutni)</li>



<li>Previše priča ili pravi buku, upada drugima u reč</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">3. Impulsivnost</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Prekida druge</li>



<li>Ne čeka red</li>



<li>Reaguje bez razmišljanja</li>
</ol>



Iako se znaci mogu javiti već u ranom detinjstvu, ADHD se najčešće prepoznaje kada dete krene u školu zato što školski sistem zahteva: dužu koncentraciju, praćenje pravila i organizaciju zadataka. Tada razlike postaju vidljivije, a školski pedagozi i psiholozi detektuju problem. Uz konstruktivnu saradnju sa roditeljima, zajednički pristupaju problemu, uz konsultacije sa lekarima specijalistima (pedijatri, dečiji psihijatri) i defektolozima.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">ADHD ili samo „živahno dete“?</h3>



Dugi niz godina, u svojoj profesionalnoj praksi, imala sam dilemu kako napraviti razliku između živahnog i deteta sa neurorazvojnim poremećajem. Uzmite u obzir činjenicu da smo odrastali uz lektiru i društveno prihvatljivog, simpatičnog književnog lika, Toma Sojera, sećate se?



Tom Sojer se ističe svojom inteligencijom, neobuzdanošću i humorističnom naravi, sposobnošću da se snađe u svakoj životnoj situaciji i perspektivom da za njega ništa nije nemoguće. Uporedo, on lukavo izbegava školu i školske obaveze. Rizične situacije pretvara u avanturu, upoznaje&nbsp;razbojnike, pronalazi skriveno blago, a na sve nedaće koje mu se dešavaju u životu gleda kao na izazov i odmah pokušava da ih reši. 



Mi smo se divili tom istom hrabrom dečaku. Možete li ga zamisliti u sadašnjem vremenu? Ovo otvara pitanje prihvatanja i pružanja podrške detetu sa ovakvim karakteristikama u današnjem društvu.



Dakle, odlike koje razlikuju „živahno“ i deteta sa ADHD-om su:&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="630" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-1024x630.png" alt="Lively vs. child with ADHD" class="wp-image-1285" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-1024x630.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-300x185.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-768x473.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-1536x945.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Zivahno-vs.-ADHD-dete-baner-2048x1260.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Kako roditelji mogu pomoći detetu sa ADHD-om?</h3>



Roditelji imaju ključnu ulogu u celom procesu podrške. Nije lako, zahteva konstatan trud, strpljenje, ali i obaveznu edukaciju. 



Kod blažih oblika deficita pažnje i hiperaktivnosti, znatno pomažu strukturisane aktivnosti koje podstiču pažnju i samoregulaciju, npr. kognitivne i bihejvioralne vežbe, poput Brain Gym International organizacije. 



Ove aktivnosti su značajne jer pomažu kod oslobađanja od stresa, trošenja viška energije, a ujedno i utiču na poboljšanje učenja. Ove vežbe mogu se primenjivati kod svih uzrasta, od najmlađeg do školskog. Takođe, jedna od efikasnijih tehnika je i neurofidbek, koja se primenjuje kod dece sa deficitom pažnje. Detetu se prvo radi EEG snimak, a onda se uz pomoć kompjutera stimulišu nervne veze.&nbsp;



U određenim slučajevima, deo tretmana može biti i farmakoterapija, o čemu odlučuje lekar specijalista.



Od praktičnih roditeljskih strategija, najvažnije je:



<ul class="wp-block-list">
<li>uspostaviti jasnu rutinu</li>



<li>obraćati se detetu kratkim i jasnim uputstvima</li>



<li>domaće zadatke podeliti u korake</li>



<li>pohvaliti trud i zalaganje</li>



<li>jačati motivaciju i polako graditi samopouzdanje</li>
</ul>



Od svega navedenog, jako je važno, dragi roditelji, ostati dosledan&nbsp;da sve navedeno iznesete do kraja sa jasno postavljenim granicama i puno ljubavi.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-kod-dece-uzroci-manifestacije-i-kada-se-obratiti-strucnjaku"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="297" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-1024x297.png" alt="Child anxiety, leading to blog post" class="wp-image-1283" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-1024x297.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-300x87.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-768x223.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-1536x446.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Anksioznost-kod-dece-blog-2048x595.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kratka istorija ADHD-a: Kako smo počeli da ga razumemo?</h3>



Iako ADHD deluje kao „moderan“ pojam, ponašanja koja ga opisuju primećena su još pre više od 2000 godina.



U antičkoj Grčkoj, filozofi su opisivali rasejanost i impulsivnost kao osobine <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">ličnosti</a>. Zapravo, baveći se samim pojmom karaktera zanimali su se i za uzroke ovih ljudskih osobina. Naravno, tada se termin ADHD-a još uvek ne koristi.&nbsp;



Krajem 18. veka, lekari prvi put povezuju probleme pažnje sa mentalnim funkcionisanjem, dok se početkom 20. veka uočava pojam „minimalno moždano oštećenje“, što se kod odraslih vezuje za traume a analizom dečijeg mozga &#8211; sa kontrolom ponašanja koje je, naravno,&nbsp;nezavisno od vaspitanja. 



Polovinom 20. veka uvodi se ideja o neurološkoj osnovi ovih poteškoća i termina: „minimalna cerebalna disfunkcija“ kada se započinje sa primenom i farmakoterapijskim tretiranjem ovog poremećaja. 



Elem, zašto je istorijski razvoj pomenutog poremećaja nama važan? Pa pretpostavljate, samo zbog široko raspostranjenog stereotipnog mišljenja da je dete hiperkinetičko zato što je nevaspitano, a nema fokus zato što je nedovoljno inteligentno. Premisa, složićete se sa mnom, ravna konstataciji da je dete alergično na polen&nbsp;zato što je tako odlučilo (?!).







<h3 class="wp-block-heading">Reč pedagoga: Poruka za roditelje</h3>



ADHD nije ograničenje već drugačiji način funkcionisanja. Onog trenutka kada prihvatite dete sa svim svojim osobenostima, vi ste prisutan <a href="https://www.selfnest.com/blog/dobar-vs-los-stil-majcinstva">roditelj</a>, spreman da razume i podrži svoje dete. 



Vaše dete poseduje kreativnost, spontanost, energiju, autentičnost, bezrezervnu ljubav. Vaše dete ima snagu. A vi, ne morate biti savršen roditelj. Umesto strogosti prema sebi, vežbajte pohvalu, jer je zaslužujete.



Sa celokupnom mrežom podrške, niste sami. Ukoliko ipak primećujete da vam je potreban razgovor, <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">Selfnest terapeuti</a> su uz vas, gde god da se nalazite. Odaberite svog terapeuta na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Tekst napisala Jasmina Momčilović, diplomirani pedagog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i roditeljima, pisac stručnih tekstova, trener obuka za profesionalce u oblasti mekih veština i karijernog vođenja, psihoterapeut u edukaciji i gostujući tekstopisac na Selfnest platformi



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776771752693">Šta je ADHD? ADHD je neurorazvojni poremećaj biološke osnove koji se manifestuje kroz dugotrajan obrazac poteškoća sa pažnjom, hiperaktivnošću i impulsivnošću, što značajno utiče na organizaciju i svakodnevno funkcionisanje osobe. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772390616">Koji su ADHD simptomi kod dece? Simptomi ADHD-a se manifestuju kroz tri ključne oblasti: Poteškoće sa pažnjom: Dete se teško fokusira na zadatke, brzo gubi interesovanje, deluje kao da ne sluša kada mu se obraćate i često zaboravlja ili gubi stvari (pribor, sveske, odeću). Hiperaktivnost: Izražena potreba za stalnim pokretom, vrpoljenje na stolici, nemogućnost da dete mirno sedi tokom jela ili nastave, kao i preterano pričanje ili pravljenje buke. Impulsivnost: Dete često reaguje bez razmišljanja, prekida druge u razgovoru, ne može da sačeka svoj red u igri i burno reaguje na frustraciju. Ovi simptomi postaju najuočljiviji polaskom u školu, kada sistem od deteta zahteva dužu koncentraciju i poštovanje jasnih pravila organizacije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772464896">Koja je razlika između živahnog i deteta sa ADHD-om? Glavna razlika leži u kontroli ponašanja i prilagođavanju situaciji. Evo kako to najlakše možete razlikovati: Živahno dete: Može da se smiri i fokusira kada situacija to zahteva. Ono razume društvena pravila, može da isprati dogovor i njegovo ponašanje ne narušava značajno porodični život ili učenje. Dete sa ADHD-om: Ima biološki otežanu samoregulaciju, što znači da ne može da se smiri čak i kada to želi ili kada mu se skrene pažnja. Njegovi simptomi (nemir, rasejanost, impulsivnost) su stalni, intenzivni i prisutni u svim okruženjima, što mu često stvara ozbiljne prepreke u školi i odnosima sa vršnjacima. Ukratko: živahno dete je stvar temperamenta i javlja se u epizodama, dok je ADHD stvar neurološkog funkcionisanja koji traje u kontinuitetu. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772632873">Kako roditelji mogu pomoći detetu sa ADHD-om? Roditelji imaju ključnu ulogu u celom procesu podrške. Od praktičnih roditeljskih strategija, najvažnije je: uspostaviti jasnu rutinu obraćati se detetu kratkim i jasnim uputstvima domaće zadatke podeliti u korake pohvaliti trud i zalaganje jačati motivaciju i polako graditi samopouzdanje </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1776772909327">Kako psihoterapija može pomoći? Psihoterapija može pomoći detetu, ali i roditeljima, da se nose sa emocionalnim i socijalnim izazovima koje ADHD nosi. Međusobno razumevanje i usaglašenost terapeuta, roditelja i stručnih lica uključenih u proces, ključni su za uspešno praćenje procesa kroz koje dete prolazi. </div> </div>

Child in chaotic hallway, playing with a kaleidoscope toy

ADHD sindrom kod dece – šta je, kako se razvija i kako ga prepoznati?

Razvoj deteta podrazumeva niz dobro povezanih koraka – od prvog osmeha, preko puzanja i govora, do sklapanja prvih prijateljstava. Svaki od tih koraka ima svoje vreme. Kada neko od tih očekivanih koraka značajno kasni ili se razvija na neuobičajen način, govorimo o razvojnim teškoćama ili razvojnim poremećajima.



Važno je razlikovati:



<ul class="wp-block-list">
<li>kašnjenje u razvoju, koje može biti prolazno i nadoknadivo</li>



<li>razvojni poremećaj, koji označava trajnija odstupanja i zahteva stručnu procenu i dugoročnu podršku</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Šta su razvojni poremećaji?</h2>



Razvojni poremećaji predstavljaju odstupanja u sazrevanju deteta u jednoj ili više oblasti:



<ul class="wp-block-list">
<li>govor i jezik</li>



<li>motorika i koordinacija</li>



<li>pažnja i koncentracija</li>



<li>socijalne veštine</li>



<li>učenje i ponašanje </li>
</ul>



Neka deca imaju <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-kod-dece-uzroci-manifestacije-i-kada-se-obratiti-strucnjaku">teškoće samo u jednoj oblasti,</a> dok su kod druge zahvaćeni različiti aspekti razvoja. Razvojni poremećaji ne utiču samo na dete, već i na celu porodicu, jer pojačavaju zabrinutost i potrebu za dodatnom podrškom.



Pravovremeni tretmani pomažu detetu da dostigne maksimum svojih potencijala, ali postoje i kritični periodi u kojima je intervencija najdelotvornija. Iako postoje kritični periodi učenja kada tretmani donose najviše koristi, dete može napredovati i kasnije.



Ključno je da roditelji prikupe znanje i podršku, jer dete sa razvojnim poremećajem i dalje uči, raste i razvija se, samo na drugačiji način.







<h3 class="wp-block-heading">Razvojni poremećaji govora i jezika</h3>



Jedan od prvih signala odstupanja u razvoju često je govor. Dete obično:



<ul class="wp-block-list">
<li>oko 1. godine izgovara prvu funkcionalnu reč</li>



<li>oko 18. meseca koristi više reči</li>



<li>do 2. godine spaja reči u jednostavne rečenice </li>
</ul>



Ako govor izostaje ili značajno kasni u odnosu na ove razvojne tačke, potrebno je obratiti se logopedu.



Razvojni poremećaji mogu se ispoljiti kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li>slabije razumevanje govora</li>



<li>teškoće u pronalaženju reči</li>



<li>nerazumljiv ili siromašan govor </li>
</ul>



Uzroci mogu biti genetski, neurološki, povezani sa trudnoćom ili porođajem, ali i faktori okruženja (npr. manja izloženost govornim stimulansima u ranom periodu). Najvažnije je ne čekati – rana procena daje najbolje rezultate.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="246" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-1-1024x246.png" alt="" class="wp-image-803" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-1-1024x246.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-1-300x72.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-1-768x184.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-1-1536x369.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-1-2048x492.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Razvojni poremećaji motornih funkcija (dispraksija)</h3>



Roditelji ponekad primećuju da je dete „nespretno“, često se sapliće, ima teškoće sa oblačenjem, sečenjem hrane ili vožnjom bicikla. Moguće da je u pitanju dispraksija ako ove teškoće:



<ul class="wp-block-list">
<li>traju duže od 6 meseci</li>



<li>prisutne su u različitim okruženjima</li>



<li>značajno ometaju svakodnevno funkcionisanje.</li>
</ul>



Dispraksija nastaje usled nezrelosti moždanih struktura zaduženih za planiranje pokreta. Dete zna šta želi da uradi, ali ne uspeva da pokret izvede precizno. Roditelji tada često čuju savet „nemoj da ga forsiraš, nespretno je“. To nije tačno &#8211; dete treba podsticati da vežba, da se kreće i stiče iskustvo.



Dispraksija može dovesti i socijalnih teškoća, jer dete primećuje da je drugačije od vršnjaka, počinje da se povlačiti u sebe i izbegava igru.



Pravovremena podrška defektologa, okupacionog ili psihoterapeuta izuzetno je važna za razvoj koordinacije, samostalnosti i samopouzdanja. 



<h3 class="wp-block-heading">Specifični poremećaji školskih veština</h3>



Kod neke dece teškoće se prvi put jasno uočavaju prilikom polaska u školu. Dete može biti inteligentno i radoznalo, ali imati izražene probleme sa učenjem.



Najčešći poremećaji su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Disleksija &#8211; teškoće u čitanju ima 5-10% dece</li>



<li>Disgrafija &#8211; teškoće u pisanju</li>



<li>Diskalkulija &#8211; poremećaj računanja</li>
</ul>



Ovi poremećaji nisu znak lenjosti. Etiketiranje deteta može dovesti do gubitka motivacije i niskog samopouzdanja. Uz individualni plan rada i podršku škole i stručnjaka, dete može uspešno savladavati gradivo.



Za sve ove teškoće najvažnije je da roditelji i učitelji ne optužuju dete za lenjost, jer može izgubiti motivaciju i razviti osećaj manje vrednosti. Ključno je uključiti defektologa, psihologa i školu u izradu individualnog plana rada. Uz podršku i prilagođene metode, dete može uspešno savladati gradivo i razviti veštine.







<h3 class="wp-block-heading">Poremećaji iz spektra autizma</h3>



Autizam je neurorazvojni poremećaj prisutan od rođenja, sa simptomima koji se javljaju do treće godine i nešto je<a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28545751/"> češći kod dečaka</a>. Osnovni dijagnostički kriterijumi uključuju:



<ul class="wp-block-list">
<li>teškoće u socijalnoj interakciji</li>



<li>poremećaje komunikacije</li>



<li>restriktivne i repetitivne obrasce ponašanja</li>
</ul>



<a href="https://magazine.columbia.edu/article/what-causes-autism-study-100000-kids-reveals-new-clues">Autizam</a> ima značajnu genetsku komponentu i nije posledica roditeljskih grešaka. Rana, strukturisana intervencija može značajno unaprediti komunikaciju, samostalnost i kvalitet života.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="246" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-2-1024x246.png" alt="" class="wp-image-804" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-2-1024x246.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-2-300x72.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-2-768x184.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-2-1536x369.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/09/baner-2-2048x492.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Deci iz spektra potrebna je i emocionalna podrška, kao i roditeljima, kako bi našli strategije za svakodnevni život.







<h3 class="wp-block-heading">Poremećaj pažnje ADHD i ADD</h3>



ADHD i ADD su neurobiološki poremećaji koji se javljaju već u ranom uzrastu.



<ul class="wp-block-list">
<li>ADHD uključuje nepažnju, hiperaktivnost i impulsivnost</li>



<li>ADD podrazumeva <a href="https://www.selfnest.com/blog/ekranizacija-kod-dece-uticaj-ekrana-na-razvoj-deteta-i-kljucne-preporuke-za-roditelje">poremećaj pažnje</a> bez izražene hiperaktivnosti </li>
</ul>



Simptomi se javljaju rano, već u predškolskom uzrastu. Razlika između &#8220;živahnog deteta“ i deteta sa ADHD-om je u tome što su kod ADHD-a simptomi stalni, prisutni u različitim okruženjima i ozbiljno ometaju funkcionisanje. 



Tretman podrazumeva rad sa psihologom, bihejvioralne strategije, fizičku aktivnost, a po potrebi i medikaciju.







<h3 class="wp-block-heading">Uloga roditelja i stručnog tima</h3>



Razvojni poremećaji zahtevaju zahtevaju stručno prepoznavanje i timski pristup: logoped, defektolog, psiholog, pedagog, neurolog i dečji psihijatar koji rade zajedno kako bi dete dobilo individualizovanu podršku.



Tretman pomaže detetu da uči, vežba i razvija svoje veštine. Logoped radi na govoru i jeziku, defektolog i/ili pedagog razvija kognitivne i školske veštine, dok psiholog pomaže detetu da razume i izrazi osećanja, izgradi samopouzdanje i socijalne veštine.



Važno je naglasiti da razvojni poremećaji ne utiču samo na dete, već i na porodicu. Roditelji prolaze kroz različite faze, od šoka i poricanja, do tuge, ali i osnaživanja. <a href="https://www.selfnest.com/">Psihoterapija</a> može imati ključnu ulogu u podršci roditeljima, dok deci može pomoći u emocionalnom sazrevanju i socijalizaciji.



Ovo su stanja koja prate dete i u odraslom dobu. Tretman ne može da &#8220;izleči“, ali može da omogući bolje funkcionisanje, kvalitetniji život i razvoj potencijala.



Razvojni poremećaj ne definišu dete, već menjaju način na koji dete uči, komunicira i pronalazi svoj put. Uloga roditelja i stručnjaka je da tom putu naprave prostor, strukturu i podršku.



<a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*hc9f5l*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NjY0MDc0MjckbzI0MyRnMCR0MTc2NjQwNzQyNyRqNjAkbDAkaDA.">Omogućite svom detetu, sebi i porodicu stručnu podršku i pomoć. </a>

Introvertnost kod dece: učite svoju decu da je (i) tišina moć

Povezani postovi

Introvertnost kod dece: učite svoju decu da je (i) tišina moć

ADHD sindrom kod dece – šta je, kako se razvija i kako ga prepoznati?

Razvojni poremećaji kod dece – šta roditelji treba da znaju?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“