Parovi najčešće ne dolaze na partnersku psihoterapiju zato što se ne vole, već zato što su negde ,,zapeli&#8221;. Postaju preplavljeni razgovorima koji nikuda ne vode, obrascima koji se neprestano ponavljaju, osećajem da su pokušali sve, ali se ne menja ništa. Prosto ne uspevaju da se sporazumeju.



Terapeuti koji rade sa parovima znaju da na terapiju ne dolaze samo njih dvoje/dve/dvojica već i porodice porekla, generacijski obrasci, pravila, očekivanja, porodični mitovi… Sve što se naučilo o ljubavi, bliskosti, konfliktu, ali i sve ono što nisu imali priliku da nauče.



Zato je problem retko ono što se vidi na površini, a češće u onome što se između njih dešava, u obrascima koji se aktiviraju iznova i iznova.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-1024x146.png" alt="Banerr koji vodi na tekst o afektivnoj vezanosti i njenim obrascima" class="wp-image-1306" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Afektivna-vezanost-baner-1-1-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Šta je partnerska psihoterapija?</h3>



Partnerska psihoterapija kao oblast je, zapravo, relativno mlada. Razvijala se od prvih oblika bračnog savetovanja, koji su više ličili na smernice za ,,dobar brak i roditeljstvo”, do savremenih pristupa koji odnos posmatraju kao dinamičan sistem. Tek kasnije, odnos para dolazi u centar pažnje kao mesto gde se problemi i stvaraju, ali i gde mogu da se menjaju.



Zato rad sa parovima zahteva dodatno usmeravanje i specifične veštine, jer radimo istovremeno sa dvoje ljudi, njihovim emocijama, njihovim istorijama i onim što se dešava između njih, u realnom vremenu.



<h3 class="wp-block-heading">Kako partnerska psihoterapija pomaže?</h3>



Jedan od najvećih potencijala partnerske terapije je to što su oboje prisutni sa svim svojim doživljajima, otporima, potrebama i ranjivostima. Prisutno je mnogo otpora, pokušaja da terapeut/kinja bude sudija. 



Nekad deluje da je lakše odustati nego ostati u razgovoru, ali zapravo u tim teškim fazama terapije leži potencijal za promenom. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="248" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-1024x248.png" alt="Citat terapeutkinje Mine o partnerskom odnosu" class="wp-image-1301" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-1024x248.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-768x186.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1-1536x372.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Quote-Mina-1.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



U savremenim pristupima, posebno onima koji su usmereni na emocije, fokus nije samo na tome šta partneri rade, već šta osećaju dok to rade, jer emocije nisu problem koji treba ukloniti. One su ulaz u razumevanje problema. U većini slučajeva, ono što osećamo danas, često su naučeni odgovori iz ranijih iskustava. I kada ostanu neprepoznati, mogu blokirati autentičnu bliskost.



<h3 class="wp-block-heading">Partnerska psihoterapija u praksi</h3>



Kako terapijski prostor nije sudnica, ne tražimo krivca već tražimo obrazac. Kada uspemo da uočimo obrasce, zajedno radimo na tome da ih promenimo ukoliko su štetni i blokirajući za partnerski odnos.



Ovo nam zapravo govori da, kada se emocije razumeju i stave u drugačiji okvir, par dobija mogućnost da razvije novu perspektivu, ne samo o partneru, već i o sebi u odnosu.



Ovo govori u prilog tome da je partnerska terapija zapravo most, prevodilac između ljudi koji su u nekom trenutku prestali da govore istim jezikom.



Jedan od ključnih zadataka je da oba partnera dožive terapeuta kao jednako prisutnog, pouzdanog i nepristrasnog, jer bez tog osećaja sigurnosti, nema stvarnog rada.



<h3 class="wp-block-heading">Postavljanje ciljeva u partnerskoj psihoterapiji</h3>



Partnerska terapija ne znači ,,spašavanje veze”. Da, zajednički cilj može biti da odnos opstane, ali isto tako može biti i da se odnos završi na način koji je manje destruktivan. 



Ponekad je upravo razdvajanje, uz očuvanje poštovanja i funkcionalnosti (posebno kada postoje deca), najfunkcionalniji i željeni ishod terapije. Ali, da bi terapija imala smisla, važno je da partneri budu usaglašeni oko toga zašto dolaze i šta žele da istraže, koji im je cilj. Bez tog minimuma zajedničkog pravca, proces teško može da se razvija.



U samom radu se susrećemo sa različitim temama: 



<ul class="wp-block-list">
<li>konflikti</li>



<li>udaljavanje</li>



<li>neverstvo</li>



<li>seksualne disfunkcije</li>



<li>zavisnosti</li>



<li>pitanja poverenja, moći i kontrole</li>
</ul>



ali i širi kontekst kao što su:



<ul class="wp-block-list">
<li>porodične vrednosti, kultura, društvo</li>
</ul>



Sve ovo ulazi u prostor terapije, jer odnos nikada ne postoji u vakuumu.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-1024x384.png" alt="Citat terapeutkinje Mine o partnerskom odnosu 1" class="wp-image-1303" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Mina-citat-baner-2-1-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Tekst napisala Mina Putnik Čolović, diplomirana i master sociološkinja i sistemski porodični psihoterapeut, ujedno i psihoterapeut na Selfnest platformi. U svom radu se fokusira na podršku pojedincima, parovima i porodicama. Radi sa mladima (adolescentima i postadolescentima) koji su u riziku, kao i sa klijentima koji su imali traumatsko iskustvo ili/i tegobe usled <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresije</a> i <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>. 



Mina je učestvovala i u Selfnest panelu: Da li vaša veza ima budućnost? Celu diskusiju pogledajte na našem YouTube kanalu putem ovog <a href="https://www.youtube.com/watch?v=6GOlyAvIj5M">LINK</a>-a.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-dots"/>



Ukoliko primećujete da postoje obrasci koje u odnosima ponavljate i želeli biste na njima da radite sa psihoterapeutom, možete ga potražiti na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>. 



Ukoliko vi i vaš/a partner/ka želite da radite na zajedničkom odnosu sa terapeutom stručnim za partnersko i porodično savetovanje i psihoterapiju, možete nam pisati na support@selfnest.com.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/o-platformi"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="165" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-1024x165.png" alt="" class="wp-image-1309" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-1024x165.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-300x48.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-768x124.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-1536x248.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/04/Selfnest-podrska-baner-1-2048x330.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>

Par sedi jedno pored drugog i drže se za ruke

Partnerska psihoterapija: šta je, kako izgleda i kako može pomoći?

Povodom Dana zaljubljenih, očekuje se da ljubav koju osećamo prema partneru pokažemo u obliku poklona. Možemo iskoristiti priliku i na ovaj dan još jednom pokazati koliko volimo partnera, jer ljubav možemo i treba pokazivati svakodnevno.



<h3 class="wp-block-heading">Kako pokazujemo ljubav?</h3>



Svako <a href="https://www.selfnest.com/blog/afektivna-vezanost">na svoj način</a> ispoljavanja ljubavi. Ukoliko želimo da partneru pokažemo koliko nam znači i koliko ga volimo, važno je da znamo kojim jezikom ljubavi govori.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1113" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-2-quote-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h3 class="wp-block-heading">Postoji 5 osnovnih jezika ljubavi</h3>



Nesporazum među partnerima može nastati ukoliko ljubav pokazuju na način koji druga strana ne razume kao jezik ljubavi. Kao kada bi jedan od partnera govorio na srpskom, a drugi na zulu jeziku. Očekivano je da se neće razumeti, jer svako ljubav izražava drugačije. Da bi se razumeli, neophodno je da nauče drugi jezik &#8211; isto tako je i sa ljubavlju.



Neki ljudi ljubav izražavaju kroz dodir. To može biti maženje, grljenje, ljubljenje, češkanje, držanje za ruku, osmeh na licu, seksualni odnos. 



Drugi govore jezikom ljubavi tako što provode kvalitetno vreme zajedno. To može biti zajedničko pijenje kafe, nedeljni ručak, generalna fokusiranost na partnera, slušanje i učestvovanje u razgovoru.



Treći pokazuju ljubav kroz lepu reč &#8211; tepanje, priznanje i odobravanje, pohvalu, podržavanje, komplimente, zahvalnost.



U narodu postoji izreka &#8220;Dela govore više od reči&#8221;. Na ovaj način dosta ljudi u našoj kulturi i tumači ljubav. Kod ovakvog razumevanja ljubavi, dominantan jezik je ugađanje i činjenje usluga. To može biti izlaženje u susret, obavljanje kućnih poslova, odlazak na koncert po izboru partnera, prepuštanje odabira enterijera, pravljenje omiljene hrane, pomaganje u raznim poslovima.



Neki pokazuju i čitaju ljubav kroz poklone. Ovo je i najunevrzalniji način da nekome pokažemo da nam se sviđa, da mislimo na njega/nju i da ga/je volimo. Kada poklanjamo, pokazujemo da mislimo na tu osobu. Gotovo u svakoj kulturi prisutan je ovakav način pokazivanja ljubavi. Ovo je ujedno i jedan od najlakših jezika za učenje.



<h3 class="wp-block-heading">Zašto se (ponekad) osećamo nevoljeno?</h3>



Nije retko da partneri pokazuju ljubav na različite načine. Mnogi nesporazumi, gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner voli, mogu se izbeći ako partneri govore istim jezikom ljubavi. 



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/testovi/test-afektivne-vezanosti"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="172" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png" alt="" class="wp-image-1117" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1024x172.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-300x50.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-768x129.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-1536x258.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Vas-stil-afectivne-vezanosti-cover-1-2048x344.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Ne mora se ljubav pokazati na isti način, ali je neophodno da partneri znaju kojim jezikom govori drugi i na taj način pokazati svoja osećanja. Kada partneri otkriju i <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">nauče izražavanje drugog</a>, na sigurnom su putu da imaju harmoničan i dobar odnos. Ponekad je neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">stručna pomoć</a> ukoliko partneri imaju utisak da se ljubav smanjila ili ugasila. 



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-1112" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/Cover-1-quote-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







Svaki način izražavanja ljubavi se može naučiti, a potom i pomoći u negovanju ljubavi. Priznaćemo da većina nas voli da dobija poklone, ali možda je najvredniji poklon za Dan zaljubljenih razumeti i naučiti kojim jezikom ljubavi partner govori i na taj način mu pokazati ljubav. Tako, ljubav prema partneru možemo pokazivati svakodnevno &#8211; učiniti da nam svaki dan bude Dan zaljubljenih.



 U susret predstojećem prazniku. 😊



<figure class="wp-block-image aligncenter size-full"><img loading="lazy" decoding="async" width="480" height="468" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg" alt="" class="wp-image-1114" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme.jpg 480w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2026/02/meme-300x293.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 480px) 100vw, 480px" /></figure>



Ovaj deda voli svoju suprugu i to joj je rekao ko zna kada. Možda na početku zabavljanja. Svakako, deluje da je bilo baš davno. On ne pokazuje svoja osećanja na onaj način na koji bi ona to mogla da shvati kao ljubav. Ne govori njenim jezikom ljubavi. Mnogi nesporazumi gde se jedan od partnera oseća nevoljeno, uprkos tome što ga drugi partner stvarno voli, mogu se izbeći, ako partneri govore istim jezikom ljubavi ili razumeju jezike jedno drugog. Pokažite da volite partnera ili partnerku tako da to sigurno zna.







<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity is-style-wide"/>



Tekst napisala Marina Đurin Josić, Diplomirani pedagog i Transakcioni psihoterapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>.

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Šta se krije iza pojmova otvorenih veza i poliamorije, i po čemu se razlikuju od monogamnih odnosa? Aktivistkinja Dragana Dukuljev i psihoterapeutkinja Sara Šaša govore o emocionalnim rizicima, zrelosti i dinamici intimnih odnosa.



Zašto je na Balkanu „prihvatljivije“ varati nego <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera" target="_blank" rel="noreferrer noopener">otvoreno razgovarati</a>, i kako poverenje funkcioniše u poligamnim odnosima.



Ovo je razgovor za radoznale i skeptične, za one koji se preispituju, ali i za partnere, prijatelje i terapeute koji žele da učestvuju u iskrenom, neosuđujućem dijalogu.



Pogledajte <a href="https://www.youtube.com/watch?v=qF5OJfm2EFw" target="_blank" rel="noreferrer noopener">ceo razgovor na našem YouTube kanalu</a> i istražite kako iskrenost i komunikacija grade zdrave veze bez obzira na njihov oblik.

Poliamorija vs. monogamija: Iskrenost i poverenje iznad društvenih normi

<h3 class="wp-block-heading">Potencija: Zašto problem često nije tamo gde misliš?</h3>



Problemi sa potencijom često se doživljavaju kao isključivo fizički problem, ali u velikom broju slučajeva uzrok nije tamo gde se na prvi pogled čini. Psihoseksualni poremećaji obuhvataju stanja koja utiču na sposobnost osobe da doživi ispunjen i zadovoljavajući seksualni život, pri čemu ključnu ulogu imaju psihološki faktori misli, emocije, strahovi, stres i nesvesni konflikti.



Mnogi muškarci, ali i žene, koji se javljaju zbog problema sa potencijom ili seksualnim funkcionisanjem, otkrivaju da telo „ne sarađuje“ onda kada je psiha preopterećena.







<h3 class="wp-block-heading">Kada potencija nije samo telesni problem</h3>



Preparati za potenciju mogu privremeno pomoći, ali bez razumevanja unutrašnjih uzroka, problem se često vraća. <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">Anksioznost</a>, pritisak da se „mora uspeti“, strah od neuspeha ili ranija negativna iskustva mogu blokirati seksualni odgovor i dovesti do začaranog kruga nesigurnosti.



Psihoterapija omogućava da se:



<ul class="wp-block-list">
<li>obnovi osećaj sigurnosti u sopstvenom telu</li>



<li>razume psihološki uzrok problema</li>



<li>prekine ciklus straha i napetosti</li>
</ul>







<h2 class="wp-block-heading">Kako psihoterapija pomaže kod problema sa potencijom </h2>



Psihoterapijski rad ne fokusira se samo na simptom, već na osobu u celini. Kroz razgovor sa terapeutom moguće je istražiti:



<ul class="wp-block-list">
<li>unutrašnje konflikte i potisnute emocije</li>



<li>obrasce mišljenja koji blokiraju seksualnu slobodu</li>



<li>odnos prema sopstvenom telu, bliskosti i intimi</li>
</ul>



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> omogućava da sa psihoterapeutom komunicirate <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*1f9746w*_gcl_au*NzU5ODAxMzkxLjE3NjIxMDMwNTMuNDA0MDkzMTM3LjE3NjIxMDMwNTkuMTc2MjEwMzA4MQ..*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NjY0ODAxNDIkbzI0NyRnMSR0MTc2NjQ4MDE4NyRqMTUkbDAkaDA.">diskretno, sigurno i anonimno</a>, putem poruka, audio ili video poziva – kada i gde vam najviše odgovara. 



<h3 class="wp-block-heading">Zašto seksualnost i psiha ne mogu da se razdvoje </h3>



Seksualnost nije odvojena od psihološkog funkcionisanja već je njegov najintimniji izraz. Kada postoji emocionalna napetost, <a href="https://www.selfnest.com/blog/kompleksi-nize-i-vise-vrednosti-simptomi-uzroci-i-kako-ih-prevazici">nisko samopouzdanje</a> ili strah od bliskosti, telo često reaguje povlačenjem.



Uz podršku psihoterapeuta možete:



<ul class="wp-block-list">
<li>ojačati samopouzdanje</li>



<li>razviti emocionalnu bliskost</li>



<li>razumeti obrasce ponašanja koji ometaju intimnost</li>



<li><a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68">izgraditi zdraviji odnos prema sebi i partneru</a></li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Najčešći psihoseksualni poremećaji Erektilna disfunkcija psihogenog porekla </h2>



Javlja se iako fiziološki ne postoji organski problem, a najčešći uzroci su:



<ul class="wp-block-list">
<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li>strah od neuspeha</li>



<li>pritisak performansa</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/kompleksi-nize-i-vise-vrednosti-simptomi-uzroci-i-kako-ih-prevazici">nisko samopouzdanje</a></li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Prerana ejakulacija i anorgazmija</h2>



Kod muškaraca i žena, često su povezane sa:



<ul class="wp-block-list">
<li>stidom i krivicom</li>



<li>ranijim traumama</li>



<li>strahom od odbacivanja</li>



<li>emocionalnom napetošću</li>
</ul>







<h3 class="wp-block-heading">Poremećaji seksualne želje (libido)</h3>



Nizak ili pojačan libido može biti reakcija na:



<ul class="wp-block-list">
<li>stres</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresiju</a></li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznost</a></li>



<li><a href="https://www.youtube.com/watch?v=6GOlyAvIj5M">potisnute konflikte u odnosima</a> </li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Seksualna averzija (izbegavanje seksualnosti)</h3>



Jak otpor prema seksualnoj aktivnosti često ima koren u:



<ul class="wp-block-list">
<li>narušenom osećaju sigurnosti</li>



<li>negativnim ili traumatskim iskustvima</li>



<li>internalizovanom stidu</li>
</ul>







<h3 class="wp-block-heading">Poteškoće vezane za identitet i seksualnu orijentaciju</h3>



Teškoće u prihvatanju sopstvene seksualnosti ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">identiteta</a> mogu dovesti do duboke unutrašnje patnje i problema u intimnim odnosima. Psihoterapija pruža prostor za razumevanje, prihvatanje i integraciju identiteta.







<h2 class="wp-block-heading">Problemi u krevetu često počinju van njega</h2>



Psihoseksualni problemi retko nastaju izolovano. Oni su često odraz svakodnevnog stresa, emocionalnih konflikata i odnosa prema sebi.



Psihoterapija pomaže da:



<ul class="wp-block-list">
<li>upoznate sebe na dubljem nivou</li>



<li>unapredite emocionalnu pismenost</li>



<li>izgradite kvalitetnije odnose</li>
</ul>



Omogućite sebi ispunjeniji i slobodniji (seksualni) život.



<a href="https://app.selfnest.com/register">Registrujte se</a> i razgovarajte sa terapeutom kao sa prijateljem.

Problemi sa potencijom: zašto uzrok često nije fizički, već psihološki

Digitalni prostor postao je mesto gde upoznajemo nove ljude, gradimo prijateljstva i <a href="https://www.selfnest.com/blog/swipe-match-burnout-cena-moderne-romantike">započinjemo veze</a>. Kako online interakcije oblikuju naše odnose, a koliko nas udaljavaju od iskrenog kontakta?



Selfnest psihoterapeutkinje Iva Branković, Miljana Milivojević i Sara Šaša diskutuju o uticaju digitalnih medija na <a href="https://www.selfnest.com/blog/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">partnerske</a> i društvene odnose kod različitih generacija. 



Kako internet menja dinamiku bliskosti, poverenja i komunikacije saznajte na našem <a href="https://www.youtube.com/watch?v=re1No_J4njY">youtube kanalu.</a>

Kako online svet oblikuje partnerske i socijalne odnose?

Kada se rodimo roditelji su nam prozor u svet, oni su naši prvi učitelji od kojih učimo kako da koristimo kašiku, kako da se javimo komšinici u dvorištu, ali i suptilnije stvari poput toga kako veze treba da izgledaju. Iako ovo učenje kao mali ne možemo svesno da obradimo, ponašanja i reči koje slušamo od roditelja, skupljaju se u našem skladištu informacija koje se u odraslom dobu formiraju kao stav. I sami roditelji se nekada prevare misleći da ništa ne čujemo i ne razumemo dok se igramo sa kockama, a oni prepiru u kuhinji. Ne kaže se slučajno da deca upijaju kao sunđeri.&nbsp;



Model braka roditelja nas uči tome kako odnos treba da izgleda, kako komuniciramo, kako rešavamo nesuglasice, kako iskazujemo nezadovoljstvo, ljubav, nežnost, kakve vrline/mane tražimo u partneru i šta brak uopšte znači. Pri tome je svaki detalj važna stavka naše jednačine čiji krajnji rezultat jeste naša veza/brak u odrasloj dobi.&nbsp;



Kako određeni tipovi brakova roditelja utiču na naš izbor partnera u odraslom dobu čitajte u nastavku. 



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji puno svađaju</h3>



Za decu je veoma stresno prisustvovati svađi roditelja. Porodice u kojima je bilo puno svađe stvaraju nesigurno okruženje za decu. Sa uverenjem da je svet nesigurno mesto, odrasla deca iz ovakvih brakova imaju manjak poverenja u partnerske odnose.



Razvod je okej! Neki roditelji uvereni da će deci naškoditi ukoliko se razvedu, ostaju u lošem braku godinama. Odluka da ostanu u odnosu ne znači i da će odnos biti bolji. Nažalost ovo za nas kao decu znači da ćemo godinama prisustvovati svađama sa krivicom zbog poruke da su roditelji u braku samo zbog nas.&nbsp;



Ako ste dete roditelja ovakvog braka, tendencija da izbegavate odnose, nije slučajna. Čak i kada se zaljubimo, iz straha da će se odnos pretvoriti u stalnu svađu, sabotiramo i završavamo odnos pre nego mu damo šansu. Za one koji se odluče da uđu u partnerski odnos, veliki izazov je naučiti kako se komunicira, voli, dogovara bez svađe. Ako doživimo svađu kao sastavni deo partnerskog odnosa, pokretaćemo je i kada treba i kada ne treba. Zbog ovakvog ponašanja u odnosu možemo odgurnuti partnera od sebe i ostati zbunjenji i tužni.



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji nikada ne svađaju</h3>



Prva pomisao može biti “Blago ovoj deci”. Ovi roditelji znaju koliko svađa može loše uticati na dete, ali su svoj posao da zaštite dete shvatili pogrešno. Ukoliko ste dete roditelja koji se nikada nisu svađali sada imate nerealna očekivanja od odnosa i manjak veština rešavanja konflikta. Kako to? Iako to niste videli, vaši roditelji se jesu svađali, krijući se svaki put kada do nesuglasica dođe. Zbog toga kao dete niste dobili potpunu sliku partnerskog odnosa, već izdvojenu idealnu verziju. 



Tokom prvih zaljubljivanja i kasnijih veza, ostajemo šokirani kada se pojave neprijatna osećanja i nesuglasice. Tada prekidamo odnos i tražimo sledeći u kome će biti samo i isključivo lepo. Čak i kada dopustimo da u naš ružičasti svet uđe informacija da su svađe sastavni dao svakog odnosa, da problemi ne znače kraj odnosa, već da njihovo razrešavanje još više zbližava partnere, dolazimo do toga da nemamo razvijene strategije prevazilaženje konflikta. Ovaj put ume da boli.



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome ne postoji intimnost među roditeljima</h3>



Roditelji koji ne umeju da izraze fizičku bliskost međsobno, imaju poteškoću da je izraze i ka deci. Fizička bliskost je ono zbog čega postojimo. Ni jedna beba ne može da preživi bez fizičke bliskosti onog ko o njoj brine. Zagrljaj teši, zagrljaj nam govori da smo važni i voljeni. Nedostatak fizičkog izražavanja ljubavi formira nas u spolja hladne, a iznutra nesigurne osobe. Ne umemo da izrazimo ali ni da primimo ljubav kroz dodir. 



Drugi tip roditelja bez bliskosti su oni koji imaju puno ljubavi i nežnosti ka deci ali je nemaju međusobno. Odrasloj deci ovih brakova je fizičko izražavanje ljubavi blisko, ali razmenjivanje nežnih dodira sa partnerom je nešto što mora da se dodatno uči. Brakovi ovih roditelja su slični prethodna dva, iako ne postoji svađa, nema ni bliskosti.



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome je odnos otvoren &#8211; preljuba&nbsp;</h3>



Prevara je tajna koja razara porodicu. Čak i ukoliko se roditelji ne odluče na razvod, snažna osećanja tuge razočarenja, prelivaju se na decu. U ovim situacijama pod nabojem emocija, roditelji su skloni da uključe decu u proces rasprave i da dele previše detalja.



Manja deca nisu svesna značenja prevare, ali apsorbuju snažne emocije roditelja. Posebno bolno za dete je da gleda nekog ko mu je navažniji kako pati, i to od strane druge njemu najvažnije osobe na svetu. Deca se prirodno približe onom roditelju koji je povređen ne bi li ga zaštitili. Osim što roditelji preplavljeni ličnim emotivnim borbama ne mogu adekvatno da odgovore na sve dečije potrebe, posledice mogu biti i na stavove o partnerskim odnosima u odraslom dobu.&nbsp;



Ovo iskustvo utiče na poverenje i sigurnost u vezama u odraslom dobu. Nepoverenje može uticati i na odluku da ni sami ne budemo verni partnerima kao odrasli. Izbegavanje ulaska u partnerske odnose je zapravo način da se sačuvamo od potencijalnog bola. Za one koji se ipak odluče za vezu, strah od prevare može ih dovesti do potrebe za stalnom kontrolom partnera i neosnovanom ljubomorom.



<h3 class="wp-block-heading">Brak sa tradicionalnim vrednostima i rodnim ulogama</h3>



Ukoliko prepoznaješ svoje roditelje u ovoj kategoriji velika je verovatnoća da sada imaš poteškoču u komunikaciji sa partnerom. Jasna podela uloga ne ostavlja puno prostora za dogovore. Tačno znamo od koga se šta očekuje. U ovakvim odnosima većina stvari se podrazumeva. Današnje vreme se veoma razlikuje od vremena u kome su naši roditelji, bake i deke, sklapali brakove. Ukoliko su vaši stavovi o braku puni podrazumevanja, nećete naići na dobre reakcije partnera. Moraćete da naučite da komunicirate o osećanjima, očekivanjima, da delite poslove i dogovarate planove.&nbsp;



Za one čije iskustvo tradicionalnog braka roditelja nije bilo prijatno, sada mogu biti osetljivi na bilo kakvu pomen podele uloga. Usled straha da se nađemo u istom takvom braku, možemo sabotirati partnerske odnose.







Naši roditelji su nas&nbsp; možda naučili kako veza i brak treba da izgledaju, ali mi ne moramo da ponavljamo njihove obrasce, naročito ako nisu bili zdravi. Kao odrasle osobe, imamo mogućnost da preispitamo naučeno, uzmemo ono što je dobro i ostavimo ono što nije. Ukoliko ne znate odakle da krenete na ovom putu izaska iz nasleđenih obrazaca, izaberite terapeuta na <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnesu</a> koji će postati vaš saputink.

Porodica koja zajedno gleda slike. Deluje kao srećan brak roditelja

Blog

Partnerska psihoterapija: šta je, kako izgleda i kako može pomoći?

Kako da vam Dan zaljubljenih traje cele godine?

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Poliamorija vs. monogamija: Iskrenost i poverenje iznad društvenih normi

Problemi sa potencijom: zašto uzrok često nije fizički, već psihološki

Kako online svet oblikuje partnerske i socijalne odnose?

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“