Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Ko su ljudi kojima poveravaš svoje najintimnije? Koga zoveš kad ti je teško i sa kim žuriš da podeliš radost? Prijatelji su naša izabrana porodica, nekima i primarna, ako ne i jedina.



Ti divni, neverovatni, ponekad čudni ljudi, naše su ogledalo u kome jasnije vidimo sebe i svoja ponašanja. Oni nas uče o nama samima možda više od ičega u životu.&nbsp;



Prijatelji nas uče da postavimo granice.



Da se pojavimo kad nam se ne ide.



Da budemo jači nego što mislimo da jesmo (naročito kada smo njima potrebni).



Oni nas motivišu da radimo lude stvari.



I podsećaju da smo ponekad (zaista ispali) kreteni.



Prijatelji su u stanju da nas vinu u nebesa,&nbsp;



Ali nas i dočekaju kada se, ma koliko grubo, prizemljimo.



I nemaju očekivanja porodice.



Ni partnera.



Ne plaše se da nam se otvore, kao što i mi njima rado sve priznajemo.



Tu su.



Gazimo stazom života zajedno i vraćamo jedni druge na pravi put.



I kada nas porodica ne razume.



I kada partneri postanu bivši.



Kada padnemo ispit i kada dobijemo prvu desetku.



Kad izgubimo nevinost. 



Posle prvog raskida i prvog pijanstva.



Posle gubitka najmilijih.&nbsp;



U svakoj krizi, naš su oslonac.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="512" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-1024x512.png" alt="" class="wp-image-1075" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-1024x512.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-300x150.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-768x384.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-1536x768.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-2048x1024.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Prijatelji nam pružaju kontekst i omogućavaju da upoznamo sebe i druge u celovitosti života i svim našim ulogama.&nbsp;



Iz perspektive interpersonalne psihoterapije, prijateljstva su važna za razvoj našeg <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">identiteta</a>. Kroz interakcije s prijateljima, dobijamo povratne informacije o sebi, svojim vrednostima i ponašanju, što pomaže da:



<ul class="wp-block-list">
<li>Bolje razumemo sebe</li>



<li>Razvijemo samopouzdanje</li>



<li>Uvidimo prostore za lični razvoj</li>
</ul>



Nemojte se iznenaditi, ako vas u terapijskom procesu, terapeut podstakne da obratite pažnju na dinamiku svojih prijateljstava kao prozor u vlastite obrasce povezivanja i komunikacije.



<h2 class="wp-block-heading">Kakvi su ti prijatelji, takav ti je život</h2>







Kroz prijateljstva učimo da komuniciramo, gradimo poverenje i razvijamo osećaj pripadnosti, jer prijatelji su naša:



<ul class="wp-block-list">
<li>Emocionalna podrška jer slušaju, validiraju naša osećanja i pružaju utehu.</li>



<li>Informaciona podrška jer dele savete i perspektive koje nam pomažu da rešimo probleme.</li>



<li>Praktična podrška jer su tu da nam pruže konkretnu pomoć kada nam je potrebna.</li>



<li>Društvena podrška jer sa njima gradimo osećaj pripadnosti i zajedništva.</li>
</ul>



Kvalitetna prijateljstva stvaraju oksitocin, hormon i neurotransmiter, povezan sa našim osećajem empatije, poverenja i velikodušnosti. 







<h2 class="wp-block-heading">Kako prijateljstva utiču na naš identitet, sigurnost i mentalno zdravlje?</h2>



Osobe sa kvalitetnim prijateljstvima pokazuju veće samopouzdanje, brže se oporavljaju od traumatičnih iskustava, otporniji su na životne izazove i imaju manji rizik od depresije i <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, dok narušeni odnosi vode u <a href="https://www.selfnest.com/blog/usamljenost" target="_blank" rel="noreferrer noopener">usamljenost</a>, otuđenost i nesigurnost.



Kvalitetna prijateljstva imaju nekoliko ključnih karakteristika:



<ul class="wp-block-list">
<li>Uzajamnost: balans davanja i primanja</li>



<li>Autentičnost: mogućnost da budemo svoji bez maski</li>



<li>Empatija: sposobnost razumevanja i saosećanja sa iskustvima drugih</li>



<li>Poštovanje granica: uvažavanje ličnog prostora i autonomije</li>



<li>Pouzdanost: doslednost i ispunjavanje obećanja</li>
</ul>



Prema teoriji privrženosti, kada imamo prijatelje koji su emocionalno dostupni, pouzdani i dosledni, razvijamo siguran <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost" target="_blank" rel="noreferrer noopener">obrazac privrženosti</a> koji nam omogućava:



<ul class="wp-block-list">
<li>Da se osećamo vrednima ljubavi i pažnje</li>



<li>Da istražujemo svet sa samopouzdanjem, znajući da imamo podršku</li>



<li>Da razvijamo zdrave mehanizme suočavanja sa stresom</li>
</ul>



Prava prijateljstva su odnosi koje karakterišu <a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija" target="_blank" rel="noreferrer noopener">podrška</a>, reciprocitet i intimnost.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="768" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-1024x768.jpg" alt="" class="wp-image-1079" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-1024x768.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-300x225.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-768x576.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-1536x1152.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-2048x1536.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h2 class="wp-block-heading">Šta nam znače prijatelji?</h2>



Prijatelji su oni pred kojima možemo da mislimo naglas, koji dolaze kada ceo svet ode. Novija istraživanja nad grupom mladih uzrasta od 18 -24 godine pokazala je da <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">generacija Z</a> mnogo više vrednuje prijateljske od romantičnih odnosa (83% ispitanika), dok ih je nešto više od pola (52%) odgovorilo da i u sadržaju koji konzumira preferira platonske i prijateljske odnose više nego romantičan sadržaj. Priroda i funkcija prijateljstava menjaju se tokom života:



<ul class="wp-block-list">
<li>U detinjstvu prijateljstva pomažu u razvoju socijalnih veština i emocionalne regulacije</li>



<li>U adolescenciji pružaju prostor za istraživanje identiteta i nezavisnosti</li>



<li>U odraslom dobu postaju izvor stabilnosti i podrške</li>



<li>U starijoj dobi igraju ključnu ulogu u održavanju kognitivnih funkcija i prevenciji socijalne izolacije</li>
</ul>



Naši odnosi sa prijateljima snažno utiču na naš život i sliku o sebi što je danas moguće dokazati brojnim naučnim istraživanjima.



Psihološka zaštita kroz povezanost



Kvalitetni odnosi pružaju emocionalnu sigurnost, pomažu u regulaciji stresa i doprinose samopoštovanju.



Biološki efekti podrške 



Negativne interakcije sa prijateljima, konflikti i tenzije, mogu povisiti markere zapaljenja u telu i krvni pritisak. Kad su odnosi obeleženi nepoverenjem ili rivalstvom, to pojačava osećaj usamljenosti i doprinosi simptomima anksioznosti i <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici" target="_blank" rel="noreferrer noopener">depresije</a>.



Fizičko zdravlje i dugovečnost



Studija Univerziteta Kembridž pokazala je da kvalitetna prijateljstva znače bolju zdravstvenu sliku ali i upozorava na uvećani rizik od pušenja i preterane konzumacije alkohola ukoliko druženja, kao što je tipično za naše područje, praktikujete isključivo u kafićima. 



<h2 class="wp-block-heading">Negujte kvalitetna prijateljstva i mentalno zdravlje</h2>



<ol class="wp-block-list">
<li>Evaluirajte kvalitet svojih odnosa Postavite sebi pitanje: podržava li me osoba, ili mi oduzima energiju? Da li imam slobodu da budem autentičan/a?</li>
</ol>



<ol start="2" class="wp-block-list">
<li>Negujte ispunjavajuće odnose Ulažite u prijateljstva u kojima osećate da vas čuju i poštuju. U kojima rastete, ne ona u kojima osećate pritisak.</li>
</ol>



<ol start="3" class="wp-block-list">
<li>Prepoznajte i distancirajte se od tok­sičnih veza Poneka(d) prijateljstva mogu biti iscrpljujuća. Ako donose česte emocionalne padove, razmislite da li je taj odnos dobar po vas.</li>
</ol>



<ol start="4" class="wp-block-list">
<li>Komunikacirajte iskreno i otvoreno U suprotnom, da li je reč o prijateljstvu? Vežbajte da postavite granice. Pravi prijatelj će ih razumeti i poštovati. Čak i ako nekad pokuša da ih pomeri 🙂</li>
</ol>



<ol start="5" class="wp-block-list">
<li>Potražite podršku Ne oslanjajte se isključivo na jednu osobu. Možda imate prijatelja koji razume vaša osećanja, daje odlične savete i postavlja pitanja koja otvaraju nove perspektive. Radi očuvanja tog prijateljstva, koje očigledno vredi imati u životu, važno je ograničiti teret koji stavljamo na prijatelje.</li>
</ol>







<h2 class="wp-block-heading">Prijatelj nije psihoterapeut</h2>



Čak i ako jeste, po profesiji, nije <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*1t6secs*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3Njk2MDAyNjUkbzI2NiRnMSR0MTc2OTYwMDYxNyRqNjAkbDAkaDA.">vaš psihoterapeut</a>. Niti ste vi nečiji terapeut. Naše misli i reakcije obojene su emocijama i zajedničkim iskustvom. Prijatelji mogu olakšati i ulepšati teške periode, ali nemaju stručna znanja, objektivnost i kapacitet za slušanje.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="512" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1024x512.png" alt="" class="wp-image-1074" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1024x512.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-300x150.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-768x384.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1536x768.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-2048x1024.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Ipak, kada smo jedni drugima prvi kontakt i najsigurniji prostor, neretko smo i prva pomoć koja može da prepozna probleme i bude ključna za pružanje pravovremene pomoći i podrške.



Promene u raspoloženju, gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti, kao i fizički simptomi poput umora i <a href="https://www.selfnest.com/blog/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">poremećaja sna</a> često ukazuju na to da osoba prolazi kroz teške trenutke.



Povlačenje iz društvenog okruženja, izostanak sa zajedničkih aktivnosti i emocionalna distanca često su jasni znakovi, koje prijatelji mogu primetiti pre nego što osoba otvoreno progovori o izazovima sa kojima se susreće.&nbsp;



Podrška znači mnogo. Slušajte bez predrasuda i pokažite prijatelju da su njegova osećanja validna.



Postavljanjem otvorenih pitanja možete podstaći iskren dijalog, ali izbegavajte davanje saveta poput „razvedri se&#8221; i &#8220;nije strašno“ jer to stvara dodatni pritisak. Umesto toga, probajte sa: „Tu sam za tebe, kaži mi kako se osećaš“ i ohrabrite ih da potraže <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">stručnu pomoću.</a>



Prema čuvenom psihoterapeutu Irvinu Jalomu ljudska bića su fundamentalno povezana, a prijateljstva jedan od najlepših oblika te povezanosti. 



Još u staroj Grčkoj Epikur je tvrdio da je „Prijateljstvo najjači lek protiv tuge i najlepši štit od usamljenosti”, dok je njegov kolega Euripid verovao da &#8220;Jedan verni prijatelj vredi deset hiljada rođaka.&#8221;



Možda je vreme da pozovete svog najboljeg prijatelja, čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/zivot-u-inostranstvu-i-mentalno-zdravlje">ako je daleko</a>, školskog druga iz detinjstva da se zahvalite za nešto sa početka ove priče.&nbsp;



A možda ste se udaljili od nekih ljudi pa <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*dpfe8x*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3Njk2MDAyNjUkbzI2NiRnMSR0MTc2OTYwMTM3NiRqNDEkbDAkaDA.">želite da unapredite svoje odnose</a>.



U užurbanom svetu individualizma i, ne baš društvenih, mreža, za svoju, i dobrobit drugih, negujte prijateljstva i gradite nova.

Kakvi su ti prijatelji, takav ti je život: psihološki značaj prijateljstva

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Kome pomaže REBT terapija?</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

<h3 class="wp-block-heading"></h3>



Usamljenost nije isto što i samoća. Samoća je naš izbor, vreme koje provodimo sami i koje nam može prijati. Usamljenost, s druge strane, ne biramo. To je osećaj koji zahvata celo biće – kada ste sa drugima, a ipak se osećate sami. Kao da ste u kući bez vrata, prozora i vazduha – gušite se, a niko vas ne vidi i ne čuje.



Usamljenost se često oglašava kroz <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihosomatska-oboljenja-blog">telo</a> pre nego kroz misli. Napetost u ramenima, stezanje u grudima ili težina u stomaku su signali koje telo šalje da mu treba pažnja i kontakt. Ako joj pristupimo s nežnošću, može postati prostor da bolje upoznamo sebe i ono što nam zaista prija.







<h3 class="wp-block-heading">Kako nastaje usamljenost?</h3>



Mnogi od nas odrasli su u porodicama u kojima nisu dobili ono što detetu prirodno pripada – toplinu, razumevanje i osećaj da su viđeni. Roditelji su možda bili fizički prisutni, ali emocionalno nedostupni, nedosledni ili povređujući.



U takvom okruženju dete ne zadovolji osnovnu potrebu – potrebu za pripadanjem. Ono uči da se povuče, da ćuti i ugasi deo sebe. Ostaje praznina, a usamljenost se često prenosi i u odraslo doba.



Savremeni tempo života i <a href="https://www.selfnest.com/blog/tehnologija-i-mentalno-zdravlje-ai-vr-i-psihodelici">tehnologija</a> dodatno pojačavaju emocionalnu usamljenost. Stalno smo dostupni i povezani, ali površno. Skrolujemo, lajkujemo, odgovaramo – a osećaj izolovanosti raste. Učeni smo da „moramo sami“, ali čovek ne može sam. Zajedno smo, a ipak sami – to je slika današnjice.







<h3 class="wp-block-heading">Kako prepoznati usamljenost?</h3>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="654" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Blog-Post-Usamljenost-1-1024x654.png" alt="Usamljenost - psihološki i telesni pokazatelji" class="wp-image-813" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Blog-Post-Usamljenost-1-1024x654.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Blog-Post-Usamljenost-1-300x192.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Blog-Post-Usamljenost-1-768x491.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Blog-Post-Usamljenost-1-1536x982.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Blog-Post-Usamljenost-1.png 1701w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Šta možete uraditi kada vas preplavi usamljenost?</h3>



Prvi korak je priznati da ne morate sve sami. Negujte trenutke povezanosti: razgovor sa prijateljem, šetnju, kupku, šolju čaja, kreativnu aktivnost (<a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0">pisanje</a>, crtanje), zagrljaj ili <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*kzgvao*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NjY0OTI3MTkkbzI0OSRnMSR0MTc2NjQ5MjkyOSRqNjAkbDAkaDA.">psihoterapiju</a>. Sitnice hrane osećaj pripadanja.



<h3 class="wp-block-heading">Mali rituali kada se pojavi usamljenost:</h3>







<ul class="wp-block-list">
<li>Udahnite – tri duboka daha</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/papir-i-olovka-u-sluzbi-mentalnog-zdravlja">Napišite pismo</a> svom unutrašnjem detetu</li>



<li>Zapišite osećanja – papir može biti svedok vašeg unutrašnjeg sveta</li>



<li>Zapitajte se: „Kako danas mogu da budem uz sebe?“</li>



<li>Podsetite se da niste krivi – usamljenost ne umanjuje vašu vrednost</li>
</ul>







<h3 class="wp-block-heading">Umesto zaključka</h3>



I sama sam iskusila usamljenost – čak i kada su ljudi bili oko mene. Često sam se pitala šta to nedostaje.



<a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">Geštalt psihoterapija</a> naučila me je da ne moram biti sama u svojoj usamljenosti. Da je ona signal – poruka unutrašnjeg sveta za pravim kontaktom, najpre sa sobom, a zatim i sa drugima.



Kontakt je bio moj kanap spasa. I danas je.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="201" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Lidija-Citat-1024x201.png" alt="" class="wp-image-812" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Lidija-Citat-1024x201.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Lidija-Citat-300x59.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Lidija-Citat-768x151.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Lidija-Citat-1536x301.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/10/Lidija-Citat.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Usamljenost je znak da nam treba ono što čoveka čini čovekom: kontakt, <a href="https://forum.selfnest.com/">zajednica</a>, pripadnost. Kontakt ne znači uvek biti okružen ljudima. Ponekad je dovoljan jedan iskren razgovor, zagrljaj ili pismo prijatelju.



Kontakt nas može „raniti“, ali nas može i izlečiti. Kada ga nema – osećamo se usamljeno. Kada je prisutan i hranljiv – donosi promenu. Kontakt nije samo razmena reči, već susret u kojem smo viđeni i prihvaćeni onakvi kakvi jesmo.



Na kraju dana, kada ostanemo sami u četiri zida, svi vapimo za istim – da pripadamo, sebi i drugima.



Kao što je Martin Buber rekao: „Nema Ja bez Ti.“



 Tekst napisala Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Usamljenost i ja: zašto se osećamo sami čak i kada nismo

Blog

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Kakvi su ti prijatelji, takav ti je život: psihološki značaj prijateljstva

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Usamljenost i ja: zašto se osećamo sami čak i kada nismo

Selfnest psihoterapeuti

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“