Kada sam bila mala nisam maštala o tome da budem ono što sam danas. Nisam razmišljala o projektima, timovima, preduzetništvu, čak ni u najnaivnijem smislu. Želela sam da čitam i da me to negde odvede, bez znatiželje kuda to tačno. Književnost i umetnost uopšte, imaju super moć da te odvedu, zapravo, kuda god poželiš. Da živiš paralelne svetove, da budeš posmatrač ili glavni junak, da menjaš sudbine, priče, i da si stalno između jave i sna.&nbsp;



Počela sam da zapisujem snove vrlo rano, još u osnovnoj školi. To je bio još jedan paralelni svet nad kojim nisam imala kontrolu, ali koji me je upoznao sa Frojdom, Jungom, Sondijem. Kroz snove sam učila kako da <a href="https://mailchi.mp/selfnest.com/analiza-snova">upoznam sebe</a>, a onda i kako da razumem druge. Verujem da je to veština koja se ne ceni dovoljno, sposobnost da razumemo ljude oko sebe vodi bržem razrešenju svih konflikata i nesporazuma. Iz mog iskustva, ljudi retko kada imaju svesnu, lošu nameru, da nekoga sabotiraju ili povrede, sve se, uglavnom, svede na niz nepromišljenih odluka koje bi mogle biti drugačije, kada bismo znali kako to drugačije može da izgleda.&nbsp;&nbsp;



I tako se rodio <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a>. Organski, najprirodnije. Kao alat koji može da pomogne svima da otkriju te druge svetove u kojima ne moraju da budu tužni, ljuti, neshvaćeni, ili bar da razumeju zbog čega se tako osećaju. Iako je Selfnest platforma, koja ima za cilj da spoji <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">psihoterapeuta</a> sa svima onima koji pomoć žele, on je pre svega, zamišljen kao sigurno mesto. Kao onaj neko kome se uvek obraćaš, ko je tu da sasluša i razume. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="472" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png" alt="" class="wp-image-1191" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1024x472.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-300x138.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-768x354.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4-1536x707.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-4.png 1800w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Postojale su generacije koje su smatrale da je sramota obratiti se lekaru kada nisi dobro, a onda su došle neke <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">nove generacije</a> koje su to prevazišle i koje su naučile da se brinu o svom fizičkom zdravlju. Koje su naučile da je lekar tu da pomogne i da je element sramote, suvišan. 



Sada se nalazimo u vremenu koje nas uči da pored fizičkog zdravlja, moramo negovati svoje misli, osećanja i u tome smo napravili iskorak. Bravo za nas!



Selfnest je zamišljen kao projekat koji treba da bude više od običnog projekta. Projekat u koji sam verovala na početku, u koji verujem sada, u koji sam verovala i kada je bilo teško. Verovala sam i kada sam sumnjala u sebe i sve druge, kada je delovalo da pokušavamo iluziju da pretvorimo u stvarnost. Selfnest me je naučio da sam osnivač, da su ljudi važni, da je tim važan, da je važno istrajati, i kad rominja i kad sunce greje.&nbsp;



Zato želim da se zahvalim Selfnest zajednici, i svima vama koji ste tu sa nama, koji verujete u nas, koji zajedno sa nama pomerate granice. Koji svojim glasom ohrabrujete druge da razgovaraju. Jer srećni pojedinci znače srećne porodice, zadovoljne timove i zdravo društvo.&nbsp;



Selfnest će nastaviti da traje i da brine o vama, a vi, vi budite dobro, oprostite sebi, a i drugima i znajte da niste sami.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Autorka teksta i idejni tvorac Selfnest platforme, Aleksandra Milisavljević

Put Selfnesta: Od snova i ideja do sigurnog mesta za sve

Upisala sam edukaciju zahvaljujući mojoj divnoj profesorki psihologije ličnosti, Hani Stamatović, koja je tačno na današnji dan, pre tri godine otišla sa ovog sveta. Razgovarala sam sa njom, dok sam bila student psihologije. Podelila sam sa njom da, kada gledam ljude, obraćam pažnju ne samo na reči, već i na način na koji govore, kako hodaju, kako slušaju, kako ćute, kako se smeju, kakvo im je telo, pokreti. I sada mogu jasno da vidim njen pogled i krupne braon oči dok izgovara: „Ti si za geštalt.“ Ovaj tekst pišem i kao čin zahvalnosti prema njoj.



<h3 class="wp-block-heading">Geštalt iz moje perspektive</h3>



Geštalt polazi od ideje da rast nastaje iz svesnosti. Iz kontakta sa sobom, drugima i svetom. Ne možemo menjati ono čega nismo svesni. Često živimo na autopilotu &#8211; mislimo o prošlosti, brinemo o budućnosti, a često nam izmakne sadašnjost, u kojoj jedino i postojimo. U svemu tome gubimo osećaj sebe. <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija-online-da-li-se-terapijski-odnos-moze-izgraditi-preko-ekrana">Terapija</a> uči da se zaustavimo i osetimo sebe sada i ovde &#8211; telo, emocije, misli, dah. 



Geštalt terapija je mnogo više od pravca. To je način življenja i postojanja. Geštalt ne pita „zašto?“, već „kako?“. Kako živimo, kako volimo, kako izbegavamo i kako dišemo dok govorimo o <a href="https://www.selfnest.com/blog/osecaj-krivice-i-kako-oprostiti-sebi">sebi</a>. 



<h3 class="wp-block-heading">Teorija polja i geštalt</h3>



Još kao student psihologije, sećam se koliko sam bila fascinirana ovom teorijom. <a href="https://www.britannica.com/biography/Kurt-Lewin">Kurt Levin</a>, osnivač teorije, tvrdio je da je ponašanje rezultat osobe u okviru njenog „životnog prostora“ ili polja. Svaka osoba utiče na svoju sredinu, a sredina na osobu. Ta veza je neraskidiva i uvek uzajmna, što zapravo znači da ne postojimo izolovano. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1170" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto volim geštalt?</h3>



Pre nego što sam došla u kontakt sa geštaltom, stalno sam pokušavala da „razumem“- sebe, druge, situacije. Geštalt me je naučio da promena ne nastaje iz napora da budem bolja, već iz svesnosti. Iz trenutka kada primetim gde sam sada, šta želim, kako dišem i šta osećam.  



Geštalt me je naučio da nije poenta samo u razumevanju, već u iskustvu, a to zapravo znači da ostanem tu gde jesam, sa onim što jeste, makar to bilo neprijatno. Ono što mene lično najviše povezuje s ovim pravcem jeste kontakt, kao najdublji oblik prisustva, gde se susreću dve stvarnosti i stvara nešto treće, novo. Taj trenutak kada osoba ispred mene oseti da je stvarno viđena, prihvaćena &#8211; ne kao problem koji treba rešiti, već kao živo biće koje ima smisao. U tom susretu, često se dogodi nešto duboko: olakšanje, suza, tišina, osmeh.



I tu počinje proces izleženja, jer ljudi često ne dolaze na terapiju da bi dobili rešenje, već da bi ih neko zaista video, čuo i razumeo &#8211; možda po prvi put.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="168" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png" alt="" class="wp-image-1172" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1024x168.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-300x49.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-768x126.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-1536x252.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/cta-baner-2048x336.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Geštalt ne traži da budem „terapeut koji zna“, već čovek koji je tu. U njemu ima mesta za autentičnost, greške, tišinu, emocije, dodir i humor. To je prostor gde osoba ponovo uči da bude u vezi sa sobom, sa drugim, sa životom, a ja sam tu kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeut</a>, da taj prostor zajedno gradimo: bez osuđivanja, bez žurbe, sa verom da ono što nastaje u kontaktu ima smisla. 



Najvažnije, geštalt me je naučio da budem celovita, a &#8220;bolje je biti celovit nego dobar”, što bi Jung rekao. 



Ono što bih, na kraju, izdvojila o geštaltu je njegova ljubav prema pojedincu, tj. način na koji se pomatra čovek, a to je da se dijagnoza posmatra kao proces, tj. da je promenljiva, nije neka fiksna tvorevina. Simptom se u geštaltu posmatra kao kreativni potencijal osobe, kao skrivena poruka koju treba dešifrovati. Svaki simpotom ima dublju poruku, i ništa ne može da se posmatra nezavisno od konteksta. Kontekst je taj koji nas određuje.



<h3 class="wp-block-heading">Kako geštalt izgleda u praksi?</h3>



Kao geštalt terapeut, ne trudim se da „popravljam“ ono što ne valja, već zajedno sa klijentom istražujem kako to što jeste ima svoju funkciju, smisao i potrebu. Posebno mesto u mom radu zauzima paradoksalna teorija promene koja kaže da: „Promena se dešava kada postanemo ono što jesmo, a ne kada pokušavamo da postanemo nešto drugo.“ Ideja da se čovek menja tek kada postane ono što jeste, a ne kada pokušava da postane ono što nije. Ta misao je mene lično oslobodila. Umesto stalne borbe da „budem bolja“, naučila sam da budem bolje prisutna u onome što jesam &#8211; sa svim svojim delovima, čak i onim koje sam godinama pokušavala da sakrijem, koji mi se ne sviđaju i zapravo, kada pogledamo sebe sa svim tim delovima, onda smo celi. Celina, što sama reč geštalt i znači. 



<h3 class="wp-block-heading">Za koga geštalt nije?</h3>



Geštalt možda nije pravi izbor za one koji očekuju instant rešenja ili kod klijenata koji su izgubili totalni kontakt sa realnošću (ovde mislim na neke teške psihotične episode). Takođe, geštalt nije pravi izbor ako neko još nije spreman da oseti ono što potiskuje, to tada može delovati „teško“, jer se od klijenta očekuje iskrenost i prisustvo sa sobom.



<h3 class="wp-block-heading">Za kraj</h3>



Pre nego što sam srela geštalt, mislila sam da je terapija potraga za odgovorima. Sada znam da je terapija proces, kao kad zasadiš biljku, pa čekaš da proklija. To čekanje ume da bude frustrirajuće, ali, zato je i proces. 



Sve zajedno, dalo mi je prostor da mogu da dišem slobodnije, bez potrebe da budem savršena. Dok pišem ovaj tekst, pomišljam da treba da dodam još mnogo toga i onda se setih onog čuvenog, što sam ponela sa edukacije &#8211; “dovoljno dobro”. I mislim da je sada dovoljno dobro mesto da stanem sa pisanjem. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="249" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png" alt="" class="wp-image-1178" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1024x249.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-768x187.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-1536x374.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2-2048x498.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>







Tekst napisala Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>

Za koga je Geštalt psihoterapija i kako izgleda u praksi?

U razgovorima o psihoterapiji online ponavlja se isto pitanje &#8211; da li se u digitalnom formatu gubi ono najvažnije, odnos između terapeuta i klijenta? Drugim rečima, može li psihoterapija zaista da funkcioniše kada se ne nalazimo u istoj prostoriji?



Ova dilema je razumljiva. Psihoterapija je, po svojoj prirodi, odnos. I zato mnoge ljude brine da li će ekran napraviti distancu koju je teško premostiti.



Istraživanja poslednjih godina pokušavaju upravo na to da odgovore.



Studija objavljena u časopisu Psychotherapy Research (Davis i saradnici, 2024), uporedila je 479 klijenata koji su pohađali psihoterapiju online tokom pandemije, sa 479 klijenata koji su ranije dolazili na terapiju uživo. Rezultati su pokazali da su terapijski savez i terapijski ishodi u terapiji online bili statistički uporedivi sa terapijom uživo, što sugeriše da prelazak na online format nije umanjio kvalitet terapijskog procesa.



U tom smislu, možda je važno podsetiti se jedne jednostavne stvari:



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-1159" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Banner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Zašto psihoterapija online postaje sve važnija?</h3>



Psihoterapija online nije nova ideja, ali je pandemija COVID-19 značajno ubrzala njeno prihvatanje i u profesionalnoj zajednici i među klijentima. Ono što je tada počelo kao nužno prilagođavanje, za mnoge je ostalo trajna opcija, jer su se pokazale i neke realne prednosti ovog formata.



Jedna od njih je dostupnost. Ljudi koji žive u manjim mestima često nemaju veliki izbor terapeuta ili ga uopšte nemaju. Online format otvara mogućnost da osoba pronađe terapeuta koji joj zaista odgovara, bez obzira na to gde živi.



Psihoterapija online ima posebno veliki značaj za one ljude koji žive u <a href="https://www.selfnest.com/blog/zivot-u-inostranstvu-i-mentalno-zdravlje">dijaspori</a>. Mnogi od njih mogu sasvim dobro funkcionisati na stranom jeziku u svakodnevnom životu, ali kada dođu do ličnih i emotivnih tema, potreba za <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">razgovorom na maternjem jeziku</a> postaje ključna. Online terapija tada postaje gotovo jedini način da dobiju podršku na jeziku koji im je najprirodniji.



U praksi to često znači i veću <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">slobodu izbora terapeuta</a>. Umesto da osoba bira isključivo među stručnjacima koji su joj geografski blizu, može da pronađe nekoga sa kim zaista oseća da može da gradi odnos i terapijski proces.



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje etike i bezbednosti u online formatu</h3>



Sa širenjem online psihoterapije pojavljuju se i nova etička pitanja. Jedno od najvažnijih odnosi se na privatnost i zaštitu podataka.



U klasičnoj terapijskoj sobi, poverljivost je deo osnovnog profesionalnog okvira. U digitalnom okruženju, taj okvir mora dodatno da obuhvati i bezbednost tehnologije kroz koju se komunikacija odvija, platforme, servere i način čuvanja podataka. Zbog toga platforme za psihoterapiju online veliku pažnju posvećuju zaštiti komunikacije između klijenta i terapeuta. 



Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>, seanse se ne snimaju, a pristup razgovoru imaju isključivo klijent i terapeut. Time platforma preuzima deo odgovornosti za očuvanje poverljivog prostora u kome se terapija odvija.



Drugi važan aspekt etike odnosi se na stručnost terapeuta. Psihoterapija online ne podrazumeva samo poznavanje terapijskih pristupa, već i sposobnost da se terapijski proces prilagodi digitalnom formatu. 



Terapeut, na primer, mora jasnije strukturirati seansu, drugačije pratiti neverbalne signale i umeti da reaguje u situacijama kada se pojave tehničke ili organizacione poteškoće tokom razgovora.



Zbog toga terapeuti koji rade putem Selfnest platforme prolaze selekciju i dodatnu obuku za rad u online okruženju, kako bi klijentima mogli da pruže kvalitetnu i sigurnu podršku.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="192" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-1024x192.png" alt="" class="wp-image-1156" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-1024x192.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-300x56.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-768x144.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-1536x288.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/pronadi-terapeuta-banner-2048x384.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta je drugačije u psihoterapiji online?</h3>



Online terapija ne znači da je terapijski proces identičan onome koji se odvija uživo. Neke stvari se jednostavno menjaju.



Na primer, terapeut ima manje neverbalnih informacija nego kada je sa klijentom u istoj prostoriji. Međutim, u praksi se razvijaju kompenzacione strategije. Pažnja se više usmerava na ton glasa, način formulisanja rečenica, pauze u govoru, uzdahe ili promene u izrazu lica. Terapijski odnos se, zapravo, prilagođava novom formatu.



Važno je naglasiti i da psihoterapija online nije pogodna za sve situacije. Kada postoji visok rizik po bezbednost osobe (suicidalna namera, samopovređivanje, psihotična epizoda, rizik od povrede druge osobe, porodično/partnersko nasilje nad klijentom, teška zavisnost) potrebna je podrška koja uključuje i lokalne zdravstvene službe i neposredan kontakt.



<h3 class="wp-block-heading">Kada chat terapija može biti dobra opcija?</h3>



Iako većina ljudi zamišlja online terapiju kao video razgovor, postoje situacije u kojima tekstualna komunikacija može biti korisna alternativa.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-1157" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/03/Sara-Sasa-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Mnogi klijenti, na primer, žive sa porodicom ili cimerima i nemaju uvek mogućnost da obezbede potpuno privatan prostor za razgovor. Nekima je, barem u početku, lakše da misli i osećanja formulišu <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=4s">pisanjem</a>.



U takvim situacijama dopisivanje sa terapeutom može biti fleksibilan i diskretan način da osoba ipak dobije podršku. Na Selfnest platformi klijenti zato mogu da biraju između video susreta i chat sesija, u skladu sa onim što im u datom trenutku više odgovara.



<h3 class="wp-block-heading">Kako se pripremiti za online psihoterapiju?</h3>



Ako razmišljate o online terapiji, nekoliko jednostavnih stvari može pomoći da iskustvo bude što prijatnije.



Obezbedite prostor u kome možete nesmetano da razgovarate i gde vas drugi neće čuti. Stabilna internet konekcija i slušalice pomažu da se razgovor odvija mirnije i uz veći osećaj privatnosti.



Ako takav prostor trenutno nije moguće obezbediti, tekstualna komunikacija sa terapeutom može biti dobra alternativa dok se uslovi ne promene.



<h3 class="wp-block-heading">Psihoterapija online &#8211; podrška bez granica</h3>



Najvažnije pitanje danas možda više nije da li online psihoterapija može da funkcioniše. Iskustvo terapeuta i sve veći broj klijenata koji se odlučuje za ovu opciju pokazuju da može.



Mnogo važnije pitanje postaje &#8211; kako omogućiti ljudima da do psihoterapijske podrške dođu onda kada im je najpotrebnija, bez obzira na to gde žive ili kojim jezikom govore.



Psihoterapija online nije kompromis, već prilagođavanje njene svrhe stvarnim potrebama ljudi.







Ukoliko vam je potreban razgovor i u potrazi ste za podrškom online, možete je pronaći na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnestu</a> &#8211; platformi koja nudi podršku svima i u svakom trenutku, gde god da se nalaze.

Psihoterapija online: Da li se terapijski odnos može izgraditi preko ekrana?

Postoji jedna tiha rečenica koju ljudi znaju da nose sa sobom godinama, a retko je izgovore naglas &#8211; Ne mogu sebi da oprostim. I to ne zvuči dramatično. Zvuči kao nešto što se podrazumeva. Kao nešto što “mora da boli”. To (o)praštanje sebi jeste povezano sa vrlo jakom emocijom &#8211; krivicom. Često se ne pojavljuje samo zbog onoga što smo uradili, već i zbog onoga što nismo umeli.



<h3 class="wp-block-heading">Dva lica krivice</h3>



Sećam se tog predavanja dok sam bila na edukaciji za <a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">geštalt terapeuta</a>, kada je moja draga prof. Lidija Pecotić govorila o krivici i stidu. Ona je to vrlo slikovito objasnila, crtajući krug, sa idejom o tome kako da prepoznamo kada je krivica normalna kao osećanje, a kada je neurotična. 



<h4 class="wp-block-heading">Krivica kao korektivno iskustvo</h4>



Sa prvog nivoa, krivica kao normalno osećanje je signal koji može da nas upozori da smo nekad prešli granicu, ili povredili nekoga, uradili nešto pogrešno prema sebi ili drugome &#8211; krivica koja se u ovim slučajevima javlja ima korektivno iskustvo. Tu je da nam pomogne da osvestimo naše ponašanje, prepoznamo slične situacije, i pozove na promenu ili drugačiji izbor. Ta krivica je dobra, da tako kažem.



<h4 class="wp-block-heading">Transgeneracijska krivica</h4>



Drugi nivo krivice, o kojem je prof. Lidija govorila, a meni jako značajan, je transgeneracijska krivica. Šta to zapravo znači? 



Osećaj krivice kod &#8220;dobrih ljudi&#8221; često je način da ostanu odani (lojalni sistemu, najčešće porodici). Ono što je prisutno na nesvesnom nivou je misao &#8211; Ne sme mi biti bolje nego što je bilo mojima. Kao da je mir sebičnost. Kao da se osoba odvaja od porodice čim &#8220;joj krene&#8221;. To je lojalnost koja boli i nesvesni pokušaj da se ostane deo sistema, čak i kad povređuje. 



Logično je, jer jedna od osnovnih ljudski potreba je potreba da pripadamo. Makar i lošem, ali, pripadamo. Odrastanje uz priče o tome koliko je život težak, ili ako je mnogim generacijima unazad bilo loše, kako sada ti imaš pravo na bolji život? I to je mesto gde krivica počinje da se budi. Postaje neurotična. Ponavlja se iznova i iznova. Porodične konstelacije su jako dobra metoda za oslobađanje od ovog tipa krivice. 



Istina koju treba razumeti i prihvatiti je ta, da nikoga ne izdajemo time što nam je dobro. Ne prekidamo pripadanje time što rastemo. Naprotiv, prekidamo transgeneracijski lanac u kojem je nesreća bila norma(lna). Zapravo, to što je nekome sada bolje i mogućnost da možeš bolje od svojih predaka, govori da je njihov težak život imao smisla, i da se baš kroz njega pravi drugačiji život. Bolji. (Menja se šablon.)



<h3 class="wp-block-heading">Zašto je toliko teško oprostiti sebi?</h3>



Zato što oproštaj sebi nije samo odluka. Oprostiti sebi znači prestati sa samokažnjavanjem, dokazivanjem svoje vrednosti, vraćanjem u prošlost kako bismo kinjili sebe što nismo uradili ovo ili ono. Oprostiti sebi znači reći: “Bilo je strašno. Ja i dalje zaslužujem da živim.” Oprostiti sebi znači preuzeti odgovornost.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="351" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png" alt="" class="wp-image-1141" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-300x103.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-768x263.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1536x526.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Sva ova priznanja vode ka potvrdi jedne osnovne istine na koju često zaboravimo, a to je &#8211; I ja sam čovek.



<h3 class="wp-block-heading">Kako raspetljati kljupko krivice?</h3>



<h4 class="wp-block-heading">1. Prvo i osnovno &#8211; prestanite da se branite</h4>



Mnogi ljudi se brane od osećaja krivice tako što je potiskuju. Ali ona se vrati kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li>napetost</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">nesanicu</a></li>



<li>stalno analiziranje</li>



<li>uverenje “nisam dobar”</li>



<li>preterano davanje drugima</li>
</ul>



Kada se pojavi krivica, prvi korak nije da je “ukineš”, već da je čuješ.



<h4 class="wp-block-heading has-text-align-left">2. Razdvojite krivicu od stida</h4>



Krivica kaže: “Uradio sam nešto loše.” Sram kaže: “Ja sam loš.” 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png" alt="" class="wp-image-1140" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-300x67.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-768x172.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1536x344.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Mnogi od nas su tokom detinjstva, kada urade nešto što je bilo neprihvatljivo, imali priliku da čuju “Jao, što si nevaljao, bezobrazan si, stidi se, nisi dobar”. To se neretko preslikava i na odraslo doba u kojem svest o lošem ponašanju lako postaje uverenje &#8211; Ja sam loš.



<h4 class="wp-block-heading">3. Obratite pažnju na kontekst</h4>



Zapitajte se:



<ul class="wp-block-list">
<li>Gde se to desilo?</li>



<li>Šta je tada bilo moguće?</li>



<li>Ko sam tada bio?</li>



<li>Koliko sam imao snage?</li>



<li>Da li sam bio sam?</li>
</ul>



Kada čovek vidi kontekst, srce omekša. Objektivnije pristupamo uzroku osećaja krivice.



<h4 class="wp-block-heading">4. Dopustite sebi da budete tužni</h4>



Ovo je jako važno, jer tuga je često znak da je oproštaj blizu. Tuga znači da prestajemo sa kažnjavanjem i da počinjemo da osećamo.



<h4 class="wp-block-heading">5. Budite nežni prema sebi</h4>



Na kraju, dolazi nežnost, ali ne kao fraza, nego kao stvarni unutrašnji osećaj. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="276" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png" alt="" class="wp-image-1139" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-768x207.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1536x413.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



U ovoj fazi, čovek ponekad prvi put u životu uči:



<ul class="wp-block-list">
<li>da ne mora da bude savršen</li>



<li>da ne mora stalno da se iskupljuje</li>



<li>da ne mora da zaslužuje mir, ljubav</li>



<li>da ne mora da bude “dobar” da bi bio vredan</li>
</ul>



Ako u sebi nosite rečenicu: “Da sam drugačiji, sve bi bilo bolje.” Možda je vreme da je prevedeteu nešto istinitije: “Radio sam najbolje što sam mogao, sa onim što sam tada imao.” 



I ne, to ne briše posledice. Ali briše potrebu da sebe zauvek držite u kazni. Poziva na ODGOVORNOST i podseća da sada možete da BIRATE drugačije, jer koji je smisao ponavljati stalno isto, ako znamo da to nije dobro za nas?



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-1148" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta znači oprostiti sebi?</h3>



Problem nije u greškama koje pravimo, nego zarobljenost u unutrašnjem kažnjavanju i rečenicama poput: trebalo je da znam bolje, ja sam kriv, ja to ne zaslužujem.



Ono što danas iz osećaja krivice zovemo greškom, nekada je bilo jedino rešenje koje smo imali. Neko je ostao u lošem odnosu, jer se plašio samoće. Neko je pobegao, jer nije znao kako da ostane. Oprostiti sebi znači videti to. Ne kao izgovor. Nego kao istinu.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="191" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png" alt="" class="wp-image-1142" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-300x56.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-768x143.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1536x287.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-2048x382.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Ne opraštate sebi zato što ste savršeni, nego zato što ste živi. Zato što ste ljudska bića. Zato što ste ponekad slabi, niste znali ili imali podršku. Zato što ste preživeli i više vam ne treba kazna. Treba vam kontakt. Treba vam nežnost. Treba vam istina. 



“Opraštam sebi” nije rečenica koju izgovoriš i očekuješ da ti se srce odmah smiri. Oprostiti sebi je proces. 



Ako vam je teško da to uradite sami, to ne znači da sa vama nešto nije u redu. To znači da vam je možda potreban<a href="https://www.selfnest.com/"> neko ko će biti tu</a> dok se ne budete ponovo osećali bezbedno. Ja sam kroz ovaj put oproštaja prolazila mnogo, ali zaista mnogo puta, sa svojom <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeutkinjom</a>, i ovo je možda fino mesto da joj zahvalim na tome.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-default"/>



Tekst napisala&nbsp;Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na&nbsp;<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Ko su ljudi kojima poveravaš svoje najintimnije? Koga zoveš kad ti je teško i sa kim žuriš da podeliš radost? Prijatelji su naša izabrana porodica, nekima i primarna, ako ne i jedina.



Ti divni, neverovatni, ponekad čudni ljudi, naše su ogledalo u kome jasnije vidimo sebe i svoja ponašanja. Oni nas uče o nama samima možda više od ičega u životu.&nbsp;



Prijatelji nas uče da postavimo granice.



Da se pojavimo kad nam se ne ide.



Da budemo jači nego što mislimo da jesmo (naročito kada smo njima potrebni).



Oni nas motivišu da radimo lude stvari.



I podsećaju da smo ponekad (zaista ispali) kreteni.



Prijatelji su u stanju da nas vinu u nebesa,&nbsp;



Ali nas i dočekaju kada se, ma koliko grubo, prizemljimo.



I nemaju očekivanja porodice.



Ni partnera.



Ne plaše se da nam se otvore, kao što i mi njima rado sve priznajemo.



Tu su.



Gazimo stazom života zajedno i vraćamo jedni druge na pravi put.



I kada nas porodica ne razume.



I kada partneri postanu bivši.



Kada padnemo ispit i kada dobijemo prvu desetku.



Kad izgubimo nevinost. 



Posle prvog raskida i prvog pijanstva.



Posle gubitka najmilijih.&nbsp;



U svakoj krizi, naš su oslonac.







<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="512" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-1024x512.png" alt="" class="wp-image-1075" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-1024x512.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-300x150.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-768x384.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-1536x768.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1-2048x1024.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Prijatelji nam pružaju kontekst i omogućavaju da upoznamo sebe i druge u celovitosti života i svim našim ulogama.&nbsp;



Iz perspektive interpersonalne psihoterapije, prijateljstva su važna za razvoj našeg <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">identiteta</a>. Kroz interakcije s prijateljima, dobijamo povratne informacije o sebi, svojim vrednostima i ponašanju, što pomaže da:



<ul class="wp-block-list">
<li>Bolje razumemo sebe</li>



<li>Razvijemo samopouzdanje</li>



<li>Uvidimo prostore za lični razvoj</li>
</ul>



Nemojte se iznenaditi, ako vas u terapijskom procesu, terapeut podstakne da obratite pažnju na dinamiku svojih prijateljstava kao prozor u vlastite obrasce povezivanja i komunikacije.



<h2 class="wp-block-heading">Kakvi su ti prijatelji, takav ti je život</h2>







Kroz prijateljstva učimo da komuniciramo, gradimo poverenje i razvijamo osećaj pripadnosti, jer prijatelji su naša:



<ul class="wp-block-list">
<li>Emocionalna podrška jer slušaju, validiraju naša osećanja i pružaju utehu.</li>



<li>Informaciona podrška jer dele savete i perspektive koje nam pomažu da rešimo probleme.</li>



<li>Praktična podrška jer su tu da nam pruže konkretnu pomoć kada nam je potrebna.</li>



<li>Društvena podrška jer sa njima gradimo osećaj pripadnosti i zajedništva.</li>
</ul>



Kvalitetna prijateljstva stvaraju oksitocin, hormon i neurotransmiter, povezan sa našim osećajem empatije, poverenja i velikodušnosti. 







<h2 class="wp-block-heading">Kako prijateljstva utiču na naš identitet, sigurnost i mentalno zdravlje?</h2>



Osobe sa kvalitetnim prijateljstvima pokazuju veće samopouzdanje, brže se oporavljaju od traumatičnih iskustava, otporniji su na životne izazove i imaju manji rizik od depresije i <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, dok narušeni odnosi vode u <a href="https://www.selfnest.com/blog/usamljenost" target="_blank" rel="noreferrer noopener">usamljenost</a>, otuđenost i nesigurnost.



Kvalitetna prijateljstva imaju nekoliko ključnih karakteristika:



<ul class="wp-block-list">
<li>Uzajamnost: balans davanja i primanja</li>



<li>Autentičnost: mogućnost da budemo svoji bez maski</li>



<li>Empatija: sposobnost razumevanja i saosećanja sa iskustvima drugih</li>



<li>Poštovanje granica: uvažavanje ličnog prostora i autonomije</li>



<li>Pouzdanost: doslednost i ispunjavanje obećanja</li>
</ul>



Prema teoriji privrženosti, kada imamo prijatelje koji su emocionalno dostupni, pouzdani i dosledni, razvijamo siguran <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost" target="_blank" rel="noreferrer noopener">obrazac privrženosti</a> koji nam omogućava:



<ul class="wp-block-list">
<li>Da se osećamo vrednima ljubavi i pažnje</li>



<li>Da istražujemo svet sa samopouzdanjem, znajući da imamo podršku</li>



<li>Da razvijamo zdrave mehanizme suočavanja sa stresom</li>
</ul>



Prava prijateljstva su odnosi koje karakterišu <a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija" target="_blank" rel="noreferrer noopener">podrška</a>, reciprocitet i intimnost.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="768" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-1024x768.jpg" alt="" class="wp-image-1079" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-1024x768.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-300x225.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-768x576.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-1536x1152.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/rsz_portrait-three-young-beautiful-smiling-hipster-girls-trendy-summer-clothes-sexy-carefree-women-posing-street-positive-models-having-fun-sunglasses-hugging-1-2048x1536.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h2 class="wp-block-heading">Šta nam znače prijatelji?</h2>



Prijatelji su oni pred kojima možemo da mislimo naglas, koji dolaze kada ceo svet ode. Novija istraživanja nad grupom mladih uzrasta od 18 -24 godine pokazala je da <a href="https://www.selfnest.com/blog/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">generacija Z</a> mnogo više vrednuje prijateljske od romantičnih odnosa (83% ispitanika), dok ih je nešto više od pola (52%) odgovorilo da i u sadržaju koji konzumira preferira platonske i prijateljske odnose više nego romantičan sadržaj. Priroda i funkcija prijateljstava menjaju se tokom života:



<ul class="wp-block-list">
<li>U detinjstvu prijateljstva pomažu u razvoju socijalnih veština i emocionalne regulacije</li>



<li>U adolescenciji pružaju prostor za istraživanje identiteta i nezavisnosti</li>



<li>U odraslom dobu postaju izvor stabilnosti i podrške</li>



<li>U starijoj dobi igraju ključnu ulogu u održavanju kognitivnih funkcija i prevenciji socijalne izolacije</li>
</ul>



Naši odnosi sa prijateljima snažno utiču na naš život i sliku o sebi što je danas moguće dokazati brojnim naučnim istraživanjima.



Psihološka zaštita kroz povezanost



Kvalitetni odnosi pružaju emocionalnu sigurnost, pomažu u regulaciji stresa i doprinose samopoštovanju.



Biološki efekti podrške 



Negativne interakcije sa prijateljima, konflikti i tenzije, mogu povisiti markere zapaljenja u telu i krvni pritisak. Kad su odnosi obeleženi nepoverenjem ili rivalstvom, to pojačava osećaj usamljenosti i doprinosi simptomima anksioznosti i <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici" target="_blank" rel="noreferrer noopener">depresije</a>.



Fizičko zdravlje i dugovečnost



Studija Univerziteta Kembridž pokazala je da kvalitetna prijateljstva znače bolju zdravstvenu sliku ali i upozorava na uvećani rizik od pušenja i preterane konzumacije alkohola ukoliko druženja, kao što je tipično za naše područje, praktikujete isključivo u kafićima. 



<h2 class="wp-block-heading">Negujte kvalitetna prijateljstva i mentalno zdravlje</h2>



<ol class="wp-block-list">
<li>Evaluirajte kvalitet svojih odnosa Postavite sebi pitanje: podržava li me osoba, ili mi oduzima energiju? Da li imam slobodu da budem autentičan/a?</li>
</ol>



<ol start="2" class="wp-block-list">
<li>Negujte ispunjavajuće odnose Ulažite u prijateljstva u kojima osećate da vas čuju i poštuju. U kojima rastete, ne ona u kojima osećate pritisak.</li>
</ol>



<ol start="3" class="wp-block-list">
<li>Prepoznajte i distancirajte se od tok­sičnih veza Poneka(d) prijateljstva mogu biti iscrpljujuća. Ako donose česte emocionalne padove, razmislite da li je taj odnos dobar po vas.</li>
</ol>



<ol start="4" class="wp-block-list">
<li>Komunikacirajte iskreno i otvoreno U suprotnom, da li je reč o prijateljstvu? Vežbajte da postavite granice. Pravi prijatelj će ih razumeti i poštovati. Čak i ako nekad pokuša da ih pomeri 🙂</li>
</ol>



<ol start="5" class="wp-block-list">
<li>Potražite podršku Ne oslanjajte se isključivo na jednu osobu. Možda imate prijatelja koji razume vaša osećanja, daje odlične savete i postavlja pitanja koja otvaraju nove perspektive. Radi očuvanja tog prijateljstva, koje očigledno vredi imati u životu, važno je ograničiti teret koji stavljamo na prijatelje.</li>
</ol>







<h2 class="wp-block-heading">Prijatelj nije psihoterapeut</h2>



Čak i ako jeste, po profesiji, nije <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*1t6secs*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3Njk2MDAyNjUkbzI2NiRnMSR0MTc2OTYwMDYxNyRqNjAkbDAkaDA.">vaš psihoterapeut</a>. Niti ste vi nečiji terapeut. Naše misli i reakcije obojene su emocijama i zajedničkim iskustvom. Prijatelji mogu olakšati i ulepšati teške periode, ali nemaju stručna znanja, objektivnost i kapacitet za slušanje.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="512" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1024x512.png" alt="" class="wp-image-1074" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1024x512.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-300x150.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-768x384.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-1536x768.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/01/Red-And-Dark-Blue-Aesthetic-Congratulations-Banner-2048x1024.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Ipak, kada smo jedni drugima prvi kontakt i najsigurniji prostor, neretko smo i prva pomoć koja može da prepozna probleme i bude ključna za pružanje pravovremene pomoći i podrške.



Promene u raspoloženju, gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti, kao i fizički simptomi poput umora i <a href="https://www.selfnest.com/blog/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">poremećaja sna</a> često ukazuju na to da osoba prolazi kroz teške trenutke.



Povlačenje iz društvenog okruženja, izostanak sa zajedničkih aktivnosti i emocionalna distanca često su jasni znakovi, koje prijatelji mogu primetiti pre nego što osoba otvoreno progovori o izazovima sa kojima se susreće.&nbsp;



Podrška znači mnogo. Slušajte bez predrasuda i pokažite prijatelju da su njegova osećanja validna.



Postavljanjem otvorenih pitanja možete podstaći iskren dijalog, ali izbegavajte davanje saveta poput „razvedri se&#8221; i &#8220;nije strašno“ jer to stvara dodatni pritisak. Umesto toga, probajte sa: „Tu sam za tebe, kaži mi kako se osećaš“ i ohrabrite ih da potraže <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">stručnu pomoću.</a>



Prema čuvenom psihoterapeutu Irvinu Jalomu ljudska bića su fundamentalno povezana, a prijateljstva jedan od najlepših oblika te povezanosti. 



Još u staroj Grčkoj Epikur je tvrdio da je „Prijateljstvo najjači lek protiv tuge i najlepši štit od usamljenosti”, dok je njegov kolega Euripid verovao da &#8220;Jedan verni prijatelj vredi deset hiljada rođaka.&#8221;



Možda je vreme da pozovete svog najboljeg prijatelja, čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/zivot-u-inostranstvu-i-mentalno-zdravlje">ako je daleko</a>, školskog druga iz detinjstva da se zahvalite za nešto sa početka ove priče.&nbsp;



A možda ste se udaljili od nekih ljudi pa <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*dpfe8x*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3Njk2MDAyNjUkbzI2NiRnMSR0MTc2OTYwMTM3NiRqNDEkbDAkaDA.">želite da unapredite svoje odnose</a>.



U užurbanom svetu individualizma i, ne baš društvenih, mreža, za svoju, i dobrobit drugih, negujte prijateljstva i gradite nova.

Kakvi su ti prijatelji, takav ti je život: psihološki značaj prijateljstva

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Blog