U novoj životnoj dinamici koju diktira otvoreno online tržište uslovi rada se rapidno menjaju. Radno vreme od 9-5 za mnoge ljude postalo je 24/7. Tržište je globalno i ne poznaje vremenske razlike. Brzina i dostupnost su imperativ.&nbsp;



Stres je postao neizbežan, a u poslovnom svetu neretko se doživljava kao znak da odgovorno obavljate posao. Određena doza stresa je prirodna reakcija na pritisak, i može da deluje motivišuće. Međutim, u svetu preplavljenom informacijama gotovo je nemoguće “isključiti se”.&nbsp;



Većina čovečanstva provede veći deo dana radeći. Ako na posao idete mrzovoljni, nezadovoljni i uplašeni, to se može ozbiljno odraziti na vaše zdravlje. Ovo su samo neki od potencijalnih izvora stresa na radnom mestu.&nbsp;&nbsp;



<ol>
<li>Prevelik obim posla&nbsp;</li>
</ol>



Ukoliko imate više posla nego vremena da ga završite verovatno ste pod većim stresom nego što bi trebalo. Nedovoljno vremena za ispunjavanje zadataka, nerazuman timeline i zacrtani ciljevi, kao i haotičan ili posao koji zahteva monotono ponavljanje identičnih zadataka znatno uvećavaju nivo stresa na poslu.



<ol start="2">
<li>Loš menadžment&nbsp;</li>
</ol>



Ako u poslovnom okruženju nije uspostavljena dobra komunikacija, zadaci i funkcije nisu jasno definisani ili vam je nejasno šta drugi očekuju od vas verovatno ćete na poslu biti manje efikasni, a samim tim se boriti i sa više stresa. <a href="https://www.gallup.com/workplace/288539/employee-burnout-biggest-myth.aspx">Istraživanja pokazuju</a> da su ljudi koji osećaju podršku svojih menadžera 70% manje pod rizikom od burnout-a.



<ol start="3">
<li>Poremećeni međuljudski odnosi</li>
</ol>



Kao jedan od najčešćih izvora stresa zaposleni navode poremećene<a href="https://www.stress.org/workplace-stress"> odnose unutar tima ljudi sa kojima rade. </a>Spektar problema koji može nastati u komunikaciji i saradnji grupe ljudi usled ispunjavanja zadataka u stresnoj sredini može dovesti do svake vrste mobinga. Nasuprot tome, uspešni rukovodioci veruju da je srećan radnik dobar radnik, pa su među <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">teambuilding ponudama</a> sve popularnije one na kojima se aktivno i svesno radi na unapređenju komunikacije i odnosa unutar tima.&nbsp;



<ol start="4">
<li>Balans poslovnog i privatnog života</li>
</ol>



Ako vam je radno vreme predugo, nosite posao kući ili često putujete i nemate vremena za porodicu, prijatelje i brigu o sebi, verovatno ćete se osećati izolovano. Možda okruženje nema razumevanja za vaše poslovne uspehe i probleme, ili ih ne viđate dovoljno da biste ih sa njima podelili. Ukoliko ne postoji balans trpe obe sfere života.&nbsp;



<ol start="5">
<li>Nestabilnost posla</li>
</ol>



Nesigurnost u isplati i obećanim uslovima rada, te nepostojanje zaštite prava radnika samo su neki od problema sa kojima se milioni ljudi susreću na dnevnom nivou. U nedostatku&nbsp; posla sa zadovoljavajućom platom i beneficijama, ljudi su neretko prinuđeni da rade na crno, na određeno ili preko studentskih zadruga. Migracije zbog posla takođe su popularan globalni trend koji uprkos boljoj zaradi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">može dodatno narušiti mentalno zdravlje</a> pre svega zbog odlaska iz poznatog okruženja, napuštanja prijatelja, partnera, dece, šire porodice i nove sredine koje zahteva prilagođavanje.



Tolerancija na stres zavisi pre svega od individualnih faktora, ali i od izbora karijere.&nbsp; Pojedine profesije u većem su riziku da iskuse akutni stres na poslu- medicinski radnici, vatrogasaci, novinari kao i rukovodioci od čijeg učinka zavisi dobrobit velikog broja radnika i njihovih porodica. Upravo je to razlog što se ekstremni stres na poslu koji dovodi do potpune emocionalno-fizičke iscrpljenosti i pregorevanja (burnout) naziva još i menadžerski sindrom.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Burnout: Kada su simptomi stresa alarmantni?</h2>



Svetska zdravstvena organizacija definiše burnout kao sindrom proistekao iz haotičnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno savladan.&nbsp;



Stres se javlja kada su zahtevi pred nama veći od resursa kojima raspolažemo. Ljudima je ponekad potrebno malo pritiska da bi obavili neki posao. Nemoguće je zamisliti radni dan bez ijedne frustracije, nepredviđenih okolnosti i propusta. Međutim, kada pritisak nastavi da raste a učinak počne da opada, stvara se stres koji može dovesti do <a href="https://www.verywellmind.com/stress-and-burnout-symptoms-and-causes-3144516">burnout-a</a>.



Ipak, ne vodi svaki stres u burnout. Oba stanja imaju snažan, ali potpuno različit uticaj na psihofizičko zdravlje i pogled na svet.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="805" src="http://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-1024x805.png" alt="Stres vs burnout simptomi i posledice" class="wp-image-202" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-1024x805.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-300x236.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout-768x604.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/01/Stres-vs-Burnout.png 1339w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Terapeuti navode premor, otuđenje od posla i osećaj smanjene profesionalne sposobnosti kao osnovne karakteristike burnout-a.



Ako vam je naročito teško da se fokusirate i naterate da radite, nervozni ste i nemate strpljenja za kolege i radne zadatke, ili vas ni nagrade za dobro obavljen posao ne usrećuju kao nekad, moguće je da ste sagoreli. Osećaj da niste dovoljno sposobni za poziciju koju obavljate i perfekcionizam mogu stvoriti visok nivo frustracije i vremenom odvesti u depresiju.



Često se stiče pogrešan utisak da je burnout nešto što se događa samo poslovno uspešnim ljudima, jer je njima posao centar života i sa njim se više identifikuju. Može se dogoditi svakome, bez obzira na profesiju.



Do burnouta ne dolazi samo u poslu koji nam je neprijatan. Moguće je sagoreti i od posla koji volimo ili brige za staranje o kući ili članu porodice. Dugotrajna nega osobe koja ne može da se stara o sebi, nekoga sa posebnim potrebama ili starijeg člana porodice stvara veliki emocionalni, psihološki i fizički teret. U takvim slučajevima se kao simptom burnout-a može javiti nedostatak empatije a potom i osećaj krivice.&nbsp;&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Posledice po zdravlje&nbsp;</h2>



Kao i drugi izvori stresa, frustracije koje osećamo zbog posla mogu se vremenom se preliju na druge sfere života i odraze na psiho-fizičko zdravlje.



Ako se na radnom mestu osećate nesigurno i ozlojeđeno ili vam se dogodilo da postanete emotivni- plačete i vičete, vreme je da potražite pomoć.



Kada se znoje dlanovi, nedostaje vazduh i ubrzava puls, telo pokazuje da je u stresu. Osećaj nekompetentnosti i nesigurnosti može prerasti u anksioznost, izazvati nesanicu, glavobolje i probleme sa probavom. Ekstremni stres uvećava krvni pritisak i može prouzrokovati tip 2 dijabetes.



<h2 class="wp-block-heading">Kako rešiti probleme na poslu?</h2>



Ponekad i najmanja promena sredine može unaprediti motivaciju i radnu atmosferu. Za početak promenite sliku na desktopu, unesite neki novi detalj u office, dođite na posao naoružani šalama iz vaše branše ili osmislite smicalicu (prank) koja bi oraspoložila okruženje.



Teško je preporučiti nekome sa gustim rasporedom da u vreme ručka, koji je verovatno poslovan, pronađe vremena za šetnju. Ipak, stručnjaci za telo i um slažu se da je vreme izdvojeno sredinom dana za svež vazduh, promenu okoline i omiljenu muziku pravi način da se resetujete za ostatak radnog dana.&nbsp;



Najčešće sredstvo kojim se zaposleni bore protiv pregorevanja je odmor. Isključiti telefon, zaboraviti na laptop i izležavati se pred pejzažem vrednim instagrama može na kratko olakšati simptome stresa. Ipak, neki ljudi neće uspeti da se opuste nego će im odsustvo sa posla stvoriti osećaj nelagode i krivice. Osnovan ili ne, stres o tome koliko posla će ih dočekati kada se vrate lako može proizvesti kontraefekat i dodatno smanjiti efikasnost i poslovnu sposobnost.



Ponekad je najbolja odluka promeniti poziciju ili posao.&nbsp;



Međutim, pre nego što se odlučite na neki radikalniji potez pokušajte da probleme na poslu rešite uz pomoć saveta terapeuta.&nbsp;



<ul>
<li>Jasno mapirajte izvore frustracije na radnom mestu. Razumevanje koji su to problemi koji stvaraju stres prvi je korak ka njihovom rešavanju.</li>
</ul>



<ul>
<li>Razgovor sa nadređenim, HR-om&nbsp; i/li kolegama o načinima na koje se može unaprediti radna sredina.</li>
</ul>



<ul>
<li>Potražite <a href="https://www.selfnest.com/">profesionalnu pomoć</a> kako biste pojedinačno ili u timu unapredili odnose među kolegama, raspoloženje i motivaciju, a samim tim i poslovanje.</li>
</ul>

Stres vs burnout_uzroci, simptomi, lecenje

5 najčešćih uzroka stresa na poslu

Na pitanje kako ste otkrili svojim roditeljima koje ste seksualne orijentacije, na temi na LGBT+ forumu na Reditu, dva odgovora koja su bila najviše puta apvoutovana (ili lajkovana, da anglicizam „pojasnimo“ drugim) bila su: „nikada se neću autovati svojoj porodici, sem ako je to apsolutno nemoguće izbeći“, i &#8211; „takođe“.&nbsp;



Redit je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, i većina korisnika dolazi iz najrazvijenijih zemalja sveta (oko 70% su iz SAD, Britanije i Kanade, sa velikim brojem Evropljana u preostalih 30%). Ako je na ovakvom mestu odgovor na pitanje o autovanju bio tako depresivan, šta tek može da očekuje ljude u konzervativnijim zemljama? Šta osoba koja se nalazi u poziciji diskriminisane seksualne manjine u Srbiji može da očekuje posle autovanja i koliko je u takvim situacijama upravo presudna podrška najbližih?



– Mislim da je već dobro poznato koliko podrška porodice pozitivno utiče na sve aspekte naših života, međutim u slučaju autovanja podrška znači i fizička zaštita – podvlači psihoterapeutkinja Sara Šaša. „Ovde ne govorimo o tome da te roditelji nisu podržali u fazi promene oblačenja ili slušanja nove muzike, ovde govorimo o potpunom isključivanju porodice iz života autovane osobe. Mladi koji još uvek nisu finansijski stabilni mogu zaista biti životno ugroženi nedostatkom porodične podrške. Ova ugroženost dalje može dovesti do niza aktivnosti “snalaženja” koja vode novim problemima.



Po CeSIDovom istraživanju iz septembra 2021, polovina ispitanih građana u Srbiji iskazala je negativan stav prema ljudima drugog seksualnog opredeljenja. Baš zbog takvog zabrinjavajućeg opšteg stava izostanak podrške porodice može biti još strašniji, jer oni koji su nam najbliži postaju deo problema. – Mi svoj identitet ne formiramo samo na osnovu ličnih preferencija već i odgovora okruženja – nadovezuje se psihoterapeutkinja Sara Šaša. – Ako ovaj put samootkrića “začinimo” neodobravanjem okoline čak i na pomisao da je naš identitet drugačiji, tu bitku možemo nositi ceo život.



Jedan od mehanizama zaštite je i psihoterapija koja može mnogo pomoći u ovakvim slučajevima. Nažalost, i do psihoterapeuta je ponekad teško doći, bilo zbog neopravdane stigme koja postoji kod nas, ili otežane ili osetljive situacije u kojoj se nalazi osoba kojoj je potrebna psihoterapija.



Upravo zbog ovoga, stručnjaci okupljeni oko Selfnesta osmislili su onlajn platformu koja korisnicima omogućava da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog telefona ili kompjutera. Sva komunikacija između korisnika i psihoterapeuta odvija se isključivo u okviru same platforme i sasvim je anonimna sem ako korisnik ne želi drugačije. U Selfnestu rade sertifikovani stručnjaci sa velikim iskustvom u psihoterapijskom radu sa osetljivim pitanjima vezanim za diskriminisane grupe.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> je prva ovakva platforma ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Ovaј pionirski projekat omogućava da psihoterapija bude zaista pristupačna svima i finansijski i logistički (korisnik sam za sebe bira paket koji mu najviše odgovara), ali i da postane deo dnevne rutine onima kojima je takva podrška potrebna. U okviru platforme, korisnik može da odabere klasičnu video seansu sa svojim psihoterapeutom, ili da odabere da kompletnu komunikaciju održava preko chata. U kreiranju platforme učestvovao je stručni tim sastavljen od psihoterapeuta i pravnika, sa namerom da se stvori što bolje iskustvo za korisnika gde su svi privatni podaci potpuno zaštićeni.



Osim toga, na platformi je razvijen algoritam koji na osnovu jednostavnog upitnika predlaže psihoterapeute stručne za tip problema sa kojima se korisnik nosi ili koji imaju iskustva sa sličnim situacijama. Naravno, odluka koga će na kraju odabrati konačno je na samom korisniku koji ima uvid u sve potrebne i relevantne podatke o psihoterapetima uključenim u projekat.&nbsp;

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Razlozi zbog kojih ljudi traže psihološku pomoć najčešće su neprijatni ili iznenadni događaji sa kojima ne mogu da se izbore sami. Razlog za zakazivanje terapije ne mora biti uvek u situacijama kada nešto pođe po zlu ili kada je u pitanju nemogućnost da se samostalno izborite sa problemima. Kada se odlučite na razgovor sa psihoterapeutom donosite svesnu odluku da aktivno radite na tome kakva osoba želite da budete i kako želite da živite.&nbsp;



Psihoterapeutu se može obratiti svako, bez obzira na pol, godine ili životnu situaciju, ali se posebno preporučuje osobama koje se suočavaju sa promenama ili prolaze kroz težak period u životu na privatnom ili poslovnom planu.



<h2 class="wp-block-heading">Psihoterapeut kao pomoć na vašem razvojnom putu</h2>



Sa kime ćete proći taj put je od presudnog značaja za napredak. Izbor nije lak, kao ni ono što vas čeka i ne treba očekivati brza i laka rešenja. Psihoterapeut je tu da vam pomogne da razumete i prihvatite sebe i svoj način života. Psihoterapija je odnos koji se gradi na poverenju i iskrenosti pa je poput izbora prijatelja i partnera važno u obzir uzeti niz faktora.&nbsp;



Pored stručnih kvalifikacija terapeuta važan je i vaš lični utisak &#8211; da li vam je neko prijatan ili budi nepoverenje. Istraživanja pokazuju da godine iskustva i teorijska orijentacija psihoterapeuta imaju manji uticaj na ishod psihoterapije od ličnih faktora. Psihoterapeuti koji pokazuju više topline, razumevanja i empatije imaju više uspeha u lečenju.



Neka od jednostavnih pitanja koja treba sebi da postavite prilikom susreta sa terapeutom su:



<ul>
<li>Da li se osećam prijatno i sigurno dok se poveravam?</li>



<li>Da li osećam da me razume?</li>



<li>Da li mu/joj verujem?</li>



<li>Da li terapeut poštuje moje potrebe i odgovara mojim preferencijama?</li>
</ul>



Poželjno je da pronađete nekoga ko je specijalizovan za problem sa kojim se suočavate bilo da je on emotivni, partnerski, socijalni, u vezi sa depresijom ili zavisnošću. Ipak, važnije od teoretskog okvira u kom psihoterapeut radi je da ima kapacitet da se prilagodi vašim specifičnim potrebama, načinu na koji posmatrate svet i ljude, kao i tome kako prihvatate promene. U zavisnosti od ličnih afiniteta ili problema sa kojim se suočavate, možda vam je važno da u obzir uzmete kog je pola i godina psihoterapeut i da li ima ličnog iskustva sa specifičnim situacijama poput invaliditeta. 



<h2 class="wp-block-heading">Kulturno nasleđe kao faktor prilikom izbora psihoterapeuta</h2>



Iako je najvažnije pronaći nekoga za koga verujete da će vas razumeti i poštovati vaše stanje, za uspeh terapije može biti presudno i da psihoterapeut razume vaš senzibilitet, kulturu i životno iskustvo.&nbsp;



Ako vas je život odveo daleko od kulture u kojoj ste stasali, sigurno ćete se suočiti sa izazovima sa kojima do tada niste imali prilike da se sretnete. Takve situacije mogu proizvesti frustraciju, istinsko nerazumevanje i probleme u prilagođavanju, svakodnevnom funkcionisanju i socijalizaciji.



Pored razlika u kulturi i mentalitetu, u delikatnom procesu psihoterapije precizna artikulacija naših osećanja i stanja ključna je za napredak. Jezik je, poput čoveka, u psihološkom smislu neodvojiv od kulture u kojoj je nastao, u kojoj živi i menja se. Maternji jezik ima ogromnu ulogu u formiranju našeg identiteta, stvaranju uspomena, procesuiranju emocija i iskustava. Kada govorimo drugim jezikom (ne)svesno menjamo i delove svog identiteta.&nbsp;



Reči kojima definišemo iste emocije u različitim jezicima su nijansirani, zamaskirani i nedovoljno jasni ljudima koji ne govore taj jezik i nepoznaju društveni kontekst u kome se ličnost formirala. Jezički izrazi, simboli i gestikulacija koja ga prati umnogome utiču na mogućnost psihoterapeuta da vas istinski razume pa je verovatno da tokom terapije na jeziku koji vam nije maternji i sa osobom koja ne razume društvene prilike u kojima ste odrasli nećete postići rezultate i razumevanje kojima ste se nadali.&nbsp;



Preporučljivo je da ma gde živeli, psihološku pomoć potražite među stručnjacima koji će uzeti u obzir sredinu iz koje potičete, kulturne obrasce vaspitanja, istorijske i društvene prilike koje su vas oblikovale i uspeti da relativno lako stvore kontekst, povežu uzroke i posledice nekog stanja ili ponašanja.



<h2 class="wp-block-heading">Najbolji psihoterapeut je na samo klik od vas</h2>



Poslednjih godina sve je popularnija online psihoterapija koja vam omogućava da, gde god boravili, preko savremenih kanala komunikacije pronađete stručnjake iz vaše matične zemlje. &nbsp; 



Platforma <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnest</a> omogućava svojim korisnicima da uz nekoliko jednostavnih klikova obave neograničen broj konsultacija sa psihoterapeutima sa ovih prostora kako bi dobili najbolju pomoć i podršku.



Najveći benefit online psihoterapije pored dostupnosti &#8211; brzine i lakoće sa kojom možete stupiti u kontakt sa stručnjacima specijalizovanim za problem sa kojim se suočavate je i činjenica da smo svi u poznatoj sredini sopstvenog doma u startu opušteniji, pa je lakše razgovarati o najintimnijim temama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Prvi put na psihoterapiji</h2>



Iskoristite prvi sastanak da saznate što više o psihoterapeutu i njihovom načinu rada, kao i da podelite svoje želje i očekivanja. Pripremite pitanja i obratite pažnju na prve utiske.



Ne zaboravite da uspeh psihoterapije zavisi od izbora psihoterapeuta koliko i od vas samih &#8211; od volje da pomognete sami sebi i toga kako birate da se predstavite. Dozvolite sebi da budete emotivni. Podelite svoje brige i nade u vezi sa procesom. Budite otvoreni. Imajte na umu da vaš psihoterapeut neće imati direktno i jednostavno rešenje za vaše stanje, nego će vam pomoći da nađete put ka rešenju na način koji vama odgovara.



Ukoliko ne osećate da dobijate pomoć i podršku kakvu očekujete, pokušajte da promenite psihoterapeuta. Važno je da vas kroz proces vodi neko sa kim vam je prijatno i sa kim se osećate sigurno. Potraga za pravim psihoterapeutom je ponekad duga i teška, ali je od ključnog značaja za uspeh.

Na slici je devojka koja gleda u telefon jer želi da zakaže online seansu na Selfnest platformi.

Kako odabrati psihoterapeuta?

U svom tekstu za Voks, Emeli Gundelsberger postavlja pitanje kako najbrže napraviti laboratorijsku životinju nesrećnom ako vam je to potrebno za eksperiment? Kako učiniti da zec ili miš više ne uživa u onome što mu je do tad pričinjavalo zadovoljstvo, recimo omiljenoj hrani? 



Odgovor koji verovatno prvi pada na pamet je izlaganje životinje nekoj snažnoj traumi opasnoj po život, koja će ostaviti ozbiljne posledice. Ipak, postoji mnogo surovija i efikasnija metoda da vašeg (sirotog) zeca učinite nesrećnim – dovoljno je samo da ga svaki dan izlažete neprekidnom, blagom stresu. Životinje koje su živele u hronično blago stresnim uslovima (bez društva, u kavezu koji im je stalno davao elektrošokove koji nisu opasni po život, u blizini predatora koji nije mogao da im priđe i slično), veoma brzo su gubile svaki elan. One koje su bile izložene ekstremnijim metodama, recimo izolaciji, odbijale su hranu. 



Moć psihe na telo je često apsolutna. U jednom naročito surovom eksperimentu sa majmunima koji su odrasli u potpunoj izolaciji, jedinka je uginula od anoreksije jer je posle neprekidnog stresa kojem je bila izložena, a posle još jedne traume, naprosto prestala da jede.



Poenta je da svakodnevno izlaganje stalnom stresu može biti izuzetno opasno. Ekvivalent ove situacije u ljudskom društvu može biti i stres koji pojedinac neprekidno doživljava na radnom mestu. Svetska zdravstvena organizacija tek sada je konačno dodala izgaranje na radnom mestu u priručnik međunarodne klasifikacije bolesti. 



<h2 class="wp-block-heading">Koji su to znaci sindroma sagorevanja na poslu, i kako da znate da li imate ovaj sindrom?&nbsp;</h2>



Fizička i emotivna iscrpljenost: Blagi hronični umor posle nekog vremena prerasta u osećanje potpune iscrpljenosti na svakom nivou – često je prisutan i osećaj teskobe pri iščekivanju onoga što nosi svaki novi dan. (Ponekad i samo razmišljanje o sledećem danu unosi nervozu.)



Nesanica: U ranoj fazi možda imate problema da zaspite, ili da provedete celu noć u neprekinutom snu; ovo kasnije može preći u potpunu nesanicu, i pored opšte iscrpljenosti organizma.&nbsp;&nbsp;



Zaboravnost, opadanje pažnje, oslabljena koncentracija: Otežano fokusiranje na posao koji je pred vama može biti jedan od ranih simptoma. Ovo postaje veći problem jer je posla sve više, a postaje sve teže postići ga, što dovodi do začaranog kruga.



Fizički simptomi: Oni često uključuju bolove u grudima, ubrzano lupanje srca, tegobe sa disanjem, gastrointestinalne bolove, vrtoglavicu, nesvesticu, glavobolju (naravno sve ovo treba prekontrolisati i kod specijaliste)



Češće razboljevanje: Pošto je telo umorno, imuni sistem je oslabljen, i onaj koji pati od ovog sindroma je daleko izloženiji infekcijama, prehladama, gripu, i drugim problemima sa imunitetom.&nbsp;



Gubitak apetita: Počeci ovog sindroma često su povezani sa nedostatkom osećaja gladi koje dovodi do preskakanja obroka. Ovo kasnije može dovesti do većeg gubitka apetita i naglog gubljenja telesne težine koji može biti negativan po opšte zdravstveno stanje.



Anksioznost: Tenzija, napetost i neprekidna briga mogu eskalirati do te mere da konačno izazivaju ozbiljne probleme u produktivnosti, ali i u privatnom životu.&nbsp;



Depresija: Blaga tuga i osećaj beznađa ili čak krivice (zašto ne uspevam da obavljam ovaj posao kao drugi?) isto tako mogu preći u depresiju i osećaj zatočenosti i teskobe.



Bes: Umor i teskoba mogu voditi u razdražljivost koja, ako postane hronična, može poremetiti odnose sa drugim ljudima, bilo na radnom mestu ili privatnom okruženju.&nbsp;



Ovo su samo od nekih simptoma koje može izazvati sindrom izgaranja. Jednako ozbiljni su oni koji se odnose na opšti doživljaj života gde se onaj ko pati od ovog sindroma oseća otuđeno, muči ga opšti osećaj cinizma, pesimizma, apatije, može imati potrebu da se izoluje i sve teže pronalazi razloge da uživa u svakodnevici.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako lečiti sindrom sagorevanja?</h2>



Alarmantno je i to što je u Srbiji broj ljudi koji pate od sindroma sagorevanja na poslu među najvišim u Evropi. Prema onlajn <a href="https://www.statista.com/statistics/1249649/experiences-of-burnout-in-europe/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">istraživanju</a> iz 2021. u kom je učestvovalo oko trideset hiljada ljudi, Srbija se nalazi na visokom trećem mestu sa šezdeset posto ispitanika koji se osećaju kao da su na ivici izgaranja, ili da su tu granicu već prešli. Iznad Srbije nalazi se samo Poljska (66% ispitanika sa ovim sindromom) i Rusija (66%). Ispod Srbije se nalaze Češka, Švajcarska i Austrija, dok se Francuska sa 45% tradicionalno nalazi na začelju kolone.



U ovakvim situacijama ponekad je teško odlučiti se na prvi korak ka pomoći, ma koliko to bilo važno za lično zdravlje. Psihoterapeuti mogu mnogo da pomognu u ovakvim slučajevima, i za one kojima je iz bilo kojih razloga neugodno da se sa psihoterapeutom nalaze lično (ili im posao ne ostavlja dovoljno vremena), onlajn <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi" target="_blank" rel="noreferrer noopener">platforma Selfnest</a> omogućuje korisnicima da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog kompjutera ili telefona. 



<h2 class="wp-block-heading">Zaključak</h2>



Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok pritisak, dekoncetrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen.



Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, pokazali su rezultati međunarodne zdravstvene studije &#8220;Budućnost zdravlja&#8221;. Istraživanje među 18.000 ispitanika u devet zemalja, pokazuje da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo je hroničnu iscrpljenost na poslu ili nešto slično ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi tog problema.



Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (48 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.



 Na Selfnest <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">platformi</a> rade odabrani sertifikovani psihoterapeuti koji imaju veliko iskustva u psihoterapijskom radu.

Muškarac koji se drži za glavu zbog prevelikog obima posla koji je zadao sebi. Pretpostavljamo da ima sindrom sagorevanja. Oko njega se nalazi čaprop, šoljica kafe, fotoaparat, sveska za beleške. On ima plavu košulju i okrenut je leđima.

5 najčešćih uzroka stresa na poslu

Povezani postovi

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Kako odabrati psihoterapeuta?

Šta je to sindrom sagorevanja na poslu i da li ga već imate?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“