Tehnologija ima sve veći uticaj na to kako oblikujemo međuljudske odnose, a aplikacije za upoznavanje postaju dominantan oblik uspostavljanja intimnih veza. Komfor, jednostavnost i (fiktivni) osećaj kontrole nad situacijom privlače milione korisnika širom sveta.&nbsp;



Iako dostupniji nego ikada, čini se da nikada nismo bili usamljeniji. Rezultati <a href="https://bmcpsychology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s40359-020-0373-1">istraživanja</a> Univerziteta u Sidneju, pokazala su da se 37% korisnika oseća više usamljeno nakon upotrebe dejting aplikacija, a kao najčešće razloge navode:



<ul class="wp-block-list">
<li>Interakcije koje su izazvale osećaj neuspeha.</li>



<li>Strah od propuštanja (FOMO, eng. “fear of missing out”) tj. konstantno uverenje da negde postoji neko &#8220;bolji“.</li>



<li>Poređenje sa “savršenim” profilima koje utiče na gubitak samopouzdanja.</li>
</ul>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-1 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="568" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1024x233.png" alt="" class="wp-image-568" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Instant povezanost i instant anksioznost </h3>



Ljubav je možda digitalna, ali je anksioznost stvarna. Dejting aplikacije nude neposrednu bliskost, naizgled osećaj kontrole i neograničenog izbora. Iz ugla psihoterapije, reč je o paradoksu povezivanja &#8211; što je izbor veći, veća je i emocionalna distanca. Interakcije koje započinju površno, kroz vizuelne impresije i kratke poruke, retko imaju dubinu neophodnu za <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">istinsko emocionalno povezivanje.</a>



Istovremeno, kreiraju neprestano poređenje, neizvesnost a često i osećaj odbacivanja. Svaki “meč” tj. obostrana zainteresovanost koja ostane bez odgovora, može postati okidač za sumnju u sopstvenu vrednost, dok se broj “mečeva” doživljava kao merilo privlačnosti. U ovakvim okolnostima, emocionalna iskustva su ubrzana, a povezanost fragmentisana. Uprkos tome što nam se čini da (pažljivo) biramo, online komunikacija stvara osećaj povezanosti, ali ne i stabilnosti i poverenja.



<h3 class="wp-block-heading">Efekti mikroodbijanja na mentalno zdravlje</h3>



<a href="https://scopeblog.stanford.edu/2023/07/06/satisfaction-with-tinder-depends-on-what-youre-looking-for/">Istraživanje</a> Stanforda, pokazalo je da korisnici dejting aplikacija imaju 22% viši nivo anksioznosti. U psihoterapijskoj praksi, klijenti sve češće navode dejting aplikacije kao izvor:



<ul class="wp-block-list">
<li>osećaja odbačenosti, bezvrednosti i emocionalnog preispitivanja usled ignorisanja ili prekida komunikacije bez objašnjenja, tzv. ghosting ili povremenog javljanja bez namere da dođe do susreta (eng.”breadcrumbing“)</li>



<li>smanjenjog samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti na koje utiče broj mečeva ili odgovora</li>



<li>emocionalnog iscrpljivanja i cinizma prema odnosima, nastalih usled prezasićenosti aplikacijama (eng. “swipe fatigue”)</li>
</ul>



Ovakve “traume sa malim t”, kako ih nazivaju psihoterapeuti, iako naizgled banalne, ostavljaju posledice po mentalno zdravlje i mogu pojačati osećaje napuštenosti i neadekvatnosti dok kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihosomatska-oboljenja-blog">osetljivijih pojedinaca</a>, naročito onih sa prethodnim iskustvom napuštanja, mogu dovesti do retraumatizacije.



<h3 class="wp-block-heading">Efekat beskonačnog izbora: Hronični stres i digitalni zamor</h3>



Kontinuirano izlaganje neizvesnosti, očekivanjima i odbijanju vodi ka emocionalnom zamoru. Korisnici prijavljuju gubitak motivacije, osećaj praznine, pa čak i odbojnost prema potencijalnim partnerima &#8211; simptom poznat kao &#8220;emotional numbing“ ili “dating burnout”.



Brzina odlučivanja (u proseku 1,6 sekundi po slici!) vodi u komodifikaciju &#8211; osoba se doživljava kao proizvod, a ne kao ličnost, pa <a href="https://www.businessofapps.com/data/dating-app-report/?utm_source=dating&amp;utm_medium=click&amp;utm_campaign=hyperlink">digitalna ljubav funkcioniše kao tržište</a>. Neprestano prelistavanje profila ljudi koje nikada nećemo upoznati dovodi do paralize izbora, osećaja nezadovoljstva koji nas prati i kada pronađemo osobu sa kojom se povežemo, jer se konstantno pitamo da li postoji neko bolji iza sledećeg swipe-a, a to nas sprečava da se istinski emocionalno angažujemo.



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-2 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="566" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1024x233.png" alt="" class="wp-image-566" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Neuropsihologija: Aplikacije kao digitalna droga</h3>



Algoritam dejting aplikacija podstiče zavisničko ponašanje, jer one funkcionišu po istom principu kao i kockarske igre &#8211; nepredvidive nagrade (mečevi) izazivaju skokove dopamina, dok odsustvo nagrade vodi u frustraciju i češće proveravanje aplikacije. Posledice su potraga za kratkoročnim emocionalnim stimulacijama, smanjena pažnja i osećaj praznine koji vode u kompulsivna ponašanja i smanjuju volju za realnim socijalnim interakcijama.



<h3 class="wp-block-heading">Digitalna intimnost i egzistencijalna pitanja</h3>



Nameće se pitanje: da li smo i dalje u stanju da gradimo odnose koji podrazumevaju strpljenje, ranjivost i duboko međusobno upoznavanje? Dejting aplikacije oblikuju naše viđenje ljubavi kao nečega što se “bira” i “konzumira”, a ne nečega što se <a href="https://www.selfnest.com/blog/dogadjaji/online-panel-da-li-vasa-veza-ima-buducnost">gradi i održava.</a> U tom smislu, digitalni dejting može pojačati osećaj usamljenosti, jer kvantitet kontakata ne garantuje kvalitet odnosa, ali može pokazati:



<ul class="wp-block-list">
<li>kako reagujemo na odbijanje</li>



<li>koliko nam je važna potvrda</li>



<li>čega se plašimo u bliskosti</li>



<li>da li tražimo partnera ili neku vrstu konfirmacije</li>



<li>da li znamo šta zaista želimo ili samo ne želimo da budemo sami</li>
</ul>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-3 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="567" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-567" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kako sačuvati mentalno zdravlje dok koristite dating aplikacije?</h3>



Ako primetite da dejting aplikacije negativno utiču na vaše raspoloženje i samopouzdanje, <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> psihoterapeuti preporučuju da: 



<ul class="wp-block-list">
<li>Postavite jasne granice</li>



<li>Ne prihvatate odbijanje lično</li>



<li>Praktikujte digitalni detoks</li>



<li>Ne zapostavljajte drage ljude u stvarnom životu</li>



<li>Spoznajte sopstvene vrednosti i potrebe</li>



<li>Razgovarajte s terapeutom – psihoterapija je prostor gde će vas razumeti</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Ljubav počinje iznutra</h3>



Dejting aplikacije su alat. Kao i svaki drugi, mogu biti od velike pomoći, ali se rukujući njime možemo i povrediti. Način na koji ih koristimo oblikuje ne samo naše odnose, već i naš unutrašnji svet.&nbsp;



Ne zaboravite da je najvažnija veza ona koju imamo sa sobom. Ukoliko osećate da vam dejting aplikacije izazivaju napetost, nesigurnost ili gubitak vere u ljude ili ljubav, to je signal da umesto levo i desno, pogledate unutra. Korišćenje dejting aplikacija ne mora biti štetno, a terapeutski proces može pomoći da:&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>prepoznate i razumete obrasce u sopstvenim izborima</li>



<li>razvijete emocionalnu otpornost na odbacivanje i naučite da postavljate granice</li>



<li>pronađete dublju vrednost u sebi, nezavisno od tuđe potvrde</li>
</ul>



U kulturi brzine, površnosti i neprestanog izbora, psihoterapija je prostor u kome možete da pronađete stabilnost, smisao i autentičan kontakt &#8211; prvo sa sobom, a potom i sa drugima.



Možda ti ne treba novi match. Možda ti treba terapeut. <a href="https://app.selfnest.com/register">Pronađi</a> onog sa kojim ćeš moći slobodno da razgovaraš.

Swipe, match, burnout: cena moderne romantike

Česte su izreke poput bez muzike nema života i muzika leči dušu &#8211; ali šta je to u muzici što nas toliko duboko povezuje sa našim emocijama?&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Od drevnog ritma do plejlista</h2>



Od kad postoji čovek, postoji i muzika. Možda ne u onoj formi u kojoj smo navikli da je čujemo na popularnim frekvencijama, platformama ili aplikacijama za pretraživanje muzike i kreiranje personalizovanih muzičkih lista, ali definitivno u onoj koja je doprinela kvalitetnijem i smislenijem životu. Možda su se povodi i načini na koje je ona stvarana, menjali razvojem civilizacije, ali bismo takođe mogli pretpostaviti da je ono nešto što muzika čini za i unutar pojedinca, oduvek bilo važno i prisutno.&nbsp;



Neki od prvih zapisa o starim narodima kažu, da su muzikom krunisali uspešan lov, proslavljali ratne pohode, prizivali kišu, organizovali obrede, žrtvovanja ali i proslavljali rođenja dece i spajanje porodica. Već tada, uz muziku su stajali mimika, pokret, ritam i ručno rađeni instrumenti koji su upotpunjavali njihove ceremonije. Sve su to bili načini da se povežu, kako sa prirodom, tako i jedni sa drugima.&nbsp;



Prvi muzički intrument bio je ljudski glas, a prve udaraljke ljudske ruke. Potom je čovek, svojom maštom, kreativnošću i iskustvom u prirodi, razvio čitav niz instrumenata koristeći drvo, kožu, kamen, a kasnije i metal. Danas, muzika je kako kolektivna, tako i lična. Pripada unutrašnjem svetu pojedinca, ali i svima nama. Uz nju se radi, šeta, vozi, slavi, voli, tuguje, peva, spava i ćuti. Svedoci smo beskonačnog broja neverovatnih virtuoza, svetskih vokala, omiljenih muzičkih grupa i orkestara, ali i elektronskog zvuka u kojem se mnogi pronalaze.&nbsp;&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako muzika deluje na telo, a kako na dušu?</h2>



Na intuitivnom nivou, znamo da muzika čini da se osećamo bolje. Imamo utisak da rezonujemo sa njom i ona sa nama. Neke studije pokazuju da, majke koje svojoj deci pevaju i puštaju muziku (preporučene glasnoće), dok su još u stomaku, <a href="https://www.babycenter.com/pregnancy/your-baby/music-and-your-unborn-child_6547">pozitivno utiče na razvoj njihovog sluha, memorije i emocija</a>. Kako je sluh jedno od prvih čula koje se razvija, dok vid sazreva postepeno nakon rođenja, nije začuđujuće što su uspavanke postale jedan od univerzalnih pristupa za uspavljivanje dece.&nbsp;



Muzika, međutim, svoj umirujući i lekoviti efekat pokazuje i u kasnijem životu. <a href="https://www.mdpi.com/2673-9259/4/3/15">Pomaže osobama koje žive sa Alzheimerovom bolešću</a> da prizovu uspomene, smanje konfuziju i poboljšaju raspoloženje. Studije pokazuju da čak i kada verbalna komunikacija postane otežana, muzika može probuditi emocionalne odgovore i sećanja. Kod osoba koje se bore sa depresijom, muzika <a href="https://www.sabinorecovery.com/how-does-music-help-with-depression-and-anxiety/#:~:text=Research%20suggests%20that%20music%20can,improve%20mood%20and%20reduce%20stress.">može pomoći u smanjenju simptoma depresije</a> i anksioznosti tako što pruža pozitivnu distrakciju od negativnih misli i emocija.&nbsp;



Na telesnom nivou, već pri detektovanju prvih taktova, tonova ili melodije, prijatna osećanja mogu se pojaviti kao rezultat delovanja dopamina – neurotransmitera koji izaziva osećaje zadovoljstva i blagostanja. Zanimljivo, muzika može uticati na raspoloženje čak i kada je osoba ne prepoznaje u potpunosti. Tome svedoče <a href="https://www.pfizer.com/news/articles/why_and_how_music_moves_us#:~:text=Listening%20to%20(or%20making)%20music,that%20generate%20and%20control%20emotions.&amp;text=The%20limbic%20system%2C%20which%20is,when%20our%20ears%20perceive%20music.">studije</a> rađene kod osoba sa oštećenjem dela mozga zaduženog za melodiju, kod kojih se pokazalo da i dalje mogu da osećaju emocije koje muzika prenosi, jer su im centri za regulaciju emocija ostali očuvani.&nbsp;



Koliko su česti filmovi i serije bez muzike? Upravo je muzika ta koja, dok ih gledamo, <a href="https://www.psychologs.com/the-influence-of-movies-and-music-on-mental-health/?srsltid=AfmBOorrT0i7vN6cayJaEKbuHeuBucM90pcASItyGEH5HYSQbIpPfhiH">utiče na naše hormone</a>. Nežne melodije mogu nas umiriti i podstaći lučenje dopamina ili oksitocina, dok snažni i napeti tonovi mogu izazvati pojačano lučenje adrenalina i osećaj nelagode. I jedno i drugo je prirodan deo našeg emocionalnog doživljaja i često se upravo zbog njih, mnogi ovakvim sadržajima rado i vraćaju.



<a href="https://magazine.hms.harvard.edu/articles/how-music-resonates-brain#:~:text=Music%20also%20lights%20up%20nearly,and%20the%20body%27s%20motor%20system.">Muzika deluje na gotovo sve delove mozga</a>, uključujući hipokampus i amigdalu, odgovorne za pokretanje emocionalnih reakcija na muziku kroz sećanja. Dodatno, utiče i na limbički sistem, koji upravlja motivacijom i zadovoljstvom. Ako primetite nekoga do vas, kako tapka nogama ili lupka prstima u ritmu, znajte da je muzika pokrenula i njegov motorički sistem, a da toga možda u potpunosti nije ni svestan. Jedno od istraživanja pokazalo je da, svakodnevno slušanje<a href="https://www.youtube.com/watch?v=VIItKRaP2vc"> Mocartove Sonate</a> za dva klavira u D-duru, može <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37356223/">smanjiti učestalost i jačinu epileptičnih napada</a>. Ova kompozicija je samo jedan od primera studija rađenih na utvrđivanju učinkovitosti muzike na mentalno zdravlje uopšte.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="417" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png" alt="" class="wp-image-553" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-300x122.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-768x313.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1536x626.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Bez obzira na to da li osećamo prijatne ili neprijatne emocije, muzika na nas utiče tako da nam pruža siguran prostor za emocionalnu obradu i umiruje nas. U prilog tome ide činjenica da sve češće iz kuće izlazimo sa slušalicama u ušima, i telefonima u rukama, birajući muziku putem aplikacija poput Spotifyja, koje nam omogućavaju da u okviru njih kreiramo svoj odabrani muzički svet.



Naučnici sa MITa, prestižnog američkog univerziteta poznatog po istraživanjima u oblasti tehnologije i nauke, uspeli su da razviju uređaj pod nazivom EQ-Radio, koji može da detektuje raspoloženje osobe, tako što meri suptilne promene u disanju i radu srca tokom slušanja. Ovaj uređaj <a href="https://www.linkedin.com/pulse/future-innovation-customizing-playlists-based-real-time-behavior-hrb3f/?trackingId=U0Bkb3i3YbCCQW9enbRBHA%3D%3D">pokazao je 87% tačnosti u razaznavanju da li je osoba uzbuđena, srećna, ljuta ili tužna</a>. Možemo pretpostaviti da već sada razvoj aplikacija ide ka tome da, prema našim telesnim reakcijama na muziku, kreiraju liste, favorizuju ili preskaču pesme, na osnovu raspoloženja korisnika.



Znajući da su telo, um i duša neraskidivo povezani, a da muzika nesumnjivo deluje na svaki od tih slojeva, jasno je zašto ima tako važnu ulogu u očuvanju kako telesnog, tako i mentalnog zdravlja. Osim toga, muzika nosi i snažnu socijalnu dimenziju – podstiče povezivanje među ljudima i jača osećaj pripadanja.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kada je muzika terapija sama po sebi, a kada postaje sredstvo u psihoterapiji?</h2>



U trenucima kada slušamo muziku ili je sami stvaramo, spontano se povezujemo sa emocijama koje u tim procesima doživljavamo. Muzika može delovati kao prirodna terapija &#8211; neposredno utiče na naše biće, bez potrebe za dodatnim tumačenjem, već kroz jednostavno bivanje u trenutku. Ako ste se ikada zatekli u marketu, teretani ili restoranu i čuli svoju omiljenu pesmu, a zatim osetili ushićenje, radost ili prijatne telesne senzacije, iskusili ste kako muzika može biti terapija sama po sebi. To je dakle, odgovor vašeg tela i emocija na zvuk koji vas je dotakao. Ako muziku priključimo drugim (kreativnim) aktivnostima &#8211; poput <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">plesa</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=749s">pisanja</a> ili bilo kojoj drugoj formi izražavanja, njen pozitivan uticaj se još više produbljuje.



Važno je istaći da muzika ne gađa samo prijatne emocije, već čitav spektar njihove složenosti &#8211; od radosti i uzbuđenja do tuge, anksioznosti, pa čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">straha</a>. Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeleyju pokazala je da različiti žanrovi širom kultura, poput džeza, klasike, folka, roka, metala i eksperimentalne muzike, izazivaju <a href="https://greatergood.berkeley.edu/article/item/how_many_emotions_can_music_make_you_feel">najmanje 13 univerzalnih osećanja</a>.



Ako odlučimo da ove emocije primetimo,&nbsp; razumemo i na njima radimo, tada možemo reći da smo putem muzike, doprli do delova sebe koje možemo dalje prorađivati. U tom slučaju, muzika postaje sredstvo za dublji rad u terapijskom procesu, koja se kao posebna terapijska disciplina naziva &#8211; muzikoterapija, koja se može primeniti i unutar <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijskog rada</a>.



Ovaj proces obuhvata aktivno slušanje, izvođenje, improvizaciju ili stvaranje muzike, sa ciljem svesnog emocionalnog istraživanja. Na ovaj način, muzika postaje alat uz pomoć kojeg se pristupa nesvesnim sadržajima, kreira teren za otvorenu obradu potisnutih emocija, a onda i unapređenje komunikacije ili razvoj socijalnih veština.&nbsp;



Muzikoterapija (engl. music therapy) je <a href="https://tiffanymusictherapy.com/uncategorised/what-is-music-psychotherapy/#:~:text=Music%20therapists%20use%20music%20safely,in%20all%20areas%20of%20wellness.">definisana </a>kao disciplina u kojoj sertifikovani muzikoterapeuti koriste muziku na promišljen i etički pristup terapijskom procesu, kako bi se podržao razvoj, zdravlje i blagostanje pojedinca. Muzika se koristi kao sredstvo za upotpunjavanje različitih ljudskih potreba u kognitivnoj, komunikativnoj, emocionalnoj, muzičkoj, fizičkoj, socijalnoj i duhovnoj oblasti, sa ciljem da olakša rast i isceljenje u svim aspektima mentalnog zdravlja.



Ovaj pristup može, ali i <a href="https://www.muzikoterapija.org.rs/sta-je-muzikoterapija/">ne mora koristiti samo muziku</a>, već to mogu biti i samo zvukovi. Koristi u cilju dijagnostike, prevencije, terapije, rehabilitacije podsticanje telesnog i duševnog zdravlja pojedinca. Može se primenjivati kod osoba svih uzrasta, nezavisno od kapaciteta i stepena muzikalnosti.&nbsp;



Iako muzikoterapija na našim prostorima još uvek čeka svoju širu popularizaciju, njeni temelji su u Srbiji postavljeni još 2001. godine. Na inicijativu dr. <a href="https://www.linkedin.com/in/ranka-radulovic-64b66915/">Ranke Radulović</a>, u Beogradu je osnovano <a href="https://www.muzikoterapija.org.rs/">Udruženje muzikoterapeuta Srbije (UMTS)</a>, koje danas aktivno radi na promociji muzikoterapije i edukaciji budućih stručnjaka u ovoj oblasti. Već 2004. godine, tadašnje Jugoslovensko udruženje za muzikoterapiju postalo je član Evropske muzikoterapijske konfederacije, a od 2006. godine deluje pod sadašnjim imenom.



Ovaj pristup terapijskom procesu istražuje se, ali i aktivno primenjuje u regionu. Jedan od značajnih primera dolazi iz Hrvatske, gde <a href="https://www.facebook.com/dajana.milos/?locale=sl_SI">Dajana Miloš</a> u svom završnom radu poslediplomskih specijalističkih studija na Univerzitetu u Osijeku, istražuje efekte muzikoterapije kod starijih osoba koje se bore sa demencijom. Njenom radu možete pristupiti <a href="https://drive.google.com/file/d/1Ze5ZbG5BxHV7bz6HOCHk1v00wmvVXABL/view">ovde</a>.



Postoji niz alata koji nam mogu pomoći da se povežemo sa sobom i tako poboljšamo odnos, pre svega sa sobom, a onda i drugima. Koji god od alata da odaberemo &#8211; cilj je isti. Razumeti, prihvatiti, olakšati unutrašnje procese i njihovim prorađivanjem doći do prihvatanja sebe u celini.



Ako želite da pronađete modalitet i terapeuta sa kojim bi vam bilo prijatno da radite, to možete uraditi na Selfnest, online platformi za psihoterapiju.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="173" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png" alt="" class="wp-image-552" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-300x51.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-768x130.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1536x259.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

Tržište rada na globalnom nivou trenutno je nepredvidljivo čak i za najprofitabilnije industrije. Društveno-političke krize širom sveta, dolazak na tržište <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">prve generacije</a> rođene u eri interneta i nepovratan upliv veštačke inteligencije (AI) u procese rada dubinski menjaju dinamiku poslovnih odnosa.



Trendovi se smenjuju brzinom Tik-Tok videa, a najnoviji je “osvetnička ostavka”.&nbsp;



Napuštanje radnog mesta na najnezgodniji mogući način sa ciljem da se poremeti poslovanje i namerno nanese šteta kompaniji, sve je češći izbor nezadovoljnih zaposlenih. Društveni analitičari i stručnjaci iz oblasti rada uvideli su da sve više ljudi u svetu daje iznenadne otkaze bez poštovanja otkaznog perioda i obzirnosti prema preostalim obavezama.



Ovu osvetničku pobunu predvodi generacija Z, emitujući svoje otkaze na društvenim mrežama, napuštajući smene ili projekte, svesni da će time dodatno otežati situaciju kompaniji.&nbsp;



Osvetnička ostavka je u ekspanziji, nakon što je veliki broj poslodavaca zahtevao da se zaposleni vrate u kancelarije, jer su, nakon godina hibridnog ili rada od kuće, osećali da su izgubili slobodu.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Koji su razlozi za osvetničke otkaze?</h3>



Ovakvo ponašanje ponekad je posledica <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja na poslu (burnout)</a> ili znak da je osoba već u potrazi za novim angažmanom. Pored standardnih faktora kao što su visina primanja i atmosfera na poslu, odnos menadžmenta prema zaposlenima, generacija Z vrednuje kao jedan od ključnih faktora za sprečavanje otkaza. Jedan od glavnih izvora nezadovoljstva menadžmentom koji prijavljuju zaposleni je nedostatak feedback-a, podrške i pohvala, koji bi činili da se osećaju motivisano i cenjeno.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkaz i još tiše otpuštanje&nbsp;</h3>



Na Balkanu, odavno znana izreka “ne mogu malo da me plate koliko malo mogu da radim” dominira svetskim tržištem još od vremena korone. Trend poznat kao tihi otkaz (eng. quiet quitting) podrazumeva bavljenje samo neohodnim radnim zadacima bez entuzijazma i preuzimanja dodatnih odgovornosti, bez razmišljanja o svrsi i interesima tima.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="184" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg" alt="" class="wp-image-533" style="width:626px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-300x54.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-768x138.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1536x276.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-2048x369.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<ul class="wp-block-list">
<li>15% zaposlenih potpuno je neaktivno na radnom mestu</li>



<li>62% se oseća veoma diskonektovano od radnih obaveza</li>



<li>23% tvrdi da je aktivno tokom radnog vremena</li>
</ul>



Slična je situacija i u komšiluku &#8211; u Hrvatskoj se trećina zaposlenih izjasnila da je pasivna na poslu, da ne učestvuje u osmišljavanju novih ideja i uopšte ne razmišlja o poboljšanju radnih procesa, dok svaki peti odbija čak brainstorming i grupne sastanke. Više od polovine ispitanih reklo je da nema inicijativu i čeka da im se zadaci delegiraju. Kao glavne razloge za ovakva ponašanja navode da im nije stalo do posla pa radne zadatke odrađuju bez emocija.&nbsp;



Podatak koji je iznenadio istraživače je da je više od polovine zaposlenih reklo da njihovi nadređeni nisu primetili promene u njihovom odnosu prema poslu, a tek 7% da im je menadžment stavio do znanja da primećuje šta se dešava.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="277" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png" alt="" class="wp-image-534" style="width:616px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-768x208.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1536x415.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-2048x553.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Istraživanja pokazuju i da su menadžeri skloniji burnout-u, pa je pitanje da li zaista ne primećuju ili vas tiho otpuštaju (eng. quiet firing). Ne uvek svesno, mnogi menadžeri “tiho otpuštaju” tako što ne cene njihov trud, zanemaruju zaposlene, njihov razvoj i napredak, dok vremenom sami ne napuste kompaniju.&nbsp;



Kada zaposleni nema direkciju nad radnim prioritetima i dugoročne biznis i karijerne planove, nije motivisan i ne oseća povezanost sa projektom. Ne samo da je ovakvo vođstvo loše za pojedinca i odnose u kolektivu, ono nije produktivno za kompaniju.



<h3 class="wp-block-heading">Kako tihi otkazi utiču na kolektiv?</h3>



Moglo bi se zaključiti da većina radne snage pati od prezentizma &#8211; pojavljivanja na radnom mestu bez aktivnog doprinosa poslu. Ipak, opasniji oblik “nemešanja u svoj posao” je tzv. rezentizam &#8211; prezir prema poslu koji može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.&nbsp;



Zaposleni najčešće praktikuju ovakva ponašanja, jer nisu u mogućnosti da pronađu novi posao ili su zastrašeni vestima o otpuštanjima, dok menadžerima uglavnom nedostaje organizacionih i veština komunikacije da se sa ovakvim problemima efikasno suoče.



Tihi otkaz, kao i otpuštanje, naizgled su odluka pojedinca, ali efekti ovakvog ponašanja u poslovnoj sferi, nepovoljno utiču na sve zaposlene, podrivaju njihovu motivaciju i produktivnost, narušavaju međuljudske odnose i uspeh.



Kada zaposleni više nisu posvećeni zajedničkim ciljevima, teže im je da sarađuju i međusobno se podržavaju, što sprečava kvalitetno donošenje odluka i rešavanje problema, a često dovodi i do lošeg upravljanja emocijama, te povećanih konflikata unutar i među timovima. Sve to stvara osećaj nepoverenja i razočarenja u kolektivu, kao i podrivanja organizacije, jer minira osećaj pripadnosti i zajedničke svrhe, koji su ključni za uspeh kompanije.



Smanjeni angažman „tiho odustalih“, neminovno prebacuje teret na one koji osećaju odgovornost za radne zadatke ili organizaciju, što dovodi do pojačanog stresa, izgaranja i osećaja ogorčenosti prema kolegama koje “zabušavaju”, pa je često neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">psihološka podrška</a>.&nbsp;



Osim lošeg utiska i gubitka posla, ovakvi otkazi ne donose ništa osim nekome možda malo lične satisfakcije. Pre nego što nastavite da ne radite dok radite, ili date otkaz iz osvete, setite se da će budući regruteri verovatno pozvati vašeg bivšeg poslodavca.&nbsp;



Ne gradite karijeru na emocijama, savetuju psihoterapeuti. Pre nego iznenada napustite posao, ili mobing-ujete kolege, razmislite o stvarnim uzrocima svog nezadovoljstva, kako impulsivnim i toksičnim ponašanjima ne biste ugrozili dalju karijeru ili mentalno zdravlje. Razmotrite načine da unapredite odnose u svom timu uz pomoć <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">Selfnest benefita za kompanije</a>.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkazi u prijateljstvu i ljubavi&nbsp;</h3>



Kao i mnogi društveni fenomeni, tihi otkaz prelio se iz poslovne u privatnu sferu naših života &#8211; prijateljske i partnerske odnose. Za razliku od iznenadnog nestajanja (eng. ghosting), toksičan trend tihog &#8220;otkazivanja&#8221; bliskih ljudi, podrazumeva postepeno isključivanje osobe iz ličnog života ili šireg kruga prijatelja.



Umesto otvorenog razgovara o izvorima frustracije i razlozima udaljavanja, neki ljudi biraju da se od prijatelja ili partnera distanciraju postepeno, što je bolno za sve uključene. Kada se partner/ka emotivno povuče ali ne raskida vezu, vreme je za evaluaciju odnosa. Ako ste u svojim odnosima primetili neke od simptoma, preporučljivo je da <a href="https://app.selfnest.com/register">porazgovarate sa psihoterapeutom</a>, kako biste što zdravije rešili probleme narušenog odnosa.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="708" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png" alt="" class="wp-image-535" style="width:405px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-300x207.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-768x531.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1536x1062.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2.png 1562w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Biti “zaglavljen/a” na poslu ili u vezi toksično je po mentalno zdravlje, jer stvara osećaj nesigurnosti, usamljenosti, zamora, ogorčenosti i dovodi do pada samopouzdanja.&nbsp;



Ne zaboravite, svi zaslužujemo odnose u kojima se osećamo vrednovano bilo da smo u ulozi zaposlenog, poslodavca, prijatelja ili partnera.

Osvetnički i tihi otkaz: Posledica bunta ili nezadovoljstva?

U društvu koje slavi postignuća, od žena se često očekuje da budu izuzetne u svakom aspektu života – da grade uspešnu karijeru, budu posvećene majke, partnerke koje održavaju stabilnu porodicu, i sve to sa osmehom na licu. Ovaj ideal često dolazi sa nevidljivim, ali snažnim pritiskom da se sve mora postići u istom vremenskom okviru – najčešće u toku jedne decenije, kada biološki sat i profesionalne prilike dostižu svoj vrhunac. 



<h4 class="wp-block-heading">Kada se očekivanja sudare u vremenu</h4>



Žene se često nalaze pred paradoksom – dok se od njih očekuje da izgrade karijeru, istovremeno ih društvo podseća da „pravo vreme“ za zasnivanje porodice prolazi. Ova dvostruka očekivanja mogu izazvati osećaj pritiska, krivice i nesigurnosti. Mnoge žene se pitaju: Da li je moguće postići balans bez žrtvovanja sopstvenog mentalnog zdravlja?&nbsp;



Iako je jasno da spoljašnji pritisci igraju veliku ulogu, važno je osvrnuti se i na unutrašnje obrasce razmišljanja koji mogu dodatno pojačati taj teret. Na primer, uverenje da moraju biti savršene na svim poljima često vodi do hronične iscrpljenosti i osećaja neuspeha, pa i do sindroma sagorevanja, što ima još i dugoročnije posledice po naše zdravlje, i mentalno i fizičko.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Šta ako ne moramo „imati sve“ odjednom?</h4>



Jedan od najkorisnijih pristupa je preispitivanje uverenja da sve mora biti postignuto u isto vreme. Umesto da se fokusiramo na to kako da uklopimo sve zahteve spoljašnjeg sveta, korisno je zapitati se:&nbsp;



Šta je za mene zaista važno sada?&nbsp;



Da li se osećam slobodno da menjam svoje prioritete tokom života?&nbsp;



Koja uverenja imam o tome šta znači biti dobra majka, partnerka ili profesionalac – i da li su ta uverenja realna?&nbsp;



Čije standarde pokušavam da ispunim – svoje ili tuđe?&nbsp;



Iako društvene poruke sugerišu da postoji idealno vreme za sve, stvarnost je daleko fleksibilnija. Uspeh u karijeri ne mora doći do 35. godine, niti je roditeljstvo validno samo ako se dogodi u određenom životnom periodu. Dopuštanje sebi da uskladimo sopstveni ritam sa svojim vrednostima može umanjiti osećaj pritiska i osloboditi nas nerealnih očekivanja. 







<h4 class="wp-block-heading">Kako izgraditi zdraviji odnos prema sebi i svojim prioritetima? </h4>



1. Prepoznajte unutrašnji kritički glas – Često sebi govorite da niste dovoljno dobri ako ne uspevate da balansirate sve obaveze? Taj glas često proizilazi iz naučenih društvenih normi, ali nije odraz vaše vrednosti.&nbsp;



2. Definišite sopstvenu verziju uspeha – Umesto da se oslanjate na spoljašnja merila, razmislite šta za vas znači ispunjen život. Da li uspeh podrazumeva titulu i poziciju, ili vreme provedeno sa porodicom? Vaša definicija je jedina koja je zaista važna.



3. Prihvatite promene u prioritetima – Život dolazi u fazama. Ono što je sada prioritet ne mora biti zauvek. Dopuštanje sebi da se prilagodite može doneti osećaj slobode i smanjenja stresa. 4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u poslu, tako i kod kuće.



4. Negujte brigu o sebi bez krivice – Posvećenost sebi nije sebičnost. Kada sebi pružite vreme za odmor i regeneraciju, imate više energije da budete prisutni kako u poslu, tako i kod kuće.







Šta je onda glavni zaključak? Hajde da odbacimo mit o “imati sve odjednom”.



Nerealno je i iscrpljujuće da očekivati od sebe da istovremeno dostigemo apsolutni vrhunac u karijeri, budemo posvećen roditelj i održimo balans u svim aspektima života bez posledica po mentalno zdravlje.&nbsp;



Ideja da žena može „imati sve i odmah“ je mit koji stvara nepotreban pritisak i osećaj neuspeha ako se stvari ne odvijaju savršeno. Umesto toga, važno je redefinisati uspeh – prilagoditi ga ličnim vrednostima, postaviti realna očekivanja i dozvoliti sebi da različite faze života donose različite prioritete.&nbsp;



Umesto da se trudimo da ispunimo tuđi ideal, korisnije je usmeriti pažnju na ono što je za nas autentično i važno u datom trenutku. Dozvola da koračamo sopstvenim tempom i da ostavimo po strani te društvene pritiske je put ka ispunjenijem i srećnijem životu.

Illustration of woman balancing work and motherhood

Biološki sat i karijerni uspeh: Kako da žena čuje svoj glas uprkos očekivanjima drugih?

Jedinstvene ljudske vrednosti poput autentičnosti i individualnosti, sve češće se koriste u svrhu isticanja i osnaživanja ličnog identiteta, i rušenja, godinama unazad, postavljenih društvenih normi i stereotipnih uverenja. Isticanje ovih vrednosti kreira osećaj slobode (izbora), uverava nas da je život koji živimo u našim rukama i da su naši izbori, isključivo naša stvar.&nbsp;



Ako zavirimo u realnost savremenog sveta, mogli bismo reći da svedočimo svakodnevnoj borbi za poštovanje i normalizaciju niza ljudskih prava, poput jednakosti, slobode govora, iznošenja mišljenja i samostalno donošenje odluka. Ipak, realnost je takva, da postoji veliki niz onoga što se u javnosti komunicira, a u praksi, često zanemaruje.



Pratiti sebe, biti svoj, delati uvek u skladu sa sobom, otežano je ako prvo moramo da ispoštujemo ono što se od nas očekuje. Ispoštovati svoju ulogu u društvu, pa onda (ako ostane vremena) biti dobro sa sobom, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou &#8211; izazov je svakoga ko želi da održi balans u svim aspektima života.



Kreativni potencijal je izuzetno važan deo naše ličnosti. Istraživanja su pokazala da kreativni procesi <a href="https://www.scientificamerican.com/article/open-mind-longer-life/">aktiviraju različite neuralne mreže u mozgu</a>, što pomaže održavanju njihovog integriteta, čak i u starosti. Otvorenost ka novim iskustvima doprinosi zdravijoj vezi između neurona, zbog čega naučnici tvrde da kreativnost praktično produžava ljudski život.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="318" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png" alt="" class="wp-image-490" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1024x318.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-300x93.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-768x239.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-1536x477.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/Kreativnost-2048x636.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<a href="https://nkc.org.rs/zasto-je-vazno-biti-kreativan/">Benefiti</a> koji dolaze sa oslobađanjem kreativnog potencijala su mnogobrojni &#8211; lakše, brže i jedinstveno rešavanje zadataka i problema, zdravije podnošenje stresa i svakodnevnih životnih izazova, osnaživanje samopouzdanja i slobodno iznošenja mišljenja, lakše podnošenje neuspeha i povećanje sveopšteg zadovoljstva životom. Svako ko je barem na nekoliko trenutaka imao priliku da se nađe u kreativnom procesu, može nastaviti ovaj niz i dodati svoje lično iskustvo, jer su, kao i za definiciju slobode, i definicije kreativnosti neosporivo su posebne i individualne.



Nesumljivo, usled savremenog stila života, čestih i brzih promena sa kojima se svakodnevno suočavamo i očekivanja da se u svemu na brzinu i bez greške snađemo, ne iznenađuje što potencijal za kreativnost i stvaranje, neretko ostaje u senci i u konstantnoj borbi sa nizom izazova koje nam savremeno društvo servira. 



<h3 class="wp-block-heading">Gde je u odnosu na ovo žena?</h3>



Ako se vratimo nekoliko istorijskih koraka unazad i prisetimo se kroz koje je sve transformacije naše društvo prošlo, setićemo se da za jednu ženu, osnovna prava nisu uvek bila lagana realnost.



Davne <a href="https://ehne.fr/en/encyclopedia/themes/gender-and-europe/feminisms-and-feminist-movements/international-women%C2%B4s-day-iwd-march-8th#:~:text=On%20the%20occasion%20of%20the,global%20celebration%20and%20a%20call">1910. godine</a>, pod vođstvom tadašnje nemačke aktivistkinje <a href="https://www.britannica.com/biography/Clara-Zetkin">Klare Cetkin</a>, nastao je prvi pokret borbe za ženska prava, posebno onih koji se tiču slobode govora i boljih uslova za rad. Cilj je bio okupiti radnice koje su generalno bile zanemarene.&nbsp;



Nakon niza turbulentnih borbi, 8. mart, poznat kao Internacionalni Dan žena, zvanično je ustanovljen 1921. godine. Osnažen feminizmom tokom šezdesetih godina dvadesetog veka, ovaj pokret je i zvanično priznat od strane Ujedinjenih nacija, 1975. godine. Danas, Dan žena obeležava se 8. marta širom sveta, a podrazumeva borbu za ženska prava i poboljšanje položaja žena u društvu.&nbsp; 



Primeri poslovnog okruženje



<ul class="wp-block-list">
<li>Zapošljavanje žena u Evropi tokom 1983. godine, starih između 16 i 64 godina, bilo je samo <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=In%20the%20mid,after%20giving%20birth.">54%</a>, dok je danas taj broj 72%, a mnoge majke koje bi tradicionalno ostajale kod kuće sada se lakše odlučuju da se vrate na posao nakon porođaja.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Prema podacima iz 2023. godine, od ukupnog broja svetske populacije, <a href="https://tradingeconomics.com/world/population-female-percent-of-total-wb-data.html">49% čine žene</a>, dok je svega <a href="https://awlonline.co.uk/leading-by-the-numbers-vital-stats-on-women-in-leadership/">32% na liderskim pozicijama</a>.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako je od 2022. godine zabeležen blagi napredak rodne ravnopravnosti na tržištu rada, podaci pokazuju da je prisustvo žena na rukovodećim pozicijama bio skoro <a href="https://www.weforum.org/press/2023/06/gender-equality-is-stalling-131-years-to-close-the-gap/">10%</a> niži u odnosu na muškarce.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Posmatrajući informacione tehnologije (IT), kao jednu od najperspektivnijih industrija, svega <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">22%</a> kompanija može se pohvaliti sa preko 5 žena zaposlenih na odlučujućim pozicijama. Ove brojke <a href="https://techinformed.com/women-in-leadership-the-key-stats/">najčešće</a> su rezultat zauzetih mesta na departmanima poput HR-a (ljudski resursi) i marketinga, a ne tehničkih pozicija koje IT tehnologije podrazumevaju. Žene u ovim industrijama češće daju otkaze, navodeći da se ne osećaju prihvaćeno, da se njihovo mišljenje ne uzima u obzir ili sa ozbiljnošću, kao i da na njihov položaj u kompaniji direktno utiču neravnopravnost polova, nejednakost plata, kao i status pre, tokom i posle trudničkog odsustva.</li>
</ul>



Primeri iz kulture i kreativnih industrija



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako broj žena zaposlenih u kulturi i kreativnim industrijama na godišnjem nivou globalno poraste <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=marking%20a%20%2B1.8%25%20on%20an%20overall%20basis">od 1 do 2%</a>, svega <a href="https://thedocs.worldbank.org/en/doc/cc8cef9784690358cfe4eda77bb85f84-0460012023/original/GIZ-Cultural-and-Creative-Industries-Gender-Study-Executive-Summary.pdf?utm_source=chatgpt.com">15% žena</a> zaposleno je na poziciji reditelja u filmskoj industriji.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>U okviru Američke liste <a href="https://womenintvfilm.sdsu.edu/wp-content/uploads/2024/01/2023-Celluloid-Ceiling-Report.pdf">250 najuspešnijih filmova</a> u toku 2023. godine, samo 16% žena bilo je na rediteljskim pozicijama, a čak 94% filmova bilo je snimano bez ijedne žene iza kamere.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Radovi ženskih umetnica u svetski poznatim galerijama širom država Amerike i Evrope trenutno zauzimaju nešto više od <a href="https://www.museumstrategy.org/en/gender-inequalities-in-the-cultural-and-creative-sector/?utm_source=chatgpt.com">13%</a> radnih mesta.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Iako dominiraju u ovoj industriji, žene fotografi zarađuju čak <a href="https://petapixel.com/2022/03/03/photography-statistics-show-poor-representation-for-women/?utm_source=chatgpt.com#:~:text=40%25%20less%20than%20their%20male%20counterparts">40%</a> manje u odnosu na muške kolege.</li>
</ul>



Primeri podele kućnih obaveza i odgovornosti



<ul class="wp-block-list">
<li>Sredinom 1980-ih, 48% ljudi se slagalo s tvrdnjom da je posao muškarca da zarađuje novac, a žena da brine o domu i deci. U istraživanju iz 2023. Godine, sa ovim se <a href="https://www.euronews.com/2023/09/23/gender-equality-in-european-homes-survey-shows-its-a-long-way-off#:~:text=Around%20Europe%2C%20statistics%20show%20that,to%20just%2034%25%20of%20men.">samo 9% ispitanika složilo</a>, dok je 32% muškaraca priznalo da radi manje u kući nego što bi trebalo.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Istraživanje Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE) iz 2019. godine pokazuje da oko <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=Gender%20Equality%20Index%202021%3A%20Health&amp;text=About%2091%20%25%20of%20women%20with,this%20figure%20is%201.6%20hours.">91%</a> žena sa decom provodi najmanje jedan sat dnevno na kućnim poslovima.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Na teritoriji Srbije, kućni poslovi i odgajanje dece i dalje <a href="https://koms.rs/wp-content/uploads/2024/08/Alternativni_izvestaj_2024.pdf">nisu ravnomerno raspoređeni </a>među ženama i muškarcima, pri čemu se <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">mladi</a> generalno slažu sa tvrdnjom da na žene pada teret kućnih poslova i odgoja dece.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Žene u Srbiji troše <a href="https://nezavisnost.org/zaposleni-muskarci-placeniji-od-koleginica-zene-starije-od-45-godina-u-najgoroj-situaciji/#:~:text=%C5%BDene%20u%20Srbiji%20tro%C5%A1e%20petinu%20svog%20vremena%20na%20nepla%C4%87ene%20ku%C4%87ne%20poslove%20i%20taj%20rad%20vredi%20vi%C5%A1e%20od%20%C5%A1est%20milijardi%20evra%20godi%C5%A1nje%2C%20odnosno%20546%20evra%20mese%C4%8Dno.">petinu svog vremena</a> na neplaćene kućne poslove i taj rad vredi više od šest milijardi evra godišnje, odnosno 546 evra mesečno. To je ukupno 32 sata mesečno, odnosno 20% dodatnog rada, koji nije plaćen.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Mentalno zdravlje žene u borbi sa očekivanjima</h3>



Uz to što mnogi slavljenje žena jednom u godinu dana, smatraju velikim pomakom, postavlja se pitanje: koliko savremena žena zapravo ima prostora da se posveti radu na sebi u kreativnom smislu i do koje mere može da izrazi svoj kreativni potencijal i sa njim se poveže?



Posmatrajući gore pomenute brojke, žene se nalaze u konstantnom izazovu da balansiraju između karijere i privatnog života. Izbori, prioriteti, kompromisi, šta žrtvovati, čemu se posvetiti i tako u krug. Ako uzmemo u obzir da je u prirodi mnogih žena da sebe kritikuju i preispituju svoje odluke u odnosu na ono što se od njih očekuje, nije retkost da se mnoge žene često mogu lakše fokusirati na izražavanje svojih slabosti nego snaga.&nbsp;



Činjenica je da, pogotovo <a href="https://eige.europa.eu/publications-resources/toolkits-guides/gender-equality-index-2021-report/gender-differences-household-chores?language_content_entity=en#:~:text=highly%20skilled%20employed%20women%20often%20outsource%20household%20chores%20to%20cut%20their%20time%20spending%20this%20much%20time%20on%20housework%20so%20that%20they%20can%20engage%20more%20in%20paid%20work.">žene sa uspešnim karijerama</a>, ne samo da ne stižu da se posvete svojoj kreativnoj strani, već biraju ili moraju da angažuju dodatnu pomoć za izvršavanje osnovnih kućnih poslova i čuvanje dece. Niz odgovornosti koje jedna žena ima prema društveno uslovljenim normama, ostavlja žensku energiju i kreativni potencijal u slaboj senci.



Kao i kod bilo koga drugog, nemogućnost povezivanja sa sobom, svojim potrebama, pa i kreativnom stranom, može negativno uticati na mentalno zdravlje, izazvati osećaj nezadovoljstva sobom, anksioznost, povećati nivo stresa, a svakodnevno življenje iscrpljujućih dana punih obaveza i odgovornosti neretko rezultira <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">izgaranjem</a> (burn-out).



Da bi (savremena) žena mogla da stvara i kako bi se povezala sa svojom kreativnom stranom, pre svega joj je potrebno vreme. To vreme ujedno će stvoriti i prostor u kojem će moći da istraži svoja interesovanja, čita, piše, crta, peva, posveti se svom telesnom zdravlju, poveže se sa svojim emocijama kroz intuitivni <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">pokret i ples</a>, bude sama sa svojim mislima, putuje, posećuje kulturne manifestacije, raduje se novim iskustvima i razmenjuje ih sa porodicom i prijateljima, prepusti se svojoj seksualnosti, neguje ono što je istinski raduje i pruži sebi ljubav i podršku ne tražeći potvrdu u drugima kroz ispunjavanje tuđih očekivanja.&nbsp;



Na ovaj način, moći će bolje da upozna sebe i doprinese sveopštem kvalitetu svog <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/mentalno-zdravlje-zena">mentalnog zdravlja</a>, jer kada je dobro i ispunjeno sa sobom, biće bolja i ispunjenija u odnosu sa drugima. Ovim putem, žena ujedno dobija priliku da izrazi i svoju autentičnost i individualnost, kako u razumevanju svojih potencijala, tako i kroz život i delovanje.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="212" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png" alt="" class="wp-image-491" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1024x212.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-300x62.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-768x159.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-1536x318.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/03/citat-2048x424.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Kako žene mogu inicirati razvoj svog kreativnog potencijala?</h3>



Introspekcija



Prvi korak do osvešćivanje onog što nedostaje, ispitivanja ličnih potreba i davanja odgovora na ono što je istinski važno. Osvrtanje na ono što se nalazi iznutra, može biti korak do identifikacije ličnih želja i potreba. Razumevanje društvene odgovornosti, ne treba i ne bi smelo da isključuje razumevanje i razvojni potencijal bilo kojih sposobnosti i veština.



Negovanje fizičkog i mentalnog zdravlja



Izdvajanje vremena za osnovne potrebe korak je ka osnovnoj higijeni tela i uma. Kontinuirano negovanje sebe, koje dolazi iz sopstvene potrebe da budemo dobro, neosporivo može rezultirati zadovoljstvom i sigurnošću koja je potrebna da se sa osvešćivanja pređe u akciju. Svakodnevno izdvajanje vremena za sebe, pa makar to bilo i pola sata šetnje, može biti vrlo korisno.



Oslobađanje od očekivanja sredine i direktna komunikacija



Ako već postoje, rodno dodeljene uloge nisu i zakon koji, ako ga ne poštujemo, može da se krši, ili će rezultirati teškim posledicama. Oslobađanjem od uverenja da smo za mnogo toga unapred delegirani i odgovorni i da se bez preispitivanja posvetimo ispunjavanju onoga što se od nas traži, čitav deo naše ličnosti dobija novu perspektivu za razvoj i ostvarivanje kontakta sa našom suštinom. Uz ovo stoji otvorena i direktna komunikacija, što dodatno može učvrstiti stavove i uverenja koja živimo.&nbsp;



Odvajanje od osećaja krivice i odgovornosti za tuđa osećanja



Svako je odgovoran za svoje odluke i osećanja. Slobodno iznošenje stavova, mišljenja i donošenje odluka je stvar ličnog doživljaja određanih situacija. Način na koji neko drugi reaguje i doživljava tuđe stavove, isključivo je njegova odgovornost i odluka. Samim tim, biti iskren u kontaktu sa sobom, to otvoreno komunicirati bez obzira na to da li se drugi sa time slaže ili ne, nikako ne bi trebao da bude i osnov za osećanje krivice.



Podrška porodice i zajednice



Okružiti se ljudima koji inspirišu i podržavaju, korak je ka odbacivanju samokritičnosti, sumnje u sebe i uverenja da nam je sudbina već uveliko određena. Prepoznavanje i biranje osoba koje podržavaju ličnost, a ne društveno predodređene uloge, može osnažiti donošenje odluka u korist blokiranim potencijalima. Slobodno komuniciranje o iskustvima sa onima koji su podrška i oslonac, biće samo korak napred ka utvrđivanju onoga što je istinski važno.



Transformacija želje u odluku



Odluka prirodno predstavlja temelj za konkretnu akciju, koja ne mora ujedno da znači i promenu iz korena. Sitne promene mogu biti pomak ka većem zadovoljstvu na ličnom nivou. Zato je važno staviti na papir i osvestiti načine na koje se trenutne potrebe mogu ispuniti. Razumevanje realnosti i onoga što se u datoj situaciji može učiniti, biće ujedno i osvešćivanje prihvatljivih koraka ka željenoj promeni.







Kroz razvijanje samosvesti, izgradnju samopouzdanja, učenje postavljanja granica i upravljanje stresom, psihoterapija može u velikoj meri pomoći ženama da se oslobode mentalnih blokada, kao i u prepoznavanju i razumevanju vrednosti i benefita potencijala, poput onog koji dolazi sa kreativnim izražavanjem.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



Selfnest je online platforma za psihoterapiju, koja pruža podršku svima koji žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, bez obzira odakle se seansa održava. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, <a href="https://www.selfnest.com/">ovde</a> možete pronaći onog koji vam najviše odgovara.

Da li društvene norme ostavljaju prostor za razvoj kreativnog potencijala žene?

U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Dijaspora: Život između dva doma

Termin generacija označava grupu ljudi koji su rođeni i žive u istom ili bliskom vremenskom periodu. Ljudi koji pripadaju istoj generaciji prepoznaju se po odrastanju u sličnim socio-ekonomsko-političkim uslovima i svedoče istorijskim događajima koji kasnije oblikuju njihovo kolektivno ponašanje, njihov stil života, odnose prema porodici, izbor profesije i hobija, stil oblačenja i generalno stavove o životu i njegovim vrednostima.&nbsp;



Bejbi Bumeri (Bumeri I, II), Generacija X, Generacija Y (Milenijalci), Generacija Z, Alfa… samo su jedan deo složene klasifikacije generacijskih ciklusa, koje su predstavili dvojica društvenjaka, Vilijam Štraus (William Strauss) i Nil Hau (Neil Howe), u milenijalskom delu objavljenom 1991. godine &#8211; <a href="https://www.amazon.com/GENERATIONS-History-Americas-Future-1584/dp/0688081339">Generations: The History of America&#8217;s Future, 1584 to 2069</a>.



Njihova klasifikacija je kasnije globalno uticala na, možda pomalo strogu i rigidnu&nbsp; generalizaciju generacija, jer u obzir uzimaju raspon godišta od oko 20 godina razlike. Dodatno, Štraus i Hau su u svom radu bili pretežno fokusirani na podatke prikupljene na teritoriji Amerike i država Zapadne Evrope, tako da je važno razumeti da ova klasifikacija nije univerzalno prihvaćena ili naučno i globalno standardizovana.&nbsp;



Ipak, poređenje generacija u ovom kontekstu postalo je globalna “stvar”, sa onom generacijom “na meti” koja je trenutno aktuelna, jer odstupanjem od očekivanog, ostaje dovoljno snažna da menja taman uspostavljene sisteme prethodnih generacija.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg" alt="" class="wp-image-463" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1024x230.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-300x68.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-768x173.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-1536x346.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-1-1-2048x461.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Generacija Z i mentalno zdravlje</h2>



Dok su se Milenijalci tek u osnovnim i srednjim školama prvi put snalazili sa pametnim telefonima i računarima, deca Generacije Z su od prvog dana odrastala u digitalnom svetu koje je, već tada, praktično diktiralo način komunikacije i informisanja.



Danas, približno <a href="https://www.hrlab.rs/hr-blog/novosti/generacija-z-preuzima-trziste-rada-sta-mladi-ocekuju-i-kako-poslodavci-mogu-da-odgovore?utm_source=chatgpt.com">30% svetske populacije čini Generacija Z</a> i svi pogledi uprti su upravo u njih, pogovo kada je u pitanju tržište rada. Sa druge strane, mlade nade žongliraju između očekivanja porodice, društva, sopstvenih ambicija i potencijala, nastojeći da očuvaju mentalno zdravlje.&nbsp;



Na druge generacije ostavljaju utisak da su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Realistični</li>



<li>Samostalni</li>



<li>Samouki</li>



<li>Samoživi/slobodnjaci</li>



<li>Ambiciozni</li>



<li>Manje religiozni</li>



<li>Tolerantniji od prethodnih generacija</li>
</ul>



*GenZ nije i zvanično usvojen naziv ove generacije; u različitim literaturama mogu se pronaći i imena poput: Post-milenijalci, Zumeri, iGeneracija, Centennials (stogodišnjaci), digitalni i neo-digitalni domoroci. Iako ne postoji zvaničan proces dodele imena generacijama, jasno je da je naziv GenZ uzeo maha.&nbsp;



Pre osvrta na otuđenost sa kojom se suočavaju u virtuelnom svetu, važno je razmotriti činjenicu da se tehnologija razvijala silovitom brzinom u periodu njihovog odrastanja &#8211; mnogo brže nego što su njihovi roditelji Bumeri i Milenijalci to mogli da “pohvataju”. Tako, nije iznenađujuće što su, rođeni u digitalnom svetu, prirodno počeli da se samostalno u njemu povezuju, informišu, edukuju i koriste ga kao prostor za zabavu.&nbsp;



Prema Evropskom <a href="https://www.unicef.org/serbia/media/12511/file/koriscenje_interneta_i_digitalne_tehnologije_kod_dece_i_mladih_u_Srbiji.pdf">istraživanju UNICEF-a</a>, koje obuhvata i zemlje Zapadnog Balkana, 74% dece i mladih ima profil na društvenim mrežama ili platformama za video-igre. Među njima, 41% je uzrasta od 9 do 10 godina, a 72% uzrasta od 11 do 12 godina ima profil (uprkos tome što je minimalna starosna granica na većini mreža 13 godina). Kako istraživanje navodi, deca provode od 3 do čak 7 sati dnevno na mrežama, što rezultira sukobima sa članovima porodice, smanjenim fokusom za obavljanje školskih zadataka, a kod nekih čak i izbegavanjem obavljanja osnovnih bioloških potreba.



Iako podaci pokazuju da je Generacija Z poprilično samosvena i čvrstih stavova (neki ih vide kao self-cenetered ili self-oriented), ne bi trebalo propustiti činjenicu da u najvažnijem dobu odrastanja, oni usled digitalizacije ostaju uskraćeni za posvećeni razvoj mnogih veština &#8211; strpljenja, pažnje, aktivnog slušanja i razumevanja tuđeg mišljenja, kao i rešavanja konfliktnih situacija na osnovu kritičkog rasuđivanja i mišljenja.



Odrastanje i snalaženje u vreme pandemije, ekonomske krize i sukoba koji se šire svetom, navelo je pripadnike ove generacije da se nešto ranije pozabave kvalitetom svog mentalnog&nbsp; zdravlja, ili well-being-om uopšte.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="298" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg" alt="" class="wp-image-464" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1024x298.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-300x87.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-768x224.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-1536x447.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/01/BP-Cover-2-2048x596.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tehnologija koja donosi sve brža rešenja u tome im nesmetano pomaže. Prethodne generacije mogle bi samo o tome da pričaju i pronađu inspiraciju jer, svet uveliko ide napred i u korak sa, mnogima neshvatljivim, potencijalima i funkcionalnostima koje nudi. Sa druge strane, ovo je generacija koja ruši tabue i otvoreno priča o mentalnom zdravlju. Generacijama unazad, o tome nismo imali prilike ni da čitamo. 



Svojstveno njihovoj izraženoj slobodi govora, ali i fokusu za karijernim napretkom, veliki broj predstavnika GenZ populacije bira da se okrene aktivizmu i bori za prepoznavanje vrednosti poput borbe protiv klimatskih promena, ravnopravnosti svih društvenih grupa poput nacionalnih manjina i <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-i-lgbt-osobe">LGBTQ+</a>, unapređenja mentalnog zdravlja kroz destigmatizaciju i pristupačnu psihološku i&nbsp; <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijsku podršku</a>, kao i za transparentnost i etiku u poslovanju i politici. Neke od njih su Greta Tunberg (Greta Thunberg), Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine i Malala Yusafzai (Malala Yousafzai), Pakistanska aktivistkinja za prava devojčica na obrazovanje; najmlađa dobitnica Nobelove nagrade za mir.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Šta učimo jedni od drugih?</h2>



Osim ekstremno izolovanih plemena koja godinama žive u svojim zatvorenim zajednicama, ne postoje generacije koje su proživele iskustva određenog intenziteta, a da kasnije ona nisu “zakačila” naredne generacije. Sve je međusobno povezano. Osobine i karakteristike po kojima se u društvu prepoznaju Bumeri ili Milenijalci, zapravo su faktori koji su formirali osnov za vaspitanje i edukaciju narednih generacija. Tu bi pripale ključne etičke i moralne vrednosti, razvoj empatije, kritičkog mišljenja i produktivnog dijaloga. Ključno pitanje je, šta se od prenešenog usvaja i zadržava, kako to oblikuje populaciju u celini, a kasnije i generaciju koja tek treba da dođe?



Nedvosmisleni potencijal savremenog doba Generaciji Z otvara ogroman prostor za postavljanje novih društvenih standarda, koja na lep način ruše tabue i diskutabilna uverenja poput onog “o tome se ne priča”. Veruje se da bi ovde mogli uvrstiti i preduzetnički duh, normalizaciju svakodnevne upotrebe tehnologija i njenih mogućnosti, važnost uspostavljanja balansa između privatnog i poslovnog života, slobodu govora i zdravo postavljanje granica.



Prema podacima istraživanja rađenom u Americi u toku 2024. godine, <a href="https://thrivingcenterofpsych.com/blog/gen-z-millennial-therapy-statistics/">preko 55% Milenijalaca i Gen Z ispitanika</a> je bilo na psihoterapiji, a čak više od 90% smatra da je terapija potrebna savremenom čoveku. Uzimajući u obzir da ove dve generacije deli oko tri decenije, biće zanimljivo ispratiti kako će se rezultati njihovih stavova u vezi sa mentalnim zdravljem dalje razvijati i oslikati u realnosti.



<h2 class="wp-block-heading has-large-font-size">Kako pružiti podršku GenZ generaciji?</h2>



Istraživanja pokazuju da se GenZ susreće sa različitim mentalnim izazovima, poput <a href="https://www.charliehealth.com/post/tips-for-young-people-with-adhd">anksioznosti, depresije, stresa i poteškoćama u socijalnim interakcijama</a>. U 2023. godini, 65% pripadnika GenZ populacije prijavilo je da je imalo barem jedan problem sa mentalnim zdravljem mesečno u protekle dve godine. Istraživanje iz 2024. godine otkrilo je da trećina zaposlenih GenZ pripadnika, uzimalo slobodne dane zbog stresa.



Evo nekoliko predloga za podršku Generaciji Z:



<ol class="wp-block-list">
<li>Aktivno slušanje i razumevanje njihovih potreba, ideja, ciljeva i očekivanja</li>



<li>Otvorenost ka onome što visoko vrednuju, doživljavaju važnim</li>



<li>Fokus na prevenciji mentalnih poteškoća</li>



<li>Podrška za konsultacije i <a href="https://app.selfnest.com/register?fbclid=PAZXh0bgNhZW0CMTEAAabLNNQ5EuGjbIkdh17ZJmEoFbJRKdax3pPkqJP3MSbHee3FlEnSXTwVp7c_aem_nuhKnymd82cz07qIbNMrSg">razgovor sa terapeutom</a></li>



<li>Podela korisne literature i edukacija (prezentacije, predavanja, radionice, podkasti i slično); usmeravanje na pouzdane kanale informisanja</li>
</ol>



Budući da su GenZ i dalje mladi ljudi i da im ozbiljni životni izazovi odraslog doba tek predstoje, postavlja se pitanje da li će njihovi potencijali imati priliku da budu u potpunosti iskorišćeni. Ono sa čime se budu suočavali, kako se budu nosili sa teškim odlukama i na čemu se na kraju dana budu temeljila njihova uverenja i vrednosti, biće ključno za oblikovanje uspeha njihove generacije uopšte. Dok se svakodnevno upoznajemo i učimo jedni od drugih, ostaje da vidimo koje će priče o ovoj generaciji pričati one koje im tek slede.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity" />



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platforma</a> pruža podršku osobama sa mentalnim poteškoćama, bez obzira na to kojoj generaciji pripadaju. Ukoliko prepoznajete da bi vam razgovor sa psihoterapeutom prijao, možete pronaći onog koji vam najviše odgovara na našoj platformi.&nbsp;

Blog