U jednom od prethodnih tekstova definisali smo <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">razliku između straha i fobije</a>. Tada smo napomenuli i da se sa pojedinim emocijama rađamo i da je praktično nemoguće zaobići osećanja koja te emocije u nama pobuđuju. Upravo ovoj grupi emocija pripada bes.



Bes je osnovna, prirodna, zdrava i sasvim neophodna emocija za preživljavanje. Bes, kao i druge osnovne emocije sa kojima se rađamo &#8211; tuga, radost, gađenje, iznenađenje i strah, u vezi je sa osnovnim nagonom za opstanak, koji se kroz ljudsku evoluciju razvijao.



Sa fiziološkog aspekta, bes je odgovor simpatičkog* nervnog sistema na spoljašnji nadražaj kao “bori se, beži ili se zamrzni” odgovor i priprema ljude na borbu. Zanimljivo, ne postoji specifičan hormon koji bismo mogli da nazovemo “hormonom besa”, ali kombinacija specifičnih hormona se itekako luči kao reakcija na neki okidač koji će izazvati osećanje besa. Najčešće su to hormoni nadbubrežne žlezde &#8211; adrenalin i noradrenalin, koji se luče kao odgovor na stres ili pretnju. Pored ova dva hormona, može se povećati i nivo kortizola, takođe poznatog kao “hormon stresa”, povećavajući uzbuđenje i budnost tokom epizoda besa.



Bes je primarna emocija u preživaljavanju svakog pojedinca i njegovi simptomi se mogu lako prepoznati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Povećan broj otkucaja srca i ubrzano disanje</li>



<li>Napetost i/ili stegnutost mišića, posebno u vilici, ramenima i pesnicama</li>



<li>Crvenilo u licu, zajapurenost</li>



<li>Brzo ili glasno govorenje</li>



<li>Osećaj toplote i/ili znojenje</li>
</ul>



Kao i svaka druga emocija, i bes je itekako pozitivna i visokofunkcionalna emocija. Pomaže u procenjivanju neprihvatljivih, opasnih ili nesigurnih situacija. Pomaže u prepoznavanju okidača koji testiraju ili prelaze postavljene granice. Bes je ujedno i pokretačka energija, motiviše, poziva na akciju i daje pojedincu snagu da se zauzme za sebe i iz pasivnog stanja pređe u uktivno.



<h2 class="wp-block-heading">Šta radimo kada se bes otrgne kontroli?</h2>



Kada se bes ne iskanališe, ne otpusti ili konstruktivno iskomunicira, može doći do impulsivnog ponašanja i narušavanja sposobnosti za svesno donošenje odluka. U naletu besa može se izgubiti pojam o bezbednosti, kako svoje tako i tuđe, i izazvati žaljenje zbog rizičnog ponašanja nakon što epizoda besa prođe.



Znati upravljati besom je sposobnost koja se uči. Važno je naglasiti da upravljanje ne znači i potiskivanje, već sticanje veština za prepoznavanje, razumevanje uzroka i razvijanje zdravih načina da se bes izrazi.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">7 strategija za upravljanje besom</h2>



<h4 class="wp-block-heading">Kardio trening (aerobni tip treninga)</h4>



Kardio treninzi obuhvataju sve aktivnosti koje povećavaju rad srca i održavaju ga u ubrzanom ritmu duži vremenski period. Kako bes snažno osećamo u telu, intenzivna fizička aktivnost (trčanje, vožnja bicikla, udaranje u džak, ili kružni trening) pomoći će u regulaciji nakupljene tenzije izazvane besom. Redovno praktikovanje fizičke aktivnosti ovakvog tipa može povećati kapacitet za toleranciju frustracije u stresnim situacijama.



<h4 class="wp-block-heading">Time-out</h4>



Kada primetimo simptome besa, kao što su ubrzan puls, znojenje ili napetost mišića, povlačenje iz situacije na nekoliko minuta može pomoći u izbegavanju reaktivnog ponašanja**. Ovaj postupak omogućava psihološko distanciranje i prelazak iz emotivnog u racionalni režim razmišljanja. Time-out će obezbediti vreme za ponovno preuzimanje kontrole i izbegavanje agresivnog ponašanja.



<h4 class="wp-block-heading">Identifikovanje triger situacija (introspekcija)</h4>



Prepoznavanje specifičnih okidača besa, poput osećaja nepravde ili poniženja, predstavlja ključ za razvoj emocionalne regulacije. U psihoterapiji, klijenti se podstiču da istraže situacije koje izazivaju bes kroz introspekciju***. Detekcija i razumevanje okidača koji pozivaju na bes, pomoći će u procenjivanju situacije ili ranom detektovanju reakcija, a sve u cilju smanjivanja verovatnoće za impulzivne reakcije.



<h4 class="wp-block-heading">Verbalizacija emocija</h4>



Razgovor o emocijama može biti snažan alat za kontrolu besa. Razgovor o tome što nas ljuti, je ujedno i prilika da se bes izbaci. Verbalizacija će pomoći u boljem sagledavanju besa i situacije koja ga je izazvala. Kroz verbalizaciju postajemo svesniji misli koje nas podstiču na bes i često otkrivamo moguće uzroke ili rešenja. Sam čin razgovora može pomoći u dobijanju drugačije perspektive, što može doprineti oslobađanju tenzije i razvoju zrelijih reakcija na bes.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe uzemljenja i vraćanje u sadašnji trenutak</h4>



Bes često izbacuje osobu iz sadašnjeg trenutka i fokusira je na prošle frustracije ili buduće konflikte. <a href="https://toolkit.lifeline.org.au/articles/techniques/finding-relief-through-grounding-techniques">Tehnike uzemljenja</a> doprinose ponovnom vraćanju sebi i uspostavljanju kontrole. Vežbe uzemljenja nemaju za cilj samo opuštanje, već i vraćanje u sadašnji trenutak &#8211; pozicija iz koje jedino možemo nešto da menjamo.



<h4 class="wp-block-heading">Vežbe disanja</h4>



Već smo pomenuli da bes ubrzava rad srca i disanje, što osobu fizički priprema za (re)akciju. Kontrolisano i duboko disanje može doprineti usporavanju fiziološkog odgovora, smanjujući napetost i podržavajući smirene reakcije. Jedan od primera ovakvih vežbi je tehnika “4-4-4“ gde svaka faza disanja traje četiri sekunde &#8211; udah četiri sekunde, pauza četiri sekunde, izdah četiri sekunde. Vežba se ponavlja u krug sve dok se ne postigne željeni efekat (umirivanje simptoma besa).



<h4 class="wp-block-heading">Kognitivne restrukturacije za re-evaluaciju misli</h4>



Kognitivno-bihevioralni pristup (KBT) preporučuje tehniku kognitivne restrukturacije za preispitivanje automatskih misli koje izazivaju bes. Ovim pristupom, osoba se uči kako da identifikuje misli, proceni ih i traga za “distorzijama” u cilju stvaranja uravnoteženog mišljenja.&nbsp; Razumevanje iracionalnih uverenja može voditi do dugoročnog umanjenja osećanja besa i povećanja emocionalne fleksibilnosti. Na primer, kada osoba oseća da je neko konstantno omalovažava, analiziranje dokaza za i protiv može doprineti donošenju racionalnijih odgovora.



Ukoliko imate poteškoća u regulaciji svog besa ili vam gore pomenuti pristupi ne pomažu, možda vam je potrebna podrška. Putem Selfnest platforme možete <a href="https://app.selfnest.com/login">zakazati online razgovor</a> sa psihoterapeutom već danas. 



<blockquote class="wp-block-quote is-layout-flow wp-block-quote-is-layout-flow">
Unexpressed emotions will never die. They are buried alive and will come forth later in uglier ways.
<cite>Sigmund Freud</cite></blockquote>







*simpatikus; Simpatikus i parasimpatikus su dva suprotna dela autonomnog nervnog sistema, koji rade zajedno kako bi održali homeostazu u organizmu. Dok simpatikus priprema telo za akciju, parasimpatikus ima opuštajući efekat i pomaže u vraćanju tela u stanje ravnoteže nakon stresa.



**reaktivno ponašanje; Reaktivno ponašanje je način reagovanja na situacije ili okolnosti pod uticajem trenutnih emocija, impulsa ili spoljašnjih faktora, bez prethodnog promišljanja. Proizlazi iz potrebe da se brzo odgovori na stres, konflikt ili bilo koji drugi okidač iz spoljašnje sredine. 



***introspekcija; Introspekcija je proces samoposmatranja i analize sopstvenih misli, osećanja i unutrašnjih stanja. To je način na koji pojedinac istražuje svoju svest, motive, uverenja i ponašanja kako bi bolje razumeo sebe i svoje reakcije na spoljašnje okolnosti.

Woman meditating, doing circular breathing

Kako kontrolisati svoj bes?

Postoji jedna tiha rečenica koju ljudi znaju da nose sa sobom godinama, a retko je izgovore naglas &#8211; Ne mogu sebi da oprostim. I to ne zvuči dramatično. Zvuči kao nešto što se podrazumeva. Kao nešto što “mora da boli”. To (o)praštanje sebi jeste povezano sa vrlo jakom emocijom &#8211; krivicom. Često se ne pojavljuje samo zbog onoga što smo uradili, već i zbog onoga što nismo umeli.



<h3 class="wp-block-heading">Dva lica krivice</h3>



Sećam se tog predavanja dok sam bila na edukaciji za <a href="https://www.selfnest.com/blog/gestalt-psihoterapija">geštalt terapeuta</a>, kada je moja draga prof. Lidija Pecotić govorila o krivici i stidu. Ona je to vrlo slikovito objasnila, crtajući krug, sa idejom o tome kako da prepoznamo kada je krivica normalna kao osećanje, a kada je neurotična. 



<h4 class="wp-block-heading">Krivica kao korektivno iskustvo</h4>



Sa prvog nivoa, krivica kao normalno osećanje je signal koji može da nas upozori da smo nekad prešli granicu, ili povredili nekoga, uradili nešto pogrešno prema sebi ili drugome &#8211; krivica koja se u ovim slučajevima javlja ima korektivno iskustvo. Tu je da nam pomogne da osvestimo naše ponašanje, prepoznamo slične situacije, i pozove na promenu ili drugačiji izbor. Ta krivica je dobra, da tako kažem.



<h4 class="wp-block-heading">Transgeneracijska krivica</h4>



Drugi nivo krivice, o kojem je prof. Lidija govorila, a meni jako značajan, je transgeneracijska krivica. Šta to zapravo znači? 



Osećaj krivice kod &#8220;dobrih ljudi&#8221; često je način da ostanu odani (lojalni sistemu, najčešće porodici). Ono što je prisutno na nesvesnom nivou je misao &#8211; Ne sme mi biti bolje nego što je bilo mojima. Kao da je mir sebičnost. Kao da se osoba odvaja od porodice čim &#8220;joj krene&#8221;. To je lojalnost koja boli i nesvesni pokušaj da se ostane deo sistema, čak i kad povređuje. 



Logično je, jer jedna od osnovnih ljudski potreba je potreba da pripadamo. Makar i lošem, ali, pripadamo. Odrastanje uz priče o tome koliko je život težak, ili ako je mnogim generacijima unazad bilo loše, kako sada ti imaš pravo na bolji život? I to je mesto gde krivica počinje da se budi. Postaje neurotična. Ponavlja se iznova i iznova. Porodične konstelacije su jako dobra metoda za oslobađanje od ovog tipa krivice. 



Istina koju treba razumeti i prihvatiti je ta, da nikoga ne izdajemo time što nam je dobro. Ne prekidamo pripadanje time što rastemo. Naprotiv, prekidamo transgeneracijski lanac u kojem je nesreća bila norma(lna). Zapravo, to što je nekome sada bolje i mogućnost da možeš bolje od svojih predaka, govori da je njihov težak život imao smisla, i da se baš kroz njega pravi drugačiji život. Bolji. (Menja se šablon.)



<h3 class="wp-block-heading">Zašto je toliko teško oprostiti sebi?</h3>



Zato što oproštaj sebi nije samo odluka. Oprostiti sebi znači prestati sa samokažnjavanjem, dokazivanjem svoje vrednosti, vraćanjem u prošlost kako bismo kinjili sebe što nismo uradili ovo ili ono. Oprostiti sebi znači reći: “Bilo je strašno. Ja i dalje zaslužujem da živim.” Oprostiti sebi znači preuzeti odgovornost.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="351" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png" alt="" class="wp-image-1141" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1024x351.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-300x103.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-768x263.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI-1536x526.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/OPROSTITI-SEBI.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Sva ova priznanja vode ka potvrdi jedne osnovne istine na koju često zaboravimo, a to je &#8211; I ja sam čovek.



<h3 class="wp-block-heading">Kako raspetljati kljupko krivice?</h3>



<h4 class="wp-block-heading">1. Prvo i osnovno &#8211; prestanite da se branite</h4>



Mnogi ljudi se brane od osećaja krivice tako što je potiskuju. Ali ona se vrati kroz:



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li>napetost</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">nesanicu</a></li>



<li>stalno analiziranje</li>



<li>uverenje “nisam dobar”</li>



<li>preterano davanje drugima</li>
</ul>



Kada se pojavi krivica, prvi korak nije da je “ukineš”, već da je čuješ.



<h4 class="wp-block-heading has-text-align-left">2. Razdvojite krivicu od stida</h4>



Krivica kaže: “Uradio sam nešto loše.” Sram kaže: “Ja sam loš.” 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="230" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png" alt="" class="wp-image-1140" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1024x230.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-300x67.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-768x172.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid-1536x344.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/krivica-vs-stid.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Mnogi od nas su tokom detinjstva, kada urade nešto što je bilo neprihvatljivo, imali priliku da čuju “Jao, što si nevaljao, bezobrazan si, stidi se, nisi dobar”. To se neretko preslikava i na odraslo doba u kojem svest o lošem ponašanju lako postaje uverenje &#8211; Ja sam loš.



<h4 class="wp-block-heading">3. Obratite pažnju na kontekst</h4>



Zapitajte se:



<ul class="wp-block-list">
<li>Gde se to desilo?</li>



<li>Šta je tada bilo moguće?</li>



<li>Ko sam tada bio?</li>



<li>Koliko sam imao snage?</li>



<li>Da li sam bio sam?</li>
</ul>



Kada čovek vidi kontekst, srce omekša. Objektivnije pristupamo uzroku osećaja krivice.



<h4 class="wp-block-heading">4. Dopustite sebi da budete tužni</h4>



Ovo je jako važno, jer tuga je često znak da je oproštaj blizu. Tuga znači da prestajemo sa kažnjavanjem i da počinjemo da osećamo.



<h4 class="wp-block-heading">5. Budite nežni prema sebi</h4>



Na kraju, dolazi nežnost, ali ne kao fraza, nego kao stvarni unutrašnji osećaj. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="276" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png" alt="" class="wp-image-1139" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1024x276.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-768x207.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat-1536x413.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Lidija-citat.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



U ovoj fazi, čovek ponekad prvi put u životu uči:



<ul class="wp-block-list">
<li>da ne mora da bude savršen</li>



<li>da ne mora stalno da se iskupljuje</li>



<li>da ne mora da zaslužuje mir, ljubav</li>



<li>da ne mora da bude “dobar” da bi bio vredan</li>
</ul>



Ako u sebi nosite rečenicu: “Da sam drugačiji, sve bi bilo bolje.” Možda je vreme da je prevedeteu nešto istinitije: “Radio sam najbolje što sam mogao, sa onim što sam tada imao.” 



I ne, to ne briše posledice. Ali briše potrebu da sebe zauvek držite u kazni. Poziva na ODGOVORNOST i podseća da sada možete da BIRATE drugačije, jer koji je smisao ponavljati stalno isto, ako znamo da to nije dobro za nas?



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-1148" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta znači oprostiti sebi?</h3>



Problem nije u greškama koje pravimo, nego zarobljenost u unutrašnjem kažnjavanju i rečenicama poput: trebalo je da znam bolje, ja sam kriv, ja to ne zaslužujem.



Ono što danas iz osećaja krivice zovemo greškom, nekada je bilo jedino rešenje koje smo imali. Neko je ostao u lošem odnosu, jer se plašio samoće. Neko je pobegao, jer nije znao kako da ostane. Oprostiti sebi znači videti to. Ne kao izgovor. Nego kao istinu.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="191" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png" alt="" class="wp-image-1142" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1024x191.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-300x56.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-768x143.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-1536x287.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/pravo-pitanje-2048x382.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Ne opraštate sebi zato što ste savršeni, nego zato što ste živi. Zato što ste ljudska bića. Zato što ste ponekad slabi, niste znali ili imali podršku. Zato što ste preživeli i više vam ne treba kazna. Treba vam kontakt. Treba vam nežnost. Treba vam istina. 



“Opraštam sebi” nije rečenica koju izgovoriš i očekuješ da ti se srce odmah smiri. Oprostiti sebi je proces. 



Ako vam je teško da to uradite sami, to ne znači da sa vama nešto nije u redu. To znači da vam je možda potreban<a href="https://www.selfnest.com/"> neko ko će biti tu</a> dok se ne budete ponovo osećali bezbedno. Ja sam kroz ovaj put oproštaja prolazila mnogo, ali zaista mnogo puta, sa svojom <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">terapeutkinjom</a>, i ovo je možda fino mesto da joj zahvalim na tome.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-default"/>



Tekst napisala&nbsp;Lidija Kocić, psiholog i geštalt psihoterapeut, član Saveza terapeuta Srbije, psihoterapeut na&nbsp;<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Kako kontrolisati svoj bes?

Povezani postovi

Osećaj krivice i kako oprostiti sebi

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“