Iako je kod nas relativno nov pojam, online psihoterapija u pojedinim delovima sveta uživa veliku popularnost. U poređenju sa tradicionalnim vidom terapije, online terapija pruža brojne jedinstvene pogodnosti: veća dostupnost, privatnost, fleksibilnost i mogućnost stupanja u kontakt sa terapeutom nezavisno od zakazane seanse, kao i ušteda vremena i novca.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;



I što je najbitnije &#8211; online psihoterapija daje podjednako uspešne rezultate.&nbsp;



Ne samo što su brojne studije pratile individualni napredak pacijenata koji su se podvrgli online savetovanju, u poslednjih 10 godina su odrađene i analize koje direktno porede tradicionalni i novi pristup psihoterapiiji.&nbsp;



Jedna od uticajnijih studija objavljena je u časopisu <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0165032713005120?via%3Dihub">Journal of Affective Disorders</a> 2014. godine. Među prvima je direktno poredila napredak 62 učesnika koji su patili od depresije, od koji je 30 išlo kod psihoterapeuta u kancelariju na konsultacije, dok je ostalih 32 stupalo sa terapeutom u kontakt isključivo online. I za jednu i za drugu grupu učesnika korištene su iste terapijske metode i imali su podjednako pozitivne rezultate.&nbsp;



Pored ovog istraživanja, <a href="https://www.annualreviews.org/doi/pdf/10.1146/annurev-clinpsy-021815-093006">naučnici su sakupili još preko stotinu</a> koja su objavljena u periodu od 2000. do 2015. godine koja potvrđuju da su seanse vođene putem interneta podjednako efikasne prilikom tretiranja širokog spektra psihosomatskih poremećaja. Ovi radovi su takođe pokazali i da je za uspeh pre početka terapijskog procesa potrebno obaviti detaljnu analizu, kao i pronaći sigurnu platformu putem koje bi se odvijalo savetovanje.



<h2 class="wp-block-heading">A šta je online psihoterapija?</h2>



Online psihoterapija ili epsihoterapija podrazumeva razgovor i savetovanje sa odabranim terapeutom putem interneta. Kontakt se ostvaruje upotrebom mobilnog uređaja ili kompjutera, slanjem poruka ili uživo putem video veze kako bi terapeut svojim klijentima pružio mentalnu podršku ili savet iako se ne nalaze u istoj prostoriji, kao što je to slučaj sa tradicionalnim vidom psihoterapije koji se odvija u kancelariji.&nbsp;



U zavisnosti od opcija koje nudi vaš terapeut i platforme putem koje stupate u kontakt, odgovor ćete dobiti ili odmah ili u dogovorenom vremenskom periodu.



Važno je napomenuti da se isti principi, naučna i etička pravila koja važe za psihoterapiju u kancelariji odnose i na online terapiju.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Benefiti online terapije</h2>



Online psihoterapija predstavlja odličnu alternativu u situacijama gde nije moguće organizovati sastanak uživo. Za neke, jedini način da pribegnu psihoterapiji i jeste putem interneta.&nbsp;



Neke od dodatnih prednosti koje su doprinele razvoju popularnosti epsihoterapije su:



<ul class="wp-block-list">
<li>Veći osećaj sigurnosti</li>
</ul>



Tokom godina se pokazalo da komunikacija putem interneta daje mnogima osećaj slobode, posebno ljudima koji ne vole i da razgovaraju o svojim problemima i žele da ih zadrže za sebe ili preferiraju da ih podele isključivo sa najbližima. Strah od osude i osećaj sramote samo su neka od negativnih osećanja koja nas koče i ne daju nam da se otvorimo pred drugima.&nbsp;



Telepsihijatrija kao vid terapije je kod preko 80% ispitanika <a href="https://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1258/135763306777889028">studije</a> koja je sprovedena još 2006. godine pokazala da učesnici nisu imali problem da podele svoja osećanja ovim putem, a preko 90% ih je bilo izuzetno zadovoljno ishodom.&nbsp;



Ovaj osećaj sigurnosti se kod nekih ispoljava zbog toga što se tokom terapije nalaze kod kuće, u poznatom okruženju umesto u kancelariji kod terapeuta.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Anonimnost</li>
</ul>



Iako je pitanje privatnosti na internetu predmet dugogodišnje debate, činjenica da platforme za online psihoterapiju daju mogućnost anonimnog prijavljivanja privlače brojne korisnike. Kako se od njih ne zahteva da podele svoje lične podatke, sve više ljudi se ohrabruje da stupi u kontakt sa terapeutom i podeli svoje probleme. Pa čak i oni koji bi se možda nekada i odlučili za tradicionalni vid terapije preferiraju anonimni online kontakt i mnogo im manje treba da se otvore i počnu iskreno da govore o svojim osećanjima.&nbsp;



Zahvaljujući ovoj pogodnosti, brojne žrtve nasilja i osobe koje su patile od depresije su istupile sa svojim problemima i uspele da promene svoj život na bolje.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Lak pristup</li>
</ul>



Mnogo je jednostavnije stupiti u kontakt sa psihoterapeutom online i dobiti odgovore na neka opšta pitanja nego čekati sledeću seansu. Takođe, u zavisnosti od dogovora sa terapeutom, moguće je zatražiti hitno savetovanje u bilo kom trenutku jer online terapija omogućava da se s povežete putem poruka ili videa.



Pokazala se i kao odlično oruđe u borbi protiv ubrzanog ritma života koji mnogi od nas danas vode. Kuća pos’o &#8211; pos’o kuća je bila odlična pošalica dok nismo shvatili da je postala naša realnost i da nemamo vremena da se posvetimo ni jednoj drugoj aktivnosti u toku dana, pa makar to bilo i psihološko savetovanje koje bi imalo pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje. Povezivanje sa terapeutom putem interneta omogućava i onima koji su u najvećoj guzvi da izdvoje par minuta svog vremena za savetovanje.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Bez geografskih ograničenja</li>
</ul>



Pored vremena, fizička izolacija takođe može biti prepreka redovnom odlasku na savetovanje, te su osobe koje žive u ruralnim područijima u lošijem položaju i često ne mogu da priušte sebi da putuju svaki put do najbližeg savetovališta. Nažalost, u najvećem broju slučajeva se desi da odustanu od ideje i pre nego što zaista i pokušaju da potraže pomoć.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Konsultacija sa najboljim stručnjacima</li>
</ul>



Kako online terapija ne zahteva da se nađete na istoj lokaciji kako biste obavili razgovor, u mogućnosti ste da se povežete sa bilo kojim psihoterapeutom. Danas u mnogim oblastima ne postoje geografske granice koje bi vas sputavale, što je slučaj i sa psihoterapijom. Ukoliko su vam prijatelji preporučili stručnog terapeuta koji ne živi u vašoj neposrednoj blizini ili ste pak na nekom od foruma ili u savetovalištima čuli za stručnjaka koji bi vam mogao pomoći ali se njegova ordinacija ne nalazi u vašem gradu, online terapija vam omogućava da se lako povežete i posavetujete.&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>Manji troškovi</li>
</ul>



Nažalost, finansije igraju veliku ulogu kada se nađemo u situaciji gde moramo da odlučimo da li nam je zaista potrebna stručna pomoć ili ćemo ipak pregurati težak period sami. Ovde se internet terapija pokazala kao odlična alternativa jer uz nju dolaze i manji troškovi savetovanja. Ne samo što u nekim slučajevima i sami psihoterapeuti nude niže cene usluga pacijentima s kojima stupaju u kontakt online, <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S000579671400076X?via%3Dihub">studije</a> su pokazale da ovaj vid terapije, ako je adekvatno koncipiran, može značajno smanjiti ukupan broj seansi koje su portrebne za ostvarivanje krajnjih rezultata. Tačnije, online terapija u proseku zahteva da <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0887618517304474?via%3Dihub">7,8 puta manje</a> seansi od terapije vođene u kancelariji (a sa manjim brojem odlazaka kod terapeuta se smanjuju i troškovi terapije).&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Načini komunikacije</h2>



Kada se odlučite za online savetovanje, terapeuta možete kontaktirati:



<ul class="wp-block-list">
<li>Telefonom, tačnije pozivom u dogovoreno doba dana ili (ukoliko je terapeut pristao na takve uslove) u trenucima slabosti kada vam je potrebno hitno savetovanje sa stručnim licem. &nbsp;</li>



<li>Slanjem email-a gde opet, u zavisnosti od prethodno definisanog dogovora terapeut odgovara na vašu poruku u određenom vremenskom intervalu.</li>



<li>Putem chat platformi gde odgovor možete dobiti momentalno, u roku od nekoliko minuta ili par sati.&nbsp;</li>



<li>Ostvarivanjem video veze kojom se najbolje simulira kancelarijski vid terapije jer ovim putem razgovarate sa terapeutom u realnom vremenu. Video seansa se uglavnom odvija u unapred zakazanom terminu ali je u nekim slučajevima moguće dogovoriti i video konsultacije van ugovorenog rasporeda.&nbsp;&nbsp;</li>
</ul>



Za koji od gore navedenih tipova komunikacije ćete se odlučiti zavisi od nekoliko faktora: opcija koje nudi terapeut, platforme putem koje stupate u kontakt, kao i vaših ličnih preferencija. Što se tiče učestalosti održavanja seansi ili brzine kojom će vam terapeut odgovoriti, podložno je dogovoru i određuje se na osnovu vaših ličnih potreba i načina na koji vaš odabrani psihoterapeut posluje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Za koga je pogodna online terapija</h2>



Psihološko savetovanje putem interneta pokazalo je izuzetne rezultate kod osoba koje:



<ul class="wp-block-list">
<li>Pate od određenog oblika depresije ili anksioznosti</li>



<li>Ne mogu da prebole smrtni slučaj i gubitak bliske osobe</li>



<li>Ne umeju da se izbore sa gubitkom posla</li>



<li>Duži period osećaju nelagodu zbog stresa na poslu i primećuju da se odražava na sve aspekte života</li>



<li>Ne uspevaju da se prilagode promenama koje se odvijaju oko njih</li>
</ul>



Stručnjaci naglašavaju da terapija nije rezervisana isključivo za osobe koje već imaju neki problem. Psihoterapeuti su otvoreni za saradnju sa svima koji osećaju potrebu da se posavetuju, bilo da je to zbog nedostatka podrške u okruženju ili zato što žele da čuju stručno mišljenje.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Kome se ne preporučuje epsihoterapija</h2>



Kao i u drugim aspektima života, promene i uvođenje novina dolaze sa određenom dozom skepticizma i teraju nas da se zapitamo da li sa sobom povlače više negativnih nego pozitivnih stavki. Ali iako smo do danas uvideli i naučno dokazali da benefiti preovladavaju, u određenim slučajevima se i dalje preporučuje podvrgavanje kancelarijskom pristupu gde se sa terapeutom savetujete licem u lice.&nbsp;



Online terapija nije pogodna za ljude koji pate od ozbiljnijih mentalnih poremećaja ili bolesti zavisnosti. Naime, da bi se video napredak u određenim slučajevima, potrebna je snažna veza sa terapeutom koju nije uvek moguće ostvariti isključivo putem poruka. Takođe, kako psihoterapeut nije u mogućnosti da prepisuje lekove, osobe koje pate od težih oblika mentalnih oboljenja se upućuju kod psihijatra koji može da koristi farmakoterapiju i propiše lekove ukoliko su od vitalnog značaja za oporavak.&nbsp;



Kod osoba kod kojih je stanje uznapredovalo do stadijuma u kom imaju suicidalne misli se takođe preporučuje da odlaze kod terapeuta u kancelariju a da online terapija i razgovori putem poruka budu samo dodatni benefit u najkritičnijim trenucima. Ukoliko bi se ograničili samo na online komunikaciju, terapeut bi bio lišen mogućnosti da adekvatno reaguje ukoliko posumnja da se njegov pacijent nalazi u životnoj opasnosti ili da predstavlja opasnost po svoju okolinu.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Šta donosi budućnost? Kolektivno osvešćivanje o važnosti mentalnog zdravlja</h2>



Do nedavno je društvena stigma koja prati ideju u savetovanju kod psihologa mnoge sprečila da potraže pomoć kada uvide da im je potrebna. Kako je za neke odlazak kod terapeuta bio jasan tabu, na savetovanje su odlazili u tajnosti ili se nisu nikada ni odlučili na ovaj korak.&nbsp;



Preseljenjem terapije u online svet smo izgradili siguran i lako dostupan prostor u kom možemo da dobijemo preko potrebnu podršku i stručan savet gde god da se nalazimo.&nbsp;

Online psihoterapija: Koje su prednosti i kako funkcioniše

Da li ste primetili da se u odnosima nekada ponašate na načine koje ne birate svesno? Neko stalno proverava da li je voljen. Neko se povlači čim odnos postane blizak. Neko ima osećaj da uvek daje više, a neko da mu je previše kada se od njega nešto traži. Najviše se vidi u <a href="https://www.youtube.com/watch?v=GKxVadvnj68&amp;t=1161s">partnerskim odnosima</a>, ali ne dešava se samo tamo. I u prijateljstvima, i na poslu, i u roditeljstvu, pa čak i u odnosu prema kućnim ljubimcima, mogu se prepoznati isti obrasci bliskosti, distance, brige ili kontrole.



Ono što danas radimo u odnosima ima svoju logiku i istoriju u detinjstvu. Teorija afektivnog vezivanja, koju je razvio John Bowlby, polazi od povezanosti između ranog odnosa deteta i dominantne figure koja se o njemu brine. Ona objašnjava kako te prve interakcije oblikuju način na koji dete kasnije sklapa, doživljava i održava odnose u odraslom dobu.



<h3 class="wp-block-heading">Afektivna vezanost kao evolutivni mehanizam preživljavanja</h3>



Dete dolazi na svet potpuno nemoćno i zavisno. Glad, strah, nelagodnost, uzbuđenje, potreba za dodirom, sve to dete doživljava snažno i nefiltrirano. Jedini način da se ti doživljaji umire ili integrišu jeste kroz odgovor druge osobe.&nbsp;



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="203" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png" alt="" class="wp-image-993" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1024x203.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-300x60.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-768x153.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-1536x305.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/baner-1-2048x407.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Dete stalno šalje signale. Plač, pogled, pokret, kasnije glas, sve su to pokušaji uspostavljanja kontakta. Međutim, ključ nije u samim signalima, već u odgovorima na njih. Ako majka (ili druga dominantna figura) na neke signale reaguje, a na neke ne, dete vrlo brzo prestaje da istražuje svet i počinje da istražuje nju. Ulaže sve svoje kapacitete u pokušaj da shvati: na koji signal će odgovoriti? Na osnovu toga dete uči koje delove sebe da pojača, a koje da potisne. Umesto da energiju koristi za igru, učenje i razvoj kognitivnih sposobnosti, dete je koristi za regulaciju odnosa. Ono ne menja odnos, vec sebe prilagođava odnosu. Upravo iz tog procesa nastaju obrasci afektivne vezanosti. Ne kao svesni izbori, već kao najbolja moguća prilagođavanja datim okolnostima.



Na osnovu toga kako druga osoba reaguje, da li reaguje uopšte, da li reaguje dosledno, da li je dostupna ili preplavljujuća, dete postepeno formira unutrašnju logiku odnosa. Ta logika nije svesna i nije artikulisana rečima. Ona se organizuje kao doživljaj &#8211; kakav sam ja, kakvi su drugi i kakav je svet oko mene.



Bolbijevu teoriju je upotpunila, empirijski operacionalizovala i klasifikovala obrasce, <a href="https://www.simplypsychology.org/mary-ainsworth.html">Mary Ainsworth, eksperimentom</a> tokom kog je posmatrala interakciju deteta i majke, prateći reakciju deteta nakon majčinog napuštanja prostorije i ponovnog susreta sa njom.&nbsp;



Kao dodatak ovoj teoriji ističe se još jedan eksperiment. <a href="https://www.simplypsychology.org/harlow-monkey.html">Harry Harlow je pomoću majmunčića</a> ukazao na važnost taktilnog kontakta kao primarnog izvora osecaja sigurnosti u odnosu sa majkom.



<h3 class="wp-block-heading">Sigurni obrazac</h3>



Deca sa sigurnim obrascem vezanosti odrastaju uz roditelja koji je uglavnom dostupan i dosledan. Ne reaguje savršeno, ali reaguje dovoljno često da dete ima iskustvo da njegovi signali imaju smisla i da neko na njih pokušava da odgovori. Dete ne mora da menja sebe da bi ostalo u odnosu.



Iz takvog iskustva formira se unutrašnja slika: ja sam u redu, drugi su uglavnom pouzdani, svet je bezbedno mesto za istraživanje. Dete ima slobodu da se udalji, jer zna da postoji mesto na koje može da se vrati i tako razvija zdravu autonomiju.



U odraslom dobu ove osobe ulaze u odnose bez stalne potrebe za proveravanjem ili povlačenjem. Bliskost im ne ugrožava autonomiju, a razdvajanje ne izaziva paniku. Partnere biraju među emocionalno dostupnim osobama i u odnosima uglavnom traže uzajamnost. Njihova „slaba tačka“ može biti preveliko poverenje &#8211; polaze od pretpostavke da su drugi dobronamerni, čak i kada realnost to ne potvrđuje odmah.



<h3 class="wp-block-heading">Preokupirana (ambivalentna) vezanost</h3>



Kod preokupiranog obrasca dete odrasta uz roditelja čija dostupnost nije predvidiva. Na neke signale roditelj reaguje, na druge ne. Dete vrlo rano shvata da pažnja nije data, već da se mora zaslužiti. Umesto da istražuje svet, dete istražuje roditelja tako što prati promene raspoloženja, pokušava da pogodi pravi trenutak, pravi način, pravi signal.



Unutrašnji doživljaj koji se formira glasi: ja nisam dovoljno vredan, drugi jesu važni i vredni, od mene zavisi da li će odnos opstati. Bliskost postaje nešto što se mora stalno održavati naporom.



U odraslom dobu ove osobe su snažno fokusirane na odnose. Često proveravaju da li su voljene, da li su važne, da li su zamenjive. U partnerskim odnosima mogu delovati zahtevno ili preplavljujuće, ne zato što „traže previše“, već zato što je sigurnost kratkog daha. Svoj začarani krug u romantičnim odnosima održavaju tako što biraju emocionalno nedostupne partnere jer je takav odnos poznat i potvrđuje duboko uverenje da se ljubav mora stalno osvajati.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="146" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png" alt="" class="wp-image-996" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1024x146.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-300x43.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-768x109.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-1536x219.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Kako-ucimo-da-budemo-anksiozni-2048x292.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



<h3 class="wp-block-heading">Izbegavajuća vezanost</h3>



Deca sa izbegavajućim obrascem odrastaju uz roditelja koji na njihove signale reaguje minimalno, hladno ili isključivo kroz pravila. To su majke koje podignu dete samo kada neki priručnik kaže da plaču jer su gladna. Nakon početnog protesta i očaja, dete dolazi do rešenja: prestaje da traži. Potiskuje potrebu za bliskošću i organizuje se oko samodovoljnosti.



Unutrašnja slika sveta glasi: ja moram sam, na druge se ne mogu osloniti. Slika o sebi je često odbrambeno pozitivna „ja sam jak, nezavisan, sposoban“ ali je izgrađena na negiranju potrebe za odnosom.



U odraslom dobu ove osobe često deluju stabilno, uspešno i racionalno. Energiju ulažu u posao, postignuća i strukture koje ne zavise od drugih ljudi. U odnosima drže distancu, teško tolerišu zavisnost i emotivne zahteve. Biraju partnere koji nisu previše zahtevni ili koji su i sami distancirani. Zanimljivo je da je i sam autor teorije afektivne vezanosti, John Bowlby, odrastao uz emocionalno hladnu majku i rano razdvajanje &#8211; podatak koji neki autori kasnije povezuju upravo sa razvojem ovog obrasca.



<h3 class="wp-block-heading">Dezorganizovana vezanost</h3>



Dezorganizovani obrazac razvija se u uslovima u kojima je figura vezivanja istovremeno izvor zaštite i straha. Dete nema priliku da razvije stabilnu strategiju odnosa, ono ne zna da li da se približi ili pobegne. Ovo su često deca sa doživljenim traumama i odsustvom bliske osobe koja bi pomogla da se to iskustvo adekvatno obradi.



Unutrašnji doživljaj je fragmentisan: ni ja nisam u redu, ni drugi nisu bezbedni. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nagle promene u odnosima, teškoće u regulaciji emocija i osećaj da bliskost istovremeno privlači i ugrožava. Ovaj obrazac najčešće zahteva dugotrajniji i pažljivo struktuisan <a href="https://www.selfnest.com/blog/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">psihoterapijski rad</a>.



<figure class="wp-block-image size-large"><a href="https://www.selfnest.com/"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="115" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png" alt="" class="wp-image-995" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1024x115.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-300x34.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-768x86.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-1536x172.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/cta-baner-2048x230.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></a></figure>



Afektivna vezanost predstavlja način na koji smo psihički angažovani u odnosima, u uslovima u kojima zavisimo od drugoga. Obrasci vezanosti nisu osobine ličnosti, niti sudbina, već tragovi prilagođavanja ranom odnosu. Oni se ne biraju, već se formiraju u pokušaju da se očuva bliskost i sigurnost.&nbsp;



Razumevanje tih obrazaca ne služi tome da se prošlost vrednuje ili da se roditelji procenjuju, već da se prepozna kontinuitet između ranih iskustava i kasnijih odnosa. U tom kontinuitetu leži objašnjenje mnogih ponavljanja u odraslom životu i početna tačka za njihovo razumevanje.



<hr class="wp-block-separator has-alpha-channel-opacity"/>



Ukoliko kod sebe primećujete neki od navedenih obrazaca ponašanja i želite o tome da razgovarate sa terapeutom, Selfnest je uvek tu za vas. Na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a> dostupno vam je preko <a href="https://www.selfnest.com/blog/selfnest-psihoterapeuti">30 psihoterapeuta različitih usmerenja</a> i možete sami odabrati onog koji vam najviše odgovara. Sensu možete zakazati već danas.

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i kome pomaže</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

Online psihoterapija: Koje su prednosti i kako funkcioniše

Povezani postovi

Afektivna vezanost i njeni obrasci

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“