Postoji jedna tiha rečenica koju ljudi znaju da nose sa sobom godinama, a retko je izgovore naglas &#8211; Ne mogu sebi da oprostim. I to ne zvuči dramatično. Zvuči kao nešto što se podrazumeva. Kao nešto što “mora da boli”. To (o)praštanje sebi jeste povezano sa vrlo jakom emocijom &#8211; krivicom. Često se ne pojavljuje samo zbog onoga što smo uradili, već i zbog onoga što nismo umeli.



<h3 class="wp-block-heading">Dva lica krivice</h3>



Sećam se tog predavanja dok sam bila na edukaciji za <a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">geštalt terapeuta</a>, kada je moja draga prof. Lidija Pecotić govorila o krivici i stidu. Ona je to vrlo slikovito objasnila, crtajući krug, sa idejom o tome kako da prepoznamo kada je krivica normalna kao osećanje, a kada je neurotična. 



<h4 class="wp-block-heading">Krivica kao korektivno iskustvo</h4>



Sa prvog nivoa, krivica kao normalno osećanje je signal koji može da nas upozori da smo nekad prešli granicu, ili povredili nekoga, uradili nešto pogrešno prema sebi ili drugome &#8211; krivica koja se u ovim slučajevima javlja ima korektivno iskustvo. Tu je da nam pomogne da osvestimo naše ponašanje, prepoznamo slične situacije, i pozove na promenu ili drugačiji izbor. Ta krivica je dobra, da tako kažem.



<h4 class="wp-block-heading">Transgeneracijska krivica</h4>



Drugi nivo krivice, o kojem je prof. Lidija govorila, a meni jako značajan, je transgeneracijska krivica. Šta to zapravo znači? 



Osećaj krivice kod &#8220;dobrih ljudi&#8221; često je način da ostanu odani (lojalni sistemu, najčešće porodici). Ono što je prisutno na nesvesnom nivou je misao &#8211; Ne sme mi biti bolje nego što je bilo mojima. Kao da je mir sebičnost. Kao da se osoba odvaja od porodice čim &#8220;joj krene&#8221;. To je lojalnost koja boli i nesvesni pokušaj da se ostane deo sistema, čak i kad povređuje. 



Logično je, jer jedna od osnovnih ljudski potreba je potreba da pripadamo. Makar i lošem, ali, pripadamo. Odrastanje uz priče o tome koliko je život težak, ili ako je mnogim generacijima unazad bilo loše, kako sada ti imaš pravo na bolji život? I to je mesto gde krivica počinje da se budi. Postaje neurotična. Ponavlja se iznova i iznova. Porodične konstelacije su jako dobra metoda za oslobađanje od ovog tipa krivice. 



Istina koju treba razumeti i prihvatiti je ta, da nikoga ne izdajemo time što nam je dobro. Ne prekidamo pripadanje time što rastemo. Naprotiv, prekidamo transgeneracijski lanac u kojem je nesreća bila norma(lna). Zapravo, to što je nekome sada bolje i mogućnost da možeš bolje od svojih predaka, govori da je njihov težak život imao smisla, i da se baš kroz njega pravi drugačiji život. Bolji. (Menja se šablon.)



<h3 class="wp-block-heading">Zašto je toliko teško oprostiti sebi?</h3>



Zato što oproštaj sebi nije samo odluka. Oprostiti sebi znači prestati sa samokažnjavanjem, dokazivanjem svoje vrednosti, vraćanjem u prošlost kako bismo kinjili sebe što nismo uradili ovo ili ono. Oprostiti sebi znači reći: “Bilo je strašno. Ja i dalje zaslužujem da živim.” Oprostiti sebi znači preuzeti odgovornost.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="351" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png" alt="" class="wp-image-1141" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-300x103.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-768x263.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1536x526.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Sva ova priznanja vode ka potvrdi jedne osnovne istine na koju često zaboravimo, a to je &#8211; I ja sam čovek.



<h3 class="wp-block-heading">Kako raspetljati kljupko krivice?</h3>



<h4 class="wp-block-heading">1. Prvo i osnovno &#8211; prestanite da se branite</h4>



Mnogi ljudi se brane od osećaja krivice tako što je potiskuju. Ali ona se vrati kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li>napetost</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">nesanicu</a></li>



<li>stalno analiziranje</li>



<li>uverenje “nisam dobar”</li>



<li>preterano davanje drugima</li>
</ul>



Kada se pojavi krivica, prvi korak nije da je “ukineš”, već da je čuješ.



<h4 class="wp-block-heading has-text-align-left">2. Razdvojite krivicu od stida</h4>



Krivica kaže: “Uradio sam nešto loše.” Sram kaže: “Ja sam loš.” 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png" alt="" class="wp-image-1140" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-300x67.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-768x172.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1536x344.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Mnogi od nas su tokom detinjstva, kada urade nešto što je bilo neprihvatljivo, imali priliku da čuju “Jao, što si nevaljao, bezobrazan si, stidi se, nisi dobar”. To se neretko preslikava i na odraslo doba u kojem svest o lošem ponašanju lako postaje uverenje &#8211; Ja sam loš.



<h4 class="wp-block-heading">3. Obratite pažnju na kontekst</h4>



Zapitajte se:



<ul class="wp-block-list">
<li>Gde se to desilo?</li>



<li>Šta je tada bilo moguće?</li>



<li>Ko sam tada bio?</li>



<li>Koliko sam imao snage?</li>



<li>Da li sam bio sam?</li>
</ul>



Kada čovek vidi kontekst, srce omekša. Objektivnije pristupamo uzroku osećaja krivice.



<h4 class="wp-block-heading">4. Dopustite sebi da budete tužni</h4>



Ovo je jako važno, jer tuga je često znak da je oproštaj blizu. Tuga znači da prestajemo sa kažnjavanjem i da počinjemo da osećamo.



<h4 class="wp-block-heading">5. Budite nežni prema sebi</h4>



Na kraju, dolazi nežnost, ali ne kao fraza, nego kao stvarni unutrašnji osećaj. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="276" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png" alt="" class="wp-image-1139" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-768x207.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1536x413.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



U ovoj fazi, čovek ponekad prvi put u životu uči:



<ul class="wp-block-list">
<li>da ne mora da bude savršen</li>



<li>da ne mora stalno da se iskupljuje</li>



<li>da ne mora da zaslužuje mir, ljubav</li>



<li>da ne mora da bude “dobar” da bi bio vredan</li>
</ul>



Ako u sebi nosite rečenicu: “Da sam drugačiji, sve bi bilo bolje.” Možda je vreme da je prevedeteu nešto istinitije: “Radio sam najbolje što sam mogao, sa onim što sam tada imao.” 



I ne, to ne briše posledice. Ali briše potrebu da sebe zauvek držite u kazni. Poziva na ODGOVORNOST i podseća da sada možete da BIRATE drugačije, jer koji je smisao ponavljati stalno isto, ako znamo da to nije dobro za nas?



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-1148" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta znači oprostiti sebi?</h3>



Problem nije u greškama koje pravimo, nego zarobljenost u unutrašnjem kažnjavanju i rečenicama poput: trebalo je da znam bolje, ja sam kriv, ja to ne zaslužujem.



Ono što danas iz osećaja krivice zovemo greškom, nekada je bilo jedino rešenje koje smo imali. Neko je ostao u lošem odnosu, jer se plašio samoće. Neko je pobegao, jer nije znao kako da ostane. Oprostiti sebi znači videti to. Ne kao izgovor. Nego kao istinu.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="191" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png" alt="" class="wp-image-1142" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-300x56.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-768x143.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1536x287.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-2048x382.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Ne opraštate sebi zato što ste savršeni, nego zato što ste živi. Zato što ste ljudska bića. Zato što ste ponekad slabi, niste znali ili imali podršku. Zato što ste preživeli i više vam ne treba kazna. Treba vam kontakt. Treba vam nežnost. Treba vam istina. 



“Opraštam sebi” nije rečenica koju izgovoriš i očekuješ da ti se srce odmah smiri. Oprostiti sebi je proces. 



Ako vam je teško da to uradite sami, to ne znači da sa vama nešto nije u redu. To znači da vam je možda potreban<a href="https://www.selfnest.com/"> neko ko će biti tu</a> dok se ne budete ponovo osećali bezbedno. Ja sam kroz ovaj put oproštaja prolazila mnogo, ali zaista mnogo puta, sa svojom <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeutkinjom</a>, i ovo je možda fino mesto da joj zahvalim na tome.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-default"/>



Tekst napisala&nbsp;Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na&nbsp;<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Statistika koja govori o stanju mentalnog zdravlja mušakaraca više je nego zabrinjavajuća:



<ul class="wp-block-list">
<li>Muškarci su dvostruko skloniji zavisnostima (od alkohola i droga) nego žene, a tek oko 30% povremeno se obrati terapeutu</li>



<li>Depresija i anksioznost kod muškaraca češće se ispoljavaju kao umor, iritabilnost, gubitak interesa ili povećano rizrično ponašanje (a ne kao „ekstremno tužno raspoloženje“)</li>
</ul>



Samo u Srbiji tokom 2024. godine 535 muškaraca izvršilo je samoubistvo, dok je 168 žena diglo ruku na sebe.



Između posla i porodice, umora i očekivanja, u kolonama na auto-putu i tihim minutima pre nego što uđe u stan, muškarac oseća da sve mora da drži pod kontrolom. 



Ovaj tekst nije napisan da bi rešio probleme. Napisan je da objasni odakle dolaze. I da bi muškarac, makar u jednoj rečenici, prepoznao sebe i rekao: „Aha. Nisam jedini.“







<h3 class="wp-block-heading">Glava kuće &#8211; uloga koja je data, ne odabrana</h3>



Većina muškaraca nikada nije sela da razmisli da li uopšte želi da bude „glava kuće“. Ta uloga se ne bira, ona se podrazumeva. Dobije se u paketu sa Y hromozomom:



„Moraš. Ko će?“ „Budi muško.“ „Moraš biti jak.“



Nekad je dovoljno samo nekoliko ovakvih rečenica u detinjstvu da se stvori unutrašnja slika muškarca koji ne sme da popusti. U odraslom životu to postaje automatizam: radiš i kad si iscrpljen, rešavaš i kad ne znaš kako, preuzimaš i ono što niko nije tražio.



Ako osetiš da ti je teško, to rešavaš sam — u sebi. „Smiriće se. Proći će. Samo da ovo završim.“



Vremenom, ta tišina prerasta u stanje koje niko ne primećuje. Muškarci umeju da nose i ono što ih razdire. Dok dođu do tačke priznanja da im je teško, često su već duboko izvan granica sopstvene izdržljivosti.



Iza svega stoji jedna misao: „Ako ja popustim, sve će se raspasti.“



To nije snaga. To je <a href="https://www.selfnest.com/blog/usamljenost">usamljenost</a>. A usamljenost je emocija koju muškarci retko umeju da imenuju.







<h3 class="wp-block-heading">“Dečaci ne plaču” i druge emocionalne zabrane</h3>



Ako postoji rečenica koja je obeležila odrastanje muškaraca na Balkanu, to je: „Dečaci ne plaču.“



Uz nju ide čitav repertoar zabrana: „Nemoj da si kao devojčica.“ „Stisni zube.“ „Ne prenemaži se.“



Ove poruke su kratke, ali dovoljno moćne da dečaku pošalju poruku: tuga je slabost, a slabost je nešto čega treba da se stidiš.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1024x384.png" alt="" class="wp-image-915" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Možda deluje kao da su ove rečenice stvar prošlosti, ali dovoljno je otići do prvog igrališta i poslušati razgovore odraslih sa decom. One su i dalje tu — gotovo nepromenjene.



U odraslom dobu, ova zabrana se pretvara u dobro poznato: „Ma nije mi ništa.“



Ali poricanje nije snaga. To je naučeni mehanizam preživljavanja. Drži čoveka u pokretu, ali ga udaljava od sebe.



Zato je britanski MMA borac Paddy Pimblett dirnuo mnoge kada je rekao: „Radije bih da moj prijatelj plače na mom ramenu, nego da idem na njegovu sahranu sledeće nedelje.“



Kada muškarac kaže „<a href="https://www.selfnest.com/blog/problemi-sa-potencijom">nije mi ništa</a>“, to ne znači da ne oseća. To znači da je kao dete naučio da emocije nisu bezbedno mesto.







<h3 class="wp-block-heading">Depresija kod muškaraca &#8211; tiha i maskirana besom</h3>







Kada se kaže <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresija</a>, većina ljudi zamisli sliku koja ne odgovara muškoj realnosti: ležanje u krevetu, suze, potpuna nemoć.



Kod muškaraca je depresija tiša i tvrdoglavo prikrivena. Izgleda kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">rad do kasno</a>, kao šala koja se koristi da se izbegne ozbiljan razgovor, kao povlačenje iz društva, kao umor koji ne prolazi ni posle odmora, kao &#8220;ma ne da mi se“, kao večernje zurenje u telefon bez ikakvog cilja.



<a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">Depresija</a> kod muškaraca izgleda drugačije. Tiša je, često maskirana u <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">stres</a>i može da zgleda kao:



<ul class="wp-block-list">
<li>rad do kasno</li>



<li>šala kojom se izbegava ozbiljan razgovor</li>



<li>povlačenje iz društva</li>



<li>umor koji ne prolazi</li>



<li>večernje zurenje u telefon bez cilja </li>
</ul>



Stres zvuči bezbedno. Skoro kao pohvala: „Mnogo radi, zato je umoran.“ Ali depresija kod muškaraca najčešće se tako i reflektuje: na disciplinu, funkcionalnost i tišinu.



Kada muškarac prestane da se javlja, izgubi interesovanja, zatvori se i povuče, to nije faza. To je poziv u pomoć — samo što ga on neće tako nazvati.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="324" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1024x324.png" alt="" class="wp-image-916" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1024x324.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-300x95.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-768x243.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1536x486.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-2048x648.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Bes kao jedina dozvoljena emocija</h3>



Ako postoji emocija koju su muškarci smeli da pokažu bez osude, to je bes.



Tuga je „previše“. Strah je „slabost“. Ranjivost je „neprimerena“.



Zato mnogi muškarci postaju emocionalno jednosmerni. Kada ih nešto povredi — ćute. Kada su uplašeni — povuku se. Kada su tužni — zatrpaju se obavezama. Ali kada neko preseče red u saobraćaju — eksplodiraju.



To nema veze sa temperamentom. To je posledica činjenice da je <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">bes</a>, kulturološki prihvatljivija emocija za muškarce.



Ispod besa se često kriju tuga, strah, stid i duboka <a href="https://www.selfnest.com/blog/usamljenost">usamljenost</a>. Bes se ponekad zamenjuje za snagu, iako je najčeće znak da čovek ne ume da procesuira ono što oseća.



To nema veze sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">temperamentom</a> niti sa slabim živcima. To je posledica toga što je bes jedina emocija koju društvo ne kažnjava. Sve ostalo se potiskuje, a potisnute emocije se uvek pojave, samo ne u svom prvobitnom obliku. Najčešće na mestima koja nemaju veze sa pravim izvorom napetosti.



Ovaj obrazac ne utiče samo na to kako muškarci podnose bol, već i na to <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">kako pokazuju bliskost</a>. Mnogi ne znaju kako da izraze sreću ili ljubav, osim kroz humor, praktične gestove ili tiho prisustvo.



<h3 class="wp-block-heading">Alkohol, kladionice i pornografija kao emocionalni ventili </h3>



Alkohol, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=OnxFp3gIrsk&amp;t=1096s">kladionice</a> i pornografija su navike koje su kod muškaraca društveno normalizovane. Zato se često ni ne doživljavaju kao problem, čak i kada postanu svakodnevni način regulacije unutrašnje napetosti. Ono što ih zapravo povezuje nije sama navika, već funkcija koju imaju:



<ul class="wp-block-list">
<li>Alkohol kratkotrajno spušta napetost i utišava emocije.</li>



<li>Kladionica daje osećaj kontrole i trenutni nalet adrenalina.</li>



<li>Pornografija pruža brzo telesno rasterećenje i odvlači pažnju. </li>
</ul>



Teretana je drugačiji primer, ali neretko ima istu funkciju. Za mnoge muškarce ona je <a href="https://www.selfnest.com/blog/heltizam-i-ortoreksija-opsednutost-zdravim-zivotom-i-kako-psihoterapija-pomaze">zdrava rutina</a> koja donosi strukturu i osećaj stabilnosti. Međutim, može postati i ventil: što je teže emocionalno stanje, raste intenzitet treninga. Pitanje je da li telo jačamo da bismo se osećali bolje ili treniramo da bismo pobegli od sebe?



Kada muškarac nema emocionalne veštine da prepozna i obradi ono što oseća, ovi ventili postaju zamena za razgovor, odmor ili bliskost.



To nisu „muške mane“. To su naučeni načini preživljavanja, koje bi trebalo da promenimo.







<h3 class="wp-block-heading">Mentalno zdravlje muškaraca i psihoterapija</h3>



Ovaj tekst nije protiv tebe. Ovaj tekst je za tebe.



Ako si se u nečemu prepoznao, to ne znači da ti fali snage. To znači da ti fali dozvola da budeš čovek. Nije tu da te okrivi. Nije tu da te optuži. Namenjen je da ti da prostora da razumeš odakle napetost možda dolazi.



Ako želiš da se rasteretiš i napraviš promenu uz stručnu podršku, psihoterapiju možeš započeti diskretno i online na <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*17ec7r9*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NjcwMDMyNTUkbzI1OCRnMSR0MTc2NzAwODg4MSRqNjAkbDAkaDA.">selfnest.com</a>.

Mentalno zdravlje muškaraca: Rečenice kojima smo slomili generacije

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Kome pomaže REBT terapija?</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

U toku jednog dana čovek se probudi, radi, jede, izlazi, obavlja kupovinu, provodi određeno vreme sa decom, u društvu porodice, partnera i prijatelja, možda posećuje kulturne manifestacije, čita, trenira, odlazi u šetnje, provodi vreme sa ljubimcem, a potom dan završava malim ritualima i priprema se za san. Sve to, prolazeći kroz različita emocionalna stanja i iskustva.



Način, kvalitet, odnos i dubina posvećenosti ovakvim i sličnim aktivnostima razlikuje se od osobe do osobe. Kod osoba sa depresivnim raspoloženjem dominiraće tuga i generalno odsustvo interesovanja i zadovoljstva. Ukoliko se ne potraži adekvatna pomoć na vreme, može doći do <a href="https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/depression/symptoms-causes/syc-20356007">ozbiljnijih i dugoročnijih poteškoća</a> po mentalno i fizičko zdravlje.



<a href="https://ups-spa.org/">Udruženje psihijatara Srbije</a> je povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja ove godine, podsetilo da u Srbiji oko 250.000 ljudi živi sa simptomima depresije. Na <a href="https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression">globalnom nivou</a>, ona pogađa više od 4% svetske populacije, što je oko 332 miliona ljudi. Češće se beleži kod žena nego kod muškaraca, a posebno kod onih koje prolaze kroz trudnoću ili su nedavno postale majke (postporođajna depresija). Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije dodaje da svake godine više od 720.000 ljudi u svetu izgubi život usled suicida, pri čemu su depresija i drugi poremećaji raspoloženja među najčešćim uzrocima.



<h3 class="wp-block-heading">Šta je depresija i koji su simptomi?</h3>



Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše upornim osećanjem tuge, gubitkom interesovanja za stvari i aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo, razočaranjem, osećajem praznine i često, osećajem krivice i <a href="https://www.selfnest.com/blog/kompleksi-nize-i-vise-vrednosti-simptomi-uzroci-i-kako-ih-prevazici">niže vrednosti</a>. Takođe, može dovesti do poteškoća sa razmišljanjem, pamćenjem, ishranom i <a href="https://www.selfnest.com/blog/meditacija-za-kvalitetniji-san-benefiti-i-vezbe-koje-pomazu">spavanjem</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="271" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-1-1024x271.png" alt="" class="wp-image-880" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-1-1024x271.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-1-300x79.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-1-768x203.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-1-1536x406.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-1.png 1562w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Danas sve češće možemo čuti da se tokom razgovora ljudi koriste psihološkim terminima kako bi opisali određena životna iskustva i doživljaje &#8211; istraumirao sam se, to me je baš trigerovalo, izdeprimirao sam se, kakva depra. Deluje da je briga o mentalnom zdravlju u društvu konačno našla svoje mesto i da o svemu što mentalno zdravlje jeste pričamo slobodnije, ali je važno imati u vidu da depresija nije jednostavno psihološko stanje, da ne odlazi “tek tako” i često uključuje podršku stručnjaka &#8211; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapeuta</a>, psihijatra i upotrebu lekova (antidepresiva) za ublažavanje simptoma i regulaciju raspoloženja. Neretko, njihova pomoć se kombinuje radi pružanja što adekvatnije pomoći.



Depresivna epizoda se javlja kao odgovor na trenutni stres ili niz stresnih događaja. Neprijatna iskustva, poput iznenadne smrti drage osobe, preseljenja, raskida, zlostavljanja ili težih konflikata u komunikaciji, mogu prethoditi depresivnoj epizodi. Simptomi su prisutni većim delom dana u kontinuitetu i zadržavaju se najmanje dve nedelje.



Depresivno stanje može se prepoznati po sledećim simptomima:



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="608" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-2-1024x608.png" alt="" class="wp-image-881" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-2-1024x608.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-2-300x178.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-2-768x456.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-2-1536x912.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/BP-COVER-2.png 1818w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Na telesnom nivou depresija se može ispoljiti kroz bol u grudnom košu, bol u mišićima, zglobovima i kičmi, glavobolju, stomačne probleme i mučninu, nevoljno i usporeno kretanje, konstantan umor, osećaj da je telo vrlo teško i tromo i <a href="https://www.selfnest.com/blog/stigma-o-muskosti-psihoseksualni-poremecaji-i-kako-terapija-moze-pomoci">gubitak seksualne želje</a>.



<h3 class="wp-block-heading">Kako nastaje depresija?</h3>



Pravilo po kom se depresija javlja ne postoji. Ona se ne dešava preko noći i iznenada već se najčešće postepeno razvija, kao rezultat složene mreže genetskih, bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.&nbsp;



Genetska predispozicija ne znači i sigurnu pojavu depresije. Dijagnostikovana depresija kod članova porodice u prošlosti, može značiti povećan rizik od njenog razvoja, ali nije i pravilo. Nekada se depresija može javiti i bez primera u porodici (i obrnuto).



Biološki faktori najčešće znače poremećenu ravnotežu neurotransmitera poput serotonina, dopamina i noradrenalina, hormonske promene i poremećaje u funkcionisanju moždanih mreža i generalno razmene materija u okviru nervnog sistema.&nbsp;



Psihološki faktori poput dugotrajnog ali i iznenadnog stresa, proživljenih trauma, niskog samopouzdanja, nesigurnosti i negativnih obrazaca razmišljanja, mogu značajno uticati na razvoj depresije.&nbsp;



Socijalni faktori takođe mogu biti značajni okidači. To su najčešće problemi u međuljudskim odnosima, česti konflikti ili osećaj <a href="https://www.selfnest.com/blog/zajedno-sami-usamljenost-kao-znak-potrebe-za-kontaktom-i-pripadanjem">usamljenosti</a>, osećaj neuklapanja u socio-ekonomske norme ili standarde, kao i osećaj nerazumevanja od strane drugih i nedostatka podrške.



<h3 class="wp-block-heading">Koje vrste depresije postoje?</h3>



Prema zvaničnoj klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (ICD-11) i Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM-5) koja je prevedena i na srpski jezik, depresivni poremećaji se dele na različite oblike, u zavisnosti od trajanja, intenziteta i obrasca simptoma:



Veliki depresivni poremećaj (MDD) je jasno definisana epizoda depresivnog raspoloženja i drugih simptoma depresije, koji traju najmanje dve nedelje. Opisana je kao intenzivan pad raspoloženja koji utiče na spavanje, apetit, energiju i sposobnost uživanja. Ovaj oblik depresije u osnovi je više od obične tuge, preovlađuje većinu dana i remeti svakodnevni život.



Perzistentni depresivni poremećaj (Distimija) je dugotrajan, niži, ali konstantan nivo simptoma depresije, koji traju najmanje dve godine kod odraslih osoba.&nbsp; Simptomi su opisani kao blaži u odnosu na veliki depresivni poremećaj, ali traju dugo i iscrpljuju osobu iz dana u dan.



Postpartum (peripartum) depresija je specifičan oblik depresije koji se javlja kod žena tokom trajanja trudnoće, a češće nakon porođaja. Prvi znaci ukazuju se u periodu od dve do osam nedelja nakon porođaja, i praćeni su intenzivnom anksioznošću, uplakanošću i sumnjom u sposobnost za brigu o sebi i detetu.



Sezonski afektivni poremećaj (Seasonal Affective Disorder, SAD) je oblik depresije koji se ponavlja u istim periodima godine &#8211; kada se smenjuju godišnja doba, najčešće pri smeni jeseni i zime. Karakteriše je pad energije, a telo i um se naglo umiruju usled nedostatka dnevne svetlosti i promene dnevnog ritma.



Atypična depresija je privremeno poboljšanje raspoloženja kao odgovor na pozitivne događaje, ali i nagla smena povećanog apetita, preteranog spavanja i snažnih reakcija ili naglih promena raspoloženja.



Psihotična depresija je težak oblik depresije praćen psihotičnim simptomima &#8211; halucinacijama ili deluzijama. U ovom stanju, depresivne misli i osećanja postaju toliko intenzivni da utiču na percepciju stvarnosti. Osoba doživljava iskrivljenu sliku spoljašnjeg sveta, verujući u zastrašujuće ili nerealne sadržaje svojih misli i doživljaja.



Funkcionalna depresija ne pripada zvaničnoj klasifikaciji, ali se sve češće koristi da opiše stanje u kojem osoba ima simptome depresije, ali uprkos tome, ona uspeva da funkcioniše normalno i obavlja svakodnevne aktivnosti i obaveze. Ovaj oblik često prolazi neprimećeno, jer se ne uklapa u tipičnu depresivnu sliku ponašanja, a ipak, ono što je skriveno su osećaj iscrpljenosti, praznene i gubitka smisla.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Kako prevazići depresiju?</h3>



Pre svega, važno je razumeti da tuga nije i ne treba da bude neželjena emocija. Ona je tu da nam ukaže na aspekte života do kojih nam je stalo i da prepoznamo šta doprinosi iskrenom zadovoljstvu sobom i svetu oko nas.



Onda kada počne da diktira nečiju svakodnevnicu, može doći do depresivnih oblika ponašanja, ali čak ni to nije znak slabosti ili lične nesposobnosti. U redu je to priznati sebi, potražiti pomoć i o tome razgovarati.



Najefikasniji put ka oporavku od depresije obično uključuje kombinaciju različitih pristupa:



Profesionalna pomoć &#8211; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapija</a> se pokazala kao snažan alat uz koji kroz razgovor sa terapeutom osoba uspešno prepoznaje i menja negativne obrasce razmišljanja i ponašanja, što kroz kontinuirani i posvećen rad doprinosi i izlasku iz depresivnih epizoda. Psihijatar se uključujuje ukoliko postoji potreba za korišćenjem lekova (antidepresiva), kako bi ublažili simptome i stabilizovali raspoloženje. Kako su lekovi tu da regulišu simptome, a ne i da uklone i rade na uzroku, kombinacija psihoterapije i lekova često daje najbolje rezultate.



Podrška porodice, prijatelja i partnera &#8211; razgovor je sam po sebi lekovit. Podrška od onih u koje imamo poverenje, osećamo da je odnos blizak i iskren, je od retke vrednosti i značaja. Prisustvo podrške pružiće osećaj sigurnosti, povezanosti i doprineti bržem procesu oporavka.



Fizička aktivnost i tehnike opuštanja &#8211; pokretanje tela koje se oseća tromo i teško, poboljšava raspoloženje i vraća osećaj lakoće. Čak i samo lagana šetnja, joga ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">slobodan ples</a> uticaće na sintezu endorfina i povećati energiju. Takođe, vežbe svesnog disanja i meditacija mogu smanjiti stres i osvestiti i usporiti negativan misaoni tok.



Izbegavanje akohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci &#8211; održavanje ravnoteže i kontinuiteta prilikom oporavka je ključan korak. Sve što dodatno stimuliše ili remeti um, telo i stabilno raspoloženje, može otežati put ka oporavku.



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1760619761663">Šta je depresija? Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše upornim osećanjem tuge, gubitkom interesovanja za stvari i aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo, razočaranjem, osećajem praznine i često, osećajem krivice i <a href="https://www.selfnest.com/blog/kompleksi-nize-i-vise-vrednosti-simptomi-uzroci-i-kako-ih-prevazici" target="_blank" rel="noreferrer noopener">niže vrednosti</a>. Takođe, može dovesti do poteškoća sa razmišljanjem, pamćenjem, ishranom i <a href="https://www.selfnest.com/blog/meditacija-za-kvalitetniji-san-benefiti-i-vezbe-koje-pomazu" target="_blank" rel="noreferrer noopener">spavanjem</a>. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1760619785054">Koji su simptomi depresije? Depresivno stanje može se prepoznati po sledećim simptomima: Tuga, neraspoloženje, odsustvo interesovanja Odsustvo osećaja zadovoljstva ili radosti (<a href="https://my.clevelandclinic.org/health/symptoms/25155-anhedonia" target="_blank" rel="noreferrer noopener">anhedonija</a>) Teškoće s koncentracijom i održavanjem pažnje Osećaj praznine ili gubitka smisla Umor, iscrpljenost i manjak energije Poteškoće sa snom – nesanica ili otežano buđenje Promene u apetitu ili telesnoj težini (bez namernog održavanja dijete) Osećaj krivice, sumnja u sebe i smanjeno samopouzdanje Misli o smrti, umiranju ili samoubistvu </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1760619809228">Kako nastaje depresija? Pravilo po kom se depresija javlja ne postoji. Ona se ne dešava preko noći i iznenada već se najčešće postepeno razvija, kao rezultat složene mreže genetskih, bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1760619832281">Kako se depresija prevazilazi? Najefikasniji put ka oporavku od depresije obično uključuje kombinaciju različitih pristupa što uključuje stručnu pomoć (psihoterapeut, psihijatar i po njegovoj proceni &#8211; lekove), razgovor sa prijateljima, porodicom i partnerom, fizička aktivnost i vežbe opuštanja, izbegavanje akohola, cigareta i psihoaktivnih supstanci. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1760619883889">Kako psihoterapija može pomoći? Psihoterapija se pokazala kao snažan alat uz koji kroz razgovor sa terapeutom osoba uspešno prepoznaje i menja negativne obrasce razmišljanja i ponašanja, što kroz kontinuirani i posvećen rad doprinosi i izlasku iz depresivnih epizoda. Adekvatnu podršku možete potražiti na <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Slefnest platformi</a>. </div> </div>



Ako osećate da depresija preplavljuje vaš svakodnevni život i otežava normalno funkcionisanje, razgovor sa psihoterapeutom može biti važan korak.&nbsp;



<a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*wchybd*_gcl_au*OTgxODMzODgwLjE3NTg3MDM1NTI.*_ga*Njk4MzUxMjYxLjE3NDE3ODA1NzA.*_ga_JPBYYSY42B*czE3NjA2MDkxOTUkbzIxMyRnMSR0MTc2MDYxMjEzMyRqNTAkbDAkaDA.">Selfnest platforma</a> nudi podršku <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">stručnih terapeuta</a> različitih usmerenja, sa kojima možete razgovoarati online, odakle god se osećate udobno i sigurno.&nbsp;



Biti sebi podrška, nekada znači potražiti je od drugih.

Blog

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Mentalno zdravlje muškaraca: Rečenice kojima smo slomili generacije

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“