Svetska zdravstvena organizacija je 2017. godine iznela <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-47224707">zabrinjavajuće podatke</a>: da u Srbiji više od 400 hiljada ljudi pati od depresije.&nbsp;



Ali kako se statistike prave isključivo na osnovu registrovanih slučajeva, možemo biti sigurni da je ovaj broj ustvari daleko veći. Da ovo nije samo pretpostavka potvrđuje i činjenica da telefoni u SOS centrima danas zvone više nego ikada pre, da se sve više ljudi obraća centrima za prevenciju suicida, i da su čekaonice u savetovalištima skoro uvek pune.&nbsp;



Nažalost, bez obzira na porast broja onih koji se obraćaju stručnjacima za pomoć, još uvek se u našem društvu oseti zaostavština nekadašnjeg pristupa koji je podrazumevao da se problemi sa mentalnim zdravljem rešavaju isključivo iza zatvorenih vrata.&nbsp;



Vremenom smo uspeli da ubacimo priču o mentalnom zdravlju u svakodnevni govor; brojne akcije, tribine, forumi i grupe podrške koje se oformljuju nam pomažu da se osvestimo i oslobodimo u razgovoru.&nbsp;



I ako vam je sve još uvek relativno strano, ne brinite, jer samim tim što ste došli ovde ste načinili prvi korak: počeli ste da se informišete i istražujete na koji način biste mogli da se izborite sa trenutnim ili predstojećim problemima. Na nama je da vas upoznamo sa nekim osnovnim terminima i principima, kao i da vam damo smernice potrebne da preduzmete sledeći korak i obratite se psihoterapeutu.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta je psihoterapija?</h2>



Psihoterapija je opšti termin koji se odnosi na strukturisan proces kroz koji prolazite sa stručnim licem sa ciljem da naučite kako da se suočavate sa mentalnim problemima i psihičkim tegobama, kao i da poradite na razvoju sopstvene ličnosti.&nbsp;



Podrazumeva razgovor i sve druge aktivnosti koje obavljate uz psihoterapeuta i koje su posebno odabrane da pospeše unapređenje vašeg mentalnog zdravlja. Pored mehanizama koje ćete steći za rešavanje konkretnog problema, psihoterapija vas upoznaje sa tehnikama koje će vam biti od koristi i u drugim aspektima života, kao i prilikom susreta sa nekim poteškoćama kasnije u životu.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Koliko traje psihoterapija?</h2>



Psihoterapija je personalizovano iskustvo, što znači da se prilagođava pojedincima u zavisnosti od njihovih potreba. To između ostalog znači i da je broj nedeljnih seansi individualan i zakazuje ga vaš psihoterapeut na osnovu iskustva i stručnog mišljenja.&nbsp;



U proseku ljudi kod psihoterapeuta odlaze jednom nedeljno, na savetovanje koje traje od 45 minuta do sat vremena, a koliko dugo ćete odlaziti kod psihoterapeuta u relativno redovnim intervalima isto zavisi od brojnih faktora:&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>tipa problema i ozbiljnosti situacije&nbsp;</li>



<li>količine stresa</li>



<li>koliko dugo ste se borili sa problemom pre samog dolaska kod psihoterapeuta</li>



<li>brzina kojom napredujete</li>



<li>podrške koju imate u svojoj okolini&nbsp;</li>



<li>spremnosti klijenta da radi na sebi</li>



<li>odnosa sa izabranim psihoterapeutom&nbsp;</li>
</ul>



Dok nam razgovor sa psihoterapeutom može pomoći da se sa određenim mentalnim problemima izborimo već kroz godinu dana, u drugim situacijama će biti potrebne godine savetovanja.&nbsp;



Imajte u vidu da se psihoterapija kontinuirano razvija i menja u skladu sa promenama koje se dešavaju na globalnom nivou. Konstantno se prilagođava potrebama svih nas koji se oslanjamo na terapiju kada nam je potrebno potpuno razumevanje za naše misli i osećanja.&nbsp;



Psihoterapija nema klasičan početak i kraj. Dok vam savetovanje sa stručnjakom može pomoći da se suočite sa konkretnim problemom, moguće je da vas život iznenadi novim, potpuno drugačijim izazovom koji biste voleli da prevaziđete uz ovaj vid pomoći.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kome je namenjena psihoterapija?&nbsp;</h2>



Psihoterapeutu se može obratiti svako, bez obzira na pol, godine, ili životnu situaciju u kojoj se nalazite. Treba napomenuti da se psihoterapija posebno preporučuje osobama koje se suočavaju sa nekim promenama ili prolaze kroz težak period u životu, na privatnom ili poslovnom planu: gubitak voljene osobe ili posla, bolest, smrtni slučaj, nasilje u porodici, i drugo.&nbsp;



Ni jedan problem nije niti mali niti beznačajan i ne možemo kroz život da guramo pod parolom kako može biti dobro je , jer nas upravo ovakav stav dovede do tačke ključanja; momenta kada se svi oni “mali problemi” akumuliraju u jedan veliki i čine da se osećate uznemirenima duže od nekoliko dana, nedelja, pa i meseci.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">A da li je psihoterapija baš za mene?</h2>



Verujemo da su neki od vas, iako su došli do ovog reda, i dalje skeptični po pitanju odlaska kod psihoterapeuta, ili pak smatraju da problemi koji ih muče nisu dovoljno ozbiljni da je za njihovo rešavanje potrebna stručna pomoć.&nbsp;



Psihološko savetovanje može biti od koristi svima koji:



<ul class="wp-block-list">
<li>Se duži period bore sa osećajem tuge i beznađa</li>



<li>Ne uspevaju da se izbore sa aktuelnim problemima, bez obzira na postupke i promene koje uvedu u život</li>



<li>Primećuju očigledan nedostatak koncentracije, fokusa i motivacije za rad</li>



<li>Sve češće ostaju bez daha i imaju problema sa disanjem, čak i kada ne učestvuju ni u kakvoj fizičkoj aktivnosti</li>



<li>Ne vide “svetlo na kraju tunela” ni u jednoj situaciji i ne veruju da postoji izlaz iz lošeg perioda</li>



<li>Primećuju da njihovi postupci, razmišljanja i osećanja ostavljaju negativne posledice i po njih i po ljude koji ih okružuju</li>
</ul>



Pa čak i ako se ni jedna od gore navedenih tačaka ne odnosi na vas ali osećate potrebu da porazgovarate sa stručnim licem pre donošenja velike odluke ili uvođenja promena u životu, možete se prvo obratiti psihoterapeutu za konsultaciju.&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Na psihoterapiju možete doći preventivno</h3>



Psihoterapija je oblast koja se kontinuirano razvija i menja na osnovu novih postignutih rezultata i napredaka koji se otkriju u radu sa različitim klijentima. Kao takva, više se ne smatra samo alatom kojim se koristimo kada nam je potrebno da se suočimo sa određenim problemom. Naprotiv, psihoterapija se pokazala izuzetno korisnom kod osoba koje planiraju da naprave velike promene u životu ili su se odlučili da porade na sebi, u konkretnom ili najopštijem smislu.&nbsp;



Čak i kada znate da vama bliski ljudi imaju najbolje namere i da možete da se oslonite na njih u periodu koji vam predstoji, često nisu u stanju da objektivno sagledaju poziciju u kojoj se nalazite i ponude savet koji nije donekle zasnovan na njihovim emocijama.&nbsp;



Psihoterapeuti nude mnogo više od razgovora i pažljivog slušaoca. Zahvaljujući znanju i veštinama koje poseduju u stanju su da razumeju složenost određenog problema koji vam predstoji i u mogućnosti su da predlože tehnike koje će vam pomoći da najbolje pristupite predstojećim situacijama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta radi psihoterapeut, šta psiholog, a šta psihijatar</h2>



Psihoterapeuti su stručnjaci koji pored fakultetske diplome (najčešće iz oblasti humanističkih nauka) poseduju i licencu dodeljenu od strane strukovnog udruženja ili državnog organa. Edukacija iz oblasti psihoterapije traje minimum četiri godine i moguće je specijalizovati se za jedan ili više teorijskih pravaca. Psihoterapeuti svojim klijentima pomažu u lečenju depresije, fobija, anksioznosti, napada panike, alkoholozma, i drugih poremećaja, a mogu i pomoći i u periodu velikih životnih promena. <a href="https://psihologika.rs/eticki-principi/">Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi</a> i informacije koje im poverite su zaštićene u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.&nbsp;



Psiholozi su stručnjaci koji su završili najmanje četiri godine studija psihologije i uglavnom zaposlenje traže kao podrška u zdravstvenim i edukativnim ustanovama, državnim i privatnim preduzećima, savetovalištima, itd. U nekim situacijama, psiholog radi rame uz rame sa psihijatrom i drugim medicinskim osobljem kao deo stručnog tima. Kako nisu lekari, psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne mogu da propisuju lekove. Kvalifikovani su da sprovode psihološko savetovanje i izvode psihološke testove i procenu koji su od izuzetne važnosti za razumevanje psihičkog stanja osobe koja im se obrati za pomoć.



Zvanje psihijatra se stiče nakon završetka Medicinskog fakulteta i specijalizacije u oblasti mentalnog zdravlja. Pristup lečenju zasniva se na prikupljanju medicinskih i opštih podataka o pacijentu koji mu služe prilikom postavljanja tačne dijagnoze i definisanja plana lečenja. Za razliku od psihologa i psihoterapeuta, psihijatri mogu koristiti farmakoterapiju i propisivati lekove poput antipsihotika, sedativa, anksiolitika i lekova za spavanje. Stručni su da dijagnostikuju i leče pacijente koji pate od težih oblika mentalnih oboljenja kao što su šizofrenija, halucinacije, suicidalne misli, napadi panike, i druge.&nbsp;&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kako odabrati psihoterapeuta?</h2>



S obzirom da je odnos koji ostvarite sa psihoterapeutom od krucijalnog značaja za uspeh same terapije, bitno je strateški pristupiti odabiru stručnjaka s kim ćete započeti saradnju. Bitno je da obratite pažnju na kredencijale, konkretnu oblast za koju su obučeni i godine iskustva, ali je svakako veoma bitan faktor i to kako se vi osećate u njihovom prisustvu.



Neki inicijalni spisak možete sastaviti tako što ćete se konsultovati sa prijateljima i članovima porodice koji su odlazili na psihoterapiju. Isto tako možete potražiti preporuke u lokalnim savetovalištima, na relevantnim forumima i iščitati recenzije određenih psihoterapeuta koje su ostavili drugi klijenti.&nbsp;



Ipak, dokle god ne sednete da porazgovarate sa psihoterapeutom jedan na jedan ne možete biti sigurni da ste doneli pravu odluku, stoga mnogi praktikuju održavanje kratkog intervjua putem telefona ili konsultacije u njihovoj kancelariji. Ovom prilikom vidite da li su vam usklađenje energije, da li se osećate prijatno u njihovom prisustvu i da li je to osoba pred kojom mislite da biste mogli da se opustite i otvorite.&nbsp;



Tokom inicijalnog razgovora preporučujemo da se raspitate i sledeće:



<ul class="wp-block-list">
<li>Za koji tip terapije su stručni (individualne, partnerske, grupne) kako biste odredili da li se njihovo iskustvo poklapa sa vašim potrebama</li>



<li>Kog uzrasta je većina njihovih klijenata (deca, tinejdžeri ili odrasli)</li>



<li>Da li imaju iskustva u radu sa klijentima koji su prolazili kroz slične poteškoće sa kojima se i vi borite</li>



<li>Koji je njihov pristup radu i kojim su metodama pribegavali u saradnji sa drugim klijentima koji imaju isti problem kao i vi</li>



<li>Koja je cena psihoterapije i koje načine plaćanja praktikuju i prihvataju</li>
</ul>



Ukoliko postoje još neke nedoumice koje biste da razrešite pre zakazivanja prve terapije, najbolje je da ih iznesete već tokom prvog razgovora kako se ne biste u nekom trenutku u budućnosti našli u neprijatnoj situaciji, sa željom da promenite psihoterapeuta.



<h2 class="wp-block-heading">Prvi put kod psihoterapeuta</h2>



Pri prvom susretu, psihoterapeut će želeti da se upozna sa vama i dobije odgovor na pitanje &#8211; šta vas to dovodi na terapiju. Prikupljanje najvažnijih informacija se najčešće vrši kroz razgovor, ali je isto tako praksa i da klijenti popune unapred pripremljen formular.&nbsp;



Vaš psihoterapeut će se isto tako potruditi da vas što više informiše o sebi i svojoj ordinaciji, kao i o načinu rada kako biste stekli sliku o tome kako će izgledati seanse i šta sve možete da očekujete. Tokom prvog (a i svakog sledećeg) viđenja, psihoterapeut će ostaviti vremena za pitanja u vezi sa terapijskim procesom ili konkretnim problemom.&nbsp;



Neretko će psihoterapeut već i prilikom prvog susreta definisati nekoliko manjih, lakše dostižnih ciljeva, kao i predlog kojim tehnikama bi bilo moguće ostvariti ih.&nbsp;



Takođe je potpuno normalno da osećate veću ili manju količinu nervoze pred odlazak na terapiju, čak i ako imate iskustva u radu sa drugim psihoterapeutima. Za prvu seansu se možete pripremiti tako što ćete porazmisliti (ili čak i zapisati) o stvarima koje vas muče i o kojima biste želeli da razgovarate. Psihoterapeut će vas zasigurno pitati šta vas je motivisalo da im se obratite za pomoć baš u tom trenutku u životu, jer će im ta informacija pomoći da lakše identifikuju problem i odrede koje bi psihološke metode potencijalno mogle da pomognu u datoj situaciji. Kada su u pitanju ciljevi, često je teško definisati ih tokom prve seanse te ćete verovatno zajedno postaviti nekoliko manjih, lakše ostvarljivih ciljeva, porazgovarati o frekventnosti viđanja i uopšteno o daljim koracima.



<h2 class="wp-block-heading">Koje rezultate možete očekivati?</h2>



Kao i kod mnogih drugih pitanja na temu psihoterapije, ni ovde ne postoji univerzalan odgovor. Isto tako, ne postoji ni univerzalan lek, kutija tableta koje možete da pijete 2 do 3 puta dnevno posle obroka i nakon 7 dana uvidite prve rezultate.&nbsp;



Situacija u kojoj se nalazite se neće promeniti tokom noći, a proces koji prolazite sa psihoterapeutom je individualan i fokusiran na ostvarenje konkretnih ciljeva koje ste zajedno definisali.



Najopštije rečeno, psihoterapija vam pomaže da se osvestite po pitanju svojih osećanja, misli i ponašanja. Tokom ovog procesa ćete pronaći snagu koja je potrebna da naučite da se suočite i izborite sa problemima. Neke od novostečenih veština će vam pomoći da:



<ul class="wp-block-list">
<li>Ovladate sobom, svojim mislima, osećanjima i postupcima</li>



<li>Umanjite i u nekom trenutku u potpunosti uklonite simptome psihičkih problema</li>



<li>Nađete najbolje načine za rešavanje problema</li>



<li>Razvijete osećaj kontrole</li>



<li>Oslobodite se unutrašnjeg stresa i pritiska</li>



<li>Prepoznate misli i ponašanje koje utiče na vaš život</li>



<li>Smanjite unutrašnje konflikte i poboljšate odnose sa drugim ljudima</li>



<li>Povećate zadovoljstvo svojim životom</li>
</ul>



<h2 class="wp-block-heading">Kako izvući najviše iz terapije</h2>



Prvo pravilo: ne bežite od problema i ne plašite se da o njemu razgovarate.&nbsp;



Kod psihoterapeuta dođite otvorenog uma, spremni na promenu. Terapija je najdelotvornija kod osoba koje su spremne da načine određene izmene, kako po pitanju načina razmišljanja tako i po pitanju svojih daljih postupaka. Najbolji razultati se postižu kada osoba dozvoli sebi da se opusti pred psihoterapeutom koji će svakako dati sve od sebe da kreira što prijatniju atmosferu, punu podrške.



Drugo pravilo: budite iskreni



Psihoterapeut neće biti u mogućnosti da vam pomogne ukoliko se u potpunosti ne upozna sa vama i nelagodnostima koje vas sputavaju u životu. Sigurno postoje misli i osećanja koja vas preplavljuju a niste mogli ni sa kim da podelite, bez obzira na podršku vaših najbližih. Baš u tim situacijama je psihoterapeut spreman da pruži stručnu i objektivnu pomoć.&nbsp;



Interakcija sa psihoterapeutom je jedan od faktora koji najviše utiče na uspeh terapije, te je od izuzetne važnosti da im kažete ukoliko vam je potrebno više vremena da steknete poverenje. U tom slučaju će oni preduzeti potrebne mere i prilagoditi pristup kako bi pospešili osnaživanje vašeg odnosa.&nbsp;



Treće pravilo: terapija je proces koji traje i podrazumeva vaše aktivno učešće



Psihoterapija ne obuhvata samo vreme koje provedete sa psihoterapeutom na seansi. Sve što naučite od njih je potrebno aktivno i svakodnevno primenjivati kako biste ostvarili vidljive rezultate, te ćete kao i u svim drugim aspektima života morati da zasučete rukave i aktivno poradite na ostvarenju definisanih ciljeva. Psihoterapeut, bez obzira na znanje i godine iskustva, ne može da promeni vaš život iz korena ukoliko i vi to sami ne želite i ne radite na tome. Bitno je da date svoj maksimum tokom svake vežbe i aktivnosti koju vam psihoterapeut predloži tokom seanse ili pak zada kao domaći zadatak.&nbsp;



Četvrto pravilo: put do promene je dug, ponekad i bolan



Niko ne može predvideti kada ćete videti prve rezultate. Mnogi već nakon nekoliko uvodnih seansi osete kao da im je “pao kamen sa srca” samo zato što su napokon načinili prvi korak i potražili psihološku podršku. Ali za drastične promene će biti potrebno vreme, kao i mentalna snaga da se izborite sa problemima koje ste potisnuli i do sada se nadali da će nestati sami od sebe.&nbsp;



Tokom terapije ćete morati da izađete iz zone komfora, suočite se sa nelagodnostima i budete spremni da se posle određenih susreta možda nećete osećati tako dobro. Neretko ćete baš tada otkriti mehanizme koji će služiti kao borbeno oružije, izvući vas iz lošeg perioda i dovesti do osećaja mira i zadovoljstva.&nbsp;



Peto pravilo: držite se dogovora



Nećete uvek biti raspoloženi za odlazak na terapiju, a ponekad ćete poželeti da otkažete zbog nekih drugih obaveza te je bitno da razumete da svaki put kada razbijete kontinuitet činite jedan korak unazad. Čak i ako osećate nelagodu po pitanju teme koju treba da pokrijete ili aktivnosti koje ste se dogovoriti sa psihoterapeutom da ćete obaviti tokom naredne seanse, nemojte bežati tako što ćete otkazati termin. Istupite sa problemom, objasnite šta vam tačno stvara osećaj nervoze i vaš psihoterapeut će sigurno naći drugi pristup koji će vas održati na putu ka oporavku.

Sve što treba da znate o psihoterapiji

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Kome pomaže REBT terapija?</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

Sve što treba da znate o psihoterapiji

Povezani postovi

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“