Imamo tu neku lošu tendenciju da osobe koje pate od nedostatka motivacije nazivamo neambicioznima, pa i lenštinama, ne uzimajući u obzir uzroke koji stoje iza njihove nemogućnosti da ispune određene zadatke. A nažalost, baš kada se u okolini ne nađe mesta za razumevanje, manjak motivacije eskalira do te mere da učini osobu potpuno inertnom i ostavlja je bez rezultata, kako na privatnom tako i na poslovnom planu.



Dozvoljavamo sebi da prebrzo osuđujemo, a dogodilo nam se svima: da postavimo sebi ciljeve ali ne učinimo ništa da ih ostvarimo ili pak napravimo listu stvari koju treba da obavimo ali se ne dohvatimo ni prve koja se nađe na spisku. I ne, ovde nije reč samo o obavezama koje podrazumevaju mesece ili godine truda; ponekad shvatimo da nemamo motivacije ni za “male” stvari, kao što su pranje sudova, čitanje nekoliko stranica knjige, odlazak u teretanu ili šetnju prirodom i njima slične svakodnevne aktivnosti.&nbsp;



Zašto nam se ovo dešava i možemo li nešto da učinimo po pitanju nedostatka motivacije?



<h2 class="wp-block-heading">Šta sve može uzrokovati nedostatak motivacije</h2>



Promena nije laka, ali nije ni nemoguća. Najopštije govoreći, razlikujemo 5 faza kroz koje prolazi većina ljudi koji su spremni na promenu:



<ol>
<li>Faza poricanja, tokom koje još uvek nismo svesni da postoji problem koji je potrebno rešavati,&nbsp;</li>



<li>Kontemplacija, koja podrazumeva prepoznavanje problema ali nedovoljnu psihofizičku spremnost da tu promenu i napravimo,</li>



<li>Priprema, tokom koje testiramo naše sposobnosti i spremnost da načinimo neke od prvih koraka,&nbsp;</li>



<li>Akcija, faza koja uključuje konkretne aktivnosti koje obavljamo kako bismo došli do zadatih ciljeva,</li>



<li>Održavanje, kao poslednja faza koja podrazumeva održavanje bihejvioralnih promena koje smo implementirali kako bismo načinili promenu na bolje.&nbsp;</li>
</ol>



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="728" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-1024x728.png" alt="Faze pre promene - poricanje, kontemplacija, priprema, akcija" class="wp-image-109" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-1024x728.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-300x213.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene-768x546.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Put-do-promene.png 1440w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Prvi korak ka unapređenju sposobnosti samomotivacije predstavlja identifikaciju problema, a neki od najvećih uzročnika su:



<ol>
<li>Inercija</li>
</ol>



Njutnov prvi zakon mehanike koji kaže da svako telo koje miruje teži da ostane u stanju mirovanja i svako telo koje se kreće teži da nastavi da se kreće je itekako primenjiv i u ovom slučaju.



Naime, primetićete da što se manje krećete to ćete imati i manju želju da učestvujete u bilo kakvim aktivnostima. No, iako nam je ponekad potrebno da jedan dan provedemo u pidžami gledajući omiljene serije, vrlo je važno da nam ovakvi momenti ne postanu deo svakodnevnice. Što duže ostanemo na kauču ili u krevetu, to će nam biti teže da se iz njega pokrenemo.&nbsp;



<ol start="2">
<li>Želja da ugodite drugima</li>
</ol>



Neretko određene zadatke obavljamo isključivo kako bismo odgovorili na tuđe želje i zahteve: roditelja, prijatelja, ili pak poslodavca. Kada svu energiju trošite na druge ljude i ispunjavanje njihovih želja, u nekom trenutku u potpunosti zaboravite na svoje potrebe. I kada izgubite sebe u procesu, izgubite i motivaciju da težite ka ostvarenju ličnih ciljeva.



Lek za manjak motivacije koji je uzrokovan preteranim fokusom na druge zvuči jednostavno: posvetite više vremena sebi i ličnom razvoju. Ali kako je uglavnom veoma teško izboriti se sa potrebom za ugađanjem drugima, preporučuje se odlazak terapeutu i savetovanje na temu kako se okrenuti sebi i svojim potrebama.&nbsp;&nbsp;



<ol start="3">
<li>Nedostatak interesovanja</li>
</ol>



Pored toga što se dešava da nas uspeh po završetku zadatka ne ispunjava osećajem zadovoljstva jer smo ga učinili samo da bismo ispunili tuđe zahteve, vrlo često manjak motivacije proizilazi iz toga što ne razumemo zašto obavljamo određeni posao. Možda konkretnu aktivnost smatramo dosadnom ili ne vidimo od kakve je koristi, pa samim tim ne uspevamo da skupimo dovoljno snage da je započnemo ili završimo sa dovoljno elana.&nbsp;



Baš iz tog razloga se poslodavcima često preporučuje da zaposlenima daju detaljne instrukcije i objašnjenje zbog čega je posao koji obavljaju od tolike važnosti kako bi im cilj kom teže bio jasniji i samim tim i motivacija jača.&nbsp;



<ol start="4">
<li>Osećaj preplavljenosti</li>
</ol>



Nedostatak motivacije se često javi u situacijama kada imate toliko obaveza da ne znate odakle da počnete. Ukoliko već na samom početku pomislite da nema šanse da sve postignete na vreme, izgubićete volju da uopšte i počnete sa poslom.&nbsp;



U tom slučaju se savetuje da svaku od obaveza razbijete u više manjih segmenata koje je potrebno obaviti. Sa svakim obavljenim zadatkom ćete osetiti određenu dozu zadovoljstva i svaki uspeh koji postignete, bez obzira na to koliko mali bio, će vas motivisati da nastavite dalje.&nbsp;



<ol start="5">
<li>Ne postavljate nove ciljeve</li>
</ol>



Ukoliko ste ispunili određene ciljeve koje ste sebi postavili i prestali da zadajete nove, vrlo je verovatno da nećete imati motivacije da se pokrenete iz stanja u kom se sada nalazite. I ako osećate zadovoljstvo onim što imate, to ne znači da ne treba da težite ka novim i drugačijim iskustvima.&nbsp;



<ol start="6">
<li>Perfekcionizam</li>
</ol>



Nedostatak motivacije je karakterističan za perfekcioniste, ljude koji brinu da određeni zadatak neće ispuniti besprekorno te odlučuju da se takvog posla ni ne prihvataju. Na taj način u korenu saseku mogućnost da postignu nezadovoljavajuće rezultate koji će uzrokovati nezadovoljstvo samim sobom i ličnim sposobnostima.&nbsp;



<ol start="7">
<li>Depresija i anksioznost</li>
</ol>



Prema podacima <a href="https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/depression">Svetske zdravstvene organizacije</a>, više od 264 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. Ona ujedno predstavlja i jedan od najučestalijih uzroka nedostatka motivacije i kao posledicu ima loše performanse u školi, na poslu i na privatnom planu.&nbsp;



Ukoliko sumnjate da je depresija uzrok lošeg raspoloženja i neaktivnosti, preporučuje se da se <a href="https://app.selfnest.com/">obratite psihoterapeutu</a> koji će raditi sa vama na otkrivanju uzroka i sastaviti plan rada da je se i oslobodite.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">7 tehnika za uspešnu (samo)motivaciju</h2>



Kao što ste mogli da primetite u prethodnom segmentu, svakom od uzroka nedostatka motivacije sledi poseban savet kako ga i otkloniti, te tako nije neobično što je definisanje uzroka prvi korak kada se odlučite na rad na sebi. Ukoliko ne znate koji je glavni razlog nedostatka motivacije, nećete biti u mogućnosti da uspešno odredite korake koje treba načiniti da se pokrenete.&nbsp;



Primera radi, osobama koje su preplavljene poslom i obavezama se savetuje da drugačije organizuju svoje vreme i naprave prioritete u rasporedu. S druge strane, ukoliko osećate da ne radite dovoljno, zadajte sebi nekoliko manjih zadataka i korak po korak radite na izvršenju svakog od njih.



<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" loading="lazy" width="1024" height="728" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-1024x728.png" alt="Tehnike samomotivacije" class="wp-image-110" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-1024x728.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-300x213.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije-768x546.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2023/08/Tehnike-samomotivacije.png 1440w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



A šta vam je činiti nakon toga? Možete pokušati da:



<ol>
<li>Odredite nagradu</li>
</ol>



Različite ljude motivišu različiti ciljevi: neke obavljen zadatak čini ponosnima na svoj uspeh, druge motiviše priznanje koje će dobiti, novčana nagrada, osećaj olakšanja po završetku posla, i mnogi drugi faktori. Stoga pokušajte i vi da odmah na početku definišete cilj i nagradu koju ćete dobiti po ispunjenju, ali imajte u vidu da je ne morate ostavljati za sam kraj. Svaki manji uspeh na putu do konačnog cilja nagradite kratkom pauzom, šetnjom, poslasticom, ili sa nekoliko minuta na društvenim mrežama &#8211; sve je dozvoljeno, dokle god je nagrada nešto što vas ispunjava a da pritom ne oduzima previše vremena.



<ol start="2">
<li>Izlistajte korake do cilja</li>
</ol>



Ukoliko se osećate preplavljeni obavezama ili težinom zadatka koji je pred vama, pokušajte da ga segmentirate u više manjih etapa i postavite nekoliko jednostavnijih aktivnosti koje treba da obavite na putu do konačnog cilja. Ilustracija puta koji treba da pređete vam može pomoći da uvidite da ste u stvari sposobni da sa lakoćom pređete svaku od etapa, a osećaj motivacije možete pojačati i tako što ćete ovaj sistem ukombinovati sa prvim savetom: da se nagradite na kraju svakog obavljenog zadatka.



<ol start="3">
<li>Prioritetizujte obaveze</li>
</ol>



Da li se na vašoj listi nalazi toliko obaveza da već sada znate da je nemoguće obaviti ih sve u očekivanom vremenskom roku? U tom slučaju, pažljivo analizirajte svaku stavku i reorganizujte svoje vreme. Sigurno se na spisku nalaze određene obaveze kojih se nije potrebno odmah prihvatiti i koje se mogu ostaviti za kasnije ili delegirati. Prioritetizujte urgentne stvari i krenite od najbitnije stavke.&nbsp;



<ol start="4">
<li>Izdvojte 10 minuta za svaki zadatak</li>
</ol>



Dokažite sebi da zadatak koji vam predstoji nije toliko strašan koliko vam se čini tako što ćete dozvoliti sebi da odustanete posle 10 minuta. To znači da posle 10 minuta obavljanja neke aktivnosti možete da stanete i zapitate se da li želite da nastavite ili odustanete. Kako je često najteži deo početi sa samom aktivnošću, ovo pravilo se primenjuje kako bi se osoba motivisala da krene sa zadatkom i posle nekoliko minuta uvidela da može ne samo da nastavi već i da stigne do cilja.&nbsp;&nbsp;



<ol start="5">
<li>Uparite obaveze sa nečim što volite</li>
</ol>



Emocije igraju veliku ulogu u formiranju motivacije. Ukoliko smo tužni, umorni, usamljeni ili anksiozni, vrlo je verovatno da nećemo imati želju da se uhvatimo u koštac za izazovom koji je pred nama, bez obzira na to koliko mali ili veliki bio.&nbsp;



Kako biste popravili raspoloženje, pokušajte da uparite obavljanje zadatka sa nečim što vas ispunjava zadovoljstvom. Tako možete pokušati da slušate muziku dok radite, zapalite mirišljavu sveću u istoj prostoriji, pozovete prijatelja da razgovarate ili pustite seriju u pozadini dok obavljate kućne poslove. Pripazite samo da vam sporedna aktivnost ne odvrati pažnju od glavnog posla.&nbsp;



<ol start="6">
<li>Vodite računa o svom psihofizičkom stanju</li>
</ol>



Nedostatak sna, loša ishrana i manjak slobodnog vremena mogu znatno uticati na nivo motivacije. Lični uspeh polazi od nas samih, te ukoliko se ne osećamo kao najbolja verzija sebe, teško da ćemo biti motivisani i uspešni u onome što činimo.&nbsp;



Naspavajte se, povedite računa o ishrani, pijte dovoljno tečnosti i izdvojte vreme za fizičke aktivnosti. Takođe, s vremena na vreme promenite okruženje jer svež vazduh i fizička aktivnost mogu znatno uticati na poboljšanje motivacije. Ukoliko ste u mogućnosti, pobegnite od gradske buke i prošetajte u prirodi koja vam može pružiti mentalni beg od obaveza.&nbsp;



<ol start="7">
<li>Obratite se stručnjaku</li>
</ol>



Ukoliko posle određenog vremena primetite da ni jedna od tehnika samomotivacije ne pomaže i nastavlja da ometa svakodnevno fukncionisanje, najbolje je da potražite stručnu pomoć. Svakako je potrebno prvo se obratiti izabranom lekaru kako bi eliminisali zdravstvene probleme kao uzrok i uvideli da li je potrebna pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.



Naime, dok je nedostatak motivacije problem i sam po sebi, u nekim slučajevima on predstavlja simptom nekog mnogo većeg problema. U zavisnosti od konkretnog uzroka, psihoterapeut može preporučiti terapiju razgovorom i primenu <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/psihoterapeutski-pravci">adekvatnih terapeutskih tehnika</a> ili vas uputiti kod psihijatra koji bi prepisao potrebne lekove.&nbsp;



Spremni da se pokrenete? <a href="https://app.selfnest.com/">Selfnest aplikacija</a> vam omogućava da stupite u kontakt sa psihoterapeutom online i započnete rad na ličnom razvoju u svega nekoliko klikova. Kreirajte profil, ispunite kratki upitnik a mi ćemo vas na osnovu njega povezati sa odgovarajućim stručnjakom.

Umeće (samo)motivacije: 7 razloga zbog kojih smo nemotivisani i 7 načina da se izborimo sa tim osećajem

Na pitanje kako ste otkrili svojim roditeljima koje ste seksualne orijentacije, na temi na LGBT+ forumu na Reditu, dva odgovora koja su bila najviše puta apvoutovana (ili lajkovana, da anglicizam „pojasnimo“ drugim) bila su: „nikada se neću autovati svojoj porodici, sem ako je to apsolutno nemoguće izbeći“, i &#8211; „takođe“.&nbsp;



Redit je jedan od najposećenijih sajtova na internetu, i većina korisnika dolazi iz najrazvijenijih zemalja sveta (oko 70% su iz SAD, Britanije i Kanade, sa velikim brojem Evropljana u preostalih 30%). Ako je na ovakvom mestu odgovor na pitanje o autovanju bio tako depresivan, šta tek može da očekuje ljude u konzervativnijim zemljama? Šta osoba koja se nalazi u poziciji diskriminisane seksualne manjine u Srbiji može da očekuje posle autovanja i koliko je u takvim situacijama upravo presudna podrška najbližih?



– Mislim da je već dobro poznato koliko podrška porodice pozitivno utiče na sve aspekte naših života, međutim u slučaju autovanja podrška znači i fizička zaštita – podvlači psihoterapeutkinja Sara Šaša. „Ovde ne govorimo o tome da te roditelji nisu podržali u fazi promene oblačenja ili slušanja nove muzike, ovde govorimo o potpunom isključivanju porodice iz života autovane osobe. Mladi koji još uvek nisu finansijski stabilni mogu zaista biti životno ugroženi nedostatkom porodične podrške. Ova ugroženost dalje može dovesti do niza aktivnosti “snalaženja” koja vode novim problemima.



Po CeSIDovom istraživanju iz septembra 2021, polovina ispitanih građana u Srbiji iskazala je negativan stav prema ljudima drugog seksualnog opredeljenja. Baš zbog takvog zabrinjavajućeg opšteg stava izostanak podrške porodice može biti još strašniji, jer oni koji su nam najbliži postaju deo problema. – Mi svoj identitet ne formiramo samo na osnovu ličnih preferencija već i odgovora okruženja – nadovezuje se psihoterapeutkinja Sara Šaša. – Ako ovaj put samootkrića “začinimo” neodobravanjem okoline čak i na pomisao da je naš identitet drugačiji, tu bitku možemo nositi ceo život.



Jedan od mehanizama zaštite je i psihoterapija koja može mnogo pomoći u ovakvim slučajevima. Nažalost, i do psihoterapeuta je ponekad teško doći, bilo zbog neopravdane stigme koja postoji kod nas, ili otežane ili osetljive situacije u kojoj se nalazi osoba kojoj je potrebna psihoterapija.



Upravo zbog ovoga, stručnjaci okupljeni oko Selfnesta osmislili su onlajn platformu koja korisnicima omogućava da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog telefona ili kompjutera. Sva komunikacija između korisnika i psihoterapeuta odvija se isključivo u okviru same platforme i sasvim je anonimna sem ako korisnik ne želi drugačije. U Selfnestu rade sertifikovani stručnjaci sa velikim iskustvom u psihoterapijskom radu sa osetljivim pitanjima vezanim za diskriminisane grupe.&nbsp;



<a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> je prva ovakva platforma ne samo u Srbiji, već i u celoj Istočnoj Evropi. Ovaј pionirski projekat omogućava da psihoterapija bude zaista pristupačna svima i finansijski i logistički (korisnik sam za sebe bira paket koji mu najviše odgovara), ali i da postane deo dnevne rutine onima kojima je takva podrška potrebna. U okviru platforme, korisnik može da odabere klasičnu video seansu sa svojim psihoterapeutom, ili da odabere da kompletnu komunikaciju održava preko chata. U kreiranju platforme učestvovao je stručni tim sastavljen od psihoterapeuta i pravnika, sa namerom da se stvori što bolje iskustvo za korisnika gde su svi privatni podaci potpuno zaštićeni.



Osim toga, na platformi je razvijen algoritam koji na osnovu jednostavnog upitnika predlaže psihoterapeute stručne za tip problema sa kojima se korisnik nosi ili koji imaju iskustva sa sličnim situacijama. Naravno, odluka koga će na kraju odabrati konačno je na samom korisniku koji ima uvid u sve potrebne i relevantne podatke o psihoterapetima uključenim u projekat.&nbsp;

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Razlozi zbog kojih ljudi traže psihološku pomoć najčešće su neprijatni ili iznenadni događaji sa kojima ne mogu da se izbore sami. Razlog za zakazivanje terapije ne mora biti uvek u situacijama kada nešto pođe po zlu ili kada je u pitanju nemogućnost da se samostalno izborite sa problemima. Kada se odlučite na razgovor sa psihoterapeutom donosite svesnu odluku da aktivno radite na tome kakva osoba želite da budete i kako želite da živite.&nbsp;



Psihoterapeutu se može obratiti svako, bez obzira na pol, godine ili životnu situaciju, ali se posebno preporučuje osobama koje se suočavaju sa promenama ili prolaze kroz težak period u životu na privatnom ili poslovnom planu.



<h2 class="wp-block-heading">Psihoterapeut kao pomoć na vašem razvojnom putu</h2>



Sa kime ćete proći taj put je od presudnog značaja za napredak. Izbor nije lak, kao ni ono što vas čeka i ne treba očekivati brza i laka rešenja. Psihoterapeut je tu da vam pomogne da razumete i prihvatite sebe i svoj način života. Psihoterapija je odnos koji se gradi na poverenju i iskrenosti pa je poput izbora prijatelja i partnera važno u obzir uzeti niz faktora.&nbsp;



Pored stručnih kvalifikacija terapeuta važan je i vaš lični utisak &#8211; da li vam je neko prijatan ili budi nepoverenje. Istraživanja pokazuju da godine iskustva i teorijska orijentacija psihoterapeuta imaju manji uticaj na ishod psihoterapije od ličnih faktora. Psihoterapeuti koji pokazuju više topline, razumevanja i empatije imaju više uspeha u lečenju.



Neka od jednostavnih pitanja koja treba sebi da postavite prilikom susreta sa terapeutom su:



<ul>
<li>Da li se osećam prijatno i sigurno dok se poveravam?</li>



<li>Da li osećam da me razume?</li>



<li>Da li mu/joj verujem?</li>



<li>Da li terapeut poštuje moje potrebe i odgovara mojim preferencijama?</li>
</ul>



Poželjno je da pronađete nekoga ko je specijalizovan za problem sa kojim se suočavate bilo da je on emotivni, partnerski, socijalni, u vezi sa depresijom ili zavisnošću. Ipak, važnije od teoretskog okvira u kom psihoterapeut radi je da ima kapacitet da se prilagodi vašim specifičnim potrebama, načinu na koji posmatrate svet i ljude, kao i tome kako prihvatate promene. U zavisnosti od ličnih afiniteta ili problema sa kojim se suočavate, možda vam je važno da u obzir uzmete kog je pola i godina psihoterapeut i da li ima ličnog iskustva sa specifičnim situacijama poput invaliditeta. 



<h2 class="wp-block-heading">Kulturno nasleđe kao faktor prilikom izbora psihoterapeuta</h2>



Iako je najvažnije pronaći nekoga za koga verujete da će vas razumeti i poštovati vaše stanje, za uspeh terapije može biti presudno i da psihoterapeut razume vaš senzibilitet, kulturu i životno iskustvo.&nbsp;



Ako vas je život odveo daleko od kulture u kojoj ste stasali, sigurno ćete se suočiti sa izazovima sa kojima do tada niste imali prilike da se sretnete. Takve situacije mogu proizvesti frustraciju, istinsko nerazumevanje i probleme u prilagođavanju, svakodnevnom funkcionisanju i socijalizaciji.



Pored razlika u kulturi i mentalitetu, u delikatnom procesu psihoterapije precizna artikulacija naših osećanja i stanja ključna je za napredak. Jezik je, poput čoveka, u psihološkom smislu neodvojiv od kulture u kojoj je nastao, u kojoj živi i menja se. Maternji jezik ima ogromnu ulogu u formiranju našeg identiteta, stvaranju uspomena, procesuiranju emocija i iskustava. Kada govorimo drugim jezikom (ne)svesno menjamo i delove svog identiteta.&nbsp;



Reči kojima definišemo iste emocije u različitim jezicima su nijansirani, zamaskirani i nedovoljno jasni ljudima koji ne govore taj jezik i nepoznaju društveni kontekst u kome se ličnost formirala. Jezički izrazi, simboli i gestikulacija koja ga prati umnogome utiču na mogućnost psihoterapeuta da vas istinski razume pa je verovatno da tokom terapije na jeziku koji vam nije maternji i sa osobom koja ne razume društvene prilike u kojima ste odrasli nećete postići rezultate i razumevanje kojima ste se nadali.&nbsp;



Preporučljivo je da ma gde živeli, psihološku pomoć potražite među stručnjacima koji će uzeti u obzir sredinu iz koje potičete, kulturne obrasce vaspitanja, istorijske i društvene prilike koje su vas oblikovale i uspeti da relativno lako stvore kontekst, povežu uzroke i posledice nekog stanja ili ponašanja.



<h2 class="wp-block-heading">Najbolji psihoterapeut je na samo klik od vas</h2>



Poslednjih godina sve je popularnija online psihoterapija koja vam omogućava da, gde god boravili, preko savremenih kanala komunikacije pronađete stručnjake iz vaše matične zemlje. &nbsp; 



Platforma <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnest</a> omogućava svojim korisnicima da uz nekoliko jednostavnih klikova obave neograničen broj konsultacija sa psihoterapeutima sa ovih prostora kako bi dobili najbolju pomoć i podršku.



Najveći benefit online psihoterapije pored dostupnosti &#8211; brzine i lakoće sa kojom možete stupiti u kontakt sa stručnjacima specijalizovanim za problem sa kojim se suočavate je i činjenica da smo svi u poznatoj sredini sopstvenog doma u startu opušteniji, pa je lakše razgovarati o najintimnijim temama.&nbsp;



<h2 class="wp-block-heading">Prvi put na psihoterapiji</h2>



Iskoristite prvi sastanak da saznate što više o psihoterapeutu i njihovom načinu rada, kao i da podelite svoje želje i očekivanja. Pripremite pitanja i obratite pažnju na prve utiske.



Ne zaboravite da uspeh psihoterapije zavisi od izbora psihoterapeuta koliko i od vas samih &#8211; od volje da pomognete sami sebi i toga kako birate da se predstavite. Dozvolite sebi da budete emotivni. Podelite svoje brige i nade u vezi sa procesom. Budite otvoreni. Imajte na umu da vaš psihoterapeut neće imati direktno i jednostavno rešenje za vaše stanje, nego će vam pomoći da nađete put ka rešenju na način koji vama odgovara.



Ukoliko ne osećate da dobijate pomoć i podršku kakvu očekujete, pokušajte da promenite psihoterapeuta. Važno je da vas kroz proces vodi neko sa kim vam je prijatno i sa kim se osećate sigurno. Potraga za pravim psihoterapeutom je ponekad duga i teška, ali je od ključnog značaja za uspeh.

Na slici je devojka koja gleda u telefon jer želi da zakaže online seansu na Selfnest platformi.

Kako odabrati psihoterapeuta?

U svom tekstu za Voks, Emeli Gundelsberger postavlja pitanje kako najbrže napraviti laboratorijsku životinju nesrećnom ako vam je to potrebno za eksperiment? Kako učiniti da zec ili miš više ne uživa u onome što mu je do tad pričinjavalo zadovoljstvo, recimo omiljenoj hrani? 



Odgovor koji verovatno prvi pada na pamet je izlaganje životinje nekoj snažnoj traumi opasnoj po život, koja će ostaviti ozbiljne posledice. Ipak, postoji mnogo surovija i efikasnija metoda da vašeg (sirotog) zeca učinite nesrećnim – dovoljno je samo da ga svaki dan izlažete neprekidnom, blagom stresu. Životinje koje su živele u hronično blago stresnim uslovima (bez društva, u kavezu koji im je stalno davao elektrošokove koji nisu opasni po život, u blizini predatora koji nije mogao da im priđe i slično), veoma brzo su gubile svaki elan. One koje su bile izložene ekstremnijim metodama, recimo izolaciji, odbijale su hranu. 



Moć psihe na telo je često apsolutna. U jednom naročito surovom eksperimentu sa majmunima koji su odrasli u potpunoj izolaciji, jedinka je uginula od anoreksije jer je posle neprekidnog stresa kojem je bila izložena, a posle još jedne traume, naprosto prestala da jede.



Poenta je da svakodnevno izlaganje stalnom stresu može biti izuzetno opasno. Ekvivalent ove situacije u ljudskom društvu može biti i stres koji pojedinac neprekidno doživljava na radnom mestu. Svetska zdravstvena organizacija tek sada je konačno dodala izgaranje na radnom mestu u priručnik međunarodne klasifikacije bolesti. 



<h2 class="wp-block-heading">Koji su to znaci sindroma sagorevanja na poslu, i kako da znate da li imate ovaj sindrom?&nbsp;</h2>



Fizička i emotivna iscrpljenost: Blagi hronični umor posle nekog vremena prerasta u osećanje potpune iscrpljenosti na svakom nivou – često je prisutan i osećaj teskobe pri iščekivanju onoga što nosi svaki novi dan. (Ponekad i samo razmišljanje o sledećem danu unosi nervozu.)



Nesanica: U ranoj fazi možda imate problema da zaspite, ili da provedete celu noć u neprekinutom snu; ovo kasnije može preći u potpunu nesanicu, i pored opšte iscrpljenosti organizma.&nbsp;&nbsp;



Zaboravnost, opadanje pažnje, oslabljena koncentracija: Otežano fokusiranje na posao koji je pred vama može biti jedan od ranih simptoma. Ovo postaje veći problem jer je posla sve više, a postaje sve teže postići ga, što dovodi do začaranog kruga.



Fizički simptomi: Oni često uključuju bolove u grudima, ubrzano lupanje srca, tegobe sa disanjem, gastrointestinalne bolove, vrtoglavicu, nesvesticu, glavobolju (naravno sve ovo treba prekontrolisati i kod specijaliste)



Češće razboljevanje: Pošto je telo umorno, imuni sistem je oslabljen, i onaj koji pati od ovog sindroma je daleko izloženiji infekcijama, prehladama, gripu, i drugim problemima sa imunitetom.&nbsp;



Gubitak apetita: Počeci ovog sindroma često su povezani sa nedostatkom osećaja gladi koje dovodi do preskakanja obroka. Ovo kasnije može dovesti do većeg gubitka apetita i naglog gubljenja telesne težine koji može biti negativan po opšte zdravstveno stanje.



Anksioznost: Tenzija, napetost i neprekidna briga mogu eskalirati do te mere da konačno izazivaju ozbiljne probleme u produktivnosti, ali i u privatnom životu.&nbsp;



Depresija: Blaga tuga i osećaj beznađa ili čak krivice (zašto ne uspevam da obavljam ovaj posao kao drugi?) isto tako mogu preći u depresiju i osećaj zatočenosti i teskobe.



Bes: Umor i teskoba mogu voditi u razdražljivost koja, ako postane hronična, može poremetiti odnose sa drugim ljudima, bilo na radnom mestu ili privatnom okruženju.&nbsp;



Ovo su samo od nekih simptoma koje može izazvati sindrom izgaranja. Jednako ozbiljni su oni koji se odnose na opšti doživljaj života gde se onaj ko pati od ovog sindroma oseća otuđeno, muči ga opšti osećaj cinizma, pesimizma, apatije, može imati potrebu da se izoluje i sve teže pronalazi razloge da uživa u svakodnevici.&nbsp;



<div style="height:10px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako lečiti sindrom sagorevanja?</h2>



Alarmantno je i to što je u Srbiji broj ljudi koji pate od sindroma sagorevanja na poslu među najvišim u Evropi. Prema onlajn <a href="https://www.statista.com/statistics/1249649/experiences-of-burnout-in-europe/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">istraživanju</a> iz 2021. u kom je učestvovalo oko trideset hiljada ljudi, Srbija se nalazi na visokom trećem mestu sa šezdeset posto ispitanika koji se osećaju kao da su na ivici izgaranja, ili da su tu granicu već prešli. Iznad Srbije nalazi se samo Poljska (66% ispitanika sa ovim sindromom) i Rusija (66%). Ispod Srbije se nalaze Češka, Švajcarska i Austrija, dok se Francuska sa 45% tradicionalno nalazi na začelju kolone.



U ovakvim situacijama ponekad je teško odlučiti se na prvi korak ka pomoći, ma koliko to bilo važno za lično zdravlje. Psihoterapeuti mogu mnogo da pomognu u ovakvim slučajevima, i za one kojima je iz bilo kojih razloga neugodno da se sa psihoterapeutom nalaze lično (ili im posao ne ostavlja dovoljno vremena), onlajn <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi" target="_blank" rel="noreferrer noopener">platforma Selfnest</a> omogućuje korisnicima da se jednostavno povežu sa psihoterapeutom preko svog kompjutera ili telefona. 



<h2 class="wp-block-heading">Zaključak</h2>



Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok pritisak, dekoncetrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki od simptoma stresa i izgaranja na poslu, poremećaja koji je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen.



Više od dve trećine Srba pati od hronične iscrpljenosti na poslu ili je bilo na ivici iscrpljenosti, pokazali su rezultati međunarodne zdravstvene studije &#8220;Budućnost zdravlja&#8221;. Istraživanje među 18.000 ispitanika u devet zemalja, pokazuje da je više od polovine Evropljana (55 odsto) doživelo je hroničnu iscrpljenost na poslu ili nešto slično ili da iz ličnog iskustva zna koji su simptomi tog problema.



Sindrom izgaranja na poslu najviše pogađa Ruse (72 odsto), Srbe (66 odsto) i Poljake (62 odsto), dok se manje od polovine ispitanika u Španiji, Italiji i Nemačkoj (48 odsto), kao i u Francuskoj (44 odsto), suočilo sa hroničnom iscrpljenošću na poslu.



 Na Selfnest <a href="https://www.selfnest.com/o-platformi">platformi</a> rade odabrani sertifikovani psihoterapeuti koji imaju veliko iskustva u psihoterapijskom radu.

Muškarac koji se drži za glavu zbog prevelikog obima posla koji je zadao sebi. Pretpostavljamo da ima sindrom sagorevanja. Oko njega se nalazi čaprop, šoljica kafe, fotoaparat, sveska za beleške. On ima plavu košulju i okrenut je leđima.

Umeće (samo)motivacije: 7 razloga zbog kojih smo nemotivisani i 7 načina da se izborimo sa tim osećajem

Povezani postovi

Šta kad posle autovanja izostane podrška najbližih?

Kako odabrati psihoterapeuta?

Šta je to sindrom sagorevanja na poslu i da li ga već imate?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“