Svetska zdravstvena organizacija je 2017. godine iznela <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47224707">zabrinjavajuće podatke</a>: da u Srbiji više od 400 hiljada ljudi pati od depresije.&nbsp;



Ali kako se statistike prave isključivo na osnovu registrovanih slučajeva, možemo biti sigurni da je ovaj broj ustvari daleko veći. Da ovo nije samo pretpostavka potvrđuje i činjenica da telefoni u SOS centrima danas zvone više nego ikada pre, da se sve više ljudi obraća centrima za prevenciju suicida, i da su čekaonice u savetovalištima skoro uvek pune.&nbsp;



Nažalost, bez obzira na porast broja onih koji se obraćaju stručnjacima za pomoć, još uvek se u našem društvu oseti zaostavština nekadašnjeg pristupa koji je podrazumevao da se problemi sa mentalnim zdravljem rešavaju isključivo iza zatvorenih vrata.&nbsp;



Vremenom smo uspeli da ubacimo priču o mentalnom zdravlju u svakodnevni govor; brojne akcije, tribine, forumi i grupe podrške koje se oformljuju nam pomažu da se osvestimo i oslobodimo u razgovoru.&nbsp;



I ako vam je sve još uvek relativno strano, ne brinite, jer samim tim što ste došli ovde ste načinili prvi korak: počeli ste da se informišete i istražujete na koji način biste mogli da se izborite sa trenutnim ili predstojećim problemima. Na nama je da vas upoznamo sa nekim osnovnim terminima i principima, kao i da vam damo smernice potrebne da preduzmete sledeći korak i obratite se psihoterapeutu.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta je psihoterapija?</h2>



Psihoterapija je opšti termin koji se odnosi na strukturisan proces kroz koji prolazite sa stručnim licem sa ciljem da naučite kako da se suočavate sa mentalnim problemima i psihičkim tegobama, kao i da poradite na razvoju sopstvene ličnosti.&nbsp;



Podrazumeva razgovor i sve druge aktivnosti koje obavljate uz psihoterapeuta i koje su posebno odabrane da pospeše unapređenje vašeg mentalnog zdravlja. Pored mehanizama koje ćete steći za rešavanje konkretnog problema, psihoterapija vas upoznaje sa tehnikama koje će vam biti od koristi i u drugim aspektima života, kao i prilikom susreta sa nekim poteškoćama kasnije u životu.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Koliko traje psihoterapija?</h2>



Psihoterapija je personalizovano iskustvo, što znači da se prilagođava pojedincima u zavisnosti od njihovih potreba. To između ostalog znači i da je broj nedeljnih seansi individualan i zakazuje ga vaš psihoterapeut na osnovu iskustva i stručnog mišljenja.&nbsp;



U proseku ljudi kod psihoterapeuta odlaze jednom nedeljno, na savetovanje koje traje od 45 minuta do sat vremena, a koliko dugo ćete odlaziti kod psihoterapeuta u relativno redovnim intervalima isto zavisi od brojnih faktora:&nbsp;



<ul>
<li>tipa problema i ozbiljnosti situacije&nbsp;</li>



<li>količine stresa</li>



<li>koliko dugo ste se borili sa problemom pre samog dolaska kod psihoterapeuta</li>



<li>brzina kojom napredujete</li>



<li>podrške koju imate u svojoj okolini&nbsp;</li>



<li>spremnosti klijenta da radi na sebi</li>



<li>odnosa sa izabranim psihoterapeutom&nbsp;</li>
</ul>



Dok nam razgovor sa psihoterapeutom može pomoći da se sa određenim mentalnim problemima izborimo već kroz godinu dana, u drugim situacijama će biti potrebne godine savetovanja.&nbsp;



Imajte u vidu da se psihoterapija kontinuirano razvija i menja u skladu sa promenama koje se dešavaju na globalnom nivou. Konstantno se prilagođava potrebama svih nas koji se oslanjamo na terapiju kada nam je potrebno potpuno razumevanje za naše misli i osećanja.&nbsp;



Psihoterapija nema klasičan početak i kraj. Dok vam savetovanje sa stručnjakom može pomoći da se suočite sa konkretnim problemom, moguće je da vas život iznenadi novim, potpuno drugačijim izazovom koji biste voleli da prevaziđete uz ovaj vid pomoći.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kome je namenjena psihoterapija?&nbsp;</h2>



Psihoterapeutu se može obratiti svako, bez obzira na pol, godine, ili životnu situaciju u kojoj se nalazite. Treba napomenuti da se psihoterapija posebno preporučuje osobama koje se suočavaju sa nekim promenama ili prolaze kroz težak period u životu, na privatnom ili poslovnom planu: gubitak voljene osobe ili posla, bolest, smrtni slučaj, nasilje u porodici, i drugo.&nbsp;



Ni jedan problem nije niti mali niti beznačajan i ne možemo kroz život da guramo pod parolom kako može biti dobro je , jer nas upravo ovakav stav dovede do tačke ključanja; momenta kada se svi oni “mali problemi” akumuliraju u jedan veliki i čine da se osećate uznemirenima duže od nekoliko dana, nedelja, pa i meseci.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">A da li je psihoterapija baš za mene?</h2>



Verujemo da su neki od vas, iako su došli do ovog reda, i dalje skeptični po pitanju odlaska kod psihoterapeuta, ili pak smatraju da problemi koji ih muče nisu dovoljno ozbiljni da je za njihovo rešavanje potrebna stručna pomoć.&nbsp;



Psihološko savetovanje može biti od koristi svima koji:



<ul>
<li>Se duži period bore sa osećajem tuge i beznađa</li>



<li>Ne uspevaju da se izbore sa aktuelnim problemima, bez obzira na postupke i promene koje uvedu u život</li>



<li>Primećuju očigledan nedostatak koncentracije, fokusa i motivacije za rad</li>



<li>Sve češće ostaju bez daha i imaju problema sa disanjem, čak i kada ne učestvuju ni u kakvoj fizičkoj aktivnosti</li>



<li>Ne vide “svetlo na kraju tunela” ni u jednoj situaciji i ne veruju da postoji izlaz iz lošeg perioda</li>



<li>Primećuju da njihovi postupci, razmišljanja i osećanja ostavljaju negativne posledice i po njih i po ljude koji ih okružuju</li>
</ul>



Pa čak i ako se ni jedna od gore navedenih tačaka ne odnosi na vas ali osećate potrebu da porazgovarate sa stručnim licem pre donošenja velike odluke ili uvođenja promena u životu, možete se prvo obratiti psihoterapeutu za konsultaciju.&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Na psihoterapiju možete doći preventivno</h3>



Psihoterapija je oblast koja se kontinuirano razvija i menja na osnovu novih postignutih rezultata i napredaka koji se otkriju u radu sa različitim klijentima. Kao takva, više se ne smatra samo alatom kojim se koristimo kada nam je potrebno da se suočimo sa određenim problemom. Naprotiv, psihoterapija se pokazala izuzetno korisnom kod osoba koje planiraju da naprave velike promene u životu ili su se odlučili da porade na sebi, u konkretnom ili najopštijem smislu.&nbsp;



Čak i kada znate da vama bliski ljudi imaju najbolje namere i da možete da se oslonite na njih u periodu koji vam predstoji, često nisu u stanju da objektivno sagledaju poziciju u kojoj se nalazite i ponude savet koji nije donekle zasnovan na njihovim emocijama.&nbsp;



Psihoterapeuti nude mnogo više od razgovora i pažljivog slušaoca. Zahvaljujući znanju i veštinama koje poseduju u stanju su da razumeju složenost određenog problema koji vam predstoji i u mogućnosti su da predlože tehnike koje će vam pomoći da najbolje pristupite predstojećim situacijama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta radi psihoterapeut, šta psiholog, a šta psihijatar</h2>



Psihoterapeuti su stručnjaci koji pored fakultetske diplome (najčešće iz oblasti humanističkih nauka) poseduju i licencu dodeljenu od strane strukovnog udruženja ili državnog organa. Edukacija iz oblasti psihoterapije traje minimum četiri godine i moguće je specijalizovati se za jedan ili više teorijskih pravaca. Psihoterapeuti svojim klijentima pomažu u lečenju depresije, fobija, anksioznosti, napada panike, alkoholozma, i drugih poremećaja, a mogu i pomoći i u periodu velikih životnih promena. <a href="https://psihologika.rs/eticki-principi/">Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi</a> i informacije koje im poverite su zaštićene u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.&nbsp;



Psiholozi su stručnjaci koji su završili najmanje četiri godine studija psihologije i uglavnom zaposlenje traže kao podrška u zdravstvenim i edukativnim ustanovama, državnim i privatnim preduzećima, savetovalištima, itd. U nekim situacijama, psiholog radi rame uz rame sa psihijatrom i drugim medicinskim osobljem kao deo stručnog tima. Kako nisu lekari, psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne mogu da propisuju lekove. Kvalifikovani su da sprovode psihološko savetovanje i izvode psihološke testove i procenu koji su od izuzetne važnosti za razumevanje psihičkog stanja osobe koja im se obrati za pomoć.



Zvanje psihijatra se stiče nakon završetka Medicinskog fakulteta i specijalizacije u oblasti mentalnog zdravlja. Pristup lečenju zasniva se na prikupljanju medicinskih i opštih podataka o pacijentu koji mu služe prilikom postavljanja tačne dijagnoze i definisanja plana lečenja. Za razliku od psihologa i psihoterapeuta, psihijatri mogu koristiti farmakoterapiju i propisivati lekove poput antipsihotika, sedativa, anksiolitika i lekova za spavanje. Stručni su da dijagnostikuju i leče pacijente koji pate od težih oblika mentalnih oboljenja kao što su šizofrenija, halucinacije, suicidalne misli, napadi panike, i druge.&nbsp;&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kako odabrati psihoterapeuta?</h2>



S obzirom da je odnos koji ostvarite sa psihoterapeutom od krucijalnog značaja za uspeh same terapije, bitno je strateški pristupiti odabiru stručnjaka s kim ćete započeti saradnju. Bitno je da obratite pažnju na kredencijale, konkretnu oblast za koju su obučeni i godine iskustva, ali je svakako veoma bitan faktor i to kako se vi osećate u njihovom prisustvu.



Neki inicijalni spisak možete sastaviti tako što ćete se konsultovati sa prijateljima i članovima porodice koji su odlazili na psihoterapiju. Isto tako možete potražiti preporuke u lokalnim savetovalištima, na relevantnim forumima i iščitati recenzije određenih psihoterapeuta koje su ostavili drugi klijenti.&nbsp;



Ipak, dokle god ne sednete da porazgovarate sa psihoterapeutom jedan na jedan ne možete biti sigurni da ste doneli pravu odluku, stoga mnogi praktikuju održavanje kratkog intervjua putem telefona ili konsultacije u njihovoj kancelariji. Ovom prilikom vidite da li su vam usklađenje energije, da li se osećate prijatno u njihovom prisustvu i da li je to osoba pred kojom mislite da biste mogli da se opustite i otvorite.&nbsp;



Tokom inicijalnog razgovora preporučujemo da se raspitate i sledeće:



<ul>
<li>Za koji tip terapije su stručni (individualne, partnerske, grupne) kako biste odredili da li se njihovo iskustvo poklapa sa vašim potrebama</li>



<li>Kog uzrasta je većina njihovih klijenata (deca, tinejdžeri ili odrasli)</li>



<li>Da li imaju iskustva u radu sa klijentima koji su prolazili kroz slične poteškoće sa kojima se i vi borite</li>



<li>Koji je njihov pristup radu i kojim su metodama pribegavali u saradnji sa drugim klijentima koji imaju isti problem kao i vi</li>



<li>Koja je cena psihoterapije i koje načine plaćanja praktikuju i prihvataju</li>
</ul>



Ukoliko postoje još neke nedoumice koje biste da razrešite pre zakazivanja prve terapije, najbolje je da ih iznesete već tokom prvog razgovora kako se ne biste u nekom trenutku u budućnosti našli u neprijatnoj situaciji, sa željom da promenite psihoterapeuta.



<h2 class="wp-block-heading">Prvi put kod psihoterapeuta</h2>



Pri prvom susretu, psihoterapeut će želeti da se upozna sa vama i dobije odgovor na pitanje &#8211; šta vas to dovodi na terapiju. Prikupljanje najvažnijih informacija se najčešće vrši kroz razgovor, ali je isto tako praksa i da klijenti popune unapred pripremljen formular.&nbsp;



Vaš psihoterapeut će se isto tako potruditi da vas što više informiše o sebi i svojoj ordinaciji, kao i o načinu rada kako biste stekli sliku o tome kako će izgledati seanse i šta sve možete da očekujete. Tokom prvog (a i svakog sledećeg) viđenja, psihoterapeut će ostaviti vremena za pitanja u vezi sa terapijskim procesom ili konkretnim problemom.&nbsp;



Neretko će psihoterapeut već i prilikom prvog susreta definisati nekoliko manjih, lakše dostižnih ciljeva, kao i predlog kojim tehnikama bi bilo moguće ostvariti ih.&nbsp;



Takođe je potpuno normalno da osećate veću ili manju količinu nervoze pred odlazak na terapiju, čak i ako imate iskustva u radu sa drugim psihoterapeutima. Za prvu seansu se možete pripremiti tako što ćete porazmisliti (ili čak i zapisati) o stvarima koje vas muče i o kojima biste želeli da razgovarate. Psihoterapeut će vas zasigurno pitati šta vas je motivisalo da im se obratite za pomoć baš u tom trenutku u životu, jer će im ta informacija pomoći da lakše identifikuju problem i odrede koje bi psihološke metode potencijalno mogle da pomognu u datoj situaciji. Kada su u pitanju ciljevi, često je teško definisati ih tokom prve seanse te ćete verovatno zajedno postaviti nekoliko manjih, lakše ostvarljivih ciljeva, porazgovarati o frekventnosti viđanja i uopšteno o daljim koracima.



<h2 class="wp-block-heading">Koje rezultate možete očekivati?</h2>



Kao i kod mnogih drugih pitanja na temu psihoterapije, ni ovde ne postoji univerzalan odgovor. Isto tako, ne postoji ni univerzalan lek, kutija tableta koje možete da pijete 2 do 3 puta dnevno posle obroka i nakon 7 dana uvidite prve rezultate.&nbsp;



Situacija u kojoj se nalazite se neće promeniti tokom noći, a proces koji prolazite sa psihoterapeutom je individualan i fokusiran na ostvarenje konkretnih ciljeva koje ste zajedno definisali.



Najopštije rečeno, psihoterapija vam pomaže da se osvestite po pitanju svojih osećanja, misli i ponašanja. Tokom ovog procesa ćete pronaći snagu koja je potrebna da naučite da se suočite i izborite sa problemima. Neke od novostečenih veština će vam pomoći da:



<ul>
<li>Ovladate sobom, svojim mislima, osećanjima i postupcima</li>



<li>Umanjite i u nekom trenutku u potpunosti uklonite simptome psihičkih problema</li>



<li>Nađete najbolje načine za rešavanje problema</li>



<li>Razvijete osećaj kontrole</li>



<li>Oslobodite se unutrašnjeg stresa i pritiska</li>



<li>Prepoznate misli i ponašanje koje utiče na vaš život</li>



<li>Smanjite unutrašnje konflikte i poboljšate odnose sa drugim ljudima</li>



<li>Povećate zadovoljstvo svojim životom</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Kako izvući najviše iz terapije</h2>



Prvo pravilo: ne bežite od problema i ne plašite se da o njemu razgovarate.&nbsp;



Kod psihoterapeuta dođite otvorenog uma, spremni na promenu. Terapija je najdelotvornija kod osoba koje su spremne da načine određene izmene, kako po pitanju načina razmišljanja tako i po pitanju svojih daljih postupaka. Najbolji razultati se postižu kada osoba dozvoli sebi da se opusti pred psihoterapeutom koji će svakako dati sve od sebe da kreira što prijatniju atmosferu, punu podrške.



Drugo pravilo: budite iskreni



Psihoterapeut neće biti u mogućnosti da vam pomogne ukoliko se u potpunosti ne upozna sa vama i nelagodnostima koje vas sputavaju u životu. Sigurno postoje misli i osećanja koja vas preplavljuju a niste mogli ni sa kim da podelite, bez obzira na podršku vaših najbližih. Baš u tim situacijama je psihoterapeut spreman da pruži stručnu i objektivnu pomoć.&nbsp;



Interakcija sa psihoterapeutom je jedan od faktora koji najviše utiče na uspeh terapije, te je od izuzetne važnosti da im kažete ukoliko vam je potrebno više vremena da steknete poverenje. U tom slučaju će oni preduzeti potrebne mere i prilagoditi pristup kako bi pospešili osnaživanje vašeg odnosa.&nbsp;



Treće pravilo: terapija je proces koji traje i podrazumeva vaše aktivno učešće



Psihoterapija ne obuhvata samo vreme koje provedete sa psihoterapeutom na seansi. Sve što naučite od njih je potrebno aktivno i svakodnevno primenjivati kako biste ostvarili vidljive rezultate, te ćete kao i u svim drugim aspektima života morati da zasučete rukave i aktivno poradite na ostvarenju definisanih ciljeva. Psihoterapeut, bez obzira na znanje i godine iskustva, ne može da promeni vaš život iz korena ukoliko i vi to sami ne želite i ne radite na tome. Bitno je da date svoj maksimum tokom svake vežbe i aktivnosti koju vam psihoterapeut predloži tokom seanse ili pak zada kao domaći zadatak.&nbsp;



Četvrto pravilo: put do promene je dug, ponekad i bolan



Niko ne može predvideti kada ćete videti prve rezultate. Mnogi već nakon nekoliko uvodnih seansi osete kao da im je “pao kamen sa srca” samo zato što su napokon načinili prvi korak i potražili psihološku podršku. Ali za drastične promene će biti potrebno vreme, kao i mentalna snaga da se izborite sa problemima koje ste potisnuli i do sada se nadali da će nestati sami od sebe.&nbsp;



Tokom terapije ćete morati da izađete iz zone komfora, suočite se sa nelagodnostima i budete spremni da se posle određenih susreta možda nećete osećati tako dobro. Neretko ćete baš tada otkriti mehanizme koji će služiti kao borbeno oružije, izvući vas iz lošeg perioda i dovesti do osećaja mira i zadovoljstva.&nbsp;



Peto pravilo: držite se dogovora



Nećete uvek biti raspoloženi za odlazak na terapiju, a ponekad ćete poželeti da otkažete zbog nekih drugih obaveza te je bitno da razumete da svaki put kada razbijete kontinuitet činite jedan korak unazad. Čak i ako osećate nelagodu po pitanju teme koju treba da pokrijete ili aktivnosti koje ste se dogovoriti sa psihoterapeutom da ćete obaviti tokom naredne seanse, nemojte bežati tako što ćete otkazati termin. Istupite sa problemom, objasnite šta vam tačno stvara osećaj nervoze i vaš psihoterapeut će sigurno naći drugi pristup koji će vas održati na putu ka oporavku.

Sve što treba da znate o psihoterapiji

Imamo tu neku lošu tendenciju da osobe koje pate od nedostatka motivacije nazivamo neambicioznima, pa i lenštinama, ne uzimajući u obzir uzroke koji stoje iza njihove nemogućnosti da ispune određene zadatke. A nažalost, baš kada se u okolini ne nađe mesta za razumevanje, manjak motivacije eskalira do te mere da učini osobu potpuno inertnom i ostavlja je bez rezultata, kako na privatnom tako i na poslovnom planu.



Dozvoljavamo sebi da prebrzo osuđujemo, a dogodilo nam se svima: da postavimo sebi ciljeve ali ne učinimo ništa da ih ostvarimo ili pak napravimo listu stvari koju treba da obavimo ali se ne dohvatimo ni prve koja se nađe na spisku. I ne, ovde nije reč samo o obavezama koje podrazumevaju mesece ili godine truda; ponekad shvatimo da nemamo motivacije ni za “male” stvari, kao što su pranje sudova, čitanje nekoliko stranica knjige, odlazak u teretanu ili šetnju prirodom i njima slične svakodnevne aktivnosti. 



Zašto nam se ovo dešava i možemo li nešto da učinimo po pitanju nedostatka motivacije?



<h2 class="wp-block-heading">Šta sve može uzrokovati nedostatak motivacije</h2>



Promena nije laka, ali nije ni nemoguća. Najopštije govoreći, razlikujemo 5 faza kroz koje prolazi većina ljudi koji su spremni na promenu:



<ol>
<li>Faza poricanja, tokom koje još uvek nismo svesni da postoji problem koji je potrebno rešavati,&nbsp;</li>



<li>Kontemplacija, koja podrazumeva prepoznavanje problema ali nedovoljnu psihofizičku spremnost da tu promenu i napravimo,</li>



<li>Priprema, tokom koje testiramo naše sposobnosti i spremnost da načinimo neke od prvih koraka,&nbsp;</li>



<li>Akcija, faza koja uključuje konkretne aktivnosti koje obavljamo kako bismo došli do zadatih ciljeva,</li>



<li>Održavanje, kao poslednja faza koja podrazumeva održavanje bihejvioralnih promena koje smo implementirali kako bismo načinili promenu na bolje. </li>
</ol>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="728" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-1024x728.png" alt="Faze pre promene - poricanje, kontemplacija, priprema, akcija" class="wp-image-109" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-1024x728.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-300x213.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-768x546.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene.png 1440w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Prvi korak ka unapređenju sposobnosti samomotivacije predstavlja identifikaciju problema, a neki od najvećih uzročnika su:



<ol>
<li>Inercija</li>
</ol>



Njutnov prvi zakon mehanike koji kaže da svako telo koje miruje teži da ostane u stanju mirovanja i svako telo koje se kreće teži da nastavi da se kreće je itekako primenjiv i u ovom slučaju.



Naime, primetićete da što se manje krećete to ćete imati i manju želju da učestvujete u bilo kakvim aktivnostima. No, iako nam je ponekad potrebno da jedan dan provedemo u pidžami gledajući omiljene serije, vrlo je važno da nam ovakvi momenti ne postanu deo svakodnevnice. Što duže ostanemo na kauču ili u krevetu, to će nam biti teže da se iz njega pokrenemo. 



<ol start="2">
<li>Želja da ugodite drugima</li>
</ol>



Neretko određene zadatke obavljamo isključivo kako bismo odgovorili na tuđe želje i zahteve: roditelja, prijatelja, ili pak poslodavca. Kada svu energiju trošite na druge ljude i ispunjavanje njihovih želja, u nekom trenutku u potpunosti zaboravite na svoje potrebe. I kada izgubite sebe u procesu, izgubite i motivaciju da težite ka ostvarenju ličnih ciljeva.



Lek za manjak motivacije koji je uzrokovan preteranim fokusom na druge zvuči jednostavno: posvetite više vremena sebi i ličnom razvoju. Ali kako je uglavnom veoma teško izboriti se sa potrebom za ugađanjem drugima, preporučuje se odlazak terapeutu i savetovanje na temu kako se okrenuti sebi i svojim potrebama.  



<ol start="3">
<li>Nedostatak interesovanja</li>
</ol>



Pored toga što se dešava da nas uspeh po završetku zadatka ne ispunjava osećajem zadovoljstva jer smo ga učinili samo da bismo ispunili tuđe zahteve, vrlo često manjak motivacije proizilazi iz toga što ne razumemo zašto obavljamo određeni posao. Možda konkretnu aktivnost smatramo dosadnom ili ne vidimo od kakve je koristi, pa samim tim ne uspevamo da skupimo dovoljno snage da je započnemo ili završimo sa dovoljno elana.&nbsp;



Baš iz tog razloga se poslodavcima često preporučuje da zaposlenima daju detaljne instrukcije i objašnjenje zbog čega je posao koji obavljaju od tolike važnosti kako bi im cilj kom teže bio jasniji i samim tim i motivacija jača.&nbsp;



<ol start="4">
<li>Osećaj preplavljenosti</li>
</ol>



Nedostatak motivacije se često javi u situacijama kada imate toliko obaveza da ne znate odakle da počnete. Ukoliko već na samom početku pomislite da nema šanse da sve postignete na vreme, izgubićete volju da uopšte i počnete sa poslom.&nbsp;



U tom slučaju se savetuje da svaku od obaveza razbijete u više manjih segmenata koje je potrebno obaviti. Sa svakim obavljenim zadatkom ćete osetiti određenu dozu zadovoljstva i svaki uspeh koji postignete, bez obzira na to koliko mali bio, će vas motivisati da nastavite dalje. 



<ol start="5">
<li>Ne postavljate nove ciljeve</li>
</ol>



Ukoliko ste ispunili određene ciljeve koje ste sebi postavili i prestali da zadajete nove, vrlo je verovatno da nećete imati motivacije da se pokrenete iz stanja u kom se sada nalazite. I ako osećate zadovoljstvo onim što imate, to ne znači da ne treba da težite ka novim i drugačijim iskustvima.&nbsp;



<ol start="6">
<li>Perfekcionizam</li>
</ol>



Nedostatak motivacije je karakterističan za perfekcioniste, ljude koji brinu da određeni zadatak neće ispuniti besprekorno te odlučuju da se takvog posla ni ne prihvataju. Na taj način u korenu saseku mogućnost da postignu nezadovoljavajuće rezultate koji će uzrokovati nezadovoljstvo samim sobom i ličnim sposobnostima.&nbsp;



<ol start="7">
<li>Depresija i anksioznost</li>
</ol>



Prema podacima <a href="https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression">Svetske zdravstvene organizacije</a>, više od 264 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. Ona ujedno predstavlja i jedan od najučestalijih uzroka nedostatka motivacije i kao posledicu ima loše performanse u školi, na poslu i na privatnom planu.&nbsp;



Ukoliko sumnjate da je depresija uzrok lošeg raspoloženja i neaktivnosti, preporučuje se da se <a href="https://app.selfnest.com/">obratite psihoterapeutu</a> koji će raditi sa vama na otkrivanju uzroka i sastaviti plan rada da je se i oslobodite. 



<h2 class="wp-block-heading">7 tehnika za uspešnu (samo)motivaciju</h2>



Kao što ste mogli da primetite u prethodnom segmentu, svakom od uzroka nedostatka motivacije sledi poseban savet kako ga i otkloniti, te tako nije neobično što je definisanje uzroka prvi korak kada se odlučite na rad na sebi. Ukoliko ne znate koji je glavni razlog nedostatka motivacije, nećete biti u mogućnosti da uspešno odredite korake koje treba načiniti da se pokrenete.&nbsp;



Primera radi, osobama koje su preplavljene poslom i obavezama se savetuje da drugačije organizuju svoje vreme i naprave prioritete u rasporedu. S druge strane, ukoliko osećate da ne radite dovoljno, zadajte sebi nekoliko manjih zadataka i korak po korak radite na izvršenju svakog od njih.



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="728" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-1024x728.png" alt="Tehnike samomotivacije" class="wp-image-110" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-1024x728.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-300x213.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-768x546.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije.png 1440w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



A šta vam je činiti nakon toga? Možete pokušati da:



<ol>
<li>Odredite nagradu</li>
</ol>



Različite ljude motivišu različiti ciljevi: neke obavljen zadatak čini ponosnima na svoj uspeh, druge motiviše priznanje koje će dobiti, novčana nagrada, osećaj olakšanja po završetku posla, i mnogi drugi faktori. Stoga pokušajte i vi da odmah na početku definišete cilj i nagradu koju ćete dobiti po ispunjenju, ali imajte u vidu da je ne morate ostavljati za sam kraj. Svaki manji uspeh na putu do konačnog cilja nagradite kratkom pauzom, šetnjom, poslasticom, ili sa nekoliko minuta na društvenim mrežama &#8211; sve je dozvoljeno, dokle god je nagrada nešto što vas ispunjava a da pritom ne oduzima previše vremena.



<ol start="2">
<li>Izlistajte korake do cilja</li>
</ol>



Ukoliko se osećate preplavljeni obavezama ili težinom zadatka koji je pred vama, pokušajte da ga segmentirate u više manjih etapa i postavite nekoliko jednostavnijih aktivnosti koje treba da obavite na putu do konačnog cilja. Ilustracija puta koji treba da pređete vam može pomoći da uvidite da ste u stvari sposobni da sa lakoćom pređete svaku od etapa, a osećaj motivacije možete pojačati i tako što ćete ovaj sistem ukombinovati sa prvim savetom: da se nagradite na kraju svakog obavljenog zadatka.



<ol start="3">
<li>Prioritetizujte obaveze</li>
</ol>



Da li se na vašoj listi nalazi toliko obaveza da već sada znate da je nemoguće obaviti ih sve u očekivanom vremenskom roku? U tom slučaju, pažljivo analizirajte svaku stavku i reorganizujte svoje vreme. Sigurno se na spisku nalaze određene obaveze kojih se nije potrebno odmah prihvatiti i koje se mogu ostaviti za kasnije ili delegirati. Prioritetizujte urgentne stvari i krenite od najbitnije stavke. 



<ol start="4">
<li>Izdvojte 10 minuta za svaki zadatak</li>
</ol>



Dokažite sebi da zadatak koji vam predstoji nije toliko strašan koliko vam se čini tako što ćete dozvoliti sebi da odustanete posle 10 minuta. To znači da posle 10 minuta obavljanja neke aktivnosti možete da stanete i zapitate se da li želite da nastavite ili odustanete. Kako je često najteži deo početi sa samom aktivnošću, ovo pravilo se primenjuje kako bi se osoba motivisala da krene sa zadatkom i posle nekoliko minuta uvidela da može ne samo da nastavi već i da stigne do cilja.&nbsp;&nbsp;



<ol start="5">
<li>Uparite obaveze sa nečim što volite</li>
</ol>



Emocije igraju veliku ulogu u formiranju motivacije. Ukoliko smo tužni, umorni, usamljeni ili anksiozni, vrlo je verovatno da nećemo imati želju da se uhvatimo u koštac za izazovom koji je pred nama, bez obzira na to koliko mali ili veliki bio.&nbsp;



Kako biste popravili raspoloženje, pokušajte da uparite obavljanje zadatka sa nečim što vas ispunjava zadovoljstvom. Tako možete pokušati da slušate muziku dok radite, zapalite mirišljavu sveću u istoj prostoriji, pozovete prijatelja da razgovarate ili pustite seriju u pozadini dok obavljate kućne poslove. Pripazite samo da vam sporedna aktivnost ne odvrati pažnju od glavnog posla.&nbsp;



<ol start="6">
<li>Vodite računa o svom psihofizičkom stanju</li>
</ol>



Nedostatak sna, loša ishrana i manjak slobodnog vremena mogu znatno uticati na nivo motivacije. Lični uspeh polazi od nas samih, te ukoliko se ne osećamo kao najbolja verzija sebe, teško da ćemo biti motivisani i uspešni u onome što činimo.&nbsp;



Naspavajte se, povedite računa o ishrani, pijte dovoljno tečnosti i izdvojte vreme za fizičke aktivnosti. Takođe, s vremena na vreme promenite okruženje jer svež vazduh i fizička aktivnost mogu znatno uticati na poboljšanje motivacije. Ukoliko ste u mogućnosti, pobegnite od gradske buke i prošetajte u prirodi koja vam može pružiti mentalni beg od obaveza. 



<ol start="7">
<li>Obratite se stručnjaku</li>
</ol>



Ukoliko posle određenog vremena primetite da ni jedna od tehnika samomotivacije ne pomaže i nastavlja da ometa svakodnevno fukncionisanje, najbolje je da potražite stručnu pomoć. Svakako je potrebno prvo se obratiti izabranom lekaru kako bi eliminisali zdravstvene probleme kao uzrok i uvideli da li je potrebna pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.



Naime, dok je nedostatak motivacije problem i sam po sebi, u nekim slučajevima on predstavlja simptom nekog mnogo većeg problema. U zavisnosti od konkretnog uzroka, psihoterapeut može preporučiti terapiju razgovorom i primenu <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/psihoterapeutski-pravci">adekvatnih terapeutskih tehnika</a> ili vas uputiti kod psihijatra koji bi prepisao potrebne lekove. 



Spremni da se pokrenete? <a href="https://app.selfnest.com/">Selfnest aplikacija</a> vam omogućava da stupite u kontakt sa psihoterapeutom online i započnete rad na ličnom razvoju u svega nekoliko klikova. Kreirajte profil, ispunite kratki upitnik a mi ćemo vas na osnovu njega povezati sa odgovarajućim stručnjakom.

Umeće (samo)motivacije: 7 razloga zbog kojih smo nemotivisani i 7 načina da se izborimo sa tim osećajem

Poremećaji spavanja spadaju u jedne od najčešćih medicinskih poremećaja. Pogađaju široku populaciju i dok mogu biti pokazatelj ozbiljnijeg zdravstvenog ili mentalnog problema, nije neuobičajeno i da se dijagnostifikuju kod potpuno zdravih osoba.&nbsp;&nbsp;



Dok se kod mnogih od nas problemi sa spavanjem javljaju kao kratkotrajna nelagodnost, bitno je prepoznati i reagovati na vreme kada se pretvore u hronični poremećaj.



U daljem tekstu vas upoznajemo sa nekim od najčešćih poremećaja sna, njihovim simptomima, uzrocima i potencijalnim načinima za njihovo rešavanje kako biste se opremili znanjem i veštinama koje su vam potrebne da sami sebi pomognete ili blagovremeno prepoznate da je potrebno potražiti pomoć stručnjaka. 



<h2 class="wp-block-heading">Nesanica (insomnija)</h2>



Insomnija je jedan od najčešćih poremećaja spavanja. Pretpostavlja se da oko 50% ljudi pati od povremene nesanice, dok se hronična nesanica dijagnostifikuje kod 15-20% ljudi.



Podrazumeva neadekvatan san kod osoba koje:&nbsp;



<ul>
<li>imaju problem da zaspu,</li>



<li>imaju problem da održe san i bude se prečesto u toku noći,</li>



<li>ne mogu da se vrate snu nakon buđenja,</li>



<li>bude se previše rano i neispavani.</li>
</ul>



Srećom, nesanica je uglavnom kratkoročan problem uzorkovan situacionim smetnjama i prestaje njihovim otklanjanjem.&nbsp;



Na osnovu učestalosti manifestovanja, insomnija se može klasifikovati kao povremena (kada osoba ima dve ili tri epizode godišnje), epizodična ili situaciona (kada traje od 1 do 3 meseca i povezana je sa situacionim stresom) i stalna (insomnija koja traje duže od tri meseca).&nbsp;



Insomnija izaziva dnevnu iscrpljenost, lošu koncentraciju i konstantan umor. Kao takva, može predstavljati problem i na privatnom i na poslovnom planu, ali i biti uzročnik ozbiljnijih zdravstvenih problema.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Uzroci insomnije</h3>



Insomnija može biti uzrokovana brojnim unutrašnjim i spoljnim faktorima &#8211; od organskih bolesti i mentalnih oboljenja do životnih navika, gde su neki od najčešćih:



<ul>
<li>Stres</li>



<li>Uzbuđenje</li>



<li>Manjak fizičke aktivnosti</li>



<li>Intenzivna fizička aktivnost neposredno pred odlazak u krevet</li>



<li>Menopauza</li>



<li>Digestivni problemi</li>



<li>Anoreksija</li>



<li>Džet leg</li>



<li>Promena posla ili neka druga životna promena</li>



<li>Spavanje u toku dana</li>



<li>Preterana upotreba nikotina, kofeina, alkohola i drugih stimulanata</li>



<li>Hipertireoza</li>



<li>Šećerna bolest</li>



<li>Parkinskonova bolest</li>
</ul>



U nekim slučajevima, nesanica može biti jedan od prvih znakova psihijatrijskih oboljenja kao što su anksioznost, depresija ili psihoza. Insomniju mogu uzrokovati i zdravstveni problemi kao što su astma, artritis, bolesti srca, bubrežne bolesti, sindrom nemirnih nogu i drugi.&nbsp;



Insomnija je se može javiti u bilo kom životnom dobu bez obzira na pol. Neke od prvih epizoda se uglavnom iskuse u dvadesetim godinama, ali je češća pojava kod starijih osoba. Kod dece je nesanica često posledica neredovne rutine spavanja, ali se psihološki i medicinski uzroci ne mogu isključiti kao mogući okidači.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Dijagnostika i lečenje insomnije</h3>



Da bi se dijagnostifikovala insomnija, potrebno je da budu ispunjena tri uslova:



<ol>
<li>Da se manifestuje jedan od sledećih simptoma: produženo vreme uspavljivanja, budnost u toku noći koje traje duže od 30 minuta, ili manje od 6.5 sati totalnog sna</li>



<li>Poremećaj dnevnog funkcionisanja zbog umora, pospanosti, iritabilnosti</li>



<li>Postojanje jednog od prethodno navedenih uzroka nesanice&nbsp;</li>
</ol>



Ukoliko se ne tretira, insomnija može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, a neretko je i uzročnik mnogih psihičkih i somatskih bolesti.&nbsp;



Kada su u pitanju povremena i situaciona insomnija, uglavnom prođu same od sebe nakon što se razreši trenutna životna situacija koja ih izaziva. Kako bi se ubrzao proces razrešenja problema, savetuje se da osoba:



<ul>
<li>Uspostavi rutinu spavanja (odlazi u krevet i budi se u isto vreme)</li>



<li>Svakodnevno obavlja 15-30 minuta fizičke aktivnosti </li>



<li>Smanji konzumaciju alkohola, nikotina i kofeina</li>



<li>Izbegava obilnu i tešku večeru</li>



<li>Obavi opuštajući rutial pred spavanje</li>
</ul>



Ukoliko osoba i posle nekog vremena nastavi da ispoljava simptome epizodične insomnije, preporučuju se specijalne tehnike disanja i terapija relaksacije. U slučajevima hronične insomnije, najbolje je obratiti se <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/sve-sto-treba-da-znate-o-psihoterapiji">psihologu, psihijatru ili psihoterapeutu</a> koji će odrediti pravac lečenja. Terapija može da podrazumeva bihejvioralne tehnike fokusirane na smanjenje anksioznosti, metode za relaksaciju mišića i generalno smanjenje fiziološkog nivoa budnosti. U ekstremnijim slučajevima je potrebno obratiti se psihijatru kako bi propisao odgovarajuće lekove. 



<h2 class="wp-block-heading">Hipersomnija</h2>



Hipersomnija je poremećaj spavanja koji se karakteriše hroničnom prekomernom dnevnom pospanošću. Iako se može javiti kod zdravih osoba nakon dužeg perioda nespavanja ili teške fizičke aktivnosti, češće je prvi pokazatelj ozbiljnijeg zdravstvenog ili psihološkog poremećaja. Ukoliko se javi u ranom životnom dobu, može biti jedan od prvih simptoma narkolepsije.



Ukoliko hipersomnija traje duže od nekoliko dana ili nedelja, savetuje se poseta stručnjaku kako bi se utvrdio jasan uzročnik, a neki od najučestalijih su:



<ul>
<li>Nedostatak kiseonika i višak ugljen dioksida u organizmu kao posledica apneje u spavanju</li>



<li>Prekomerno uzimanje lekova</li>



<li>Depresija</li>



<li>Neurološki problemi (meningitis, encefalitis ili tumor)</li>



<li>Bolesti srca</li>



<li>Bolest jetre</li>



<li>Plućne bolesti</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Narkolepsija</h2>



Narkolepsiju karakterišu iznenadni napadi REM faze, te su osobe koje pate od ovog poremećaja sna u stanju da zaspu bilo gde i u bilo kom trenutku. U većini slučajeva se epizode odigraju u monotonim situacijama, jednom ili više puta u toku dana, a traju uglavnom do sat vremena. 



Naime, dok REM faza kod zdravog sna nastupa nakon sat vremena spavanja, kod narkoleptičara se odigrava u prvih pet minuta. Nakon buđenja, osoba se može osećati sveže i odmorno, a može i ponovo utonuti u san nakon samo nekoliko minuta.



Iako narkolepsija nije uzročnik drugih bolesti organizma, iznenadno tonjenje u san u određenoj situaciji može izazvati ozbiljne probleme. S toga se preporučuje odlazak stručnjaku koji u zavisnosti od dijagnoze i potrebe pacijenta može prepisati adekvatnu terapiju medikamentima.



<h2 class="wp-block-heading">Apneja u spavanju&nbsp;</h2>



Apneja u spavanju (ili slip apneja) se opisuje kao kratkoročni prestanak disanja tokom spavanja, te kao takva spada u jedne od ozbiljnijih poremećaja sna. Može biti uzročnik kardiovaskularnih oboljenja ali i dovesti do iznenadne smrti. 



U zavisnosti od tipa apneje u spavanju, razlikuju se i metode lečenja. Kada je u pitanju obstruktivna apneja, najoptimalniji proces lečenja podrazumeva primenu priručnog aparata koji snabdveva organizam vazduhom pod povećanim pritiskom. S druge strane, kod pozicione apneje se preporučuje promena položaja spavanja. Apneja se neretko javlja i kod gojaznih osoba kod kojih su disajni putevi suženi usled nagomilavanja masnog tkiva a mišićna masa redukovana i manje funkcionalna. U tim slučajevima se preporučuje smanjenje telesne težine kao prvi korak u lečenju. Ukoliko se ispostavi da ni jedan od specijalizovanih oralnih aparata ne može da reši problem, stručnjak može preporučiti hirušku intervenciju.



<h2 class="wp-block-heading">Parasomnija</h2>



Parasomnija se ispoljava u vidu smetnji u ponašanju koje se događaju u periodu spavanja, te pacijenti koji pate od parasomnije imaju problem sa mesečarenjem, konfuznim buđenjima, noćnim morama i strahovima, grčevima u nogama i brojnim drugim. Takođe je moguće iskusiti i verbalizaciju i pokretanje tokom REM faze sna koje može biti agresivno i opasno po osobe koje spavaju u istom krevetu sa osobama kod kojih je dijagnostifikovana parasomnija.



Parasomnija se najefikasnije leči psihoterapijom i farmakoterapijom. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="777" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-1024x777.jpg" alt="Insomnija" class="wp-image-103" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-1024x777.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-300x228.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-768x583.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash-1536x1166.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/vladislav-muslakov-CwIU33KGToc-unsplash.jpg 1920w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption class="wp-element-caption">Photo by <a href="https://unsplash.com/@entersge?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Vladislav Muslakov</a> on <a href="https://unsplash.com/photos/CwIU33KGToc?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Unsplash</a></figcaption></figure>







<h2 class="wp-block-heading">Paraliza sna</h2>



Paraliza sna je poremećaj koji je povezan sa REM fazom tokom koje se javljaju snovi i koju karakteriše plitko i ubrzano disanje, ubrzan pokret očima i nepokretnost tela. Ukoliko se REM faza odigra dok smo još u stanju budnosti, naš mozak je aktivan ali mišići tela nisu pod našom kontrolom i osoba ostaje paralizovana.&nbsp;



Tokom paralize sna, osoba je svesna svega što se dešava ali može iskusiti izuzetno realistične halucinacije: da levitiramo, da je neko prisutan u prostoriji, da nas posmatra i da smo u opasnosti. Iako kratkoročna, paraliza sna može uzrokovati osećaj straha i panike koji osećamo dugo po završetku epizode.



U velikom broju slučajeva, paraliza sna se odigrava dok osoba spava na leđima, te može doći do osećaja gušenja zbog mišića grudnog koša koji su paralizovani.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Šta izaziva paralizu sna</h3>



Neki od mogućih uzročnika ovog poremećaja sna su:&nbsp;



<ul>
<li>narkolepsija&nbsp;</li>



<li>neredovan san</li>



<li>povećan stres</li>



<li>promena rutine</li>



<li>preterana konzumacija alkohola</li>



<li>česta putovanja</li>
</ul>



Paraliza sna je dosta <a href="https://beleske.com/sta-je-paraliza-sna-i-zasto-pogadja-studente/">česta među studentima</a> u periodu ispitnih rokova zbog izlaganja stresu, neredovnog sna, intenzivnog rasporeda učenja, konzumacije kofeina, itd.



Pa ipak, istraživanja su pokazala da je većina ljudi makar jednom ili dva puta u životu doživela paralizu sna, te je moguće da se dogodi bilo kome bez obzira na njihovu psihopatologiju. Zbog toga je bitno informisati se o fenomenu i naučiti kako ostati pribran u datoj situaciji.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Kontrola i lečenje paralize sna</h3>



Ono što se preporučuje je da naučite da prepoznate simptome kako bi vam bilo jasno da u datoj situaciji niste u opasnosti. Korisno je savladati i tehnike pravilnog disanja koje će vam pomoći da ostanete smireni, kao i da se fokusirate na male telesne pokrete, te iako ste paralizovani da se potrudite da načinite i najmanji pokret prstom, jezikom, ili kapcima.&nbsp;



Kako biste smanjili mogućnost da uopšte iskusite paralizu sna, preporučuje se da spavate na strani umesto na leđima, ali i da definišite uzročnike i pokušajte da ih izbegnete (buka, svetlost, konzumacija alkohola, nikotina, kofeina&#8230;)



Ukoliko paraliza sna nastavi da se ponavlja u čestim intervalima, potrebno je obratiti se stručnjaku za poremećaje spavanja koji će vas upoznati sa efikasnijim metodama. Takođe, odlazak na psihoterapiju može biti od koristi osobama kojima paralizu sna uzrokuju anksioznost ili stres. Pored prevencije, psihoterapeut može pomoći da se izborite sa posledicama, kao što su strah od spavanja. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="683" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-1024x683.jpg" alt="" class="wp-image-104" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-1024x683.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-300x200.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-768x512.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash-1536x1024.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/gregory-pappas-rUc9hVE-L-E-unsplash.jpg 1920w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /><figcaption class="wp-element-caption">Photo by <a href="https://unsplash.com/@tsujigimi?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Gregory Pappas</a> on <a href="https://unsplash.com/photos/rUc9hVE-L-E?utm_source=unsplash&amp;utm_medium=referral&amp;utm_content=creditCopyText">Unsplash</a></figcaption></figure>



<h2 class="wp-block-heading">8 saveta za bolji san</h2>



Hronična neispavanost nas čini nervoznima, utiče negativno na nivo motivacije i našu produktivnost, kao i efikasnost u obavljaju bilo kakve dnevne aktivnosti. Neispavanost se povezuje i sa određenim zdravstvenim rizicima kao što su pad imunološkog sistema, gojaznost, pa i srčana oboljenja i dijabetes.



Ono što sami možete da učinite kako biste popravili kvalitet sna je da:



<ol>
<li>Uspostavite ritam spavanja i pridržavate ga se (odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme svakoga dana),</li>



<li>Izbegavate dremku i spavanje u toku dana,</li>



<li>Ne konzumirate nikotin, kofein i alkoholna pića nekoliko sati pred odlazak na spavanje,</li>



<li>Izbegavate naporne fizičke aktivnosti nekoliko sati pre odlaska na spavanje,</li>



<li>Pred spavanje obavljate isključivo aktivnosti koje imaju umirujući efekat (npr. čitanje ili topla kupka),</li>



<li>Uklonite izvore svetla i buke iz prostorije u kojoj spavate,</li>



<li>Preskočite jaku hranu i obilne obroke u večernjim satima ( ali nemojte ići u krevet gladni),</li>



<li>Postignete idealnu sobnu temperaturu u prostoriji u kojoj spavate (oko 24°C).</li>
</ol>



Ukoliko vam ni jedna od (kombinacija) stavki ne pomogne da se izborite sa poremećajem sna koji vas muči duži period, obratite se izabranom lekaru. On će vas potom uputiti dalje stručnjaku za lečenje poremećaja spavanja kako bi se sto postotno utvrdio uzrok problema. U slučajevima kada je glavni uzročnik stres, anksioznost ili neki drugi mentalni poremećaj, možete se obratiti psihoterapeutu koji će vam pomoći da otkrijete koren problema i tretirate ga uz pomoć odgovarajućih terapijskih tehnika.

Poremećaji spavanja: Šta ih izaziva i kako poboljšati kvalitet sna

Naš mozak ima moć da se na prirodan način oporavi od traumatičnih sećanja i događaja. Ovaj proces podrazumeva komunikaciju između amigdala koje igraju ulogu u obrađivanju pamćenja, hipokampusa koji učestvuje u učenju, kao i prefrontalnog korteksa koji analizira i kontroliše ponašanje i emocije.&nbsp;



Dok se u većini slučajeva traumatična iskustva spontano razreše, ponekad je za njihovo procesuiranje <a href="https://app.selfnest.com/">potrebna dodatna pomoć</a>.&nbsp;



EMDR terapija je prirodan proces tokom kog klijent i terapeut zajedničkim snagama prolaze kroz traumatično iskustvo koje je ostalo uklješteno u neuronskim memorijskim mrežama. 



Na terapiji se zajedničkim snagama razrešava blokirano mentalno stanje kako bi se oslobodio klijentov unutrašnji potencijal i psihička energija koja će mu omogućiti da ponovo stekne kontrolu nad sopstvenim emocijama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta podrazumeva EMDR terapija</h2>



EMDR (Eye Movement Desensitiszation and Reprocessing) je psihoterapijska tehnika koja se uspešno primenjuje kod klijenata koji se bore sa anksioznošću, paničnim napadima, ali i ozbiljnijim psihičkim traumama, posttraumatskim stresom, opsesivno-kompulsivnim i drugim poremećajima.&nbsp;



Terapeut se oslanja na EMDR terapiju ukoliko želi da pomogne klijentima da rekonstruišu svoje misli, kao i da podstakne ponovnu obradu podataka, jer traumatske situacije često ostaju “zamrznute” u mislima i kao takve se iznova proživljavaju. EMDR se oslanja na bilateralnu stimulaciju pokreta očiju, gde se kontinuiranim pokretima zenica sa leva na desno aktiviraju suprotne strane mozga. Na taj način se traumatično iskustvo koje je se nalazi “zaglavljeno” u neuronskim memorijskim mrežama oslobađa radi ponovnog procesuiranja.



EMDR se oslanja i na druge tehnike koje se koriste u bihejvioralnoj terapiji, poput sistemske desenzitizacije i izlaganja, ali za razliku od <a href="http://wpql.selfnest.com/2023/03/31/psihoterapeutski-pravci/">ostalih vidova terapije</a> ne podrazumeva razgovor o problemu niti samostalne vežbe i domaće zadatke između sesija. EMDR je dizajnirana da pomogne pri lečenju trauma i omogući mozgu da ponovo procesuira traumatična sećanja.&nbsp;



Za cilj EMDR terapije se uvek postavlja obrada konkretnog događaja, to jest određenog sećanja. Klijent kao krajnji rezultat postiže visok nivo funkcionisanja i potpuno oslobođenje od disfunkcionalnih simptoma.&nbsp;



Ovaj vid terapije mogu da primenjuju isključivo međunarodno edukovani stručnjaci koji su prethodno stekli bogato kliničko i psihoterapijsko iskustvo. Tek nakon uspešno završene specifične edukacije postaju licencirani EMDR terapeuti.



<h2 class="wp-block-heading">Kada se koristi ova metoda</h2>



Pored primene kod klijenata kojima je potrebna pomoć da bi se izborili sa niskim samopouzdanjem, motivacijom, određenim strahovima, strahom od samoće, problemima u odnosima sa drugim ljudima i problemima sa karakterom, EMDR terapija se primenjuje kod:



<ul>
<li>akutne traume</li>



<li>depresije i anksioznosti</li>



<li>insomnije</li>



<li>problema u ishrani</li>



<li>bolesti zavisnosti</li>



<li>trauma koje su proživele žrtve seksualnog i drugog nasilja</li>



<li>trauma od zločina</li>



<li>trauma sa kojima se suočavaju ratni veterani&nbsp;</li>



<li>posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Faze EMDR terapije</h2>



EMDR terapija je podeljena u 8 faza te je potrebno nekoliko sesija kako bi se uvideli rezultati, gde svaka u proseku traje između 60 i 90 minuta. Koliko će tačno biti potrebno zavisi od individualnog slučaja, ali se iz iskustva pokazalo da se rezultati uglavnom uvide nakon 12 sesija.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="876" height="1024" src="http://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-876x1024.png" alt="8 faza EMDR terapije" class="wp-image-94" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-876x1024.png 876w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-257x300.png 257w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-768x898.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije-1314x1536.png 1314w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/07/Faze-EMDR-terapije.png 1440w" sizes="(max-width: 876px) 100vw, 876px" /><figcaption class="wp-element-caption">Faze EMDR terapije</figcaption></figure>







<ol>
<li>Faza: Planiranje i upoznavanje sa prošlim događajima</li>
</ol>



Pre samog početka terapije, terapeut kroz razgovor prikuplja podatke iz prošlosti i sadašnjosti kako bi se upoznao sa neprijatnim sećanjima i situacijama koje bi potencijalno mogle biti uzrok traume. Cilj je otkriti trenutne ili prošle događaje koji utiču na osećaj nelagode.



Za prvu fazu se uglavnom izdvaja jedna do dve sesije, ali se ona može prožeti kroz celu terapiju, posebno ukoliko se otkriju nova sećanja koja je potrebno procesuirati.&nbsp;



<ol start="2">
<li>Faza: Priprema</li>
</ol>



Kod većine klijenata, za ovu fazu se odvaja od 1 do 4 sesije u zavisnosti od traume i koliko je velike posledice ostavila po osobu. Cilj pripreme je da terapeut upozna klijenta sa različitim pristupima razrešavanju emotivnog ili psihološkog stresa koji oseća, kao i sa tehnikama za opuštanje. Takođe se tokom ove faze ostvaruje poverenje koje će omogućiti klijentu da pred odabranim terapeutom otvoreno govori o svojim mislima i osećanjima.



<ol start="3">
<li>Faza: Procena</li>
</ol>



Tokom treće faze EMDR terapije terapeut identifikuje konkretna sećanja na koja se treba fokusirati, kao i pridružene komponente (kao što su fizičke senzacije koje se stimulišu kada se klijent priseća događaja iz prošlosti). Od klijenta će se očekivati da iz sećanja odabere i opiše sliku koja ga asocira na traumatičan događaj i da podeli sa terapeutom negativna osećanja koja vezuje za tu konkretnu situaciju.&nbsp;



<ol start="4">
<li>Faza: Desenzitizacija</li>
</ol>



Kako bi sproveo klijenta kroz proces desenzitizacije, terapeut taktičnim pokretom prsta na odgovarajućoj razdaljini utiče na bilateralni pokret zenica. Nakon stimulacije, potrebno je pustiti misli da lutaju kako bi se identifikovale one misli i osećanja koja naviru spontano. Tokom ove faze se definiše traumatično sećanje koje je potrebno ponovno procesuirati.&nbsp;



<ol start="5">
<li>Faza: Instalacija</li>
</ol>



U sledećoj fazi terapeut će zatražiti od klijenta da aktivno pokuša da zameni neprijatna osećanja pozitivnim uverenjima i tako stekne kontrolu nad svojim emocijama. Pokret prstima se ponavlja dokle god osećanja povezana sa datim događajem ne postanu manje uznemirujuća. Ukoliko se klijent u toku sesije uznemiri, na terapeutu je da proceni kada je pravo vreme da ga osvesti.&nbsp;



<ol start="6">
<li>Faza: Skeniranje tela</li>
</ol>



Nakon instalacije, klijent će ponovo pomisliti na traumatičan događaj kako bi se ustanovilo da li još uvek uzrokuje iste negativne fizičke senzacije. Skeniranje tela predstavlja izuzetno bitnu fazu jer je analiza od preko hiljadu EMDR sesija pokazala da informacije o traumatičnom događaju postaju deo našeg motoričkog pamćenja i kao takve ostaju zaglavljene u samom telu. Kada se te informacije procesuiraju, moguće ih je pretvoriti u verbalno pamćenje.&nbsp;



<ol start="7">
<li>Faza: Zatvaranje</li>
</ol>



Sedma faza se odigrava na kraju svake sesije kako bi klijent održao osećaj kontrole i nakon što napusti prostorije u kojima se odvijala terapija. Terapeut tokom ove faze uvek napomene šta se može očekivati između sesija i savetuje da se vodi dnevnik osećanja i iskustava koja se u tom periodu odigraju.&nbsp;&nbsp;



<ol start="8">
<li>Faza: Reevaluacija:</li>
</ol>



Finalna, 8. faza podrazumeva evaluaciju napretka, kako od strane klijenta tako i terapeuta.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Koliko je EMDR efikasna&nbsp;</h2>



Brojne studije su tokom godina ukazale na efikasnost EMDR terapije, posebno kada je u pitanju lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja. Naime, <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S000579161100098X">studija iz 2012</a>. godine u kojoj je učestvovalo 22 ljudi koji su patili od PTSP je pokazala da je ovaj vid terapije daje izuzetne rezultate kod čak 77 odsto ispitanika, umanjujući ili u potpunosti eliminišući simptome depresije, anksioznosti i halucinacija.



Ne samo što EMDR terapija daje efikasne rezultate prilikom lečenja traume, istraživanja sprovedena 3 i 6 meseci nakon poslednje sesije pokazala su da su rezultati terapije vidni i mesecima nakon završetka tretmana.&nbsp;



Pored lečenja PTSP, <a href="https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4467776/">studija</a> sprovedena na 32 ispitanika koji su patili od depresije je dokazala da EMDR uspešno redukuje simptome kod skoro 70 odsto učesnika i da su rezultati vidni i godinu dana po završetku terapije.&nbsp;



Najopštije govoreći, za maksimalnu efikasnost terapije veoma je važno da se uspostavi dobar odnos sa terapeutom kako bi klijent imao potpuno poverenje i kako bi se tokom tretmana osećao sigurno. Terapeut mora uzeti u razmatranje klijentova očekivanja i unapred razgovarati o stvarima koje ih možda brinu vezano za EMDR terapiju. Stoga klijent mora biti dobro upoznat sa procedurom kako ga ni jedan od koraka u sesiji ne bi iznenadio i potencijalno postigao kontraefekat.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Postoje li negativne strane EMDR terapije?</h2>



Iako je EMDR dokazano siguran pristup lečenju trauma, bitno je da se klijent upozna sa negativnim aspektima koji se mogu javiti na samom početku kao i neposredno nakon sesije.&nbsp;



Prvi trenuci sesije mogu delovati izuzetno uznemirujuće na osobe koje počinju da se suočavaju sa traumatičnim događajima, posebno zbog pojačanog fokusa. Dok su dugoročni rezultati efikasni i pozitivni, sama terapija može izazvati pojačan emocionalni stres.&nbsp;



Takođe je bitno istaći i da EMDR terapija pojačava svest o mislima, što ne prestaje odmah po završetku terapije, te tako može uzrokovati malaksalost i vrtoglavicu, kao i izuzetno realistične snove.&nbsp;



EMDR terapija je mentalna zdravstvena intervencija i kao takvu treba da je obavlja isključivo licencirani stručnjak. Iako je poznato da pruža željene rezultate brže od drugih terapijskih tehnika, bitno je napomenuti da se vreme oporavka individualno i zavisi od brojnih faktora.

EMDR psihoterapija kao vid lecenja traume

Sve što treba da znate o psihoterapiji

Povezani postovi

Umeće (samo)motivacije: 7 razloga zbog kojih smo nemotivisani i 7 načina da se izborimo sa tim osećajem

Poremećaji spavanja: Šta ih izaziva i kako poboljšati kvalitet sna

EMDR terapija – šta je i kada može pomoći

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“