Iako je kod nas relativno nov pojam, online psihoterapija u pojedinim delovima sveta uživa veliku popularnost. U poređenju sa tradicionalnim vidom terapije, online terapija pruža brojne jedinstvene pogodnosti: veća dostupnost, privatnost, fleksibilnost i mogućnost stupanja u kontakt sa terapeutom nezavisno od zakazane seanse, kao i ušteda vremena i novca.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;



I što je najbitnije &#8211; online psihoterapija daje podjednako uspešne rezultate.&nbsp;



Ne samo što su brojne studije pratile individualni napredak pacijenata koji su se podvrgli online savetovanju, u poslednjih 10 godina su odrađene i analize koje direktno porede tradicionalni i novi pristup psihoterapiiji.&nbsp;



Jedna od uticajnijih studija objavljena je u časopisu <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0165032713005120?via%3Dihub">Journal of Affective Disorders</a> 2014. godine. Među prvima je direktno poredila napredak 62 učesnika koji su patili od depresije, od koji je 30 išlo kod psihoterapeuta u kancelariju na konsultacije, dok je ostalih 32 stupalo sa terapeutom u kontakt isključivo online. I za jednu i za drugu grupu učesnika korištene su iste terapijske metode i imali su podjednako pozitivne rezultate.&nbsp;



Pored ovog istraživanja, <a href="https://www.annualreviews.org/doi/pdf/10.1146/annurev-clinpsy-021815-093006">naučnici su sakupili još preko stotinu</a> koja su objavljena u periodu od 2000. do 2015. godine koja potvrđuju da su seanse vođene putem interneta podjednako efikasne prilikom tretiranja širokog spektra psihosomatskih poremećaja. Ovi radovi su takođe pokazali i da je za uspeh pre početka terapijskog procesa potrebno obaviti detaljnu analizu, kao i pronaći sigurnu platformu putem koje bi se odvijalo savetovanje.



<h2 class="wp-block-heading">A šta je online psihoterapija?</h2>



Online psihoterapija ili epsihoterapija podrazumeva razgovor i savetovanje sa odabranim terapeutom putem interneta. Kontakt se ostvaruje upotrebom mobilnog uređaja ili kompjutera, slanjem poruka ili uživo putem video veze kako bi terapeut svojim klijentima pružio mentalnu podršku ili savet iako se ne nalaze u istoj prostoriji, kao što je to slučaj sa tradicionalnim vidom psihoterapije koji se odvija u kancelariji.&nbsp;



U zavisnosti od opcija koje nudi vaš terapeut i platforme putem koje stupate u kontakt, odgovor ćete dobiti ili odmah ili u dogovorenom vremenskom periodu.



Važno je napomenuti da se isti principi, naučna i etička pravila koja važe za psihoterapiju u kancelariji odnose i na online terapiju.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Benefiti online terapije</h2>



Online psihoterapija predstavlja odličnu alternativu u situacijama gde nije moguće organizovati sastanak uživo. Za neke, jedini način da pribegnu psihoterapiji i jeste putem interneta.&nbsp;



Neke od dodatnih prednosti koje su doprinele razvoju popularnosti epsihoterapije su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Veći osećaj sigurnosti</li>
</ul>



Tokom godina se pokazalo da komunikacija putem interneta daje mnogima osećaj slobode, posebno ljudima koji ne vole i da razgovaraju o svojim problemima i žele da ih zadrže za sebe ili preferiraju da ih podele isključivo sa najbližima. Strah od osude i osećaj sramote samo su neka od negativnih osećanja koja nas koče i ne daju nam da se otvorimo pred drugima.&nbsp;



Telepsihijatrija kao vid terapije je kod preko 80% ispitanika <a href="https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1258/135763306777889028">studije</a> koja je sprovedena još 2006. godine pokazala da učesnici nisu imali problem da podele svoja osećanja ovim putem, a preko 90% ih je bilo izuzetno zadovoljno ishodom.&nbsp;



Ovaj osećaj sigurnosti se kod nekih ispoljava zbog toga što se tokom terapije nalaze kod kuće, u poznatom okruženju umesto u kancelariji kod terapeuta.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Anonimnost</li>
</ul>



Iako je pitanje privatnosti na internetu predmet dugogodišnje debate, činjenica da platforme za online psihoterapiju daju mogućnost anonimnog prijavljivanja privlače brojne korisnike. Kako se od njih ne zahteva da podele svoje lične podatke, sve više ljudi se ohrabruje da stupi u kontakt sa terapeutom i podeli svoje probleme. Pa čak i oni koji bi se možda nekada i odlučili za tradicionalni vid terapije preferiraju anonimni online kontakt i mnogo im manje treba da se otvore i počnu iskreno da govore o svojim osećanjima.&nbsp;



Zahvaljujući ovoj pogodnosti, brojne žrtve nasilja i osobe koje su patile od depresije su istupile sa svojim problemima i uspele da promene svoj život na bolje.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Lak pristup</li>
</ul>



Mnogo je jednostavnije stupiti u kontakt sa psihoterapeutom online i dobiti odgovore na neka opšta pitanja nego čekati sledeću seansu. Takođe, u zavisnosti od dogovora sa terapeutom, moguće je zatražiti hitno savetovanje u bilo kom trenutku jer online terapija omogućava da se s povežete putem poruka ili videa.



Pokazala se i kao odlično oruđe u borbi protiv ubrzanog ritma života koji mnogi od nas danas vode. Kuća pos’o &#8211; pos’o kuća je bila odlična pošalica dok nismo shvatili da je postala naša realnost i da nemamo vremena da se posvetimo ni jednoj drugoj aktivnosti u toku dana, pa makar to bilo i psihološko savetovanje koje bi imalo pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje. Povezivanje sa terapeutom putem interneta omogućava i onima koji su u najvećoj guzvi da izdvoje par minuta svog vremena za savetovanje.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Bez geografskih ograničenja</li>
</ul>



Pored vremena, fizička izolacija takođe može biti prepreka redovnom odlasku na savetovanje, te su osobe koje žive u ruralnim područijima u lošijem položaju i često ne mogu da priušte sebi da putuju svaki put do najbližeg savetovališta. Nažalost, u najvećem broju slučajeva se desi da odustanu od ideje i pre nego što zaista i pokušaju da potraže pomoć.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Konsultacija sa najboljim stručnjacima</li>
</ul>



Kako online terapija ne zahteva da se nađete na istoj lokaciji kako biste obavili razgovor, u mogućnosti ste da se povežete sa bilo kojim psihoterapeutom. Danas u mnogim oblastima ne postoje geografske granice koje bi vas sputavale, što je slučaj i sa psihoterapijom. Ukoliko su vam prijatelji preporučili stručnog terapeuta koji ne živi u vašoj neposrednoj blizini ili ste pak na nekom od foruma ili u savetovalištima čuli za stručnjaka koji bi vam mogao pomoći ali se njegova ordinacija ne nalazi u vašem gradu, online terapija vam omogućava da se lako povežete i posavetujete.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Manji troškovi</li>
</ul>



Nažalost, finansije igraju veliku ulogu kada se nađemo u situaciji gde moramo da odlučimo da li nam je zaista potrebna stručna pomoć ili ćemo ipak pregurati težak period sami. Ovde se internet terapija pokazala kao odlična alternativa jer uz nju dolaze i manji troškovi savetovanja. Ne samo što u nekim slučajevima i sami psihoterapeuti nude niže cene usluga pacijentima s kojima stupaju u kontakt online, <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S000579671400076X?via%3Dihub">studije</a> su pokazale da ovaj vid terapije, ako je adekvatno koncipiran, može značajno smanjiti ukupan broj seansi koje su portrebne za ostvarivanje krajnjih rezultata. Tačnije, online terapija u proseku zahteva da <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0887618517304474?via%3Dihub">7,8 puta manje</a> seansi od terapije vođene u kancelariji (a sa manjim brojem odlazaka kod terapeuta se smanjuju i troškovi terapije).&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Načini komunikacije</h2>



Kada se odlučite za online savetovanje, terapeuta možete kontaktirati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Telefonom, tačnije pozivom u dogovoreno doba dana ili (ukoliko je terapeut pristao na takve uslove) u trenucima slabosti kada vam je potrebno hitno savetovanje sa stručnim licem. &nbsp;</li>



<li>Slanjem email-a gde opet, u zavisnosti od prethodno definisanog dogovora terapeut odgovara na vašu poruku u određenom vremenskom intervalu.</li>



<li>Putem chat platformi gde odgovor možete dobiti momentalno, u roku od nekoliko minuta ili par sati.&nbsp;</li>



<li>Ostvarivanjem video veze kojom se najbolje simulira kancelarijski vid terapije jer ovim putem razgovarate sa terapeutom u realnom vremenu. Video seansa se uglavnom odvija u unapred zakazanom terminu ali je u nekim slučajevima moguće dogovoriti i video konsultacije van ugovorenog rasporeda.&nbsp;&nbsp;</li>
</ul>



Za koji od gore navedenih tipova komunikacije ćete se odlučiti zavisi od nekoliko faktora: opcija koje nudi terapeut, platforme putem koje stupate u kontakt, kao i vaših ličnih preferencija. Što se tiče učestalosti održavanja seansi ili brzine kojom će vam terapeut odgovoriti, podložno je dogovoru i određuje se na osnovu vaših ličnih potreba i načina na koji vaš odabrani psihoterapeut posluje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Za koga je pogodna online terapija</h2>



Psihološko savetovanje putem interneta pokazalo je izuzetne rezultate kod osoba koje:



<ul class="wp-block-list">
<li>Pate od određenog oblika depresije ili anksioznosti</li>



<li>Ne mogu da prebole smrtni slučaj i gubitak bliske osobe</li>



<li>Ne umeju da se izbore sa gubitkom posla</li>



<li>Duži period osećaju nelagodu zbog stresa na poslu i primećuju da se odražava na sve aspekte života</li>



<li>Ne uspevaju da se prilagode promenama koje se odvijaju oko njih</li>
</ul>



Stručnjaci naglašavaju da terapija nije rezervisana isključivo za osobe koje već imaju neki problem. Psihoterapeuti su otvoreni za saradnju sa svima koji osećaju potrebu da se posavetuju, bilo da je to zbog nedostatka podrške u okruženju ili zato što žele da čuju stručno mišljenje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kome se ne preporučuje epsihoterapija</h2>



Kao i u drugim aspektima života, promene i uvođenje novina dolaze sa određenom dozom skepticizma i teraju nas da se zapitamo da li sa sobom povlače više negativnih nego pozitivnih stavki. Ali iako smo do danas uvideli i naučno dokazali da benefiti preovladavaju, u određenim slučajevima se i dalje preporučuje podvrgavanje kancelarijskom pristupu gde se sa terapeutom savetujete licem u lice.&nbsp;



Online terapija nije pogodna za ljude koji pate od ozbiljnijih mentalnih poremećaja ili bolesti zavisnosti. Naime, da bi se video napredak u određenim slučajevima, potrebna je snažna veza sa terapeutom koju nije uvek moguće ostvariti isključivo putem poruka. Takođe, kako psihoterapeut nije u mogućnosti da prepisuje lekove, osobe koje pate od težih oblika mentalnih oboljenja se upućuju kod psihijatra koji može da koristi farmakoterapiju i propiše lekove ukoliko su od vitalnog značaja za oporavak.&nbsp;



Kod osoba kod kojih je stanje uznapredovalo do stadijuma u kom imaju suicidalne misli se takođe preporučuje da odlaze kod terapeuta u kancelariju a da online terapija i razgovori putem poruka budu samo dodatni benefit u najkritičnijim trenucima. Ukoliko bi se ograničili samo na online komunikaciju, terapeut bi bio lišen mogućnosti da adekvatno reaguje ukoliko posumnja da se njegov pacijent nalazi u životnoj opasnosti ili da predstavlja opasnost po svoju okolinu.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta donosi budućnost? Kolektivno osvešćivanje o važnosti mentalnog zdravlja</h2>



Do nedavno je društvena stigma koja prati ideju u savetovanju kod psihologa mnoge sprečila da potraže pomoć kada uvide da im je potrebna. Kako je za neke odlazak kod terapeuta bio jasan tabu, na savetovanje su odlazili u tajnosti ili se nisu nikada ni odlučili na ovaj korak.&nbsp;



Preseljenjem terapije u online svet smo izgradili siguran i lako dostupan prostor u kom možemo da dobijemo preko potrebnu podršku i stručan savet gde god da se nalazimo.&nbsp;

Online psihoterapija: Koje su prednosti i kako funkcioniše

Česte su izreke poput bez muzike nema života i muzika leči dušu &#8211; ali šta je to u muzici što nas toliko duboko povezuje sa našim emocijama?&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Od drevnog ritma do plejlista</h2>



Od kad postoji čovek, postoji i muzika. Možda ne u onoj formi u kojoj smo navikli da je čujemo na popularnim frekvencijama, platformama ili aplikacijama za pretraživanje muzike i kreiranje personalizovanih muzičkih lista, ali definitivno u onoj koja je doprinela kvalitetnijem i smislenijem životu. Možda su se povodi i načini na koje je ona stvarana, menjali razvojem civilizacije, ali bismo takođe mogli pretpostaviti da je ono nešto što muzika čini za i unutar pojedinca, oduvek bilo važno i prisutno.&nbsp;



Neki od prvih zapisa o starim narodima kažu, da su muzikom krunisali uspešan lov, proslavljali ratne pohode, prizivali kišu, organizovali obrede, žrtvovanja ali i proslavljali rođenja dece i spajanje porodica. Već tada, uz muziku su stajali mimika, pokret, ritam i ručno rađeni instrumenti koji su upotpunjavali njihove ceremonije. Sve su to bili načini da se povežu, kako sa prirodom, tako i jedni sa drugima.&nbsp;



Prvi muzički intrument bio je ljudski glas, a prve udaraljke ljudske ruke. Potom je čovek, svojom maštom, kreativnošću i iskustvom u prirodi, razvio čitav niz instrumenata koristeći drvo, kožu, kamen, a kasnije i metal. Danas, muzika je kako kolektivna, tako i lična. Pripada unutrašnjem svetu pojedinca, ali i svima nama. Uz nju se radi, šeta, vozi, slavi, voli, tuguje, peva, spava i ćuti. Svedoci smo beskonačnog broja neverovatnih virtuoza, svetskih vokala, omiljenih muzičkih grupa i orkestara, ali i elektronskog zvuka u kojem se mnogi pronalaze.&nbsp;&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako muzika deluje na telo, a kako na dušu?</h2>



Na intuitivnom nivou, znamo da muzika čini da se osećamo bolje. Imamo utisak da rezonujemo sa njom i ona sa nama. Neke studije pokazuju da, majke koje svojoj deci pevaju i puštaju muziku (preporučene glasnoće), dok su još u stomaku, <a href="https://www.babycenter.com/pregnancy/your-baby/music-and-your-unborn-child_6547">pozitivno utiče na razvoj njihovog sluha, memorije i emocija</a>. Kako je sluh jedno od prvih čula koje se razvija, dok vid sazreva postepeno nakon rođenja, nije začuđujuće što su uspavanke postale jedan od univerzalnih pristupa za uspavljivanje dece.&nbsp;



Muzika, međutim, svoj umirujući i lekoviti efekat pokazuje i u kasnijem životu. <a href="https://www.mdpi.com/2673-9259/4/3/15">Pomaže osobama koje žive sa Alzheimerovom bolešću</a> da prizovu uspomene, smanje konfuziju i poboljšaju raspoloženje. Studije pokazuju da čak i kada verbalna komunikacija postane otežana, muzika može probuditi emocionalne odgovore i sećanja. Kod osoba koje se bore sa depresijom, muzika <a href="https://www.sabinorecovery.com/how-does-music-help-with-depression-and-anxiety/#:~:text=Research%20suggests%20that%20music%20can,improve%20mood%20and%20reduce%20stress.">može pomoći u smanjenju simptoma depresije</a> i anksioznosti tako što pruža pozitivnu distrakciju od negativnih misli i emocija.&nbsp;



Na telesnom nivou, već pri detektovanju prvih taktova, tonova ili melodije, prijatna osećanja mogu se pojaviti kao rezultat delovanja dopamina – neurotransmitera koji izaziva osećaje zadovoljstva i blagostanja. Zanimljivo, muzika može uticati na raspoloženje čak i kada je osoba ne prepoznaje u potpunosti. Tome svedoče <a href="https://www.pfizer.com/news/articles/why_and_how_music_moves_us#:~:text=Listening%20to%20(or%20making)%20music,that%20generate%20and%20control%20emotions.&amp;text=The%20limbic%20system%2C%20which%20is,when%20our%20ears%20perceive%20music.">studije</a> rađene kod osoba sa oštećenjem dela mozga zaduženog za melodiju, kod kojih se pokazalo da i dalje mogu da osećaju emocije koje muzika prenosi, jer su im centri za regulaciju emocija ostali očuvani.&nbsp;



Koliko su česti filmovi i serije bez muzike? Upravo je muzika ta koja, dok ih gledamo, <a href="https://www.psychologs.com/the-influence-of-movies-and-music-on-mental-health/?srsltid=AfmBOorrT0i7vN6cayJaEKbuHeuBucM90pcASItyGEH5HYSQbIpPfhiH">utiče na naše hormone</a>. Nežne melodije mogu nas umiriti i podstaći lučenje dopamina ili oksitocina, dok snažni i napeti tonovi mogu izazvati pojačano lučenje adrenalina i osećaj nelagode. I jedno i drugo je prirodan deo našeg emocionalnog doživljaja i često se upravo zbog njih, mnogi ovakvim sadržajima rado i vraćaju.



<a href="https://magazine.hms.harvard.edu/articles/how-music-resonates-brain#:~:text=Music%20also%20lights%20up%20nearly,and%20the%20body%27s%20motor%20system.">Muzika deluje na gotovo sve delove mozga</a>, uključujući hipokampus i amigdalu, odgovorne za pokretanje emocionalnih reakcija na muziku kroz sećanja. Dodatno, utiče i na limbički sistem, koji upravlja motivacijom i zadovoljstvom. Ako primetite nekoga do vas, kako tapka nogama ili lupka prstima u ritmu, znajte da je muzika pokrenula i njegov motorički sistem, a da toga možda u potpunosti nije ni svestan. Jedno od istraživanja pokazalo je da, svakodnevno slušanje<a href="https://www.youtube.com/watch?v=VIItKRaP2vc"> Mocartove Sonate</a> za dva klavira u D-duru, može <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37356223/">smanjiti učestalost i jačinu epileptičnih napada</a>. Ova kompozicija je samo jedan od primera studija rađenih na utvrđivanju učinkovitosti muzike na mentalno zdravlje uopšte.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="417" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png" alt="" class="wp-image-553" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-300x122.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-768x313.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1536x626.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Bez obzira na to da li osećamo prijatne ili neprijatne emocije, muzika na nas utiče tako da nam pruža siguran prostor za emocionalnu obradu i umiruje nas. U prilog tome ide činjenica da sve češće iz kuće izlazimo sa slušalicama u ušima, i telefonima u rukama, birajući muziku putem aplikacija poput Spotifyja, koje nam omogućavaju da u okviru njih kreiramo svoj odabrani muzički svet.



Naučnici sa MITa, prestižnog američkog univerziteta poznatog po istraživanjima u oblasti tehnologije i nauke, uspeli su da razviju uređaj pod nazivom EQ-Radio, koji može da detektuje raspoloženje osobe, tako što meri suptilne promene u disanju i radu srca tokom slušanja. Ovaj uređaj <a href="https://www.linkedin.com/pulse/future-innovation-customizing-playlists-based-real-time-behavior-hrb3f/?trackingId=U0Bkb3i3YbCCQW9enbRBHA%3D%3D">pokazao je 87% tačnosti u razaznavanju da li je osoba uzbuđena, srećna, ljuta ili tužna</a>. Možemo pretpostaviti da već sada razvoj aplikacija ide ka tome da, prema našim telesnim reakcijama na muziku, kreiraju liste, favorizuju ili preskaču pesme, na osnovu raspoloženja korisnika.



Znajući da su telo, um i duša neraskidivo povezani, a da muzika nesumnjivo deluje na svaki od tih slojeva, jasno je zašto ima tako važnu ulogu u očuvanju kako telesnog, tako i mentalnog zdravlja. Osim toga, muzika nosi i snažnu socijalnu dimenziju – podstiče povezivanje među ljudima i jača osećaj pripadanja.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kada je muzika terapija sama po sebi, a kada postaje sredstvo u psihoterapiji?</h2>



U trenucima kada slušamo muziku ili je sami stvaramo, spontano se povezujemo sa emocijama koje u tim procesima doživljavamo. Muzika može delovati kao prirodna terapija &#8211; neposredno utiče na naše biće, bez potrebe za dodatnim tumačenjem, već kroz jednostavno bivanje u trenutku. Ako ste se ikada zatekli u marketu, teretani ili restoranu i čuli svoju omiljenu pesmu, a zatim osetili ushićenje, radost ili prijatne telesne senzacije, iskusili ste kako muzika može biti terapija sama po sebi. To je dakle, odgovor vašeg tela i emocija na zvuk koji vas je dotakao. Ako muziku priključimo drugim (kreativnim) aktivnostima &#8211; poput <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">plesa</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=749s">pisanja</a> ili bilo kojoj drugoj formi izražavanja, njen pozitivan uticaj se još više produbljuje.



Važno je istaći da muzika ne gađa samo prijatne emocije, već čitav spektar njihove složenosti &#8211; od radosti i uzbuđenja do tuge, anksioznosti, pa čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">straha</a>. Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeleyju pokazala je da različiti žanrovi širom kultura, poput džeza, klasike, folka, roka, metala i eksperimentalne muzike, izazivaju <a href="https://greatergood.berkeley.edu/article/item/how_many_emotions_can_music_make_you_feel">najmanje 13 univerzalnih osećanja</a>.



Ako odlučimo da ove emocije primetimo,&nbsp; razumemo i na njima radimo, tada možemo reći da smo putem muzike, doprli do delova sebe koje možemo dalje prorađivati. U tom slučaju, muzika postaje sredstvo za dublji rad u terapijskom procesu, koja se kao posebna terapijska disciplina naziva &#8211; muzikoterapija, koja se može primeniti i unutar <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijskog rada</a>.



Ovaj proces obuhvata aktivno slušanje, izvođenje, improvizaciju ili stvaranje muzike, sa ciljem svesnog emocionalnog istraživanja. Na ovaj način, muzika postaje alat uz pomoć kojeg se pristupa nesvesnim sadržajima, kreira teren za otvorenu obradu potisnutih emocija, a onda i unapređenje komunikacije ili razvoj socijalnih veština.&nbsp;



Muzikoterapija (engl. music therapy) je <a href="https://tiffanymusictherapy.com/uncategorised/what-is-music-psychotherapy/#:~:text=Music%20therapists%20use%20music%20safely,in%20all%20areas%20of%20wellness.">definisana </a>kao disciplina u kojoj sertifikovani muzikoterapeuti koriste muziku na promišljen i etički pristup terapijskom procesu, kako bi se podržao razvoj, zdravlje i blagostanje pojedinca. Muzika se koristi kao sredstvo za upotpunjavanje različitih ljudskih potreba u kognitivnoj, komunikativnoj, emocionalnoj, muzičkoj, fizičkoj, socijalnoj i duhovnoj oblasti, sa ciljem da olakša rast i isceljenje u svim aspektima mentalnog zdravlja.



Ovaj pristup može, ali i <a href="https://www.muzikoterapija.org.rs/sta-je-muzikoterapija/">ne mora koristiti samo muziku</a>, već to mogu biti i samo zvukovi. Koristi u cilju dijagnostike, prevencije, terapije, rehabilitacije podsticanje telesnog i duševnog zdravlja pojedinca. Može se primenjivati kod osoba svih uzrasta, nezavisno od kapaciteta i stepena muzikalnosti.&nbsp;



Iako muzikoterapija na našim prostorima još uvek čeka svoju širu popularizaciju, njeni temelji su u Srbiji postavljeni još 2001. godine. Na inicijativu dr. <a href="https://www.linkedin.com/in/ranka-radulovic-64b66915/">Ranke Radulović</a>, u Beogradu je osnovano <a href="https://www.muzikoterapija.org.rs/">Udruženje muzikoterapeuta Srbije (UMTS)</a>, koje danas aktivno radi na promociji muzikoterapije i edukaciji budućih stručnjaka u ovoj oblasti. Već 2004. godine, tadašnje Jugoslovensko udruženje za muzikoterapiju postalo je član Evropske muzikoterapijske konfederacije, a od 2006. godine deluje pod sadašnjim imenom.



Ovaj pristup terapijskom procesu istražuje se, ali i aktivno primenjuje u regionu. Jedan od značajnih primera dolazi iz Hrvatske, gde <a href="https://www.facebook.com/dajana.milos/?locale=sl_SI">Dajana Miloš</a> u svom završnom radu poslediplomskih specijalističkih studija na Univerzitetu u Osijeku, istražuje efekte muzikoterapije kod starijih osoba koje se bore sa demencijom. Njenom radu možete pristupiti <a href="https://drive.google.com/file/d/1Ze5ZbG5BxHV7bz6HOCHk1v00wmvVXABL/view">ovde</a>.



Postoji niz alata koji nam mogu pomoći da se povežemo sa sobom i tako poboljšamo odnos, pre svega sa sobom, a onda i drugima. Koji god od alata da odaberemo &#8211; cilj je isti. Razumeti, prihvatiti, olakšati unutrašnje procese i njihovim prorađivanjem doći do prihvatanja sebe u celini.



Ako želite da pronađete modalitet i terapeuta sa kojim bi vam bilo prijatno da radite, to možete uraditi na Selfnest, online platformi za psihoterapiju.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="173" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png" alt="" class="wp-image-552" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-300x51.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-768x130.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1536x259.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

U vremenu globalnih migracija i otvorenog tržišta, milioni ljudi raseljenih po planeti suočava se sa specifičnim izazovima života u drugačijoj kulturi. Bilo da je u pitanju odlazak zbog profesionalnog usavršavanja i angažmana, ljubavi ili, poput većine dijaspore sa Balkana- potraga za boljim životom- prilagođavanje novoj sredini je uvek emotivni rolerkoster. Kulturološki šok, nedostajanje primarnog doma i napuštanje poznatog sistema podrške mogu imati duboke posledice po mentalno zdravlje, a proces prilagođavanja novoj sredini ponekad traje godinama ili se nikada ni ne desi. 



<h3 class="wp-block-heading">Nostalgija boli</h3>



Selidba u inostranstvo je hrabra odluka, jer čak i ako su razlozi odlazak na bolje i uređenije mesto, preseljenje dolazi uz mnogobrojne specifične izazove za celu porodicu. Pre odlaska svako izgradi (velika) očekivanja o tome kako će život od sada izgledati, ali kada početni entuzijazam i ushićenje izblede, suočava se sa anksioznošću i strahom (od neizvesnosti).



Nostalgija zbog napuštanja porodice i prijatelja veliki je izvor stresa. Čežnja za prethodnim domom dovodi do osećaja tuge, izolacije i gubitka motivacije. Proces adaptacije može biti dug, a&nbsp; pritisak prilagođavanja novoj kulturi i društvenim normama prouzrokovati osećaj otuđenja, neprihvatanja i <a href="https://www.wellandgood.com/health/expat-depression">“ekspatske” depresije</a>. Usled pritiska okoline, ali i samonametnutog, da budu (pre)srećni što žive svoj san i najbolje iskoriste date okolnosti, ljudi u emigraciji suočavaju se sa dugim periodima malodušnosti i potištenosti.&nbsp;



Nedostatak adekvatne emocionalne i sistemske podrške može dovesti do preispitivanja odluke i želje za povratkom u poznato. Emotivna previranja od zadovoljstva do praznine i usamljenosti, iscrpljujuća su i teška za celu porodicu pa je preporučena psihološka evaluacija onima koji odlaze kako bi se što bolje pripremili za relokaciju, kao i onima koji će morati da se prilagode činjenici da dragi ljudi nisu više tu.&nbsp;







<h3 class="wp-block-heading">Maternji jezik nas određuje&nbsp;</h3>



“Gubitak jezika na kome je osoba živela i razmišljala, nezamenljiv je za tu osobu bez obzira koliko se trudila da se adaptira na novu sredinu”, zapisao je Frojd o svom iskustvu imigracije u Englesku.



Frustracija i stid usled nemogućnosti da se izrazimo i shvatimo druge stvaraju nervozu i dovode do izbegavanja društvenog kontakta pa su ekspati skloniji internalizaciji ili eksternalizaciji* problema, <a href="https://expatnetwork.com/what-makes-expats-at-higher-risk-of-substance-abuse/">samoizolaciji i zloupotrebi supstanci.</a>



Nije neobično da se, kada (donekle) savladamo novi jezik, osećamo kao druga osoba, ponekad manje vredna od “originalnog ja”. <a href="https://berlitzca.com/how-does-knowing-more-than-one-language-impact-your-identity/">Višejezični ljudi menjaju delove svog identiteta</a>, glas i govor tela. Kroz dodatno preispitivanje, nerazumevanje sebe i disocijaciju, uvećava se rizik od nesigurnosti i urušavanja samopouzdanja.



Jezik ima ogromnu ulogu u izgradnji identiteta, pamćenja i iskustva i kao takav, može biti ključan za formiranje odnosa razumevanja i poverenja naročito između terapeuta i klijenta. Suptilni gestovi, simbolizam, idiomi specifični za određeni jezik, kao i poznavanje društvenog konteksta iz kog klijent dolazi <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihoterapija-na-maternjem-jeziku">povećavaju empatiju.</a>



<h3 class="wp-block-heading">Pitanje identiteta</h3>



Prirodna ljudska potreba za pripadanjem tokom procesa adaptacije na novu sredinu, može nas udaljiti od suštine. Napuštanje poznate kulture i tradicije stvara osećaj konfuzije, a nove društvene norme i očekivanja utiču najviše na one koji tek formiraju sopstveni identitet. Roditeljstvo u inostranstvu nameće pitanje kako izgraditi zdrav i blizak odnos sa detetom koje odrasta u drugačijoj kulturi od one poznate. <a href="https://theparentalcoach.com/parenting-tips-tools/intercultural-parenting-raising-children-with-two-different-cultures">Roditelji koji i sami pripadaju različitim kulturama</a> susrešće se sa dodatnim izazovima u očuvanju tradicionalnih običaja, naričito tokom formativnih godina deteta.&nbsp;



Izmenjena porodična dinamika ima snažan efekat na sve članove porodice. Dok roditelji navigiraju nove poslovne obaveze i kulturne prakse, balansiranje između dve baštine zbunjujuće je po najmlađe članove porodice. Pomiriti sopstveno i novo kulturno nasleđe dovodi do nesigurnosti i nepovezanosti, pa deca mogu razviti osećaj da njihovi običaji i verovanja nisu shvaćeni što dovodi do osećaja neadekvatnosti, otuđenja i gubitka poverenja u&nbsp; sebe.



Kod dece imigranata prošle godine je zabeležen najniži indeks zadovoljstva od kada se radi <a href="https://www.relocatemagazine.com/young-expats-struggling-the-most-with-mental-health-is-social-media-the-cause-wellbeing-1023">istraživanje</a>. Oko 60% ispitanika između 18 i 24 godine prijavilo je simptome poput osećaja usamljenosti, izolovanosti, brige za budućnost i nesigurnosti, kao i probleme sa samoprihvatanjem. Spremniji da otvoreno govore o mentalnom zdravlju, pripadnici <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">GenZ</a> generacije, kao dodatne pritiske navode dostizanje standarda koje diktiraju društvene mreže, kao i sve prisutniju zavisnost od tehnologije.



<h3 class="wp-block-heading">Pritisci i poslovne (ne)prilike</h3>



Najčešća greška koju ljudi prave kada započinju nov život je stvaranje pritiska da se što pre prilagode, što usled preplavljenosti svim novim svakodnevnim iskustvima i obavezama može dovesti do <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja (burnout)</a>.



Ljudi iz svih delova sveta menjaju zemlju boravišta zbog poslovnog angažmana i boljih finansijskih prilika, a procenjuje se da samo dijaspora Srbije broji oko 5 miliona ljudi. Istraživanje <a href="https://www.axaglobalhealthcare.com/en/about-us/reports/mindhealth-reports/">Globalno stanje uma</a> sprovedeno u 16 zemalja nad grupom ljudi od 18 do 78 godina pokazuje da su oni koji žive i rade van mesta rođenja izloženiji rizicima po mentalno zdravlje na poslu.



Čak 4 od 5 stranih radnika osetilo je negativne posledice po mentalno zdravlje, a skoro polovina ispitanika burnout (49%) sa simptomima:



<ul class="wp-block-list">
<li>Nedostatak fokusa 51%&nbsp;</li>



<li>Gubitak sampouzdanja 48%</li>



<li>Osećaj bezvrednosti 48%</li>
</ul>



Svaki treći strani menadžer bio je bar jednom na bolovanju tokom 2024. zbog poteškoća sa mentalnim zdravljem što je tri puta više od njihovih lokalnih kolega. Rad na niže vrednovanim poslovima za nekoga ko je prekvalifikovan može uzrokovati nezadovoljstvo, osećaj neadekvatnosti i odvesti u depresiju. Više od polovine ispitanih prijavilo je probleme sa spavanjem i gubitak volje za aktivnosti u kojima su nekada uživali, a trećina gubitak apetita ili neki oblik poremećaja u ishrani.&nbsp;



Mentalno zdravlje globalne populacije se pogoršalo i vratilo na nivo iz 2021. godine tokom vrhunca pandemije. Istraživanje pokazuje da određene poteškoće u vezi sa mentalnim zdravljem oseća 32% populacije, a 39% mladih između 18-24 godine iskusilo je teže oblike anksioznosti, stresa i depresije. Dobra vest je da stigma u vezi sa psihoterapijom iz godine u godinu sve manja, pa je moguće pronaći stručnu podršku i pomoć u svakom momentu <a href="https://app.selfnest.com/register">online</a> na maternjem jeziku, čak i i potpuno anonimno ili kroz dopisivanje (chat).&nbsp;&nbsp;&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Ostati ili otići?</h3>



Neki ljudi pronađu svoje mesto pod suncem daleko od primarnog doma, neki odluče da se nakon izvesnog vremena vrate u zavičaj. Okolnosti u kojima živimo i stvaramo utiču na naš osećaj blagostanja, kao i osećanja pripadnosti, nade ili sigurnosti. Dok mislimo da “tražimo” sebe, zapravo novim iskustvima gradimo sopstvenu ličnost. Kada su okolina i društvena očekivanja drugačiji, emocije mogu biti maskirane nekim od odbrambenih i mehanizama preživljavanja koje smo kroz život stekli. Na putu samospoznaje i osnaživanja, važno je pronaći <a href="https://app.selfnest.com/register">saputnika</a> koji poseduje kapacitete da pomogne u navigiranju komplikovanih izazova života u inostranstvu.&nbsp;



<hr class="wp-block-separator" style="border-color:black;border-style:dashed"/>



*Internalizacija je proces u kom osoba usvaja vrednosti, uverenja, norme i stavove koje dolaze iz spoljnog sveta, npr. društvene normative i učini ih svojim. Eksternalizacija je suprotan proces, u kom osoba projektuje svoje unutrašnje misli, emocije ili odgovornosti na spoljne faktore. Umesto da prepozna da su te reakcije rezultat unutrašnjih uverenja ili emocija, osoba može okriviti spoljne faktore za svoje ponašanje ili reakcije. U nekim slučajevima, eksternalizacija može biti način izbegavanja odgovornosti ili suočavanja sa unutrašnjim konfliktima. Oba procesa igraju važnu ulogu u psihološkom razvoju i ponašanju. Internalizacija omogućava usvajanje društvenih normi i moralnih vrednosti, dok eksternalizacija može pomoći u zaštiti ega, ali ponekad i sprečiti osobu da se suoči sa svojim unutrašnjim problemima.

Dijaspora: Život između dva doma

Na pitanje kako ste otkrili svojim roditeljima koje ste seksualne orijentacije, na temi na LGBT+ forumu na Reditu, dva odgovora koja su bila najviše puta apvoutovana (ili lajkovana, da anglicizam „pojasnimo“ drugim) bila su: „nikada se neću autovati svojoj porodici, sem ako je to apsolutno nemoguće izbeći“, i &#8211; „takođe“.&nbsp;



Redit je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, i većina korisnika dolazi iz najrazvijenijih zemalja sveta (oko 70% su iz SAD, Britanije i Kanade, sa velikim brojem Evropljana u preostalih 30%). Ako je na ovakvom mestu odgovor na pitanje o autovanju bio tako depresivan, šta tek može da očekuje ljude u konzervativnijim zemljama? Šta osoba koja se nalazi u poziciji diskriminisane seksualne manjine u Srbiji može da očekuje posle autovanja i koliko je u takvim situacijama upravo presudna podrška najbližih?



– Mislim da je već dobro poznato koliko podrška porodice pozitivno utiče na sve aspekte naših života, međutim u slučaju autovanja podrška znači i fizička zaštita – podvlači psihoterapeutkinja Sara Šaša. „Ovde ne govorimo o tome da te roditelji nisu podržali u fazi promene oblačenja ili slušanja nove muzike, ovde govorimo o potpunom isključivanju porodice iz života autovane osobe. Mladi koji još uvek nisu finansijski stabilni mogu zaista biti životno ugroženi nedostatkom porodične podrške. Ova ugroženost dalje može dovesti do niza aktivnosti “snalaženja” koja vode novim problemima.



Po CeSIDovom istraživanju iz septembra 2021, polovina ispitanih građana u Srbiji iskazala je negativan stav prema ljudima drugog seksualnog opredeljenja. Baš zbog takvog zabrinjavajućeg opšteg stava izostanak podrške porodice može biti još strašniji, jer oni koji su nam najbliži postaju deo problema. – Mi svoj identitet ne formiramo samo na osnovu ličnih preferencija već i odgovora okruženja – nadovezuje se psihoterapeutkinja Sara Šaša. – Ako ovaj put samootkrića “začinimo” neodobravanjem okoline čak i na pomisao da je naš identitet drugačiji, tu bitku možemo nositi ceo život.



Jedan od mehanizama zaštite je i psihoterapija koja može mnogo pomoći u ovakvim slučajevima. Nažalost, i do psihoterapeuta je ponekad teško doći, bilo zbog neopravdane stigme koja postoji kod nas, ili otežane ili osetljive situacije u kojoj se nalazi osoba kojoj je potrebna psihoterapija.



Upravo zbog ovoga, stručnjaci okupljeni oko Selfnesta osmislili su onlajn platformu koja korisnicima omogućava da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog telefona ili kompjutera. Sva komunikacija između korisnika i psihoterapeuta odvija se isključivo u okviru same platforme i sasvim je anonimna sem ako korisnik ne želi drugačije. U Selfnestu rade sertifikovani stručnjaci sa velikim iskustvom u psihoterapijskom radu sa osetljivim pitanjima vezanim za diskriminisane grupe.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> je prva ovakva platforma ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Ovaј pionirski projekat omogućava da psihoterapija bude zaista pristupačna svima i finansijski i logistički (korisnik sam za sebe bira paket koji mu najviše odgovara), ali i da postane deo dnevne rutine onima kojima je takva podrška potrebna. U okviru platforme, korisnik može da odabere klasičnu video seansu sa svojim psihoterapeutom, ili da odabere da kompletnu komunikaciju održava preko chata. U kreiranju platforme učestvovao je stručni tim sastavljen od psihoterapeuta i pravnika, sa namerom da se stvori što bolje iskustvo za korisnika gde su svi privatni podaci potpuno zaštićeni.



Osim toga, na platformi je razvijen algoritam koji na osnovu jednostavnog upitnika predlaže psihoterapeute stručne za tip problema sa kojima se korisnik nosi ili koji imaju iskustva sa sličnim situacijama. Naravno, odluka koga će na kraju odabrati konačno je na samom korisniku koji ima uvid u sve potrebne i relevantne podatke o psihoterapetima uključenim u projekat.&nbsp;

Online psihoterapija: Koje su prednosti i kako funkcioniše

Povezani postovi

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

Dijaspora: Život između dva doma

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“