
<p>Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.</p>



<p>Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



<p>Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;</p>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<p>Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: <em>na koji signal će odgovoriti? </em>Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. <strong>Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa.</strong> Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.</p>



<p>Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211;<em><strong> kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene</strong></em>.</p>



<p>Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;</p>



<p>Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na <strong>važnost taktilnog kontakta</strong> kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.</p>



<h3 class="wp-block-heading"><strong>Sigurni obrazac</strong></h3>



<p>Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. <strong>Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu</strong>.</p>



<p>Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: <em>ja sam u redu</em>, <em>drugi su uglavnom pouzdani</em>, <em>svet je bezbedno mesto za istraživanje</em>. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.</p>



<p>U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.</p>



<h3 class="wp-block-heading"><strong>Preokupirana (ambivalentna) vezanost</strong></h3>



<p>Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, <strong>dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal</strong>.</p>



<p>Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: <em>ja nisam dovoljno vredan</em>, <em>drugi jesu važni i vredni</em>, <em>od mene zavisi da li će odnos opstati</em>. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.</p>



<p>U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.</p>



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading"><strong>Izbegavajuća vezanost</strong></h3>



<p>Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, <strong>dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.</strong></p>



<p>Unutrašnja slika sveta glasi: <em>ja moram sam</em>, <em>na druge se ne mogu osloniti</em>. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.</p>



<p>U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.</p>



<h3 class="wp-block-heading"><strong>Dezorganizovana vezanost</strong></h3>



<p>Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često <strong>deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi</strong>.</p>



<p>Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: <em>ni ja nisam u redu</em>, <em>ni drugi nisu bezbedni</em>. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.</p>



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<p>Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;</p>



<p>Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se <strong>prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa</strong>. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.</p>



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



<p><em>Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas. </em></p>



<p></p>


Afektivna vezanost i njeni obrasci


<p></p>



<p>Šta se krije iza pojmova otvorenih veza i poliamorije, i po čemu se razlikuju od monogamnih odnosa? Aktivistkinja <strong>Dragana Dukuljev</strong> i psihoterapeutkinja <strong>Sara Šaša</strong> govore o emocionalnim rizicima, zrelosti i dinamici intimnih odnosa.</p>



<p>Zašto je na Balkanu „prihvatljivije“ varati nego <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera" target="_blank" rel="noreferrer noopener">otvoreno razgovarati</a>, i kako poverenje funkcioniše u poligamnim odnosima.</p>



<p>Ovo je razgovor za radoznale i skeptične, za one koji se preispituju, ali i za partnere, prijatelje i terapeute koji žele da učestvuju u iskrenom, neosuđujućem dijalogu.</p>



<p>Pogledajte <a href="https://www.youtube.com/watch?v=qF5OJfm2EFw" target="_blank" rel="noreferrer noopener">ceo razgovor na našem YouTube kanalu</a> i istražite kako iskrenost i komunikacija grade zdrave veze bez obzira na njihov oblik.</p>


Poliamorija vs. monogamija: Iskrenost i poverenje iznad društvenih normi


<h3 class="wp-block-heading">Potencija: Zašto problem često nije tamo gde misliš?</h3>



<p>Problemi sa potencijom često se doživljavaju kao isključivo fizički problem, ali u velikom broju slučajeva uzrok nije tamo gde se na prvi pogled čini. Psihoseksualni poremećaji obuhvataju stanja koja utiču na sposobnost osobe da doživi ispunjen i zadovoljavajući seksualni život, pri čemu ključnu ulogu imaju psihološki faktori misli, emocije, strahovi, stres i nesvesni konflikti.</p>



<p>Mnogi muškarci, ali i žene, koji se javljaju zbog problema sa potencijom ili seksualnim funkcionisanjem, otkrivaju da telo „ne sarađuje“ onda kada je psiha preopterećena.</p>



<p></p>



<h3 class="wp-block-heading">Kada potencija nije samo telesni problem</h3>



<p>Preparati za potenciju mogu privremeno pomoći, ali <strong>bez razumevanja unutrašnjih uzroka, problem se često vraća</strong>. <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">Anksioznost</a>, pritisak da se „mora uspeti“, strah od neuspeha ili ranija negativna iskustva mogu blokirati seksualni odgovor i dovesti do začaranog kruga nesigurnosti.</p>



<p>Psihoterapija omogućava da se:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>obnovi osećaj sigurnosti u sopstvenom telu</li>



<li>razume psihološki uzrok problema</li>



<li>prekine ciklus straha i napetosti</li>
</ul>



<p></p>



<h2 class="wp-block-heading">Kako psihoterapija pomaže kod problema sa potencijom<br></h2>



<p>Psihoterapijski rad ne fokusira se samo na simptom, već na <strong>osobu u celini</strong>. Kroz razgovor sa terapeutom moguće je istražiti:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>unutrašnje konflikte i potisnute emocije</li>



<li>obrasce mišljenja koji blokiraju seksualnu slobodu</li>



<li>odnos prema sopstvenom telu, bliskosti i intimi</li>
</ul>



<p><a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> omogućava da sa psihoterapeutom komunicirate <strong><a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*1f9746w*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NjY0ODAxNDIkbzI0NyRnMSR0MTc2NjQ4MDE4NyRqMTUkbDAkaDA.">diskretno, sigurno i anonimno</a></strong>, putem poruka, audio ili video poziva – kada i gde vam najviše odgovara.<br></p>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto seksualnost i psiha ne mogu da se razdvoje<br></h3>



<p>Seksualnost nije odvojena od psihološkog funkcionisanja već je njegov najintimniji izraz. Kada postoji emocionalna napetost, <a href="https://www.selfnest.com/blog/kompleksi-nize-i-vise-vrednosti-simptomi-uzroci-i-kako-ih-prevazici">nisko samopouzdanje</a> ili strah od bliskosti, telo često reaguje povlačenjem.</p>



<p>Uz podršku psihoterapeuta možete:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>ojačati samopouzdanje</li>



<li>razviti emocionalnu bliskost</li>



<li>razumeti obrasce ponašanja koji ometaju intimnost</li>



<li><a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68">izgraditi zdraviji odnos prema sebi i partneru</a></li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Najčešći psihoseksualni poremećaji<br>Erektilna disfunkcija psihogenog porekla<br></h2>



<p>Javlja se iako fiziološki ne postoji organski problem, a najčešći uzroci su:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li>strah od neuspeha</li>



<li>pritisak performansa</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/kompleksi-nize-i-vise-vrednosti-simptomi-uzroci-i-kako-ih-prevazici">nisko samopouzdanje</a></li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Prerana ejakulacija i anorgazmija</h2>



<p>Kod muškaraca i žena, često su povezane sa:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>stidom i krivicom</li>



<li>ranijim traumama</li>



<li>strahom od odbacivanja</li>



<li>emocionalnom napetošću</li>
</ul>



<p></p>



<h3 class="wp-block-heading">Poremećaji seksualne želje (libido)</h3>



<p>Nizak ili pojačan libido može biti reakcija na:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>stres</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresiju</a></li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li><a href="https://www.youtube.com/watch?v=6GOlyAvIj5M">potisnute konflikte u odnosima</a><br></li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Seksualna averzija (izbegavanje seksualnosti)</h3>



<p>Jak otpor prema seksualnoj aktivnosti često ima koren u:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>narušenom osećaju sigurnosti</li>



<li>negativnim ili traumatskim iskustvima</li>



<li>internalizovanom stidu</li>
</ul>



<p></p>



<h3 class="wp-block-heading">Poteškoće vezane za identitet i seksualnu orijentaciju</h3>



<p>Teškoće u prihvatanju sopstvene seksualnosti ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">identiteta</a> mogu dovesti do duboke unutrašnje patnje i problema u intimnim odnosima. Psihoterapija pruža prostor za razumevanje, prihvatanje i integraciju identiteta.</p>



<p></p>



<h2 class="wp-block-heading">Problemi u krevetu često počinju van njega</h2>



<p>Psihoseksualni problemi retko nastaju izolovano. Oni su često odraz svakodnevnog stresa, emocionalnih konflikata i odnosa prema sebi.</p>



<p>Psihoterapija pomaže da:</p>



<ul class="wp-block-list">
<li>upoznate sebe na dubljem nivou</li>



<li>unapredite emocionalnu pismenost</li>



<li>izgradite kvalitetnije odnose</li>
</ul>



<p>Omogućite sebi ispunjeniji i slobodniji (seksualni) život.</p>



<p><a href="https://app.selfnest.com/register"><strong>Registrujte se</strong></a><strong> i razgovarajte sa terapeutom kao sa prijateljem.</strong><br></p>



<p></p>


Problemi sa potencijom: zašto uzrok često nije fizički, već psihološki


<p></p>



<p>Digitalni prostor postao je mesto gde upoznajemo nove ljude, gradimo prijateljstva i <a href="https://www.selfnest.com/blog/swipe-match-burnout-cena-moderne-romantike">započinjemo veze</a>. Kako online interakcije oblikuju naše odnose, a koliko nas udaljavaju od iskrenog kontakta?</p>



<p>Selfnest psihoterapeutkinje <strong>Iva Branković, Miljana Milivojević i Sara Šaša</strong> diskutuju o uticaju digitalnih medija na <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">partnerske</a> i društvene odnose kod različitih generacija. </p>



<p>Kako internet menja dinamiku bliskosti, poverenja i komunikacije saznajte na našem <a href="https://www.youtube.com/watch?v=re1No_J4njY">youtube kanalu.</a></p>



<p></p>


Kako online svet oblikuje partnerske i socijalne odnose?


<p>Kada se rodimo roditelji su nam prozor u svet, oni su naši prvi učitelji od kojih učimo kako da koristimo kašiku, kako da se javimo komšinici u dvorištu, ali i suptilnije stvari poput toga kako veze treba da izgledaju. Iako ovo učenje kao mali ne možemo svesno da obradimo, ponašanja i reči koje slušamo od roditelja, skupljaju se u našem skladištu informacija koje se u odraslom dobu formiraju kao stav. I sami roditelji se nekada prevare misleći da ništa ne čujemo i ne razumemo dok se igramo sa kockama, a oni prepiru u kuhinji. Ne kaže se slučajno da deca upijaju kao sunđeri.&nbsp;</p>



<p>Model braka roditelja nas uči tome kako odnos treba da izgleda, kako komuniciramo, kako rešavamo nesuglasice, kako iskazujemo nezadovoljstvo, ljubav, nežnost, kakve vrline/mane tražimo u partneru i šta brak uopšte znači. Pri tome je svaki detalj važna stavka naše jednačine čiji krajnji rezultat jeste naša veza/brak u odrasloj dobi.&nbsp;</p>



<p>Kako određeni tipovi brakova roditelja utiču na naš izbor partnera u odraslom dobu čitajte u nastavku. </p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji puno svađaju</h3>



<p>Za decu je veoma stresno prisustvovati svađi roditelja. Porodice u kojima je bilo puno svađe stvaraju nesigurno okruženje za decu. Sa uverenjem da je svet nesigurno mesto, odrasla deca iz ovakvih brakova imaju manjak poverenja u partnerske odnose.</p>



<p>Razvod je okej! Neki roditelji uvereni da će deci naškoditi ukoliko se razvedu, ostaju u lošem braku godinama. Odluka da ostanu u odnosu ne znači i da će odnos biti bolji. Nažalost ovo za nas kao decu znači da ćemo godinama prisustvovati svađama sa krivicom zbog poruke da su roditelji u braku samo zbog nas.&nbsp;</p>



<p>Ako ste dete roditelja ovakvog braka, tendencija da izbegavate odnose, nije slučajna. Čak i kada se zaljubimo, iz straha da će se odnos pretvoriti u stalnu svađu, sabotiramo i završavamo odnos pre nego mu damo šansu. Za one koji se odluče da uđu u partnerski odnos, veliki izazov je naučiti kako se komunicira, voli, dogovara bez svađe. Ako doživimo svađu kao sastavni deo partnerskog odnosa, pokretaćemo je i kada treba i kada ne treba. Zbog ovakvog ponašanja u odnosu možemo odgurnuti partnera od sebe i ostati zbunjenji i tužni.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji nikada ne svađaju</h3>



<p>Prva pomisao može biti “Blago ovoj deci”. Ovi roditelji znaju koliko svađa može loše uticati na dete, ali su svoj posao da zaštite dete shvatili pogrešno. Ukoliko ste dete roditelja koji se nikada nisu svađali sada imate nerealna očekivanja od odnosa i manjak veština rešavanja konflikta. Kako to? Iako to niste videli, vaši roditelji se jesu svađali, krijući se svaki put kada do nesuglasica dođe. Zbog toga kao dete niste dobili potpunu sliku partnerskog odnosa, već izdvojenu idealnu verziju. </p>



<p>Tokom prvih zaljubljivanja i kasnijih veza, ostajemo šokirani kada se pojave neprijatna osećanja i nesuglasice. Tada prekidamo odnos i tražimo sledeći u kome će biti samo i isključivo lepo. Čak i kada dopustimo da u naš ružičasti svet uđe informacija da su svađe sastavni dao svakog odnosa, da problemi ne znače kraj odnosa, već da njihovo razrešavanje još više zbližava partnere, dolazimo do toga da nemamo razvijene strategije prevazilaženje konflikta. Ovaj put ume da boli.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome ne postoji intimnost među roditeljima</h3>



<p>Roditelji koji ne umeju da izraze fizičku bliskost međsobno, imaju poteškoću da je izraze i ka deci. Fizička bliskost je ono zbog čega postojimo. Ni jedna beba ne može da preživi bez fizičke bliskosti onog ko o njoj brine. Zagrljaj teši, zagrljaj nam govori da smo važni i voljeni. Nedostatak fizičkog izražavanja ljubavi formira nas u spolja hladne, a iznutra nesigurne osobe. Ne umemo da izrazimo ali ni da primimo ljubav kroz dodir. </p>



<p>Drugi tip roditelja bez bliskosti su oni koji imaju puno ljubavi i nežnosti ka deci ali je nemaju međusobno. Odrasloj deci ovih brakova je fizičko izražavanje ljubavi blisko, ali razmenjivanje nežnih dodira sa partnerom je nešto što mora da se dodatno uči. Brakovi ovih roditelja su slični prethodna dva, iako ne postoji svađa, nema ni bliskosti.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome je odnos otvoren &#8211; preljuba&nbsp;</h3>



<p>Prevara je tajna koja razara porodicu. Čak i ukoliko se roditelji ne odluče na razvod, snažna osećanja tuge razočarenja, prelivaju se na decu. U ovim situacijama pod nabojem emocija, roditelji su skloni da uključe decu u proces rasprave i da dele previše detalja.</p>



<p>Manja deca nisu svesna značenja prevare, ali apsorbuju snažne emocije roditelja. Posebno bolno za dete je da gleda nekog ko mu je navažniji kako pati, i to od strane druge njemu najvažnije osobe na svetu. Deca se prirodno približe onom roditelju koji je povređen ne bi li ga zaštitili. Osim što roditelji preplavljeni ličnim emotivnim borbama ne mogu adekvatno da odgovore na sve dečije potrebe, posledice mogu biti i na stavove o partnerskim odnosima u odraslom dobu.&nbsp;</p>



<p>Ovo iskustvo utiče na poverenje i sigurnost u vezama u odraslom dobu. Nepoverenje može uticati i na odluku da ni sami ne budemo verni partnerima kao odrasli. Izbegavanje ulaska u partnerske odnose je zapravo način da se sačuvamo od potencijalnog bola. Za one koji se ipak odluče za vezu, strah od prevare može ih dovesti do potrebe za stalnom kontrolom partnera i neosnovanom ljubomorom.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak sa tradicionalnim vrednostima i rodnim ulogama</h3>



<p>Ukoliko prepoznaješ svoje roditelje u ovoj kategoriji velika je verovatnoća da sada imaš poteškoču u komunikaciji sa partnerom. Jasna podela uloga ne ostavlja puno prostora za dogovore. Tačno znamo od koga se šta očekuje. U ovakvim odnosima većina stvari se podrazumeva. Današnje vreme se veoma razlikuje od vremena u kome su naši roditelji, bake i deke, sklapali brakove. Ukoliko su vaši stavovi o braku puni podrazumevanja, nećete naići na dobre reakcije partnera. Moraćete da naučite da komunicirate o osećanjima, očekivanjima, da delite poslove i dogovarate planove.&nbsp;</p>



<p>Za one čije iskustvo tradicionalnog braka roditelja nije bilo prijatno, sada mogu biti osetljivi na bilo kakvu pomen podele uloga. Usled straha da se nađemo u istom takvom braku, možemo sabotirati partnerske odnose.</p>



<p></p>



<p>Naši roditelji su nas&nbsp; možda naučili kako veza i brak treba da izgledaju, ali mi ne moramo da ponavljamo njihove obrasce, naročito ako nisu bili zdravi. Kao odrasle osobe, imamo mogućnost da preispitamo naučeno, uzmemo ono što je dobro i ostavimo ono što nije. Ukoliko ne znate odakle da krenete na ovom putu izaska iz nasleđenih obrazaca, izaberite terapeuta na <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnesu</a> koji će postati vaš saputink.</p>


Porodica koja zajedno gleda slike. Deluje kao srećan brak roditelja

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza


<p>Evo ideje za date night! 🙂 </p>



<p>Pred vama se nalazi lista pitanja kojom ćete sigurno promeniti dinamiku vašeg razgovora. Otkrićete kako vas partner vidi, ali i upoznati ga bolje. Ovo je prilika da čujete stvari koje niste ni znali da možete da pitate.</p>



<p>Iskren razgovor o razmišljanjima, željama i uspomenama sa partnerom kreiraju intimnost koja je temelj čvrstog i zdravog odnosa.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Prvo da se zagrejemo!</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Koja je moja omiljena boja?</li>



<li>Gde sam rođen?</li>



<li>Koja hrana mi nikada ne bi dosadila?</li>



<li>Koji je moj omiljeni film?</li>



<li>Da li bi za vikend radije izašao/la ili ostala kući?</li>



<li>Koju pesmu pevušim kada sam srećan/na?</li>



<li>Šta sam u horoskopu?</li>



<li>Koju kozmetiku volim da koristim?</li>



<li>Kojim sportom sam se bavio/la u životu?</li>



<li>Da li sam nekada putovao/la sam/a?</li>



<li>U kom hobiju sam uživao/la, a više se njime ne bavim?</li>



<li>Koja destinacija je na mojoj listi želja?</li>



<li>Čiji koncert bih voleo/la da vidim?</li>



<li>Na kojoj strani kreveta više volim da spavam?</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">A sada da čujemo, kako te partner vidi.</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Kako neverbalno izražavam ljubav?</li>



<li>Da li imam neku čudnu naviku, i ako da, koju?</li>



<li>Povodom čega sam nesiguran/na?</li>



<li>Šta sam želeo/la da postanem kada sam bio dete?</li>



<li>Koja je moja omiljena aktivnost sa tobom?</li>



<li>Sa kime bih pričao/la ako bi mi se nešto loše dogodilo?</li>



<li>Koje tri stvari bih poneo/la na pusto ostrvo?</li>



<li>Sa kime sam najbliži/a u mojoj porodici?</li>



<li>Koliko prijatelja smatram svojim bliskim prijateljima?&nbsp;</li>



<li>Šta je moj najveći san?</li>



<li>Koji cilj želim da postignem ove godine?</li>



<li>Šta volim da radim kada sam pod stresom?</li>



<li>Koje sve nadimke sam imao/la tokom života?</li>



<li>Ako bi imao/la podkast, o čemu bi bio?</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">A možemo i zajedno da filozofiramo…</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Šta ti najviše nedostaje iz tvog detinjstva?</li>



<li>Šta duguješ sebi?</li>



<li>Zbog čega se kaješ u prošlosti?</li>



<li>Kada ne bi postojale nikakve prepreke čime bi voleo/la da se baviš?</li>



<li>Za šta si najviše zahvalan/na svojoj majci?</li>



<li>Šta ljudi pogrešno shvate u vezi tebe?</li>



<li>Šta nikada ne bi mogao/la da oprostiš prijatelju?</li>



<li>Koja javna ličnost je tvoj uzor?</li>



<li>O čemu bi razgovarao/la sa životinjama kada bi mogli da govore?</li>



<li>Šta je za tebe smisao života?</li>



<li>Šta je bila tvoja prva impresija o meni?</li>



<li>Šta bi uradio/la kada bi dobio 5 miliona evra?</li>



<li>Koja je najveća kriza koju si prebrodio/la u životu?</li>



<li>Da li bi rizikovao/la život za nešto?</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">Spremi se da dovedeš svoju vezu na viši nivo.</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Da imaš magićni štapić koju bi stvar promenio u našoj vezi?</li>



<li>Da li veruješ u ljubav na prvi pogled?</li>



<li>Šta čini da budeš ponosan/na na mene?</li>



<li>Šta je najbolji savet o vezi koji si ikada dobio/la?</li>



<li>Šta ti prija kada si uznemiren/na?</li>



<li>Ako bi izgubio/la pamćenje koja bi prva stvar bila koju bi mi rekao/la o nama?</li>



<li>Šta misliš, zbog čega sam se zaljubio/la u tebe?</li>



<li>Šta “živeti dobar život” znači za tebe?</li>



<li>Šta je tvoj najveći strah vezan za našu budućnost?</li>



<li>Osim laganja i varanja, šta još uništava vezu?</li>



<li>Kada bi imali još samo jedan dan zajedno, šta bi voleo/la da radimo?</li>



<li>Kada si se oećaš/la najviše voljeno od strane mene?</li>



<li>Šta bi voleo/la da te češće pitam?</li>



<li>Koju stvar bi voleo/la da bolje razumem o tebi?&nbsp;</li>
</ol>



<p>Odnos u kom smo slobodni o svemu iskreno da razgovaramo, poštujući svog partnera je cilj svake partnerske psihoterapije. Imati dobru vezu znači i graditi sebe kao dobrog partnera, a na tom putu te podržavaju <a href="https://app.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">terapeuti Selfnest-a</a>.</p>


Koliko dobro poznaješ svog partnera?


<p>Ljubomora je kompleksna emocija koja obuhvata osećanja od sumnje i besa do straha i poniženja. Pogađa ljude svih uzrasta, polova i seksualnih orijentacija, i obično se javlja kada osoba doživljava pretnju važnom odnosu od strane treće osobe. Ta pretnja može biti stvarna ili zamišljena.</p>



<p>Uverenje koje je široko rasprostranjeno a pri tome netačno, jeste da u zdravoj vezi nema ljubomore. Istina je da u zdravoj vezi nema patološke ljubomore, a koja je razlika između zdrave i patološke, pročitaj u ostatku teksta.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Zdrava ili patološka ljubomora?</h3>



<p>Ljubomora, u svojim različitim manifestacijama, postavlja pitanje o granicama između zdravog i patološkog. I samo osećanje ljubavi može biti patološko. Patološka ljubav, kao simbioza, izaziva dilemu o tome da li je ljubav usmerena prema osobi ili prema idealizovanoj predstavi ljubavi.<strong> Voleti predstavu o ljubavi, a ne osobu znači želeti da budemo voljeni dok ne prepoznajemo koje potrebe ima druga osoba. </strong>&nbsp;U svojoj okolini ove osobe ćete prepoznati kroz opsesivnu želju da budu u vezi, dok osoba sa kojom ulaze u vezu ostaje u drugom planu.</p>



<p>Kako jedna strana novčića ljubomore može predstavljati priliku za rast, druga strana može biti opasnost za nasilje u partnerskom odnosu. U vrtlogu snažnih emocija ove ljubomore možemo zameniti, stoga je važno napraviti razliku.&nbsp;</p>



<p><strong>Zdrava ljubomora</strong> je osećanje koje štiti partnerski odnos u trenucima kada postoji realna opasnost da neka treća osoba ili situacija ugrozi taj odnos. To je prirodna potreba da zaštitimo ono do čega nam je stalo. Ovo osećanje nije konstantno prisutno, već dolazi u trenucima pretnje po odnos. Kao i konflikti, ljubomora daje priliku za poboljšanje i prevazilaženje problema.&nbsp;</p>



<p>Dakle zdrava ljubomora je strah, a za povod ovog osećanja postoje realni znakovi da partner gaji veću naklonost ka drugoj osobi, zbog čega odnos može biti ugrožen.</p>



<p>U odnosima u kojima postoji zdrava ljubomora postoji i poverenje. Poverenje je vera, ali i sposobnost da živimo sa onim što nećemo znati. Naš partner postoji kao nezavisno biće od nas i za zdrav odnos svako od partnera ima svoj prostor koji zovemo privatnost.</p>



<p><strong>Patološka ljubomora</strong> označava intenzivnu i neosnovanu ljubomoru koja može biti izražena u obliku prekomernih sumnji, kontrole partnera ili agresivnih reakcija. Iako je osećanje bez realnih povoda, patnja koju osoba oseća je stvarna. Ova vrsta ljubomore ide dalje od zdravih granica, proizlazeći iz duboko ukorenjenih nesigurnosti, strahova i trauma iz prošlih veza ili nestabilne porodične podrške od detinjstva. Osoba koja pati od patološke ljubomore može doživeti veliki stres i teškoće u održavanju stabilnih međuljudskih odnosa, jer njihove reakcije nisu u skladu s realnim pretnjama ili situacijama.&nbsp;</p>



<p><strong>Kako patološka ljubomora izgleda u vezi:</strong></p>



<ul class="wp-block-list">
<li>Praćenje i proveravanje partnera: Patološka ljubomora se manifestuje kroz intenzivno praćenje partnera na društvenim mrežama, čitanjem poruka u telefonu ili čak praćenjem fizičkog kretanja.&nbsp;</li>



<li>Udaljavanje partnera od prijatelja: Početak može biti vezan za one koji bi mogli biti predmet prevare, ali vremenom se proširuje na sve prijatelje i porodicu. Ovo može izazvati izolaciju i narušavanje socijalnih veza. Osoba ne podnosi da partner pruža još nekom pažnju i da postoji neki deo života u koji nije uključen.</li>



<li>Tumačenje svakog ponašanja partnera: Patološki ljubomorni pojedinci često tumače svaki pogled, razgovor i osmeh partnera sa drugim osobama kao potencijalnu pretnju. Ovo dovodi do stalnog osećaja nesigurnosti i napetosti u vezi.&nbsp;</li>



<li>Obrazloženje ljubomore kao dokaza ljubavi: Osoba koja pati od patološke ljubomore može pokušati opravdati svoje ponašanje tvrdnjom da je to izraz velike ljubavi i privrženosti. Ovo može otežati partneru da izrazi svoje osećaje i shvati da se nalazi u nezdravom odnosu.</li>



<li>Krivljenje partnera: Osoba sklona patološkoj ljubomori krivi svog partnera za svoje ljubomorne ispade, pokušavajući ih uveriti da su odgovorni.&nbsp;</li>
</ul>



<h4 class="wp-block-heading">“On/ona nije ljubomoran, da li me uopšte voli?” ili “Ljubomoran/a sam zato što te volim”</h4>



<p>Ljubomora nije nikakav dokaz ljubavi. Predstavljati ljubomoru kao deo ljubavi vodi dubljoj manipulaciji druge osobe. Shvatajući pozadinu patološke ljubavi koja je ukorenjena u ličnoj nesigurnosti i iskrivljenoj slici privrženosti i ljubavi, lako dođemo do toga da i bez ljubavi možemo biti ljubomorni. Velika ljubav nije i velika ljubomora.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Ako smo verni da li to znači da nas drugi ne privlače?</h4>



<p>Svesnost, mehanizmi kontrole i sposobnost da cenimo prave vrednosti, ne dozvoljavaju nam da delamo i kada osetimo privlačnost ka drugoj osobi. I da, osetićemo je. Međutim trenutnu potrebu nećemo zadovoljiti zbog veze i ljubavi koju imamo. <strong>Ostati veran je stvar odluke.</strong> Čovek je biće koje ima sposobnost usmerenog ponašanja koje nije vođeno telesnim nagonima.</p>



<h4 class="wp-block-heading">“On/ona je jednostavno ljubomoran tip osobe”</h4>



<p>Biti ljubomoran tip osobe ukazuje na unutrašnje nesigurnosti. Ako je ovo iskustvo koje se iznova ponavlja, problem leži u osobi koja oseća ljubomoru, a ne u partneru. Osobe koje imaju strah od napuštanja će češće biti ljubomorne, ali će i težiti odnosima u kojima je i partner posesivan. Paradoksalno, to ne znači da i same neće prevariti. Naprotiv osobe sklone preljubama projektuju svoje ponašanje na partnera, očekujući da će se i partner ponašati na isti način.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Da li su zavist i ljubomora ista stvar?</h4>



<p>Ljubomora zahteva troje, dok je za zavist dovoljno dvoje. Ljubomora se javlja kada postoji strah od gubitka važne osobe, dok zavist proizlazi iz želje da se ima nešto što druga osoba ima. Kao što su materijalne vrednosti, status, izgled i slično. Oba osećanja nose sa sobom potencijalnu štetnost, a zluradost u zavisti dodatno komplikuje situaciju.</p>



<p>Zluradost je osećaj zadovoljstva prilikom nesreće ili neuspeha nekoga koga smatramo suparnikom ili kome zavidimo. Pri tome, i ovde moramo zadržati zdrave okvire. Takmičarski duh nije zavist, takmičarski duh je zdrava motivacija koja nas vodi ostvarivanju ciljeva.&nbsp;</p>



<p>Nije svaka kompetativnost negativna, već samo ona koja razjeda osobu. U tom slučaju osoba se neće razvijati. Zdrava kompeticija motiviše, zbog nje napredujemo. Nezdravo takmičenje tj. zavist ne motiviše i ne dozvoljava nam da napredujemo.</p>



<h4 class="wp-block-heading">Kako se &#8220;leči&#8221; ljubomora?</h4>



<p>U ljubomornoj vezi, kompas između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja lako se može izgubiti. Razgovor sa prijateljima ili porodicom može biti dobar podsetnik realnosti. Međutim patološka ljubomora zahteva posebnu pažnju, jer je čine nametnute misli zbog kojih pati i ljubomorna osoba i osoba ka kojoj je ljubomora usmerena. Ovakva ljubomora zahteva konkretnu <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">terapijsku</a> podršku. Ovaj proces uključuje rad na nesigurnostima, promeni negativnih uverenja i izgradnji poverenja u vezi.</p>


Par na slici koji je u svađi zbog ljubomore - Partnerski odnosi

Blog

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Poliamorija vs. monogamija: Iskrenost i poverenje iznad društvenih normi

Problemi sa potencijom: zašto uzrok često nije fizički, već psihološki

Kako online svet oblikuje partnerske i socijalne odnose?

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

Koliko dobro poznaješ svog partnera?

Šta je ljubomora i kako se leči?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“