Deca ne dolaze uvek istim putem: Vantelesna oplodnja i usvajanje u Srbiji


<p>Kada se rodimo roditelji su nam prozor u svet, oni su naši prvi učitelji od kojih učimo kako da koristimo kašiku, kako da se javimo komšinici u dvorištu, ali i suptilnije stvari poput toga kako veze treba da izgledaju. Iako ovo učenje kao mali ne možemo svesno da obradimo, ponašanja i reči koje slušamo od roditelja, skupljaju se u našem skladištu informacija koje se u odraslom dobu formiraju kao stav. I sami roditelji se nekada prevare misleći da ništa ne čujemo i ne razumemo dok se igramo sa kockama, a oni prepiru u kuhinji. Ne kaže se slučajno da deca upijaju kao sunđeri.&nbsp;</p>



<p>Model braka roditelja nas uči tome kako odnos treba da izgleda, kako komuniciramo, kako rešavamo nesuglasice, kako iskazujemo nezadovoljstvo, ljubav, nežnost, kakve vrline/mane tražimo u partneru i šta brak uopšte znači. Pri tome je svaki detalj važna stavka naše jednačine čiji krajnji rezultat jeste naša veza/brak u odrasloj dobi.&nbsp;</p>



<p>Kako određeni tipovi brakova roditelja utiču na naš izbor partnera u odraslom dobu čitajte u nastavku. </p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji puno svađaju</h3>



<p>Za decu je veoma stresno prisustvovati svađi roditelja. Porodice u kojima je bilo puno svađe stvaraju nesigurno okruženje za decu. Sa uverenjem da je svet nesigurno mesto, odrasla deca iz ovakvih brakova imaju manjak poverenja u partnerske odnose.</p>



<p>Razvod je okej! Neki roditelji uvereni da će deci naškoditi ukoliko se razvedu, ostaju u lošem braku godinama. Odluka da ostanu u odnosu ne znači i da će odnos biti bolji. Nažalost ovo za nas kao decu znači da ćemo godinama prisustvovati svađama sa krivicom zbog poruke da su roditelji u braku samo zbog nas.&nbsp;</p>



<p>Ako ste dete roditelja ovakvog braka, tendencija da izbegavate odnose, nije slučajna. Čak i kada se zaljubimo, iz straha da će se odnos pretvoriti u stalnu svađu, sabotiramo i završavamo odnos pre nego mu damo šansu. Za one koji se odluče da uđu u partnerski odnos, veliki izazov je naučiti kako se komunicira, voli, dogovara bez svađe. Ako doživimo svađu kao sastavni deo partnerskog odnosa, pokretaćemo je i kada treba i kada ne treba. Zbog ovakvog ponašanja u odnosu možemo odgurnuti partnera od sebe i ostati zbunjenji i tužni.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji nikada ne svađaju</h3>



<p>Prva pomisao može biti “Blago ovoj deci”. Ovi roditelji znaju koliko svađa može loše uticati na dete, ali su svoj posao da zaštite dete shvatili pogrešno. Ukoliko ste dete roditelja koji se nikada nisu svađali sada imate nerealna očekivanja od odnosa i manjak veština rešavanja konflikta. Kako to? Iako to niste videli, vaši roditelji se jesu svađali, krijući se svaki put kada do nesuglasica dođe. Zbog toga kao dete niste dobili potpunu sliku partnerskog odnosa, već izdvojenu idealnu verziju. </p>



<p>Tokom prvih zaljubljivanja i kasnijih veza, ostajemo šokirani kada se pojave neprijatna osećanja i nesuglasice. Tada prekidamo odnos i tražimo sledeći u kome će biti samo i isključivo lepo. Čak i kada dopustimo da u naš ružičasti svet uđe informacija da su svađe sastavni dao svakog odnosa, da problemi ne znače kraj odnosa, već da njihovo razrešavanje još više zbližava partnere, dolazimo do toga da nemamo razvijene strategije prevazilaženje konflikta. Ovaj put ume da boli.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome ne postoji intimnost među roditeljima</h3>



<p>Roditelji koji ne umeju da izraze fizičku bliskost međsobno, imaju poteškoću da je izraze i ka deci. Fizička bliskost je ono zbog čega postojimo. Ni jedna beba ne može da preživi bez fizičke bliskosti onog ko o njoj brine. Zagrljaj teši, zagrljaj nam govori da smo važni i voljeni. Nedostatak fizičkog izražavanja ljubavi formira nas u spolja hladne, a iznutra nesigurne osobe. Ne umemo da izrazimo ali ni da primimo ljubav kroz dodir. </p>



<p>Drugi tip roditelja bez bliskosti su oni koji imaju puno ljubavi i nežnosti ka deci ali je nemaju međusobno. Odrasloj deci ovih brakova je fizičko izražavanje ljubavi blisko, ali razmenjivanje nežnih dodira sa partnerom je nešto što mora da se dodatno uči. Brakovi ovih roditelja su slični prethodna dva, iako ne postoji svađa, nema ni bliskosti.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome je odnos otvoren &#8211; preljuba&nbsp;</h3>



<p>Prevara je tajna koja razara porodicu. Čak i ukoliko se roditelji ne odluče na razvod, snažna osećanja tuge razočarenja, prelivaju se na decu. U ovim situacijama pod nabojem emocija, roditelji su skloni da uključe decu u proces rasprave i da dele previše detalja.</p>



<p>Manja deca nisu svesna značenja prevare, ali apsorbuju snažne emocije roditelja. Posebno bolno za dete je da gleda nekog ko mu je navažniji kako pati, i to od strane druge njemu najvažnije osobe na svetu. Deca se prirodno približe onom roditelju koji je povređen ne bi li ga zaštitili. Osim što roditelji preplavljeni ličnim emotivnim borbama ne mogu adekvatno da odgovore na sve dečije potrebe, posledice mogu biti i na stavove o partnerskim odnosima u odraslom dobu.&nbsp;</p>



<p>Ovo iskustvo utiče na poverenje i sigurnost u vezama u odraslom dobu. Nepoverenje može uticati i na odluku da ni sami ne budemo verni partnerima kao odrasli. Izbegavanje ulaska u partnerske odnose je zapravo način da se sačuvamo od potencijalnog bola. Za one koji se ipak odluče za vezu, strah od prevare može ih dovesti do potrebe za stalnom kontrolom partnera i neosnovanom ljubomorom.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Brak sa tradicionalnim vrednostima i rodnim ulogama</h3>



<p>Ukoliko prepoznaješ svoje roditelje u ovoj kategoriji velika je verovatnoća da sada imaš poteškoču u komunikaciji sa partnerom. Jasna podela uloga ne ostavlja puno prostora za dogovore. Tačno znamo od koga se šta očekuje. U ovakvim odnosima većina stvari se podrazumeva. Današnje vreme se veoma razlikuje od vremena u kome su naši roditelji, bake i deke, sklapali brakove. Ukoliko su vaši stavovi o braku puni podrazumevanja, nećete naići na dobre reakcije partnera. Moraćete da naučite da komunicirate o osećanjima, očekivanjima, da delite poslove i dogovarate planove.&nbsp;</p>



<p>Za one čije iskustvo tradicionalnog braka roditelja nije bilo prijatno, sada mogu biti osetljivi na bilo kakvu pomen podele uloga. Usled straha da se nađemo u istom takvom braku, možemo sabotirati partnerske odnose.</p>



<p></p>



<p>Naši roditelji su nas&nbsp; možda naučili kako veza i brak treba da izgledaju, ali mi ne moramo da ponavljamo njihove obrasce, naročito ako nisu bili zdravi. Kao odrasle osobe, imamo mogućnost da preispitamo naučeno, uzmemo ono što je dobro i ostavimo ono što nije. Ukoliko ne znate odakle da krenete na ovom putu izaska iz nasleđenih obrazaca, izaberite terapeuta na <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnesu</a> koji će postati vaš saputink.</p>


Porodica koja zajedno gleda slike. Deluje kao srećan brak roditelja

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza


<p>Deca anksioznih roditelja imaju veću šansu da postanu anksiozna, što je kombinacija genteskih faktora i naučenog ponašanja. Čak i sama genetika se nekada prenosi samo kao potencijal, a životne okolnosti utiču na to hoće li se taj potencijal ostvariti ili ne.<br>Kao psihoterapeuti, u praksi, primećujemo da anskiozni odrasli svoju anksioznost grade od detinjstva. Ovaj uvid nam pruža razumevanje i znanje kako da tretiramo anksioznost.</p>



<p>Ako ti i tvoji roditelji postanete uznemireni i uplašeni u vezi sa istim stvarima, kao na primer putovanje, događaji sa puno ljudi, promene posla/škole, verovatno se radi o obrascu koji postoji u tvojoj porodici.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Ukoliko roditelj ne ume da se nosi sa svojim stresom, stres prenosi na dete.</h3>



<p>Deca od roditelja usvajaju znanje, ne samo slušajući roditelje, već i posmatrajući ih. Ponašanje naših roditelja šalje snažniju poruku od one koju verbalno žele da prenesu. Ako nam roditelj kaže “Mali pauk ne može da te povredi”, a pri susretu sa paukom panično vrisne i pobegne, shvatićemo da je pauk ipak opasna stvar. Nositi se sa stresom i strahovima je veština, a veštine se uče.&nbsp;</p>



<p>Kuća u kojoj se ne priča o anksioznosti i drugim neprijatnim osećanjima, šalje poruku da ove emocije nisu prihvatljive. Tek kada roditelj nauči kako da se nosi sa svojim stresom, moći će da nauči i dete.</p>



<p>Posmatranje anksioznih roditelja bez davanja objašnjenja je bilo preplavljujuće iskustvo za svakog od nas, ali i potpuno suprotna situacija može biti jednako zbunjujuće, nikada ne videti roditelja dok doživljava neprijatnu emociju. Na ovaj način nas roditelji lišavaju dragocene prilike za učenje.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Strah od greške.</h3>



<p>Od roditelja učimo i dobre i loše stvari. Strah od pravljenja greške je čest strah koji se stiče još iz ranog detinjstva. Ovaj strah usvajamo usled oštrih kazni i vike, pri svakoj grešci u detinjstvu. Međutim ovo uverenje može nastati i mnogo suptilnije. Ako vaši roditelji nikada nisu pričali o svojim greškama i dopuštali vama da sagledate njihove slabosti i kako prevazilaze prepreke, velika je verovatnoća da sada mislite da ne smete da pogrešite.</p>



<p>Ljudski je grešiti i roditelji puno greše. Ukoliko nas te greške nisu fizički ugrožavale, veće posledice snosimo zbog nemogućnosti roditelja da prizna da je pogrešio, izvini se i ispravi grešku, nego zbog same greške koju je načinio. To može da izgleda ovako:</p>



<p>„Vikala sam na tebe jutros jer sam bila zabrinuta da ćemo zakasniti. Ali znam da postoje bolji načini da reagujem kada se tako osećam.”</p>



<p>I sama priča o anksioznosti šalje poruku deci da su neprijatna osećanja normalna i da možmo da se nosimo sa njima.&nbsp;</p>



<p>Ukoliko su naši roditelji dosledno potiskivali reakcije na stres, brigu, strah i nikada se u kući nije razgovaralo o neprijatnim emocijama, odrastamo u osobe koje ne umeju da se nose ni sa svojim ni sa tuđim neprijatnim emocijama. Puštajući nas da vidimo neke stresne situacije i kako ih uspešno rešavaju naši roditelji, daju nam dozvolu da budemo uplašeni, ali i mehanizme suočavanja sa stresom. Svet tada postaje sigruno mesto, jer znamo da iako problemi naiđu, mi ćemo ih uspešno rešiti.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Osećaš se odgovornim za tuđa osećanja?</h3>



<p>Odrasli su odgovorni za svoje emocije i ponašanje. Ako su tvoji ukućani vikali na tebe tokom detinjstva kada su bili neraspoloženi, uplašeni ili pod stresom, moguće je da si odrastao u osobu koja se danas oseća odgovornim i krivim za sve. Ovo osećanje može voditi daljem povlačenju u sebe, jer situacije u kojima se izlažeš odnosima sa ljudima zapravo dolaziš u opasnost da ponovo budeš kriv za nešto. Zbog toga su četiri zida za ovo odraslo dete, sigurna zona. Ne postoji loše dete. Vaši roditelji su bili odgovorni za svoje loše raspoloženje.</p>



<p>Svedočiti roditeljskoj anksioznosti nije samo trenutno uznemirujuće za decu. Deca od roditelja traže potvrdnu informaciju kako da tumače nejasne situacije, ako je roditelj stalno uznemiren i uplašen, dete će početi da veruje da svet nije bezbedno mesto. Uplašena deca odrastaju u uplašene odrasle, sumnjičave ka svetu, u stalnoj pripravnosti da se izbore sa opasnošću za koju veruju da će se desiti u budućnosti.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Ne umeš da tražiš pomoć kada ti je potrebna?</h3>



<p>Deca se ne rađaju naučena kako da se umire. To je tehnika koju učimo tokom odrastanja. Ukoliko su naši roditelji bili hladni i distancirani tokom detinjstva, naučili smo da smo sami kada je teško. Ako danas imate poteškoću da tražite pomoć u kriznim situacijama, moguće je da potiče upravo iz ovakvih iskustava. Dobra vest je da nikada nije kasno da se uči. Potražiti podršku psihoterapeuta može biti prvi korak na ovom putu.&nbsp;</p>



<p>Naši roditelji i dalje uče kako da žive, kako da se nose sa svojim strahovima, greškama, očekivanjima ali i kako da vaspitaju, i dalje rastu i razvijaju se. Uprkos najboljim namerama mogu svoje strahove preneti na nas.</p>



<h3 class="wp-block-heading">Šta sa ovim saznanjem?</h3>



<p>Uvid u način kako je naša anksioznost nastala pruža nam bolje razumevanje samih sebe. Međutim, na našem putu napretka i ukoliko shvatimo da je anksioznost nastala pod uticajem roditelja, odgovornost nas kao odraslih osoba je da na njoj radimo. Uzmimo od roditelja ono što je dobro, a ono što je loše ostavimo. Otkriće da smo stekli anksioznost od naših roditelja nije razlog da ih krivimo, već saznanje na čemu mi danas treba da radimo.</p>



<p>Kada ste bili mali niste mogli da birate kakvom uticaju ćete biti izloženi. Danas, kao odrasli to možete. Pružite sebi malo nežnosti koja vam je falila.</p>


Kako učimo da budemo anksiozni. Anksioznost

Deca ne dolaze uvek istim putem: Vantelesna oplodnja i usvajanje u Srbiji

Povezani postovi

Deca ne dolaze uvek istim putem: Vantelesna oplodnja i usvajanje u Srbiji

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

Kako učimo da budemo anksiozni?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“