Stokholmski sindrom

Pljačka banke koja je unela novi pojam u psihologiju 

U Stokholmu 1973. prilikom pljačke banke, pljačkaši su kao taoce držali četiri zaposlena šest dana. Umesto straha, zaposleni su izašli iz opsadnute banke sa negativnim emocijama ka policiji, a sa razumevanjem i saosećanjem ka pljačkašima. Tokom tih dana stvorila se emocionalna povezanost gde su i sami pljačkaši ostvarili naklonost ka taocima, sa željom da ostanu nepovređeni.

Iako je ova pljačka bila povod za imenovanje novog simptoma, postoje mnogi primeri ovakvog vezivanja. Jedan od najpoznatijih slučajeva ovog sindroma je kada je devojka Peti kidnapovana od strane američke terorističke ogranizacije. Osim što je razvila pozitivna osećanja ka svojim otmičarima, Peti se pridružila njihovoj organizaciji kao aktivan član, učestvujući čak i u pljačkama.

Šta je Stokholmski sindrom?

Stokholmski sindrom je deo našeg instinkta za preživljavanjem. Usled držanja u zatočeništvu protiv svoje volje, straha za životnu bezbednost i disbalansa moći, kao psihološki odgovor, javlja se emocionalna povezanost.

Zatvorenik se identifikuje sa otmičarem, njegovim zahtevima, ali i ideologijom, razumevajući i opravdavajući njegove motive i postupke. Snažna povezanost dovodi i do negativnog stava ka onima koji ugrožavaju otmičara, na primeru iz banke, policiji. Zbližavanju talaca i otmičara doprinosi vreme koje provedu zajedno, a emocionalna povezanost je obostrana. 

Psiholozi koji su proučavali ovaj fenomen veruju da se veza stvara kada otmičar ugrozi život zatvorenika, a nakon toga bira da mu poštedi život. Zatvorenikovo olakšanje usled otklanjanja životne opasnosti postaje osećanje zahvalnosti prema otmičaru.

Iako popularan i tema mnogih pesama i filmova, Stokholmski sindrom nije uvršćen u klasifikaciju mentalnih poremećaja.

Neki stručnjaci smatraju da Stokholmski sindrom ne treba izdvajati kao poseban sindrom, jer njegovi simptomi već postoje kao deo traumatskog vezivanja, sindroma pretučene osobe, odgovora na emocionalno zlostavljanje i naučene bespomoćnosti.

Šta su znaci Stokholmskog sindroma?

• Razumevanje zbog čega zlostavljač zlostavlja i opravdanje dela;
• Nasilje se racionalizuje;
• Prema zlostavljaču se gaje pozitivne emocije, čak i zaljubljenost;
• Nepoverenje ka onima koji žele da nas izvuku iz ovakvog odnosa/situacije;
• Osećaj krivice i odgovornosti, osećamo da smo zaslužili poziciju žrtve.

Stokholmski sindrom u bliskim odnosima

Iako se Stokholmski sindrom javlja u specifičnim okolnostima otmica, njegovi simptomi su deo šireg psihološkog odgovora koji imamo u situacijama zlostavljanja u porodici, vezama, poslu, pa čak i prijateljstvu. Usled disbalansa moći, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja, u odnosima žrtva može da razvije empatiju ka zlostavljaču. Ovaj psihološki odgovor javlja se kao mehanizam zaštite. Zbog nametnute zavisnosti žrtve, retka i mala dela ljubaznosti usred užasnih uslova tumače se kao dobar tretman. Da bi se sačuvala “dobrim raspoloženjem” nasilnika, žrtva na sve načine ispunjava njegove potrebe, želje i zahteve. Ovako se stvara povezanost između sreće žrtve i nasilnika/otmičara. 

Nasilje za decu može biti veoma zbunjujuće. Iako zlostavljač preti i fizički povređuje žrtvu, razvija se emocionalna veza. Zbog ove veze deca često štite zlostavljača, dok zlostavljač stvara kontekst u kom se nasilje normalizuje jer ga objašnjava kao kaznu koju je dete zaslužilo.

U partnerskom nasilnom odnosu takođe dolazi do duboke naklonosti čak i ljubavi ka nasilnom partneru. Partnerovo nasilje se opravdava ljubavlju dok žrtva sebe krivi jer “izaziva” nasilnika. Muškarci su skloniji fizičkom, a žene emocionalnom nasilju, a posledice su u oba slučaja dugoročno ozbiljne.

Oporavak

Povratak u svakodnevni život i prilagođavanje realnosti nakon traume može biti težak. Za žrtve, i samo pričanje o ovom iskustvu, je uznemirujuće. Ukoliko svoje iskustvo pronalazite u ovim rečima ili prepoznajete nekog ko je iskusio nasilje i romantizaciju nasilnika, razgovor sa stručnjakom je neophodan.

Psihoterapeut postepeno uvodi osobu u realnost, osnažuje je i uči novim alatima suočavanja sa stresnim situacijama.