Poremećaji spavanja spadaju u jedne od najčešćih medicinskih poremećaja. Pogađaju široku populaciju i dok mogu biti pokazatelj ozbiljnijeg zdravstvenog ili mentalnog problema, nije neuobičajeno i da se dijagnostifikuju kod potpuno zdravih osoba.&nbsp;&nbsp;



Dok se kod mnogih od nas problemi sa spavanjem javljaju kao kratkotrajna nelagodnost, bitno je prepoznati i reagovati na vreme kada se pretvore u hronični poremećaj.



U daljem tekstu vas upoznajemo sa nekim od najčešćih poremećaja sna, njihovim simptomima, uzrocima i potencijalnim načinima za njihovo rešavanje kako biste se opremili znanjem i veštinama koje su vam potrebne da sami sebi pomognete ili blagovremeno prepoznate da je potrebno potražiti pomoć stručnjaka.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Nesanica (insomnija)</h2>



Insomnija je jedan od najčešćih poremećaja spavanja. Pretpostavlja se da oko 50% ljudi pati od povremene nesanice, dok se hronična nesanica dijagnostifikuje kod 15-20% ljudi.



Podrazumeva neadekvatan san kod osoba koje:&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>imaju problem da zaspu,</li>



<li>imaju problem da održe san i bude se prečesto u toku noći,</li>



<li>ne mogu da se vrate snu nakon buđenja,</li>



<li>bude se previše rano i neispavani.</li>
</ul>



Srećom, nesanica je uglavnom kratkoročan problem uzorkovan situacionim smetnjama i prestaje njihovim otklanjanjem.&nbsp;



Na osnovu učestalosti manifestovanja, insomnija se može klasifikovati kao povremena (kada osoba ima dve ili tri epizode godišnje), epizodična ili situaciona (kada traje od 1 do 3 meseca i povezana je sa situacionim stresom) i stalna (insomnija koja traje duže od tri meseca).&nbsp;



Insomnija izaziva dnevnu iscrpljenost, lošu koncentraciju i konstantan umor. Kao takva, može predstavljati problem i na privatnom i na poslovnom planu, ali i biti uzročnik ozbiljnijih zdravstvenih problema.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Uzroci insomnije</h3>



Insomnija može biti uzrokovana brojnim unutrašnjim i spoljnim faktorima &#8211; od organskih bolesti i mentalnih oboljenja do životnih navika, gde su neki od najčešćih:



<ul class="wp-block-list">
<li>Stres</li>



<li>Uzbuđenje</li>



<li>Manjak fizičke aktivnosti</li>



<li>Intenzivna fizička aktivnost neposredno pred odlazak u krevet</li>



<li>Menopauza</li>



<li>Digestivni problemi</li>



<li>Anoreksija</li>



<li>Džet leg</li>



<li>Promena posla ili neka druga životna promena</li>



<li>Spavanje u toku dana</li>



<li>Preterana upotreba nikotina, kofeina, alkohola i drugih stimulanata</li>



<li>Hipertireoza</li>



<li>Šećerna bolest</li>



<li>Parkinskonova bolest</li>
</ul>



U nekim slučajevima, nesanica može biti jedan od prvih znakova psihijatrijskih oboljenja kao što su anksioznost, depresija ili psihoza. Insomniju mogu uzrokovati i zdravstveni problemi kao što su astma, artritis, bolesti srca, bubrežne bolesti, sindrom nemirnih nogu i drugi.&nbsp;



Insomnija je se može javiti u bilo kom životnom dobu bez obzira na pol. Neke od prvih epizoda se uglavnom iskuse u dvadesetim godinama, ali je češća pojava kod starijih osoba. Kod dece je nesanica često posledica neredovne rutine spavanja, ali se psihološki i medicinski uzroci ne mogu isključiti kao mogući okidači.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Dijagnostika i lečenje insomnije</h3>



Da bi se dijagnostifikovala insomnija, potrebno je da budu ispunjena tri uslova:



<ol class="wp-block-list">
<li>Da se manifestuje jedan od sledećih simptoma: produženo vreme uspavljivanja, budnost u toku noći koje traje duže od 30 minuta, ili manje od 6.5 sati totalnog sna</li>



<li>Poremećaj dnevnog funkcionisanja zbog umora, pospanosti, iritabilnosti</li>



<li>Postojanje jednog od prethodno navedenih uzroka nesanice&nbsp;</li>
</ol>



Ukoliko se ne tretira, insomnija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a neretko je i uzročnik mnogih psihičkih i somatskih bolesti.&nbsp;



Kada su u pitanju povremena i situaciona insomnija, uglavnom prođu same od sebe nakon što se razreši trenutna životna situacija koja ih izaziva. Kako bi se ubrzao proces razrešenja problema, savetuje se da osoba:



<ul class="wp-block-list">
<li>Uspostavi rutinu spavanja (odlazi u krevet i budi se u isto vreme)</li>



<li>Svakodnevno obavlja 15-30 minuta fizičke aktivnosti&nbsp;</li>



<li>Smanji konzumaciju alkohola, nikotina i kofeina</li>



<li>Izbegava obilnu i tešku večeru</li>



<li>Obavi opuštajući rutial pred spavanje</li>
</ul>



Ukoliko osoba i posle nekog vremena nastavi da ispoljava simptome epizodične insomnije, preporučuju se specijalne tehnike disanja i terapija relaksacije. U slučajevima hronične insomnije, najbolje je obratiti se <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/sve-sto-treba-da-znate-o-psihoterapiji">psihologu, psihijatru ili psihoterapeutu</a> koji će odrediti pravac lečenja. Terapija može da podrazumeva bihejvioralne tehnike fokusirane na smanjenje anksioznosti, metode za relaksaciju mišića i generalno smanjenje fiziološkog nivoa budnosti. U ekstremnijim slučajevima je potrebno obratiti se psihijatru kako bi propisao odgovarajuće lekove.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Hipersomnija</h2>



Hipersomnija je poremećaj spavanja koji se karakteriše hroničnom prekomernom dnevnom pospanošću. Iako se može javiti kod zdravih osoba nakon dužeg perioda nespavanja ili teške fizičke aktivnosti, češće je prvi pokazatelj ozbiljnijeg zdravstvenog ili psihološkog poremećaja. Ukoliko se javi u ranom životnom dobu, može biti jedan od prvih simptoma narkolepsije.



Ukoliko hipersomnija traje duže od nekoliko dana ili nedelja, savetuje se poseta stručnjaku kako bi se utvrdio jasan uzročnik, a neki od najučestalijih su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak kiseonika i višak ugljen dioksida u organizmu kao posledica apneje u spavanju</li>



<li>Prekomerno uzimanje lekova</li>



<li>Depresija</li>



<li>Neurološki problemi (meningitis, encefalitis ili tumor)</li>



<li>Bolesti srca</li>



<li>Bolest jetre</li>



<li>Plućne bolesti</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Narkolepsija</h2>



Narkolepsiju karakterišu iznenadni napadi REM faze, te su osobe koje pate od ovog poremećaja sna u stanju da zaspu bilo gde i u bilo kom trenutku. U većini slučajeva se epizode odigraju u monotonim situacijama, jednom ili više puta u toku dana, a traju uglavnom do sat vremena.&nbsp;



Naime, dok REM faza kod zdravog sna nastupa nakon sat vremena spavanja, kod narkoleptičara se odigrava u prvih pet minuta. Nakon buđenja, osoba se može osećati sveže i odmorno, a može i ponovo utonuti u san nakon samo nekoliko minuta.



Iako narkolepsija nije uzročnik drugih bolesti organizma, iznenadno tonjenje u san u određenoj situaciji može izazvati ozbiljne probleme. S toga se preporučuje odlazak stručnjaku koji u zavisnosti od dijagnoze i potrebe pacijenta može prepisati adekvatnu terapiju medikamentima.



<h2 class="wp-block-heading">Apneja u spavanju&nbsp;</h2>



Apneja u spavanju (ili slip apneja) se opisuje kao kratkoročni prestanak disanja tokom spavanja, te kao takva spada u jedne od ozbiljnijih poremećaja sna. Može biti uzročnik kardiovaskularnih oboljenja ali i dovesti do iznenadne smrti.&nbsp;



U zavisnosti od tipa apneje u spavanju, razlikuju se i metode lečenja. Kada je u pitanju obstruktivna apneja, najoptimalniji proces lečenja podrazumeva primenu priručnog aparata koji snabdveva organizam vazduhom pod povećanim pritiskom. S druge strane, kod pozicione apneje se preporučuje promena položaja spavanja. Apneja se neretko javlja i kod gojaznih osoba kod kojih su disajni putevi suženi usled nagomilavanja masnog tkiva a mišićna masa redukovana i manje funkcionalna. U tim slučajevima se preporučuje smanjenje telesne težine kao prvi korak u lečenju. Ukoliko se ispostavi da ni jedan od specijalizovanih oralnih aparata ne može da reši problem, stručnjak može preporučiti hirušku intervenciju.



<h2 class="wp-block-heading">Parasomnija</h2>



Parasomnija se ispoljava u vidu smetnji u ponašanju koje se događaju u periodu spavanja, te pacijenti koji pate od parasomnije imaju problem sa mesečarenjem, konfuznim buđenjima, noćnim morama i strahovima, grčevima u nogama i brojnim drugim. Takođe je moguće iskusiti i verbalizaciju i pokretanje tokom REM faze sna koje može biti agresivno i opasno po osobe koje spavaju u istom krevetu sa osobama kod kojih je dijagnostifikovana parasomnija.



Parasomnija se najefikasnije leči psihoterapijom i farmakoterapijom.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="777" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-1024x777.jpg" alt="Insomnija" class="wp-image-103" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-1024x777.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-300x228.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-768x583.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-1536x1166.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash.jpg 1920w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption class="wp-element-caption">Photo by&nbsp;<a href="https://unsplash.com/@entersge?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Vladislav Muslakov</a>&nbsp;on&nbsp;<a href="https://unsplash.com/photos/CwIU33KGToc?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Unsplash</a></figcaption></figure>







<h2 class="wp-block-heading">Paraliza sna</h2>



Paraliza sna je poremećaj koji je povezan sa REM fazom tokom koje se javljaju snovi i koju karakteriše plitko i ubrzano disanje, ubrzan pokret očima i nepokretnost tela. Ukoliko se REM faza odigra dok smo još u stanju budnosti, naš mozak je aktivan ali mišići tela nisu pod našom kontrolom i osoba ostaje paralizovana.&nbsp;



Tokom paralize sna, osoba je svesna svega što se dešava ali može iskusiti izuzetno realistične halucinacije: da levitiramo, da je neko prisutan u prostoriji, da nas posmatra i da smo u opasnosti. Iako kratkoročna, paraliza sna može uzrokovati osećaj straha i panike koji osećamo dugo po završetku epizode.



U velikom broju slučajeva, paraliza sna se odigrava dok osoba spava na leđima, te može doći do osećaja gušenja zbog mišića grudnog koša koji su paralizovani.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Šta izaziva paralizu sna</h3>



Neki od mogućih uzročnika ovog poremećaja sna su:&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>narkolepsija&nbsp;</li>



<li>neredovan san</li>



<li>povećan stres</li>



<li>promena rutine</li>



<li>preterana konzumacija alkohola</li>



<li>česta putovanja</li>
</ul>



Paraliza sna je dosta <a href="https://beleske.com/sta-je-paraliza-sna-i-zasto-pogadja-studente/">česta među studentima</a> u periodu ispitnih rokova zbog izlaganja stresu, neredovnog sna, intenzivnog rasporeda učenja, konzumacije kofeina, itd.



Pa ipak, istraživanja su pokazala da je većina ljudi makar jednom ili dva puta u životu doživela paralizu sna, te je moguće da se dogodi bilo kome bez obzira na njihovu psihopatologiju. Zbog toga je bitno informisati se o fenomenu i naučiti kako ostati pribran u datoj situaciji.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Kontrola i lečenje paralize sna</h3>



Ono što se preporučuje je da naučite da prepoznate simptome kako bi vam bilo jasno da u datoj situaciji niste u opasnosti. Korisno je savladati i tehnike pravilnog disanja koje će vam pomoći da ostanete smireni, kao i da se fokusirate na male telesne pokrete, te iako ste paralizovani da se potrudite da načinite i najmanji pokret prstom, jezikom, ili kapcima.&nbsp;



Kako biste smanjili mogućnost da uopšte iskusite paralizu sna, preporučuje se da spavate na strani umesto na leđima, ali i da definišite uzročnike i pokušajte da ih izbegnete (buka, svetlost, konzumacija alkohola, nikotina, kofeina&#8230;)



Ukoliko paraliza sna nastavi da se ponavlja u čestim intervalima, potrebno je obratiti se stručnjaku za poremećaje spavanja koji će vas upoznati sa efikasnijim metodama. Takođe, odlazak na psihoterapiju može biti od koristi osobama kojima paralizu sna uzrokuju anksioznost ili stres. Pored prevencije, psihoterapeut može pomoći da se izborite sa posledicama, kao što su strah od spavanja.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="683" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-1024x683.jpg" alt="" class="wp-image-104" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-1024x683.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-300x200.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-768x512.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-1536x1024.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash.jpg 1920w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption class="wp-element-caption">Photo by&nbsp;<a href="https://unsplash.com/@tsujigimi?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Gregory Pappas</a>&nbsp;on&nbsp;<a href="https://unsplash.com/photos/rUc9hVE-L-E?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Unsplash</a></figcaption></figure>



<h2 class="wp-block-heading">8 saveta za bolji san</h2>



Hronična neispavanost nas čini nervoznima, utiče negativno na nivo motivacije i našu produktivnost, kao i efikasnost u obavljaju bilo kakve dnevne aktivnosti. Neispavanost se povezuje i sa određenim zdravstvenim rizicima kao što su pad imunološkog sistema, gojaznost, pa i srčana oboljenja i dijabetes.



Ono što sami možete da učinite kako biste popravili kvalitet sna je da:



<ol class="wp-block-list">
<li>Uspostavite ritam spavanja i pridržavate ga se (odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme svakoga dana),</li>



<li>Izbegavate dremku i spavanje u toku dana,</li>



<li>Ne konzumirate nikotin, kofein i alkoholna pića nekoliko sati pred odlazak na spavanje,</li>



<li>Izbegavate naporne fizičke aktivnosti nekoliko sati pre odlaska na spavanje,</li>



<li>Pred spavanje obavljate isključivo aktivnosti koje imaju umirujući efekat (npr. čitanje ili topla kupka),</li>



<li>Uklonite izvore svetla i buke iz prostorije u kojoj spavate,</li>



<li>Preskočite jaku hranu i obilne obroke u večernjim satima ( ali nemojte ići u krevet gladni),</li>



<li>Postignete idealnu sobnu temperaturu u prostoriji u kojoj spavate (oko 24°C).</li>
</ol>



Ukoliko vam ni jedna od (kombinacija) stavki ne pomogne da se izborite sa poremećajem sna koji vas muči duži period, obratite se izabranom lekaru. On će vas potom uputiti dalje stručnjaku za lečenje poremećaja spavanja kako bi se sto postotno utvrdio uzrok problema. U slučajevima kada je glavni uzročnik stres, anksioznost ili neki drugi mentalni poremećaj, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vam pomoći da otkrijete koren problema i tretirate ga uz pomoć odgovarajućih terapijskih tehnika.

Poremećaji spavanja: Šta ih izaziva i kako poboljšati kvalitet sna

Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Poremećaji spavanja: Šta ih izaziva i kako poboljšati kvalitet sna

Povezani postovi

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“