Tržište rada na globalnom nivou trenutno je nepredvidljivo čak i za najprofitabilnije industrije. Društveno-političke krize širom sveta, dolazak na tržište <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">prve generacije</a> rođene u eri interneta i nepovratan upliv veštačke inteligencije (AI) u procese rada dubinski menjaju dinamiku poslovnih odnosa.



Trendovi se smenjuju brzinom Tik-Tok videa, a najnoviji je “osvetnička ostavka”.&nbsp;



Napuštanje radnog mesta na najnezgodniji mogući način sa ciljem da se poremeti poslovanje i namerno nanese šteta kompaniji, sve je češći izbor nezadovoljnih zaposlenih. Društveni analitičari i stručnjaci iz oblasti rada uvideli su da sve više ljudi u svetu daje iznenadne otkaze bez poštovanja otkaznog perioda i obzirnosti prema preostalim obavezama.



Ovu osvetničku pobunu predvodi generacija Z, emitujući svoje otkaze na društvenim mrežama, napuštajući smene ili projekte, svesni da će time dodatno otežati situaciju kompaniji.&nbsp;



Osvetnička ostavka je u ekspanziji, nakon što je veliki broj poslodavaca zahtevao da se zaposleni vrate u kancelarije, jer su, nakon godina hibridnog ili rada od kuće, osećali da su izgubili slobodu.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Koji su razlozi za osvetničke otkaze?</h3>



Ovakvo ponašanje ponekad je posledica <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja na poslu (burnout)</a> ili znak da je osoba već u potrazi za novim angažmanom. Pored standardnih faktora kao što su visina primanja i atmosfera na poslu, odnos menadžmenta prema zaposlenima, generacija Z vrednuje kao jedan od ključnih faktora za sprečavanje otkaza. Jedan od glavnih izvora nezadovoljstva menadžmentom koji prijavljuju zaposleni je nedostatak feedback-a, podrške i pohvala, koji bi činili da se osećaju motivisano i cenjeno.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkaz i još tiše otpuštanje&nbsp;</h3>



Na Balkanu, odavno znana izreka “ne mogu malo da me plate koliko malo mogu da radim” dominira svetskim tržištem još od vremena korone. Trend poznat kao tihi otkaz (eng. quiet quitting) podrazumeva bavljenje samo neohodnim radnim zadacima bez entuzijazma i preuzimanja dodatnih odgovornosti, bez razmišljanja o svrsi i interesima tima.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="184" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg" alt="" class="wp-image-533" style="width:626px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-300x54.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-768x138.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1536x276.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-2048x369.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<ul class="wp-block-list">
<li>15% zaposlenih potpuno je neaktivno na radnom mestu</li>



<li>62% se oseća veoma diskonektovano od radnih obaveza</li>



<li>23% tvrdi da je aktivno tokom radnog vremena</li>
</ul>



Slična je situacija i u komšiluku &#8211; u Hrvatskoj se trećina zaposlenih izjasnila da je pasivna na poslu, da ne učestvuje u osmišljavanju novih ideja i uopšte ne razmišlja o poboljšanju radnih procesa, dok svaki peti odbija čak brainstorming i grupne sastanke. Više od polovine ispitanih reklo je da nema inicijativu i čeka da im se zadaci delegiraju. Kao glavne razloge za ovakva ponašanja navode da im nije stalo do posla pa radne zadatke odrađuju bez emocija.&nbsp;



Podatak koji je iznenadio istraživače je da je više od polovine zaposlenih reklo da njihovi nadređeni nisu primetili promene u njihovom odnosu prema poslu, a tek 7% da im je menadžment stavio do znanja da primećuje šta se dešava.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="277" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png" alt="" class="wp-image-534" style="width:616px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-768x208.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1536x415.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-2048x553.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Istraživanja pokazuju i da su menadžeri skloniji burnout-u, pa je pitanje da li zaista ne primećuju ili vas tiho otpuštaju (eng. quiet firing). Ne uvek svesno, mnogi menadžeri “tiho otpuštaju” tako što ne cene njihov trud, zanemaruju zaposlene, njihov razvoj i napredak, dok vremenom sami ne napuste kompaniju.&nbsp;



Kada zaposleni nema direkciju nad radnim prioritetima i dugoročne biznis i karijerne planove, nije motivisan i ne oseća povezanost sa projektom. Ne samo da je ovakvo vođstvo loše za pojedinca i odnose u kolektivu, ono nije produktivno za kompaniju.



<h3 class="wp-block-heading">Kako tihi otkazi utiču na kolektiv?</h3>



Moglo bi se zaključiti da većina radne snage pati od prezentizma &#8211; pojavljivanja na radnom mestu bez aktivnog doprinosa poslu. Ipak, opasniji oblik “nemešanja u svoj posao” je tzv. rezentizam &#8211; prezir prema poslu koji može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.&nbsp;



Zaposleni najčešće praktikuju ovakva ponašanja, jer nisu u mogućnosti da pronađu novi posao ili su zastrašeni vestima o otpuštanjima, dok menadžerima uglavnom nedostaje organizacionih i veština komunikacije da se sa ovakvim problemima efikasno suoče.



Tihi otkaz, kao i otpuštanje, naizgled su odluka pojedinca, ali efekti ovakvog ponašanja u poslovnoj sferi, nepovoljno utiču na sve zaposlene, podrivaju njihovu motivaciju i produktivnost, narušavaju međuljudske odnose i uspeh.



Kada zaposleni više nisu posvećeni zajedničkim ciljevima, teže im je da sarađuju i međusobno se podržavaju, što sprečava kvalitetno donošenje odluka i rešavanje problema, a često dovodi i do lošeg upravljanja emocijama, te povećanih konflikata unutar i među timovima. Sve to stvara osećaj nepoverenja i razočarenja u kolektivu, kao i podrivanja organizacije, jer minira osećaj pripadnosti i zajedničke svrhe, koji su ključni za uspeh kompanije.



Smanjeni angažman „tiho odustalih“, neminovno prebacuje teret na one koji osećaju odgovornost za radne zadatke ili organizaciju, što dovodi do pojačanog stresa, izgaranja i osećaja ogorčenosti prema kolegama koje “zabušavaju”, pa je često neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">psihološka podrška</a>.&nbsp;



Osim lošeg utiska i gubitka posla, ovakvi otkazi ne donose ništa osim nekome možda malo lične satisfakcije. Pre nego što nastavite da ne radite dok radite, ili date otkaz iz osvete, setite se da će budući regruteri verovatno pozvati vašeg bivšeg poslodavca.&nbsp;



Ne gradite karijeru na emocijama, savetuju psihoterapeuti. Pre nego iznenada napustite posao, ili mobing-ujete kolege, razmislite o stvarnim uzrocima svog nezadovoljstva, kako impulsivnim i toksičnim ponašanjima ne biste ugrozili dalju karijeru ili mentalno zdravlje. Razmotrite načine da unapredite odnose u svom timu uz pomoć <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">Selfnest benefita za kompanije</a>.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkazi u prijateljstvu i ljubavi&nbsp;</h3>



Kao i mnogi društveni fenomeni, tihi otkaz prelio se iz poslovne u privatnu sferu naših života &#8211; prijateljske i partnerske odnose. Za razliku od iznenadnog nestajanja (eng. ghosting), toksičan trend tihog &#8220;otkazivanja&#8221; bliskih ljudi, podrazumeva postepeno isključivanje osobe iz ličnog života ili šireg kruga prijatelja.



Umesto otvorenog razgovara o izvorima frustracije i razlozima udaljavanja, neki ljudi biraju da se od prijatelja ili partnera distanciraju postepeno, što je bolno za sve uključene. Kada se partner/ka emotivno povuče ali ne raskida vezu, vreme je za evaluaciju odnosa. Ako ste u svojim odnosima primetili neke od simptoma, preporučljivo je da <a href="https://app.selfnest.com/register">porazgovarate sa psihoterapeutom</a>, kako biste što zdravije rešili probleme narušenog odnosa.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="708" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png" alt="" class="wp-image-535" style="width:405px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-300x207.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-768x531.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1536x1062.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2.png 1562w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Biti “zaglavljen/a” na poslu ili u vezi toksično je po mentalno zdravlje, jer stvara osećaj nesigurnosti, usamljenosti, zamora, ogorčenosti i dovodi do pada samopouzdanja.&nbsp;



Ne zaboravite, svi zaslužujemo odnose u kojima se osećamo vrednovano bilo da smo u ulozi zaposlenog, poslodavca, prijatelja ili partnera.

Osvetnički i tihi otkaz: Posledica bunta ili nezadovoljstva?

Postoji jedna tiha rečenica koju ljudi znaju da nose sa sobom godinama, a retko je izgovore naglas &#8211; Ne mogu sebi da oprostim. I to ne zvuči dramatično. Zvuči kao nešto što se podrazumeva. Kao nešto što “mora da boli”. To (o)praštanje sebi jeste povezano sa vrlo jakom emocijom &#8211; krivicom. Često se ne pojavljuje samo zbog onoga što smo uradili, već i zbog onoga što nismo umeli.



<h3 class="wp-block-heading">Dva lica krivice</h3>



Sećam se tog predavanja dok sam bila na edukaciji za <a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">geštalt terapeuta</a>, kada je moja draga prof. Lidija Pecotić govorila o krivici i stidu. Ona je to vrlo slikovito objasnila, crtajući krug, sa idejom o tome kako da prepoznamo kada je krivica normalna kao osećanje, a kada je neurotična. 



<h4 class="wp-block-heading">Krivica kao korektivno iskustvo</h4>



Sa prvog nivoa, krivica kao normalno osećanje je signal koji može da nas upozori da smo nekad prešli granicu, ili povredili nekoga, uradili nešto pogrešno prema sebi ili drugome &#8211; krivica koja se u ovim slučajevima javlja ima korektivno iskustvo. Tu je da nam pomogne da osvestimo naše ponašanje, prepoznamo slične situacije, i pozove na promenu ili drugačiji izbor. Ta krivica je dobra, da tako kažem.



<h4 class="wp-block-heading">Transgeneracijska krivica</h4>



Drugi nivo krivice, o kojem je prof. Lidija govorila, a meni jako značajan, je transgeneracijska krivica. Šta to zapravo znači? 



Osećaj krivice kod &#8220;dobrih ljudi&#8221; često je način da ostanu odani (lojalni sistemu, najčešće porodici). Ono što je prisutno na nesvesnom nivou je misao &#8211; Ne sme mi biti bolje nego što je bilo mojima. Kao da je mir sebičnost. Kao da se osoba odvaja od porodice čim &#8220;joj krene&#8221;. To je lojalnost koja boli i nesvesni pokušaj da se ostane deo sistema, čak i kad povređuje. 



Logično je, jer jedna od osnovnih ljudski potreba je potreba da pripadamo. Makar i lošem, ali, pripadamo. Odrastanje uz priče o tome koliko je život težak, ili ako je mnogim generacijima unazad bilo loše, kako sada ti imaš pravo na bolji život? I to je mesto gde krivica počinje da se budi. Postaje neurotična. Ponavlja se iznova i iznova. Porodične konstelacije su jako dobra metoda za oslobađanje od ovog tipa krivice. 



Istina koju treba razumeti i prihvatiti je ta, da nikoga ne izdajemo time što nam je dobro. Ne prekidamo pripadanje time što rastemo. Naprotiv, prekidamo transgeneracijski lanac u kojem je nesreća bila norma(lna). Zapravo, to što je nekome sada bolje i mogućnost da možeš bolje od svojih predaka, govori da je njihov težak život imao smisla, i da se baš kroz njega pravi drugačiji život. Bolji. (Menja se šablon.)



<h3 class="wp-block-heading">Zašto je toliko teško oprostiti sebi?</h3>



Zato što oproštaj sebi nije samo odluka. Oprostiti sebi znači prestati sa samokažnjavanjem, dokazivanjem svoje vrednosti, vraćanjem u prošlost kako bismo kinjili sebe što nismo uradili ovo ili ono. Oprostiti sebi znači reći: “Bilo je strašno. Ja i dalje zaslužujem da živim.” Oprostiti sebi znači preuzeti odgovornost.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="351" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png" alt="" class="wp-image-1141" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-300x103.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-768x263.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1536x526.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Sva ova priznanja vode ka potvrdi jedne osnovne istine na koju često zaboravimo, a to je &#8211; I ja sam čovek.



<h3 class="wp-block-heading">Kako raspetljati kljupko krivice?</h3>



<h4 class="wp-block-heading">1. Prvo i osnovno &#8211; prestanite da se branite</h4>



Mnogi ljudi se brane od osećaja krivice tako što je potiskuju. Ali ona se vrati kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li>napetost</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">nesanicu</a></li>



<li>stalno analiziranje</li>



<li>uverenje “nisam dobar”</li>



<li>preterano davanje drugima</li>
</ul>



Kada se pojavi krivica, prvi korak nije da je “ukineš”, već da je čuješ.



<h4 class="wp-block-heading has-text-align-left">2. Razdvojite krivicu od stida</h4>



Krivica kaže: “Uradio sam nešto loše.” Sram kaže: “Ja sam loš.” 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png" alt="" class="wp-image-1140" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-300x67.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-768x172.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1536x344.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Mnogi od nas su tokom detinjstva, kada urade nešto što je bilo neprihvatljivo, imali priliku da čuju “Jao, što si nevaljao, bezobrazan si, stidi se, nisi dobar”. To se neretko preslikava i na odraslo doba u kojem svest o lošem ponašanju lako postaje uverenje &#8211; Ja sam loš.



<h4 class="wp-block-heading">3. Obratite pažnju na kontekst</h4>



Zapitajte se:



<ul class="wp-block-list">
<li>Gde se to desilo?</li>



<li>Šta je tada bilo moguće?</li>



<li>Ko sam tada bio?</li>



<li>Koliko sam imao snage?</li>



<li>Da li sam bio sam?</li>
</ul>



Kada čovek vidi kontekst, srce omekša. Objektivnije pristupamo uzroku osećaja krivice.



<h4 class="wp-block-heading">4. Dopustite sebi da budete tužni</h4>



Ovo je jako važno, jer tuga je često znak da je oproštaj blizu. Tuga znači da prestajemo sa kažnjavanjem i da počinjemo da osećamo.



<h4 class="wp-block-heading">5. Budite nežni prema sebi</h4>



Na kraju, dolazi nežnost, ali ne kao fraza, nego kao stvarni unutrašnji osećaj. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="276" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png" alt="" class="wp-image-1139" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-768x207.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1536x413.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



U ovoj fazi, čovek ponekad prvi put u životu uči:



<ul class="wp-block-list">
<li>da ne mora da bude savršen</li>



<li>da ne mora stalno da se iskupljuje</li>



<li>da ne mora da zaslužuje mir, ljubav</li>



<li>da ne mora da bude “dobar” da bi bio vredan</li>
</ul>



Ako u sebi nosite rečenicu: “Da sam drugačiji, sve bi bilo bolje.” Možda je vreme da je prevedeteu nešto istinitije: “Radio sam najbolje što sam mogao, sa onim što sam tada imao.” 



I ne, to ne briše posledice. Ali briše potrebu da sebe zauvek držite u kazni. Poziva na ODGOVORNOST i podseća da sada možete da BIRATE drugačije, jer koji je smisao ponavljati stalno isto, ako znamo da to nije dobro za nas?



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-1148" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta znači oprostiti sebi?</h3>



Problem nije u greškama koje pravimo, nego zarobljenost u unutrašnjem kažnjavanju i rečenicama poput: trebalo je da znam bolje, ja sam kriv, ja to ne zaslužujem.



Ono što danas iz osećaja krivice zovemo greškom, nekada je bilo jedino rešenje koje smo imali. Neko je ostao u lošem odnosu, jer se plašio samoće. Neko je pobegao, jer nije znao kako da ostane. Oprostiti sebi znači videti to. Ne kao izgovor. Nego kao istinu.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="191" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png" alt="" class="wp-image-1142" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-300x56.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-768x143.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1536x287.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-2048x382.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Ne opraštate sebi zato što ste savršeni, nego zato što ste živi. Zato što ste ljudska bića. Zato što ste ponekad slabi, niste znali ili imali podršku. Zato što ste preživeli i više vam ne treba kazna. Treba vam kontakt. Treba vam nežnost. Treba vam istina. 



“Opraštam sebi” nije rečenica koju izgovoriš i očekuješ da ti se srce odmah smiri. Oprostiti sebi je proces. 



Ako vam je teško da to uradite sami, to ne znači da sa vama nešto nije u redu. To znači da vam je možda potreban<a href="https://www.selfnest.com/"> neko ko će biti tu</a> dok se ne budete ponovo osećali bezbedno. Ja sam kroz ovaj put oproštaja prolazila mnogo, ali zaista mnogo puta, sa svojom <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeutkinjom</a>, i ovo je možda fino mesto da joj zahvalim na tome.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-default"/>



Tekst napisala&nbsp;Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na&nbsp;<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Osvetnički i tihi otkaz: Posledica bunta ili nezadovoljstva?

Povezani postovi

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“