Ovo pitanje može zvučati filozofski ili introspektivno, ali ono je i duboko praktično. Način na koji odgovaramo na njega utiče na naše odluke, odnose, prioritete. Pomaže nam da znamo šta želimo, gde pripadamo i kako da živimo autentično. 



Identitet je, u najkračem, osećaj sebe. Šira definicija <a href="https://dictionary.apa.org/identity">identiteta</a>, prema <a href="https://www.apa.org/">American Psychological Association</a>, uključuje naša sećanja, iskustva, odnose i vrednosti, koje zajedno grade osećaj ko smo mi. Iako se doživljava kao nešto stabilno, identitet je zapravo proces &#8211; menja se, razvija, raste i preispituje se tokom celog života.



Kada ljude pitate ko su, često ćete čuti ime, zanimanje, porodičnu ulogu. &#8220;Ja sam majka.&#8221; &#8220;Ja sam programer.&#8221; Ove izjave govore mnogo više o našem identitetu nego što mislimo, jer otkrivaju koliko smo poistovećeni sa socijalnim ulogama koje nosimo. Upravo zbog toga gubitak posla, razvod, promene u porodici ili <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/dijaspora-zivot-izmedu-dva-doma">migracije</a>, mogu duboko uzdrmati osećaj identiteta.







<h3 class="wp-block-heading">Ličnost, temperament, karakter, identitet &#8211; šta je šta?</h3>



Pojmovi ličnost, karakter i temperament često se koriste kao sinonimi, ali označavaju različite aspekte psihološkog funkcionisanja. Temperament je biološki uslovljen, relativno stalan obrazac emocionalnog reagovanja. Na primer, neko je po prirodi otvoreniji, neko povučeniji, neko brzo plane.&nbsp;



Karakter se formira u odnosu s drugima i odraz je usvojenih vrednosti, uverenja i moralnog kompasa. Dok je temperament stabilniji i teže se menja, karakter je podložan razvoju, učenju i iskustvima.



Ličnost obuhvata i temperament i karakter, ali i druge osobine &#8211; motivaciju, navike, kognitivne stilove. Identitet je, možemo reći, psihološka slika sebe u okvirima svoje ličnosti &#8211; kako doživljavamo sebe, u čemu vidimo kontinuitet svog postojanja.







<h3 class="wp-block-heading">Kako se identitet gradi?</h3>



Proces formiranja identiteta traje ceo život, ali ima kritične periode. Erik Erikson, u svojoj teoriji psihosocijalnog razvoja (&#8220;Identitet i životni ciklus&#8221;, 1959), smatra da se ključna faza razvoja identiteta dešava u adolescenciji, kada osoba preispituje svoje vrednosti, uloge i ciljeve. To je tzv. kriza identiteta, normalan razvojni zadatak u kojem osoba istražuje različite mogućnosti i bira ko želi da bude.



Ali kriza identiteta se ne javlja samo u mladosti. Promene u životu (<a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/kriza-identiteta-nakon-porodaja">roditeljstvo</a>, migracije, bolest, razvod, starost, gubitak vere, otkrivanje seksualnosti) mogu nas gurnuti u nova preispitivanja sebe. Kriza identiteta može se javiti i u trenucima velikih gubitaka, kada izgubimo nekog bliskog ili deo sebe kroz bolest. Javlja se i u srednjim godinama, kada ljudi preispituju smisao postignutog i buduće pravce. U procesu tranzicije pola, osoba prolazi kroz duboka pitanja identiteta i pripadanja. Sve su to situacije koje nas pozivaju da iznova definišemo ko smo.



Narativ koji gradimo o sebi <a href="https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/10463283.2022.2104987">ključan je za razumevanje identiteta</a>. Priče koje sebi pričamo oblikuju naš osećaj kontinuiteta i svrhe.







<h3 class="wp-block-heading">Socijalne uloge i identitet</h3>



Socijalne uloge (učenik, radnik, roditelj, partner, građanin) duboko oblikuju identitet. Svaka od njih nosi očekivanja i norme. Kroz uloge učimo šta znači biti &#8220;dobar otac&#8221;, &#8220;<a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/bioloski-sat-vs-karijerni-uspeh">uspešna žena</a>&#8220;, &#8220;lojalan kolega&#8221;. U zavisnosti od kulture i sredine, te norme se menjaju, a mi se trudimo da ih ispunimo, ponekad po cenu autentičnosti. Potreba za autentičnošću i potreba za pripadanjem, same po sebi su kontradiktorne, a jednako važne. Na nama je da tokom života održavamo balans, procenjivajući šta je za nas u datom trenutku važnije.



Što smo povezaniji sa svojim socijalnim ulogama, to nam teže pada kada se uloge menjaju ili gube. Može se javiti osećaj dezorijentacije i gubitka smisla, a dugoročno i depresivnost. 







<h3 class="wp-block-heading">S kojim delovima identiteta se rađamo, a šta usvajamo?</h3>



Neki delovi identiteta su nam dati &#8211; pol, boja kože, genetsko nasleđe. Ovi aspekti često utiču na to kako nas drugi vide i kako mi vidimo sebe, čak i pre nego što naučimo da govorimo.



Drugi su oblikovani socijalno &#8211; nacionalni, verski, rodni i klasni identiteti, koje usvajamo kroz porodicu, obrazovanje i kulturu u kojoj odrastamo. Neki identiteti nam se nameću, dok se drugi razvijaju kroz lične izbore.



Neki su rezultat ličnog traganja &#8211; seksualna orijentacija, zanimanje, politički stavovi, životna filozofija. Ovo su aspekti koji traže vreme, iskustvo i introspekciju. Rodni identitet, na primer, može biti usklađen sa polom dodeljenim pri rođenju, ali ne mora. Seksualna orijentacija je još jedan aspekt identiteta koji nije izbor, ali jeste podložan otkrivanju i procesu prihvatanja. Rasna i etnička pripadnost može biti izvor ponosa, ali i bola, naročito u kontekstu diskriminacije.







<h3 class="wp-block-heading">Psihološke teorije identiteta</h3>



Pored Eriksona, značajan doprinos razumevanju identiteta dali su i:



<ul class="wp-block-list">
<li>Jean Piaget, koji je opisivao kako se kognitivni razvoj odvija kroz faze i kako deca postepeno razvijaju koncept sebe.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>James Marcia, koji je razvio Eriksonove ideje i identifikovao 4 statusa identiteta: difuzija, preuzeti identitet, moratorijum i postignut identitet.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Teorija socijalnog identiteta (Henri Tajfel) objašnjava kako deo identiteta gradimo kroz pripadnost grupama (nacija, religija, navijači, zanimanja&#8230;) i kako pravimo razliku &#8220;mi&#8221; naspram &#8220;oni&#8221;.</li>
</ul>



<ul class="wp-block-list">
<li>Savremeni autori, kao što su Kroger, Schwartz, McLean i drugi, naglašavaju narativni aspekt identiteta &#8211; sposobnost da ispričamo priču o sebi koja ima smisao.</li>
</ul>







<h3 class="wp-block-heading">Šta mislite, da li smo u pravu kada kažemo: Kakav sam, takav sam?</h3>



Ova rečenica može delovati oslobađajuće, kao izraz samoprihvatanja. Ali može biti i oblik rigidnosti, izbegavanja promene. Identitet jeste ono što nas definiše, ali nije u kamenu zapisan. On se menja, nadograđuje i redefiniše. 



<h3 class="wp-block-heading">Identitet u psihoterapiji</h3>



U psihoterapiji, identitet je jedna od centralnih tema. Najčešće dolazimo na psihoterapiju upravo u trenucima preispitivanja identiteta. Kada se ne prepoznajemo više u svom životu, kada nas naše uloge guše ili kada osećamo da smo izgubili kontakt sa sobom. Terapeut pomaže klijentu da istraži koje delove identiteta želi da zadrži, koje da preispita, a koje da razvije.



Radimo na tome da prepoznamo unutrašnje konflikte između očekivanja sredine i autentičnih potreba. Učimo da pravimo razliku između identiteta koji smo stvorili iz straha i onog koji gradimo iz slobode, jer na pitanje Ko sam ja?, odgovor se ne nalazi u jednoj rečenici. On se gradi &#8211; iz dana u dan, iz odnosa u odnos, iz izbora u izbor.



<hr class="wp-block-separator has-text-color has-cyan-bluish-gray-color has-alpha-channel-opacity has-cyan-bluish-gray-background-color has-background is-style-wide" />



Ukoliko imate poteškoća da se povežete sa svojim identitetom, svojim uverenjima, vrednostima i želite bolje da upoznate sebe, Selfnest vam u tome može pružiti podršku. Putem Selfnest platforme, <a href="https://app.selfnest.com/register">možete zakazati online razgovor sa psihoterapeutom</a> već danas.

Ličnost, temperament, karakter, identitet – šta je šta i ko sam ja?

Ponekad, dan može da traje duže nego što smo planirali. Raspored koji smo napravili može se menjati van naše volje, lista obaveza produžiti, a vreme koje smo planirali za sebe i porodicu u nedogled prebacivati iz jednog dana u drugi. U trenucima kada se ovakvi dani privode kraju, telo polako umiruje i iščekuje san, um kao da tek tada počinje da obrađuje proživljena iskustva. Počinje sa spontanim prevrtanjem misli, povoljnih za unutrašnju diskusiju. Za nekoga ko se noćima bori da utone u san, završetak dana može izazvati popriličan osećaj neprijatnosti, znajući da postoji mogućnost da se scenario ponovi.&nbsp;



Kvalitetan san je jedna od ključnih stavki za dobro zdravlje i kvalitet života. Omogućava telu i umu da se odmore i pripreme za naredni dan. I pored toga, <a href="https://www.singlecare.com/blog/news/sleep-statistics/#:~:text=Worldwide%2C%20more%20than%20one%2Dthird%20of%20adults%20report%20experiencing%20insomnia%2C%20two%2Dthirds%20report%20sleep%20disturbances%20at%20least%20once%20per%20night%2C%20and%2080%25%20state%20they%20want%20to%20improve%20their%20sleep.">na globalnom nivou</a>, više od trećine odraslih osoba prijavljuje da ima problema sa nesanicom, dve trećine navodi da se tokom noći barem jednom probude, a čak 80% kaže da želi da poboljša kvalitet svog sna.



Kada problemi sa spavanjem postanu nova normalnost, može doći do različitih <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna">poremećaja sna</a>, koji značajno narušavaju mentalno i fizičko zdravlje. Stres, depresija, anksioznost, učestala razdražljivost i nevoljnost, neki su od <a href="https://www.alisbh.com/blog/the-role-of-sleep-in-managing-anxiety-and-depression/?utm_source=chatgpt.com">simptoma</a> koji mogu ukazati da je pojedincu koji se sa ovakvim problemima suočava, potrebna <a href="https://www.selfnest.com/">podrška</a>.



<h2 class="wp-block-heading">Kako meditirati?</h2>



Meditacija se vodi različitim tehnikama koje kombinuju fokusiranu pažnju kroz svesnost u sadašnjem trenutku i vraćanje fokusa na unutra. Na <a href="https://www.sleepfoundation.org/meditation-for-sleep#references-167133">mentalnom nivou</a>, meditativne vežbe podstiču smireniji i svesniji odnos prema stresnim mislima i emocijama, bez osuđivanja. Na <a href="https://www.sleepfoundation.org/meditation-for-sleep#references-167133">fizičkom nivou</a>, meditacija aktivira reakciju opuštanja, suprotnu od reakcije na stres. Dok stres ubrzava rad srca, disanje i napetost u telu, meditacija usporava te procese i omogućava telu da se prirodno smiri. Na taj način, meditacija pred spavanje može značajno uticati na otpuštanje unutrašnjeg nemira i pripremiti osobu za kvalitetan i miran san.



Meditativne vežbe su pristupačne, podržavajuće i mogu se primenjivati bilo gde i bilo kada. Ne zahtevaju posebne alate niti rekvizite, a uz samo par minuta prakse, mogu doneti mnogo benefita. Prilikom upuštanja u meditativne vežbe, zadržavanje fokusa može delovati nemoguće, ali meditacija upravo i jeste vežba koja, ukoliko se u kontinuitetu praktikuje, prelazi u sve laganiju rutinu opuštanja.



<div style="height:20px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Nekoliko jednostavnih koraka može poboljšati efekat meditacije:



Miran prostor za meditaciju. Kada je u pitanju priprema za san, važno je obezbediti miran i siguran prostor za sebe. Ležeći položaj najčešće je prirodna priprema organizma za njegovo usporavanje i umirenje.



Zatvorene oči i fokus na disanje. Zatvorene oči skreću fokus sa onoga što je spolja na unutrašnje procese. Obraćanje pažnje na disanje, bez potrebe da se ono koriguje, prirodno će umiriti dah.



Primećivanje misli. Tokom meditacije misli mogu odlutati. U ovim trenucima, važno ih je primetiti, pustiti da odu, a potom vratiti fokus na samu vežbu. Lutanje misli može se desiti i više puta u toku meditacije, bez obzira na to da li je osoba početnik ili meditaciju praktikuje godinama. Redovnim vraćajem fokusa, ono će biti sve ređe, a bivanje u trenutku, trajaće sve duže.



Fokus na proces, a ne na tehniku izvođenja. Forsiranje učinkovitosti može biti kontraefektivno tokom meditiranja. Pokušaj da “nateramo” sebe da se umirimo i utonemo u san pojačaće napetost i preplavljujuće misli. Zato je važno prepustiti se procesu sa blagim i podržavajućim odnosom prema sebi.&nbsp;



Meditacija ne mora da se praktikuje godinama kako bi osoba osećala neku promenu. Pozitivan učinak i korisnost mogu se osetiti <a href="https://siyli.org/resources/blog/5-misconceptions-meditation#:~:text=Misconception%20%232%3A%20I%27m,a%20peaceful%2C%20yet%20active%20process">već nakon prvog dana meditacije</a>. Dovoljno je početi sa dva do pet minuta fokusa, a kasnije to vreme produžavati u skladu sa potrebom. Neko može pomisliti da mu meditacija ne ide, usled prevelikih očekivanja, ali postizanje uzvišenog osećaja ili ostvarivanje na nekom višem planu, nije cilj sam po sebi. To je odvojeno vreme i lični prostor zarad usmeravanje pažnje ka većoj svesti i prisutnosti. To je prilika da se bolje upozna i prihvati kompleksnost unutrašnjeg sveta.







<h2 class="wp-block-heading">Meditativne vežbe koje doprinose kvalitetnom snu</h2>



S obzirom na učinkovitost meditacije, ne iznenađuje njen značaj u različitim kulturama širom sveta. Neke tehnike polaze od disanja, neke od vizualizacije, druge se fokusiraju na zvuk, a pojedini pristupi i na pokret. Ipak, ono što je svim metodama zajedničko, jeste usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak uz fokus na unutrašnji svet radi postizanja integracije tela i uma.



Kada je u pitanju priprema za miran i kvalitetan san, pojedine vežbe su se pokazale kao izuzetno značajne:



<ol class="wp-block-list">
<li>Vođena meditacija</li>
</ol>



Tokom vođene meditacije, osoba sluša glas koji je vodi kroz meditativni proces. Glas pomaže pri usmeravanju pažnje u odnosu na cilj vežbe. Vođenje može biti usmereno na obraćanje pažnje na disanje ili telesne senzacije. Ovaj tip meditacije može voditi osobu i kroz određenu priču u smislu vizualizacije određenih slika, prostora ili mesta koje podržava prijatna osećanja. Skretanje pažnje i zadržavanje na pozitivnim apsektima tokom vođenja, doprineće umirenju i samim tim omogućiti laganiji prelaz is svesnog stanja u san.



<ol start="2" class="wp-block-list">
<li>Mindfulness&nbsp; meditacija</li>
</ol>



Mindfulness je veština svesnog življenja u sadašnjem trenutku. Podrazumeva jasniju svest o onome što se dešava u sadašnjem trenutku. Upravo to je i u fokusu meditacije zasnovane na mindfulness-u. Osoba se fokusira na sadašnji trenutak kroz svesno posmatranje sopstvenih misli, disanja i telesnih senzacija. Sve što se u tom procesu pojavi kao emocija ili misao, posmatra se bez osude i pušta se da prođe. <a href="https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC6557693/">Analiza</a> iz 2018. godine, koja je obuhvatila 18 različitih istraživanja na ovu temu, pokazala je da mindfulness meditacija može značajno poboljšati kvalitet sna, čak i 5 do 12 meseci nakon završetka meditativne prakse.



<ol start="3" class="wp-block-list">
<li>Skeniranje tela</li>
</ol>



Tokom ovog tipa meditacije, osoba usmerava svoj fokus na pojedinačne delove tela. Često se polazi od temena glave i nastavlja preko ostalih delova tela, sve do nožnih prstiju. Tokom procesa, cilj je usmeriti pažnju na osećaj u svakom delu tela koji se skenira, uključujući i neprijatne senzacije poput napetosti ili bola. Vežba skeniranja tela može <a href="https://balanceapp.com/blog/body-scan-meditation-for-sleep#:~:text=Mindfulness%20practices%20like%20the%20body%20scan%20can%20help%20reduce%20this%20stress%20by%20calming%20the%20nervous%20system%2C%20thus%20making%20it%20easier%20to%20fall%20asleep%20and%20improve%20sleep%20quality.%E2%80%9D">umiriti nervni sistem</a>, čime se olakšava uspavljivanje i poboljšava kvalitet sna.



<ol start="4" class="wp-block-list">
<li>Ponavljanje mantre</li>
</ol>



Meditacija uz tiho ponavljanje konkretne umirujuće reči ili rečenice (<a href="https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/mantra">mantra</a>), može usporiti misli i doprineti postepenom opuštanju. Mantra je najčešće kratka, jednostavna i afirmativna, poput &#8211; Nalazim se na sigurnom i bezbednom mestu, Sve je u redu i ja sam u miru, Opuštam se sa svakim dahom, Puštam san u svoje telo i um. Tokom izvođenja, fokus je na disanju, afirmaciji koja postepeno umiruje um i telo, udaljavajući se od neželjenih misli, što može <a href="https://www.calm.com/blog/mantra-meditation#:~:text=Enhanced%20sleep%20quality,stay%20asleep%E2%80%94throughout%20the%20night.">olakšati uspavljivanje i produžiti san</a>.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Meditacija je danas dostupnija nego ikada, zahvaljujući popularizaciji joge (yoga nidra), i drugih istočnjačkih veština, kao što su Qi Gong i Tai Chi, koje praktikuju pokrete sporog ritma i umerenog i svesnog disanja. Sa druge strane, tehnologija svakodnevno omogućava lakši pristup meditaciji, putem aplikacija kao što su <a href="https://www.calm.com/">Calm</a>, <a href="https://www.headspace.com/">Headspace</a> i <a href="https://balanceapp.com/">Balance</a>, koje nude personalizovane programe i raznovrsne vođene vežbe za opuštanje, kvalitetniji san, unutrašnji mir i introspekciju.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Za ljubitelje animiranih i edukativnih sadržaja, predlažemo Netflix-ov serijal, <a href="https://www.netflix.com/rs/title/81280926">Headspace, Guide To Meditation</a>, u kojem se na zanimljiv i kreativan način prikazuje učinkovitost meditacije, uz koji dolaze i korisne vežbe za opuštanje, smanjenje stresa, ali i kvalitetniji san.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<hr class="wp-block-separator has-text-color has-cyan-bluish-gray-color has-alpha-channel-opacity has-cyan-bluish-gray-background-color has-background is-style-wide"/>



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



Ukoliko primećujete da imate poteškoće sa spavanjem ili vam gore pomenuti pristupi ne pomažu, možda vam je potrebna podrška. Putem Selfnest platforme, <a href="https://app.selfnest.com/register">možete zakazati online razgovor sa psihoterapeutom</a> već danas. Platforma nudi preko 30 stručnjaka, spremnih da vas saslušaju i pruže podršku koja vam je u ovom trenutku potrebna.&nbsp;















<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="248" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/Quote-1024x248.png" alt="" class="wp-image-601" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/Quote-1024x248.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/Quote-300x73.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/Quote-768x186.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/Quote-1536x372.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/Quote.png 1873w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>

Meditacija za kvalitetniji san: benefiti i vežbe koje pomažu

Tehnologija ima sve veći uticaj na to kako oblikujemo međuljudske odnose, a aplikacije za upoznavanje postaju dominantan oblik uspostavljanja intimnih veza. Komfor, jednostavnost i (fiktivni) osećaj kontrole nad situacijom privlače milione korisnika širom sveta.&nbsp;



Iako dostupniji nego ikada, čini se da nikada nismo bili usamljeniji. Rezultati <a href="https://bmcpsychology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s40359-020-0373-1">istraživanja</a> Univerziteta u Sidneju, pokazala su da se 37% korisnika oseća više usamljeno nakon upotrebe dejting aplikacija, a kao najčešće razloge navode:



<ul class="wp-block-list">
<li>Interakcije koje su izazvale osećaj neuspeha.</li>



<li>Strah od propuštanja (FOMO, eng. “fear of missing out”) tj. konstantno uverenje da negde postoji neko &#8220;bolji“.</li>



<li>Poređenje sa “savršenim” profilima koje utiče na gubitak samopouzdanja.</li>
</ul>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-1 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="568" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1024x233.png" alt="" class="wp-image-568" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Instant povezanost i instant anksioznost </h3>



Ljubav je možda digitalna, ali je anksioznost stvarna. Dejting aplikacije nude neposrednu bliskost, naizgled osećaj kontrole i neograničenog izbora. Iz ugla psihoterapije, reč je o paradoksu povezivanja &#8211; što je izbor veći, veća je i emocionalna distanca. Interakcije koje započinju površno, kroz vizuelne impresije i kratke poruke, retko imaju dubinu neophodnu za <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">istinsko emocionalno povezivanje.</a>



Istovremeno, kreiraju neprestano poređenje, neizvesnost a često i osećaj odbacivanja. Svaki “meč” tj. obostrana zainteresovanost koja ostane bez odgovora, može postati okidač za sumnju u sopstvenu vrednost, dok se broj “mečeva” doživljava kao merilo privlačnosti. U ovakvim okolnostima, emocionalna iskustva su ubrzana, a povezanost fragmentisana. Uprkos tome što nam se čini da (pažljivo) biramo, online komunikacija stvara osećaj povezanosti, ali ne i stabilnosti i poverenja.



<h3 class="wp-block-heading">Efekti mikroodbijanja na mentalno zdravlje</h3>



<a href="https://scopeblog.stanford.edu/2023/07/06/satisfaction-with-tinder-depends-on-what-youre-looking-for/">Istraživanje</a> Stanforda, pokazalo je da korisnici dejting aplikacija imaju 22% viši nivo anksioznosti. U psihoterapijskoj praksi, klijenti sve češće navode dejting aplikacije kao izvor:



<ul class="wp-block-list">
<li>osećaja odbačenosti, bezvrednosti i emocionalnog preispitivanja usled ignorisanja ili prekida komunikacije bez objašnjenja, tzv. ghosting ili povremenog javljanja bez namere da dođe do susreta (eng.”breadcrumbing“)</li>



<li>smanjenjog samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti na koje utiče broj mečeva ili odgovora</li>



<li>emocionalnog iscrpljivanja i cinizma prema odnosima, nastalih usled prezasićenosti aplikacijama (eng. “swipe fatigue”)</li>
</ul>



Ovakve “traume sa malim t”, kako ih nazivaju psihoterapeuti, iako naizgled banalne, ostavljaju posledice po mentalno zdravlje i mogu pojačati osećaje napuštenosti i neadekvatnosti dok kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihosomatska-oboljenja-blog">osetljivijih pojedinaca</a>, naročito onih sa prethodnim iskustvom napuštanja, mogu dovesti do retraumatizacije.



<h3 class="wp-block-heading">Efekat beskonačnog izbora: Hronični stres i digitalni zamor</h3>



Kontinuirano izlaganje neizvesnosti, očekivanjima i odbijanju vodi ka emocionalnom zamoru. Korisnici prijavljuju gubitak motivacije, osećaj praznine, pa čak i odbojnost prema potencijalnim partnerima &#8211; simptom poznat kao &#8220;emotional numbing“ ili “dating burnout”.



Brzina odlučivanja (u proseku 1,6 sekundi po slici!) vodi u komodifikaciju &#8211; osoba se doživljava kao proizvod, a ne kao ličnost, pa <a href="https://www.businessofapps.com/data/dating-app-report/?utm_source=dating&amp;utm_medium=click&amp;utm_campaign=hyperlink">digitalna ljubav funkcioniše kao tržište</a>. Neprestano prelistavanje profila ljudi koje nikada nećemo upoznati dovodi do paralize izbora, osećaja nezadovoljstva koji nas prati i kada pronađemo osobu sa kojom se povežemo, jer se konstantno pitamo da li postoji neko bolji iza sledećeg swipe-a, a to nas sprečava da se istinski emocionalno angažujemo.



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-2 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="566" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1024x233.png" alt="" class="wp-image-566" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Neuropsihologija: Aplikacije kao digitalna droga</h3>



Algoritam dejting aplikacija podstiče zavisničko ponašanje, jer one funkcionišu po istom principu kao i kockarske igre &#8211; nepredvidive nagrade (mečevi) izazivaju skokove dopamina, dok odsustvo nagrade vodi u frustraciju i češće proveravanje aplikacije. Posledice su potraga za kratkoročnim emocionalnim stimulacijama, smanjena pažnja i osećaj praznine koji vode u kompulsivna ponašanja i smanjuju volju za realnim socijalnim interakcijama.



<h3 class="wp-block-heading">Digitalna intimnost i egzistencijalna pitanja</h3>



Nameće se pitanje: da li smo i dalje u stanju da gradimo odnose koji podrazumevaju strpljenje, ranjivost i duboko međusobno upoznavanje? Dejting aplikacije oblikuju naše viđenje ljubavi kao nečega što se “bira” i “konzumira”, a ne nečega što se <a href="https://www.selfnest.com/blog/dogadjaji/online-panel-da-li-vasa-veza-ima-buducnost">gradi i održava.</a> U tom smislu, digitalni dejting može pojačati osećaj usamljenosti, jer kvantitet kontakata ne garantuje kvalitet odnosa, ali može pokazati:



<ul class="wp-block-list">
<li>kako reagujemo na odbijanje</li>



<li>koliko nam je važna potvrda</li>



<li>čega se plašimo u bliskosti</li>



<li>da li tražimo partnera ili neku vrstu konfirmacije</li>



<li>da li znamo šta zaista želimo ili samo ne želimo da budemo sami</li>
</ul>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-3 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="567" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-567" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kako sačuvati mentalno zdravlje dok koristite dating aplikacije?</h3>



Ako primetite da dejting aplikacije negativno utiču na vaše raspoloženje i samopouzdanje, <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> psihoterapeuti preporučuju da: 



<ul class="wp-block-list">
<li>Postavite jasne granice</li>



<li>Ne prihvatate odbijanje lično</li>



<li>Praktikujte digitalni detoks</li>



<li>Ne zapostavljajte drage ljude u stvarnom životu</li>



<li>Spoznajte sopstvene vrednosti i potrebe</li>



<li>Razgovarajte s terapeutom – psihoterapija je prostor gde će vas razumeti</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Ljubav počinje iznutra</h3>



Dejting aplikacije su alat. Kao i svaki drugi, mogu biti od velike pomoći, ali se rukujući njime možemo i povrediti. Način na koji ih koristimo oblikuje ne samo naše odnose, već i naš unutrašnji svet.&nbsp;



Ne zaboravite da je najvažnija veza ona koju imamo sa sobom. Ukoliko osećate da vam dejting aplikacije izazivaju napetost, nesigurnost ili gubitak vere u ljude ili ljubav, to je signal da umesto levo i desno, pogledate unutra. Korišćenje dejting aplikacija ne mora biti štetno, a terapeutski proces može pomoći da:&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>prepoznate i razumete obrasce u sopstvenim izborima</li>



<li>razvijete emocionalnu otpornost na odbacivanje i naučite da postavljate granice</li>



<li>pronađete dublju vrednost u sebi, nezavisno od tuđe potvrde</li>
</ul>



U kulturi brzine, površnosti i neprestanog izbora, psihoterapija je prostor u kome možete da pronađete stabilnost, smisao i autentičan kontakt &#8211; prvo sa sobom, a potom i sa drugima.



Možda ti ne treba novi match. Možda ti treba terapeut. <a href="https://app.selfnest.com/register">Pronađi</a> onog sa kojim ćeš moći slobodno da razgovaraš.

Swipe, match, burnout: cena moderne romantike

Česte su izreke poput bez muzike nema života i muzika leči dušu &#8211; ali šta je to u muzici što nas toliko duboko povezuje sa našim emocijama?&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Od drevnog ritma do plejlista</h2>



Od kad postoji čovek, postoji i muzika. Možda ne u onoj formi u kojoj smo navikli da je čujemo na popularnim frekvencijama, platformama ili aplikacijama za pretraživanje muzike i kreiranje personalizovanih muzičkih lista, ali definitivno u onoj koja je doprinela kvalitetnijem i smislenijem životu. Možda su se povodi i načini na koje je ona stvarana, menjali razvojem civilizacije, ali bismo takođe mogli pretpostaviti da je ono nešto što muzika čini za i unutar pojedinca, oduvek bilo važno i prisutno.&nbsp;



Neki od prvih zapisa o starim narodima kažu, da su muzikom krunisali uspešan lov, proslavljali ratne pohode, prizivali kišu, organizovali obrede, žrtvovanja ali i proslavljali rođenja dece i spajanje porodica. Već tada, uz muziku su stajali mimika, pokret, ritam i ručno rađeni instrumenti koji su upotpunjavali njihove ceremonije. Sve su to bili načini da se povežu, kako sa prirodom, tako i jedni sa drugima.&nbsp;



Prvi muzički intrument bio je ljudski glas, a prve udaraljke ljudske ruke. Potom je čovek, svojom maštom, kreativnošću i iskustvom u prirodi, razvio čitav niz instrumenata koristeći drvo, kožu, kamen, a kasnije i metal. Danas, muzika je kako kolektivna, tako i lična. Pripada unutrašnjem svetu pojedinca, ali i svima nama. Uz nju se radi, šeta, vozi, slavi, voli, tuguje, peva, spava i ćuti. Svedoci smo beskonačnog broja neverovatnih virtuoza, svetskih vokala, omiljenih muzičkih grupa i orkestara, ali i elektronskog zvuka u kojem se mnogi pronalaze.&nbsp;&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako muzika deluje na telo, a kako na dušu?</h2>



Na intuitivnom nivou, znamo da muzika čini da se osećamo bolje. Imamo utisak da rezonujemo sa njom i ona sa nama. Neke studije pokazuju da, majke koje svojoj deci pevaju i puštaju muziku (preporučene glasnoće), dok su još u stomaku, <a href="https://www.babycenter.com/pregnancy/your-baby/music-and-your-unborn-child_6547">pozitivno utiče na razvoj njihovog sluha, memorije i emocija</a>. Kako je sluh jedno od prvih čula koje se razvija, dok vid sazreva postepeno nakon rođenja, nije začuđujuće što su uspavanke postale jedan od univerzalnih pristupa za uspavljivanje dece.&nbsp;



Muzika, međutim, svoj umirujući i lekoviti efekat pokazuje i u kasnijem životu. <a href="https://www.mdpi.com/2673-9259/4/3/15">Pomaže osobama koje žive sa Alzheimerovom bolešću</a> da prizovu uspomene, smanje konfuziju i poboljšaju raspoloženje. Studije pokazuju da čak i kada verbalna komunikacija postane otežana, muzika može probuditi emocionalne odgovore i sećanja. Kod osoba koje se bore sa depresijom, muzika <a href="https://www.sabinorecovery.com/how-does-music-help-with-depression-and-anxiety/#:~:text=Research%20suggests%20that%20music%20can,improve%20mood%20and%20reduce%20stress.">može pomoći u smanjenju simptoma depresije</a> i anksioznosti tako što pruža pozitivnu distrakciju od negativnih misli i emocija.&nbsp;



Na telesnom nivou, već pri detektovanju prvih taktova, tonova ili melodije, prijatna osećanja mogu se pojaviti kao rezultat delovanja dopamina – neurotransmitera koji izaziva osećaje zadovoljstva i blagostanja. Zanimljivo, muzika može uticati na raspoloženje čak i kada je osoba ne prepoznaje u potpunosti. Tome svedoče <a href="https://www.pfizer.com/news/articles/why_and_how_music_moves_us#:~:text=Listening%20to%20(or%20making)%20music,that%20generate%20and%20control%20emotions.&amp;text=The%20limbic%20system%2C%20which%20is,when%20our%20ears%20perceive%20music.">studije</a> rađene kod osoba sa oštećenjem dela mozga zaduženog za melodiju, kod kojih se pokazalo da i dalje mogu da osećaju emocije koje muzika prenosi, jer su im centri za regulaciju emocija ostali očuvani.&nbsp;



Koliko su česti filmovi i serije bez muzike? Upravo je muzika ta koja, dok ih gledamo, <a href="https://www.psychologs.com/the-influence-of-movies-and-music-on-mental-health/?srsltid=AfmBOorrT0i7vN6cayJaEKbuHeuBucM90pcASItyGEH5HYSQbIpPfhiH">utiče na naše hormone</a>. Nežne melodije mogu nas umiriti i podstaći lučenje dopamina ili oksitocina, dok snažni i napeti tonovi mogu izazvati pojačano lučenje adrenalina i osećaj nelagode. I jedno i drugo je prirodan deo našeg emocionalnog doživljaja i često se upravo zbog njih, mnogi ovakvim sadržajima rado i vraćaju.



<a href="https://magazine.hms.harvard.edu/articles/how-music-resonates-brain#:~:text=Music%20also%20lights%20up%20nearly,and%20the%20body%27s%20motor%20system.">Muzika deluje na gotovo sve delove mozga</a>, uključujući hipokampus i amigdalu, odgovorne za pokretanje emocionalnih reakcija na muziku kroz sećanja. Dodatno, utiče i na limbički sistem, koji upravlja motivacijom i zadovoljstvom. Ako primetite nekoga do vas, kako tapka nogama ili lupka prstima u ritmu, znajte da je muzika pokrenula i njegov motorički sistem, a da toga možda u potpunosti nije ni svestan. Jedno od istraživanja pokazalo je da, svakodnevno slušanje<a href="https://www.youtube.com/watch?v=VIItKRaP2vc"> Mocartove Sonate</a> za dva klavira u D-duru, može <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37356223/">smanjiti učestalost i jačinu epileptičnih napada</a>. Ova kompozicija je samo jedan od primera studija rađenih na utvrđivanju učinkovitosti muzike na mentalno zdravlje uopšte.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="417" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png" alt="" class="wp-image-553" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-300x122.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-768x313.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1536x626.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Bez obzira na to da li osećamo prijatne ili neprijatne emocije, muzika na nas utiče tako da nam pruža siguran prostor za emocionalnu obradu i umiruje nas. U prilog tome ide činjenica da sve češće iz kuće izlazimo sa slušalicama u ušima, i telefonima u rukama, birajući muziku putem aplikacija poput Spotifyja, koje nam omogućavaju da u okviru njih kreiramo svoj odabrani muzički svet.



Naučnici sa MITa, prestižnog američkog univerziteta poznatog po istraživanjima u oblasti tehnologije i nauke, uspeli su da razviju uređaj pod nazivom EQ-Radio, koji može da detektuje raspoloženje osobe, tako što meri suptilne promene u disanju i radu srca tokom slušanja. Ovaj uređaj <a href="https://www.linkedin.com/pulse/future-innovation-customizing-playlists-based-real-time-behavior-hrb3f/?trackingId=U0Bkb3i3YbCCQW9enbRBHA%3D%3D">pokazao je 87% tačnosti u razaznavanju da li je osoba uzbuđena, srećna, ljuta ili tužna</a>. Možemo pretpostaviti da već sada razvoj aplikacija ide ka tome da, prema našim telesnim reakcijama na muziku, kreiraju liste, favorizuju ili preskaču pesme, na osnovu raspoloženja korisnika.



Znajući da su telo, um i duša neraskidivo povezani, a da muzika nesumnjivo deluje na svaki od tih slojeva, jasno je zašto ima tako važnu ulogu u očuvanju kako telesnog, tako i mentalnog zdravlja. Osim toga, muzika nosi i snažnu socijalnu dimenziju – podstiče povezivanje među ljudima i jača osećaj pripadanja.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kada je muzika terapija sama po sebi, a kada postaje sredstvo u psihoterapiji?</h2>



U trenucima kada slušamo muziku ili je sami stvaramo, spontano se povezujemo sa emocijama koje u tim procesima doživljavamo. Muzika može delovati kao prirodna terapija &#8211; neposredno utiče na naše biće, bez potrebe za dodatnim tumačenjem, već kroz jednostavno bivanje u trenutku. Ako ste se ikada zatekli u marketu, teretani ili restoranu i čuli svoju omiljenu pesmu, a zatim osetili ushićenje, radost ili prijatne telesne senzacije, iskusili ste kako muzika može biti terapija sama po sebi. To je dakle, odgovor vašeg tela i emocija na zvuk koji vas je dotakao. Ako muziku priključimo drugim (kreativnim) aktivnostima &#8211; poput <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">plesa</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=749s">pisanja</a> ili bilo kojoj drugoj formi izražavanja, njen pozitivan uticaj se još više produbljuje.



Važno je istaći da muzika ne gađa samo prijatne emocije, već čitav spektar njihove složenosti &#8211; od radosti i uzbuđenja do tuge, anksioznosti, pa čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">straha</a>. Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeleyju pokazala je da različiti žanrovi širom kultura, poput džeza, klasike, folka, roka, metala i eksperimentalne muzike, izazivaju <a href="https://greatergood.berkeley.edu/article/item/how_many_emotions_can_music_make_you_feel">najmanje 13 univerzalnih osećanja</a>.



Ako odlučimo da ove emocije primetimo,&nbsp; razumemo i na njima radimo, tada možemo reći da smo putem muzike, doprli do delova sebe koje možemo dalje prorađivati. U tom slučaju, muzika postaje sredstvo za dublji rad u terapijskom procesu, koja se kao posebna terapijska disciplina naziva &#8211; muzikoterapija, koja se može primeniti i unutar <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijskog rada</a>.



Ovaj proces obuhvata aktivno slušanje, izvođenje, improvizaciju ili stvaranje muzike, sa ciljem svesnog emocionalnog istraživanja. Na ovaj način, muzika postaje alat uz pomoć kojeg se pristupa nesvesnim sadržajima, kreira teren za otvorenu obradu potisnutih emocija, a onda i unapređenje komunikacije ili razvoj socijalnih veština.&nbsp;



Muzikoterapija (engl. music therapy) je <a href="https://tiffanymusictherapy.com/uncategorised/what-is-music-psychotherapy/#:~:text=Music%20therapists%20use%20music%20safely,in%20all%20areas%20of%20wellness.">definisana </a>kao disciplina u kojoj sertifikovani muzikoterapeuti koriste muziku na promišljen i etički pristup terapijskom procesu, kako bi se podržao razvoj, zdravlje i blagostanje pojedinca. Muzika se koristi kao sredstvo za upotpunjavanje različitih ljudskih potreba u kognitivnoj, komunikativnoj, emocionalnoj, muzičkoj, fizičkoj, socijalnoj i duhovnoj oblasti, sa ciljem da olakša rast i isceljenje u svim aspektima mentalnog zdravlja.



Ovaj pristup terapijskom procesu istražuje se, ali i aktivno primenjuje u regionu. Jedan od značajnih primera dolazi iz Hrvatske, gde <a href="https://www.facebook.com/dajana.milos/?locale=sl_SI">Dajana Miloš</a> u svom završnom radu poslediplomskih specijalističkih studija na Univerzitetu u Osijeku, istražuje efekte muzikoterapije kod starijih osoba koje se bore sa demencijom. Njenom radu možete pristupiti <a href="https://drive.google.com/file/d/1Ze5ZbG5BxHV7bz6HOCHk1v00wmvVXABL/view">ovde</a>.



Postoji niz alata koji nam mogu pomoći da se povežemo sa sobom i tako poboljšamo odnos, pre svega sa sobom, a onda i drugima. Koji god od alata da odaberemo &#8211; cilj je isti. Razumeti, prihvatiti, olakšati unutrašnje procese i njihovim prorađivanjem doći do prihvatanja sebe u celini.



Ako želite da pronađete modalitet i terapeuta sa kojim bi vam bilo prijatno da radite, to možete uraditi na Selfnest, online platformi za psihoterapiju.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="173" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png" alt="" class="wp-image-552" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-300x51.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-768x130.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1536x259.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

Radionica kreativnog i terapijskog pisanja sa dr Ivana Miljak Karanfilov



Prva radionica u organizaciji Selfnest-a imala je za temu istraživanje kreativnih potencijala kroz interesantne (i nadasve korisne) vežbe asocijacija, instinktivnog i dubljeg promišljanja o blokadama koje nas sprečavaju da se samoostvarimo.



 Upoznali smo svog unutrašnjeg kritičara i u buci emocija pronašli svoj unutrašnji glas. Osvestili koliko nesvesno utiče na našu svakodnevicu. Stvorili siguran prostor u kome možemo biti fragilni, jer upravo tu se najčešće krije naše pravo ja.



 Selfnest radionice su događaji koji nisu javno dostupni na našim kanalima kako bismo očuvali optimalan broj učesnika i poverljiv prostor za interakciju. Selfnest radionice su besplatne, ali je za participaciju neophodna prijava.

Kreativni boost: Pokreni svoj unutrašnji glas

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji trenutno posluje oko 3000 kladionica, nezvanično &#8211; istraživanja pokazuju da je taj broj duplo veći.



Najmlađi zavisnik od kockanja u našoj zemlji ima samo 8 godina.&nbsp;



Kako psihoterapija može pomoći zavisnicima od kockanja, saznajte na <a href="https://www.youtube.com/watch?v=OnxFp3gIrsk">Selfnest youtube kanalu</a> od našeg najiskusnijeg psihoterapeuta na ovu temu, Mladena Riđošića.

Online panel: Kad kocka više nije igra?

Ako smo disanje pretvorili u terapiju, zašto ne bismo i pisanje, zapitale su se Ivana Miljak Karanfilov, doktorka književnosti sa intenzivnim iskustvom u terapijskoj i kreativnom pisanju, i Selfnest terapeutkinja Sara Šaša.&nbsp;



Poslušajte njihove zanimljive, i nadasve korisne savete o tome, na koje sve načine možemo sebi da pomognemo, na <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0">Selfnest youtube kanalu</a>.

Blog

Ličnost, temperament, karakter, identitet – šta je šta i ko sam ja?

Meditacija za kvalitetniji san: benefiti i vežbe koje pomažu

Swipe, match, burnout: cena moderne romantike

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

Kreativni boost: Pokreni svoj unutrašnji glas

Online panel: Kad kocka više nije igra?

Papir i olovka u službi mentalnog zdravlja

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“