Svaka osoba u sebi poseduje određene kapacitete koji su potrebni da bi se izborili sa stresom, a baš kao i kod imunog sistema, naš organizam ima sposobnost da izdrži tek određenu količinu stresa pre nego što posledice počnu da se manifestuju.&nbsp;



Naš psihološki imunitet je glavni odgovoran za borbu protiv stresa i on delom zavisi od naše fiziologije, kao i od uslova u kojima se razvijamo. Kada stres izađe van naših granica mogućnosti da se sa njim izborimo, potrebno je da se osvestimo po pitanju svojih ograničenja i da potražimo pomoć.



Nažalost, mere zaštite uvedene tokom pandemije virusa korona su u velikoj meri ostavile posledice na mentalno zdravlje svih, a čini se nekako najevidentnije kod dece. Dodatno izlaganje stresu i promene koje su nastupile su kod mnogih uzrokovale problem sa anksioznošću, uticala na razvoj intenzivnih strahova, pa čak i uzrokovale agresivnije ponašanje.&nbsp;&nbsp;&nbsp;



I pored roditeljskih napora da svoju decu maksimalno zaštite, neka od njih su razvila simptome anksioznosti. Najugroženija deca su bila ona koja su i pre početka pandemije prolazila kroz veće životne promene (promenu okruženja, rođenje novog ili gubitak jednog od članova porodice, razvod, itd.), kao i emotivno osetljivija deca ili ona sa nižim pragom tolerancije frustracije.



Dok je u određenim situacijama porodica dovoljan oslonac, u nekim slučajevima je potrebno konsultovati se sa stručnjakom.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Situacije koje mogu uzrokovati anksioznost kod dece</h2>



U zavisnosti od doba, različite situacije mogu uzrokovati uznemirenost kod dece. Većina su sastavni deo odrastanja i upoznavanja sa svetom, kao što su:&nbsp;



<ul>
<li>anksioznost uzrokovana separacijom od roditelja, čak i kratkoročnom (što je najevidentnije tokom prvih meseci života)</li>



<li>strah od polaska u vrtić ili školu</li>



<li>strah od mraka, vode, visine, oluje</li>



<li>anksioznost zbog upoznavanja novih ljudi i učestvovanja u novim društvenim situacijama</li>



<li>nervoza koja se javlja pred ocenjivanje u školi&nbsp;</li>
</ul>



Dok deca većinu ovih strahova vremenom samostalno prevaziđu uz podršku porodice, anksioznost postaje problem kada na duže staze remeti svakodnevno funkcionisanje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Fizičke manifestacije anksioznosti</h2>



Anksioznost je fundamentalna ljudska emocija koja se može opisati postojanjem zabrinutosti, strepnje i straha. Iako predstavlja relativno uobičajenu reakciju na negativna iskustva, ukoliko se ova osećanja produže i postanu intenzivnija mogu imati negativnog uticaja na svakodnevno funkcionisanje i mogu se somatski ispoljiti.&nbsp;



Kako je deci tokom ranog detinjstva izuzetno teško da se verbalno izraze po pitanju strahova i problema sa kojima se suočavaju, veoma je važno da roditelj reaguje ukoliko primeti simptome hronične anksioznosti.&nbsp;



Kod dece se anksioznost može manifestovati na neki od sledećih načina:



<ul>
<li>Fizička napetost u određenim delovima tela</li>



<li>Loša koncentracija i kratak interval pažnje</li>



<li>Nemir koji se ispoljava u vidu cupkanja, grickanja noktiju i usana, nemogućnošću da sedi s mirom, itd.</li>



<li>Iritabilnost, razdražljivost i neobjašnjivi izlivi besa</li>



<li>Preterana i prečesta plačljivost</li>



<li>Problemi sa ishranom</li>



<li>Problemi sa spavanjem</li>



<li>Mokrenje u krevetu</li>



<li>Preterana zabrinutost&nbsp;</li>



<li>Preterana ozbiljnost</li>



<li>Razvoj specifičnih strahova</li>



<li>Nedostatak poverenja i želje da se probaju nove stvari</li>
</ul>



Roditelji bi trebali da obratite i posebnu pažnju na čestu pojavu vrtoglavice, glavobolje ili bolova u stomaku koji nemaju fiziološki uzrok. Takođe je potrebno reagovati i u slučajevima gde deca izbegavaju odlazak u školu i imaju problem da se odvoje od roditelja u bilo kojoj situaciji.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kako roditelj može da pomogne</h2>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="728" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/10/Anksioznost-kod-dece-1024x728.png" alt="Ne govorite detetu da je strah iracionalan" class="wp-image-118" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/10/Anksioznost-kod-dece-1024x728.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/10/Anksioznost-kod-dece-300x213.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/10/Anksioznost-kod-dece-768x546.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/10/Anksioznost-kod-dece.png 1440w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Uvažite njihove strahove



Bez obzira na uzrast, kod dece je česta pojava da se plaše situacija koje su malo verovatne da će se dogoditi (da ih neko prati i želi da ih ubije, da postoji čudovište u sobi). Najveća greška koju roditelj može da napravi je da jednostavno kaže detetu da nema razloga za strah i pokuša da ubedi da je iracionalan i nerazuman. Razgovor o strahovima je mnogo efikasniji i zdraviji pristup situaciji koji će deci pomoći da vremenom racionalizuju svoja osećanja.



Ne gurajte probleme “pod tepih”



Iako je ponekad lakše izbeći situaciju u kojoj znate da će se vaše dete osećati nelagodno, to će ih samo sprečiti da se suoče sa svojim strahovima. Iako treba voditi računa da se dete ne izlaže situacijama koje će ih prestraviti, u nekim slučajevima je bolje ohrabriti ih da načine korak koji ih čini nesigurnima, jer će upravo tako strah vremenom u potpunosti iščeznuti.



Uvek prvo saslušajte



Da biste pronašli najbolji način da pomognete detetu da se suoči sa strahom, prvo morate da razumete šta je to čega se boje. Vrlo često su njihovi strahovi uzrokovani neosnovanim pretpostavkama, te ako se bolje upoznate sa njima možda dobijete ideju na koji način da pristupite stresnoj situaciji ili je bolje objasnite i razbijete iluziju koju su kreirali u svojim glavama.



Pristupite strahovima planski



Ukoliko detetu postpuno prikažete faze kroz koje je potrebno da prođe da bi došao do cilja, biće im lakše da shvate da nema potrebe da se plaše ni jedne od njih. Korak po korak sa njima prođite kroz svaku etapu, pohvalite ih ili čak i nagradite na kraju svake kako biste održali motivaciju i pokazali da se trud isplati.



<h2 class="wp-block-heading">Kada i gde potražiti pomoć terapeuta</h2>



Iako je određena doza anksioznosti u nekim situacijama potpuno normalna, važno je da roditelj na vreme prepozna da određeni produženi strahovi vode ka razvoju hroničnog stresa kod dece koji im može omesti svakodnevno funkcionisanje, pravilno odrastanje, učenje i razvoj ličnosti.



Dečija psihoterapija se posebno preporučuje za decu kod kojih se manifestuju emocionalni i bihejvioralni problemi. Može dati pogodne rezultate i za čitavu porodicu nakon preživljene traume, kao što je selidba, razvod ili gubitak jednog od članova porodice. Psihoterapija se posebno preporučuje za:



<ul>
<li>decu koja nekontrolisano plaču</li>



<li>probleme sa besom i agresijom</li>



<li>nemogućnost da se uklope u socijalnu sredinu</li>



<li>decu koja su preterano vezana za roditelje</li>



<li>nesanicu kod dece&nbsp;</li>



<li>decu koja mokre u krevet i godinama nakon što izađu iz pelena</li>



<li>poremećaje u ishrani</li>
</ul>



Ukoliko niste sigurni da je terapija i rad sa stručnim licem nešto što je zaista potrebno vašem detetu, možete se konsultovati sa pedijatrom ili lekarom opšte prakse koji će utvrditi da li je ponašanje sastavni deo odrastanja ili će vas uputiti na stručno lice.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Terapijske metode i pristupi</h2>



Kognitivno-bihejvioralni pristup se pokazao kao najefikasniji u radu sa decom kod kojih se manifestuje hronična anksioznost. U okviru njega se razlikuje nekoliko tehnika:



<h3 class="wp-block-heading">Bihejvioralne</h3>



Bihejvioralne tehnike se mogu primenjivati kako u terapijskom okruženju tako individualno. U okviru njih, terapeuti u radu s decom pribegavaju sledećim tehnikama:



<ul>
<li>Hijerarhije strahova</li>
</ul>



Zajedno sa terapeutom, dete izlistava situacije u kojima osećaju strah a potom ih ređaju hijerarhijski, od onih koji ih najmanje plaše do situacija kod koje osećaju najviši nivo anksioznosti. Počev od najslabijeg straha, svakom se pristupa individualno sa ciljem da se dete postepeno oslobodi svakog od njih.&nbsp;



<ul>
<li>Sistemske desenzitizacije</li>
</ul>



Ova tehnika podrazumeva aktivno suzbijanje negativne reakcije na određenu situaciju pozitivnom tako što će se postarati da svaku stresnu situaciju isprati pozitivna draž. U okviru sistemske desenzitizacije se prolazi kroz tri faze: relaksacija (npr. dijafragmatsko disanje, zamišljanje umirujućih slika, pričanje priče, igranje, mišićna relaksacija i sl.), hijerarhija strahova i uparivanje anksioznih situacija sa onima koje izazivaju relaksaciju.



<ul>
<li>Preplavljivanja</li>
</ul>



Tehnika preplavljivanja podrazumeva naglo izlaganje deteta strahu i stresnoj situaciji u cilju gašenja anksioznog odgovora. Iako se pokazala veoma uspešnim i brzim načinom oslobađanja od straha, treba imati u vidu da ume da izazove ogromnu količinu stresa kod dece koji ih u potpunosti obeshrabri i samo pojača strah od date situacije.



<ul>
<li>Učenja po modelu</li>
</ul>



Ovaj vid učenja podrazumeva ugledanje na uzor (roditelja, terapeuta, lik iz priče ili crtanog filma) i zamišljanje na koji način bi njihov uzor reagovao u toj situaciji.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Kognitivne</h3>



Kognitivne tehnike se radi efikasnosti rezultata češće primenjuju isključivo u terapijskom okruženju i uglavnom u kombinaciji sa nekom od bihejvioralnih tehnika. Zajedno sa terapeutom, dete radi na:



<ul>
<li>usvajanju mišljenja i stavova verbalizacijom osećanja vezanim za konkretne strahove,</li>



<li>povećanju samopouzdanja identifikacijom situacija u kojima se javlja nesigurnost a potom usvajanjem novih modela ponašanja.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Kognitivno-bihejvioralne</h3>



Integracijom kognitivnih i bihejvioralnih tehnika, kreiraju se situacije u kojima deca imaju priliku da nauče kako da:



<ul>
<li>prepoznaju simptome anksioznosti</li>



<li>izazovu i modifikuju osećaj anksioznosti</li>



<li>razviju mehanizme potrebne za suočavanje sa stresnim situacijama</li>



<li>analiziraju svoju reakciju i iskoriste naučene veštine kako bi reagovali na najbolji mogući način</li>
</ul>



Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/happy-girl-holding-yellow-throw-pillow-7117597/">cottonbro</a> studio

Anksioznost kod dece: uzroci, manifestacije i kada se obratiti stručnjaku

Sećate li se svog odrastanja i uloge vaših roditelja ili staratelja u tom periodu? U kom trenutku su se ove uloge zamenile?



Starenje je neizbežna faza životnog ciklusa.&nbsp; Manifestuje se u zavisnosti od pojedinca i njegovih navika, fizičke i psihološke spremnosti, opšteg zdravstveneog stanja, ali i u zavisnosti od generalnog stava prema životu i starosti.



U mnogim kulturama, pa tako i u našoj, preuzimanje starateljske uloge nad svojm roditeljima, ne samo da je poželjno, već je i očekivano ponašanje. Iako bez pravnog dejstva, briga o roditeljima kada ostare smatra se dužnošću mlađih članaova porodice.&nbsp;



Preuzimanje uloge negovatelja odnosno negovateljice (u daljem tekstu: negovatelj) može doneti nenadano mnogo stresa usled količine odgovornosti i obaveza koju ova uloga nosi.&nbsp;



Prioritetne postaju potrebe osobe o kojoj brinete &#8211; održavanje lične higijene i higijene stambenog prostora, kuvanje, nabavka, plaćanje računa, briga o pravilnoj ishrani i uzimanju terapije, održavanje funkcionalne komunikacije, buđenje u toku noći, praćenje na lekarske preglede&#8230; dok u drugi plan padaju vaše lične potrebe, slobodno vreme, partnerski i društveni život.



Prekomerna i kontinuirana izloženost stresu opšte je poznata kao burnout sindrom ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sindrom sagorevanja</a> i ne mora da se odnosi samo na poslovno okruženje. Negovatelj se itekako može naći u burnout-u,&nbsp; i obično se ispoljava kroz znake nervoze, bezvoljnosti, ogorčenosti prema sebi ili osobi o kojoj se brine, uz čest osećaj bespomoćnosti i društvene izolacije.&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Ako ste u ulozi negovatelja i prepoznajete znake burnout-a, postoji nekoliko načina da sebi ovaj period olakšate i preuzmete ili povratite kontrolu, kako nad podeljenim vremenom tako i otežavajućom situacijom u kojoj se nalazi vaš emotivan i društveni život.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol>
<li>Kažite “NE” dodatnim odgovornostima</li>
</ol>



Prihvatite da u vašoj konstantnoj posvećenosti osoba o kojoj brinete vidi sigurnost.



U redu je da za sebe birate aktivnosti koje vam pune baterije, a da odbijate odgovornosti koje neko želi neosnovano da vam nametne. Reći “ne” kada ste u skladu sa sobom i svojom odlukom, daće vam novu poletnost i obnoviti osećaj kontrole.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="2">
<li>Vratite brigu o sebi u svoju svakodnevicu</li>
</ol>



Briga o drugoj osobi ne bi smela da isključi brigu o vama samima.&nbsp;



U redu je da svakog dana izdvojite makar 20 do 30 minuta za aktivnosti koje vas opuštaju (poput šetnje, kupke ili vožnje bajsa) ili vas raduju (poput prijatnog razgovora ili kreativnog rada). Ako niste sigurni koje bi to vreme bilo, primetite paterne slobodnog vremena koji se svakodnevno javljaju. To je potencijalan prostor u vremenu koji možete izdvojiti samo za sebe.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="3">
<li>Potražite pomoć kada vam je potrebna</li>
</ol>



Znate nekoga ko bi mogao da “vam uskoči” i odmeni vas?&nbsp;



Ne ustručavajte se, već iskomunicirajte svoje potrebe.



Dodatno, možete pričati sa svojim nadređenima na poslu i dogovoriti individualno radno vreme.



Takođe, možete potražiti grupu za podršku gde ćete moći slobodno da pričate o svojoj situaciji i time otpustite negativne emocije koje se nakupljaju i doprinose burnout-u.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="4">
<li>Dajte sebi prostora da pogrešite</li>
</ol>



Niko nije savršen i greške su neizbežne. Ako nešto propustite, zaboravite ili pogrešno uradite, vežbajte da sebi oprostite. Umesto da se izjedate, konstatujte grešku, o njoj ako imate potrebe popričajte i nastavite dalje.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<ol start="5">
<li>Sklopite “ugovor” sa sobom u ulozi negovatelja</li>
</ol>



Vreme koje provodite u ulozi negovatelja možete preuzeti u svoje ruke tako što ćete sami odrediti listu realnih očekivanja i podsetiti ih se kada se osećate preopterećeno.&nbsp;



Ovaj ugovor može sadržati vaš dogovor sa samim/samom sobom o vremenu koje odvajate za sebe, odgovornosti koju preuzimate na sebe i drugo.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<figure class="wp-block-embed is-type-video is-provider-tiktok wp-block-embed-tiktok"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<blockquote class="tiktok-embed" cite="https://www.tiktok.com/@haut_hisse/video/7152108215696739590" data-video-id="7152108215696739590" data-embed-from="oembed" style="max-width:605px; min-width:325px;"> <section> <a target="_blank" title="@haut_hisse" href="https://www.tiktok.com/@haut_hisse?refer=embed">@haut_hisse</a> This short Video Will Break Your Heart 💔 <a title="alzheimer" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/alzheimer?refer=embed">#Alzheimer</a> <a title="dad" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/dad?refer=embed">#dad</a> <a title="daugther" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/daugther?refer=embed">#daugther</a> <a title="family" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/family?refer=embed">#family</a> <a title="emotional" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/emotional?refer=embed">#emotional</a> <a title="fyp" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/fyp?refer=embed">#fyp</a> <a title="trending" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/trending?refer=embed">#trending</a> <a title="viral" target="_blank" href="https://www.tiktok.com/tag/viral?refer=embed">#viral</a> <a target="_blank" title="♬ original sound - Haut Hisse" href="https://www.tiktok.com/music/original-sound-7152125573949688581?refer=embed">♬ original sound &#8211; Haut Hisse</a> </section> </blockquote> <script async src="https://www.tiktok.com/embed.js"></script>
</div></figure>



Dobro je imati na umu da:



U zavisnosti od zdravstvenog stanja osobe kojoj ste se posvetili, ona može biti manje ili više svesna svojih kognitivnih i fizičkih mogućnosti i ograničenja. Lični doživljaj njihovih reakcija može doprineti vašem nezadovoljstvu, naljutiti vas ili rastužiti. Negativne reakcije, komentari, ili mišljenja starijih osoba često nisu istinski odgovor na vašu posvećenost i brigu.



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Timski rad je pola “posla”



Prihvatanjem ograničenja koja starost donosi i uključivanjem spontanog razgovora o temama koje će vas povezati i nasmejati, doprineće kvalitetu vašeg odnosa i učiniti vam vreme koje provodite zajedno kvalitetnijim.



Ukoliko ste i vi nečiji negovatelj i kod sebe prepoznajete znakove burnout-a, podržavamo vas da razgovarate o tome sa osobom u kojoj vidite podršku.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Selfnest platforma nudi razgovor sa psihoterapeutom koji može da vam pruži stručnu pomoć, postavi prava pitanja i pomogne Vam da ovaj period učinite lakšim za sebe.&nbsp;



Pričajte sa terapeutom već sutra tako što ćete zakazati termin na <a href="http://selfnest.com">selfnest.com</a>.







Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/people-wearing-knitted-clothes-holding-hands-5493781/">cottonbro studio</a>

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Razumevanje zdravog razvoja seksualnosti igra važnu ulogu u prevenciji negativnih iskustava deteta kada odraste. Odrasli često usled trenutnih problema i izazova sa kojima se suočavaju, ne razmišljaju dovoljno unapred, odnosno šta će biti kada dete odraste i razvije seksualnost.&nbsp;



Međutim, ono što je potrebno da roditelji razumeju, jeste razlika između zdravog i nezdravog razvoja detetove sekasualnosti i ponašanja. Tada bi bili u prilici da na vreme reaguju, razgovaraju sa detetom, preusmere ga i pomognu da postavi granice i razume koja ponašanja su u redu, koja ne.&nbsp;



Tako da, pre reagovanja na detetovo ponašanje, koje ne deluje prikladno iz perspektive odrasle osobe, roditelj bi trebao biti dovoljno infnormisan kako bi znao koje ponašanje je očekivano u kom uzrastu.&nbsp;



Zbog toga smo izdvojili određna ponašanja koja su moguća u različitim dobima odrastanja.



<figure class="wp-block-image size-full"><img decoding="async" loading="lazy" width="1678" height="2536" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png" alt="Faze razvoja seksualnosti kod dece" class="wp-image-418" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4.png 1678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-199x300.png 199w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-678x1024.png 678w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-768x1161.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1016x1536.png 1016w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2024/07/Razvoj-seksualnosti-kod-dece-4-1355x2048.png 1355w" sizes="(max-width: 1678px) 100vw, 1678px" /></figure>



Informacije su preuzete sa “National Sexual Violence Resource Center”.&nbsp;



Link ka pdf dokumentu se nalazi <a href="https://www.nationalcac.org/wp-content/uploads/2016/08/HealthySexualDevelopmentOverview.pdf" target="_blank" rel="noreferrer noopener">ovde</a>.

Roditeljstvo - majka objašnjava detetu. Priručnik za roditelje.

Priručnik za roditelje

Odnos između mame i deteta je tema o kojoj se mnogo pisalo i uvek ima šta da se kaže. I zbog toga se bavimo čestim, a lošim primerima majčinstva. Odgovaramo na pitanje, da li je stil majčinstva promeniljiv. Za kraj otkrivamo koji stil majčinstva je najbolji iz psihološke perspektive.



Odnos mame i deteta nije statičan, kao i svaki drugi odnos, on se konstano menja. Dečiji razvoj dešava se u skokovima koje ni sami roditelji ne mogu da isprate, pa često promene dočekaju nespremni. Najbolnija promena za roditelja je kada bude svrgnut sa trona najvažnije osobe u svetu deteta. Najjaču, najlepšu i najpametniju mamu (a i tatu) počinju da menjaju šašava tetka, brižne bake, razigrani ujak, i naravo vršnjaci drugari.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">A šta se dešava kada mame ne mogu da se pomire sa ovim promenama?</h2>



Svaka sličnost nije slučajna.



<h3 class="wp-block-heading">Previše vezana mama</h3>



Nije slučajno da nam se stvori nelagoda kada čujemo da ovakva mama kaže “ti si moj život, moja sreća, sve moje na svetu, jedino mi ti daješ smisao”. Ovo je ipak prevelika odgovornost za jedno dete, zar ne? Iako nesvesno, u ovakvom odnosu, mama je u riziku da emotivno manipuliše detetom. Kada je detetu dodeljena uloga da mamu čini srećnom, ukoliko se mama rastuži dete veruje da je ono krivo. Na ovaj način dete polako gradi loš odnos ka sebi verujući da je vredno jedino onda kada usrećuje ljude oko sebe.&nbsp;



Ove mame svojom vezanošću onemogućavaju detetu slobodno istraživanje sveta i ostvarivanja odnosa sa drugim ljudima. Simbioza između mame i deteta u prvoj godini života je neizbežna. To znači da mama i beba žive kao jedno, a za to je potrebno da se mama potpuno posveti ovoj ulozi i zanemari većinu svojih potreba. Što je dete starije, manje mu je potrebna mama. Previše vezane mame kako bi ostale bliske sa decom drže decu u zavisnom položaju, otežavajući im na ovaj način rešavanje razvojnih zadataka koji upravo uključuju samostalnost i odnose sa drugim ljudima.



Nije detetova odgovornost da da smisao života mami niti da preuzme odgovornost za maminu sreću.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Mama menadžer</h3>



Kažu iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, a mi kažemo iza svakog uspešnog deteta stoji ambiciozna mama.&nbsp;



Odličan uspeh u školi, dodatni časovi engleskog i francuskog, šah, časovi klavira, tenis, fudbal, takmičenja, nastupi. Sve ove aktivnosti deci ostavljaju najmanje vremena da budu deca.



Uz ambiciju da dete bude uspešno, potkradu se i lične neostvarene želje. Ovo decu dodatno zbunjuje jer ne mogu da razlikuju, sopstvene, od maminih potreba.&nbsp;



Iako to dete neće reći, ovoliko obaveza stvara stres. Podsetimo se, detetu je važno da je mama dobro, i ako će mamu usrećiti samo uspeh koji dete pravi, dete će dati sve od sebe. Problem nastaje kada je taj uspeh šargarepa na kraju štapa, kada petica više nije dovoljna, a ni drugo osvojeno mesto na takmičenju, jer uvek može bolje!? Tada, dete stvara lošu sliku o sebi. Trud postaje besmislen, pa dete ili potpuno odustaje od ostvarivanja bilo kakvih ciljeva ili uskoči u začarani krug stalnog truda u nadi da će jednog dana biti dovoljno dobro.&nbsp;



Adolescencija koja donosi svoj razvojni zadatak stvaranja autonomije kroz bunt, uzburkaće ovakav odnos između mame i deteta. Grubo rečeno, adolescent će se povući u sebe i razviti anksiozna i depresivna osećanja, ili će bunt prerasti u samodestruktivno ponašanje, poput konzumacije alkohola i droga ili ulaska u rizične odnose.



<h3 class="wp-block-heading">Mama najbolja drugarica</h3>



Nije kul da mama sve priča deci, i nije kul da bude detetova najbolja drugarica.&nbsp;



Kako bi održale svoju ulogu drugarice, ovakve mame neretko dele sa decom svoje privatne probleme. Problemi poput odnosa sa tatom, ili drugim partnerom, svađe sa drugaricama, mamom i problemi na poslu, nisu nešto čime treba da opteretimo decu. Naravno da će dete želeti da pomogne mami, ali rešavanje ovakih problema prevazilazi kapacitete dece.



Važno je da razgovaramo sa decom, a ona nam se poveravaju kada se osećaju sigurno. Zbog toga je lako pomešati podržavajuću mamu sa mamom drugaricom. Ideja ovakvih mama je da su baš zbog toga bolje mame, ali u realnosti ovakav odnos zbunjuje dete.



Deci su potrebne granice, struktura i neko ko će da ih vodi i usmerava. Mama najbolja drugarica neće reći kada dete mora u krevet, zbog čega je važno zdravo da se hrani, da mora da uči, da je loše da pije, puši i objasni kako seks može da ugrozi zdravlje.. A to je upravo uloga roditelja.



Mama najbolja drugarica šalje poruku da nema kontrolu nad situacijom i da ne može zaštititi dete. Pokušaj da budete prijateljica ruši sliku o vama kao zaštitniku i čuvaru i na taj način uskraćujte dete jedne od najvažnijih mreža podrške u njihovom životu.



Deca već imaju prijatelje i to su njihovi vršnjaci. Deci je potrebna mama.



Da li su vam poznati ovi stilovi majčinstva?



<h2 class="wp-block-heading">Sa kakvim stilom majčinstva ne grešimo?&nbsp;</h2>



Zbog velike sličnosti vaspitanja u generacijama naše porodice možemo steći utisak da se stil majčinstva nasleđuje. Stil majčinstva se uči, ne nasleđuje se. Zbog toga, mame koje čitajući ovaj tekst sebe pronalaze u lošem stilu majčinstva, ne treba da brinu. Svi pravimo greške, ovo ne znači biti loša mama, znači da postoji prostor da se nauče nove veštine.



Kada ponavljamo ponašanja naših roditelja u vaspitanju dece koja nam se ne dopadaju, vreme je da nešto menjamo. Ponavljanje znači manjak veštine da bolje odreagujemo u određenim situacijama, u nedostatku boljeg odgovora aktiviramo stare naučene obrasce. Dakle, promena znači učenje novih veština.



Na majčinstvo u velikoj meri utiče i trend koji društvo nameće. Danas možemo čuti nove savete poput, ne govori deci nikada “Ne”, “Pusti dete samo da odluči”; ali i oni satriji su još uvek prisutni: “Ne navikavaj ga na ruke” ili “Pusti ga da plače, zdravo je”.



Topla i stroga mama je naša dobitna kombinacija. Ovakav stil majčinstva detetu daje dve važne poruke, voljen si i siguran si.&nbsp;Ova mama je autoritet, daje zdravu strukturu i postavlja granice, pri tome ne štedeći dela i reči ljubavi. Biti strog i topao nisu suprotnosti. U ovakvom odnosu sa mamom deca se osećaju sigurno. Ovakva mama jasno i otvoreno komunicira pravila, očekivanja, granice, ali i nežne reči ljubavi i podrške. Ovaj stil majčinstva podrazumeva doslednost. U susretu sa izazovima, ova mama neće rešiti sve probleme deci, već će biti uz njih dok ih sami rešavaju. Deca odrastaju u odrasle koji su emocionalno stabilni, samopouzdani su i sposobni preuzeti odgovornost za svoje postupke.

Anksioznost kod dece: uzroci, manifestacije i kada se obratiti stručnjaku

Povezani postovi

Da li ste i vi roditelj vašem roditelju?

Priručnik za roditelje

Dobar VS Loš stil majčinstva

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“