<h3 class="wp-block-heading">Potencija: Zašto problem često nije tamo gde misliš?</h3>



Psihoseksualni poremećaji su stanja koja utiču na sposobnost pojedinca da doživi zdrav i ispunjen seksualni život, pri čemu uzrok nije (samo) fizički, već i psihološki. Za mnoge muškarce, i žene, koji traže pomoć zbog problema sa potencijom, pravi uzrok često je dublje &#8211; u mislima, emocijama, traumama ili (nesvesnim) konfliktima.



<h3 class="wp-block-heading">Kako psihoterapija pomaže?</h3>



Korišćenje preparata za potenciju može pomoći kao podrška, ali bez razumevanja unutrašnjih uzroka, problem se često vraća. Ako osećate da <a href="https://docs.google.com/document/d/1xCbatG2tGLLQyHG0iygV_PeCDyq1BcnbLTyKmulg2wo/edit?tab=t.0#heading=h.vyvv4vysfh0h">problem nije samo fizički,</a> uz pomoć psihoterapeuta dublje istražite uzroke problema kako biste ih dugoročno rešili.



Selfnest vam omogućava da brzo, lako i sigurno komunicirate sa terapeutom putem pisanih poruka, audio ili video poziva, čak i potpuno anonimno!



Psihoterapija nije luksuz već najbolji način da dugoročno unapredite sebe i svoje odnose. Već od 1550 rsd uz pomoć Selfnest psihoterapeuta možete da:



<ul class="wp-block-list">
<li>U sigurnom prostoru gde god i kad god želite bez srama govorite, ili pišete, o svojim strahovima, sumnjama i traumama.</li>



<li>Ojačate samopouzdanje i emocionalnu bliskost jer seksualnost nije odvojena od psihe nego je njen najintimniji izraz.</li>



<li>Razumete obrasce, paterne, mišljenja i ponašanja koji blokiraju seksualnu slobodu i bliskost.</li>



<li>Upoznate bolje sebe i razvijete emocionalnu pismenost koji su ključevi zdravog i ispunjenog seksualnog života.</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Najčešći oblici psihoseksualnih poremećaja:</h3>



Erektilna disfunkcija psihogenog porekla Javlja se iako fiziološki sve funkcioniše, a najčešći uzroci mogu biti anksioznost, nisko samopouzdanje i strah od neuspeha.



Nemogućnost postizanja orgazma (anorgazmija) ili prerana ejakulacija Kod žena i muškaraca, često ukorenjeni u stidu, prošlim traumama, pritisku da se zadovolje očekivanja, tenziji, osećaju krivice ili strahu od odbacivanja.



Poremećaji seksualne želje (hipoaktivnost ili hiperaktivnost) Nizak ili preterano visok libido može biti reakcija na depresiju, anksioznost, stres ili potisnute konflikte.



Izbegavajući seksualni poremećaj (seksualna averzija) Jak otpor prema seksualnoj aktivnosti koji često ima koren u ranijim negativnim iskustvima ili internalizovanom stidu.



Poremećaji vezani za identitet i orijentaciju (nepovezanost sa sopstvenom seksualnošću) Kada osoba ima teškoće da prihvati svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, to može uzrokovati duboku unutrašnju patnju i probleme u intimnim odnosima.



Problemi u krevetu često počinju van njega. Psihoterapija pomaže da spoznate sebe i unapredite svoju svakodnevicu. Omogućite sebi kvalitetniji (seksualni) život.&nbsp;



<a href="https://app.selfnest.com/register">Registrujte se</a> i razgovarajte sa terapeutom kao sa prijateljem.

Potencija nije (samo) fizičko pitanje

Kada se rodimo roditelji su nam prozor u svet, oni su naši prvi učitelji od kojih učimo kako da koristimo kašiku, kako da se javimo komšinici u dvorištu, ali i suptilnije stvari poput toga kako veze treba da izgledaju. Iako ovo učenje kao mali ne možemo svesno da obradimo, ponašanja i reči koje slušamo od roditelja, skupljaju se u našem skladištu informacija koje se u odraslom dobu formiraju kao stav. I sami roditelji se nekada prevare misleći da ništa ne čujemo i ne razumemo dok se igramo sa kockama, a oni prepiru u kuhinji. Ne kaže se slučajno da deca upijaju kao sunđeri.&nbsp;



Model braka roditelja nas uči tome kako odnos treba da izgleda, kako komuniciramo, kako rešavamo nesuglasice, kako iskazujemo nezadovoljstvo, ljubav, nežnost, kakve vrline/mane tražimo u partneru i šta brak uopšte znači. Pri tome je svaki detalj važna stavka naše jednačine čiji krajnji rezultat jeste naša veza/brak u odrasloj dobi.&nbsp;



Kako određeni tipovi brakova roditelja utiču na naš izbor partnera u odraslom dobu čitajte u nastavku. 



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji puno svađaju</h3>



Za decu je veoma stresno prisustvovati svađi roditelja. Porodice u kojima je bilo puno svađe stvaraju nesigurno okruženje za decu. Sa uverenjem da je svet nesigurno mesto, odrasla deca iz ovakvih brakova imaju manjak poverenja u partnerske odnose.



Razvod je okej! Neki roditelji uvereni da će deci naškoditi ukoliko se razvedu, ostaju u lošem braku godinama. Odluka da ostanu u odnosu ne znači i da će odnos biti bolji. Nažalost ovo za nas kao decu znači da ćemo godinama prisustvovati svađama sa krivicom zbog poruke da su roditelji u braku samo zbog nas.&nbsp;



Ako ste dete roditelja ovakvog braka, tendencija da izbegavate odnose, nije slučajna. Čak i kada se zaljubimo, iz straha da će se odnos pretvoriti u stalnu svađu, sabotiramo i završavamo odnos pre nego mu damo šansu. Za one koji se odluče da uđu u partnerski odnos, veliki izazov je naučiti kako se komunicira, voli, dogovara bez svađe. Ako doživimo svađu kao sastavni deo partnerskog odnosa, pokretaćemo je i kada treba i kada ne treba. Zbog ovakvog ponašanja u odnosu možemo odgurnuti partnera od sebe i ostati zbunjenji i tužni.



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome se roditelji nikada ne svađaju</h3>



Prva pomisao može biti “Blago ovoj deci”. Ovi roditelji znaju koliko svađa može loše uticati na dete, ali su svoj posao da zaštite dete shvatili pogrešno. Ukoliko ste dete roditelja koji se nikada nisu svađali sada imate nerealna očekivanja od odnosa i manjak veština rešavanja konflikta. Kako to? Iako to niste videli, vaši roditelji se jesu svađali, krijući se svaki put kada do nesuglasica dođe. Zbog toga kao dete niste dobili potpunu sliku partnerskog odnosa, već izdvojenu idealnu verziju. 



Tokom prvih zaljubljivanja i kasnijih veza, ostajemo šokirani kada se pojave neprijatna osećanja i nesuglasice. Tada prekidamo odnos i tražimo sledeći u kome će biti samo i isključivo lepo. Čak i kada dopustimo da u naš ružičasti svet uđe informacija da su svađe sastavni dao svakog odnosa, da problemi ne znače kraj odnosa, već da njihovo razrešavanje još više zbližava partnere, dolazimo do toga da nemamo razvijene strategije prevazilaženje konflikta. Ovaj put ume da boli.



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome ne postoji intimnost među roditeljima</h3>



Roditelji koji ne umeju da izraze fizičku bliskost međsobno, imaju poteškoću da je izraze i ka deci. Fizička bliskost je ono zbog čega postojimo. Ni jedna beba ne može da preživi bez fizičke bliskosti onog ko o njoj brine. Zagrljaj teši, zagrljaj nam govori da smo važni i voljeni. Nedostatak fizičkog izražavanja ljubavi formira nas u spolja hladne, a iznutra nesigurne osobe. Ne umemo da izrazimo ali ni da primimo ljubav kroz dodir. 



Drugi tip roditelja bez bliskosti su oni koji imaju puno ljubavi i nežnosti ka deci ali je nemaju međusobno. Odrasloj deci ovih brakova je fizičko izražavanje ljubavi blisko, ali razmenjivanje nežnih dodira sa partnerom je nešto što mora da se dodatno uči. Brakovi ovih roditelja su slični prethodna dva, iako ne postoji svađa, nema ni bliskosti.



<h3 class="wp-block-heading">Brak u kome je odnos otvoren &#8211; preljuba&nbsp;</h3>



Prevara je tajna koja razara porodicu. Čak i ukoliko se roditelji ne odluče na razvod, snažna osećanja tuge razočarenja, prelivaju se na decu. U ovim situacijama pod nabojem emocija, roditelji su skloni da uključe decu u proces rasprave i da dele previše detalja.



Manja deca nisu svesna značenja prevare, ali apsorbuju snažne emocije roditelja. Posebno bolno za dete je da gleda nekog ko mu je navažniji kako pati, i to od strane druge njemu najvažnije osobe na svetu. Deca se prirodno približe onom roditelju koji je povređen ne bi li ga zaštitili. Osim što roditelji preplavljeni ličnim emotivnim borbama ne mogu adekvatno da odgovore na sve dečije potrebe, posledice mogu biti i na stavove o partnerskim odnosima u odraslom dobu.&nbsp;



Ovo iskustvo utiče na poverenje i sigurnost u vezama u odraslom dobu. Nepoverenje može uticati i na odluku da ni sami ne budemo verni partnerima kao odrasli. Izbegavanje ulaska u partnerske odnose je zapravo način da se sačuvamo od potencijalnog bola. Za one koji se ipak odluče za vezu, strah od prevare može ih dovesti do potrebe za stalnom kontrolom partnera i neosnovanom ljubomorom.



<h3 class="wp-block-heading">Brak sa tradicionalnim vrednostima i rodnim ulogama</h3>



Ukoliko prepoznaješ svoje roditelje u ovoj kategoriji velika je verovatnoća da sada imaš poteškoču u komunikaciji sa partnerom. Jasna podela uloga ne ostavlja puno prostora za dogovore. Tačno znamo od koga se šta očekuje. U ovakvim odnosima većina stvari se podrazumeva. Današnje vreme se veoma razlikuje od vremena u kome su naši roditelji, bake i deke, sklapali brakove. Ukoliko su vaši stavovi o braku puni podrazumevanja, nećete naići na dobre reakcije partnera. Moraćete da naučite da komunicirate o osećanjima, očekivanjima, da delite poslove i dogovarate planove.&nbsp;



Za one čije iskustvo tradicionalnog braka roditelja nije bilo prijatno, sada mogu biti osetljivi na bilo kakvu pomen podele uloga. Usled straha da se nađemo u istom takvom braku, možemo sabotirati partnerske odnose.







Naši roditelji su nas&nbsp; možda naučili kako veza i brak treba da izgledaju, ali mi ne moramo da ponavljamo njihove obrasce, naročito ako nisu bili zdravi. Kao odrasle osobe, imamo mogućnost da preispitamo naučeno, uzmemo ono što je dobro i ostavimo ono što nije. Ukoliko ne znate odakle da krenete na ovom putu izaska iz nasleđenih obrazaca, izaberite terapeuta na <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Selfnesu</a> koji će postati vaš saputink.

Porodica koja zajedno gleda slike. Deluje kao srećan brak roditelja

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

Evo ideje za date night! 🙂 



Pred vama se nalazi lista pitanja kojom ćete sigurno promeniti dinamiku vašeg razgovora. Otkrićete kako vas partner vidi, ali i upoznati ga bolje. Ovo je prilika da čujete stvari koje niste ni znali da možete da pitate.



Iskren razgovor o razmišljanjima, željama i uspomenama sa partnerom kreiraju intimnost koja je temelj čvrstog i zdravog odnosa.



<h4 class="wp-block-heading">Prvo da se zagrejemo!</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Koja je moja omiljena boja?</li>



<li>Gde sam rođen?</li>



<li>Koja hrana mi nikada ne bi dosadila?</li>



<li>Koji je moj omiljeni film?</li>



<li>Da li bi za vikend radije izašao/la ili ostala kući?</li>



<li>Koju pesmu pevušim kada sam srećan/na?</li>



<li>Šta sam u horoskopu?</li>



<li>Koju kozmetiku volim da koristim?</li>



<li>Kojim sportom sam se bavio/la u životu?</li>



<li>Da li sam nekada putovao/la sam/a?</li>



<li>U kom hobiju sam uživao/la, a više se njime ne bavim?</li>



<li>Koja destinacija je na mojoj listi želja?</li>



<li>Čiji koncert bih voleo/la da vidim?</li>



<li>Na kojoj strani kreveta više volim da spavam?</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">A sada da čujemo, kako te partner vidi.</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Kako neverbalno izražavam ljubav?</li>



<li>Da li imam neku čudnu naviku, i ako da, koju?</li>



<li>Povodom čega sam nesiguran/na?</li>



<li>Šta sam želeo/la da postanem kada sam bio dete?</li>



<li>Koja je moja omiljena aktivnost sa tobom?</li>



<li>Sa kime bih pričao/la ako bi mi se nešto loše dogodilo?</li>



<li>Koje tri stvari bih poneo/la na pusto ostrvo?</li>



<li>Sa kime sam najbliži/a u mojoj porodici?</li>



<li>Koliko prijatelja smatram svojim bliskim prijateljima?&nbsp;</li>



<li>Šta je moj najveći san?</li>



<li>Koji cilj želim da postignem ove godine?</li>



<li>Šta volim da radim kada sam pod stresom?</li>



<li>Koje sve nadimke sam imao/la tokom života?</li>



<li>Ako bi imao/la podkast, o čemu bi bio?</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">A možemo i zajedno da filozofiramo…</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Šta ti najviše nedostaje iz tvog detinjstva?</li>



<li>Šta duguješ sebi?</li>



<li>Zbog čega se kaješ u prošlosti?</li>



<li>Kada ne bi postojale nikakve prepreke čime bi voleo/la da se baviš?</li>



<li>Za šta si najviše zahvalan/na svojoj majci?</li>



<li>Šta ljudi pogrešno shvate u vezi tebe?</li>



<li>Šta nikada ne bi mogao/la da oprostiš prijatelju?</li>



<li>Koja javna ličnost je tvoj uzor?</li>



<li>O čemu bi razgovarao/la sa životinjama kada bi mogli da govore?</li>



<li>Šta je za tebe smisao života?</li>



<li>Šta je bila tvoja prva impresija o meni?</li>



<li>Šta bi uradio/la kada bi dobio 5 miliona evra?</li>



<li>Koja je najveća kriza koju si prebrodio/la u životu?</li>



<li>Da li bi rizikovao/la život za nešto?</li>
</ol>



<h4 class="wp-block-heading">Spremi se da dovedeš svoju vezu na viši nivo.</h4>



<ol class="wp-block-list">
<li>Da imaš magićni štapić koju bi stvar promenio u našoj vezi?</li>



<li>Da li veruješ u ljubav na prvi pogled?</li>



<li>Šta čini da budeš ponosan/na na mene?</li>



<li>Šta je najbolji savet o vezi koji si ikada dobio/la?</li>



<li>Šta ti prija kada si uznemiren/na?</li>



<li>Ako bi izgubio/la pamćenje koja bi prva stvar bila koju bi mi rekao/la o nama?</li>



<li>Šta misliš, zbog čega sam se zaljubio/la u tebe?</li>



<li>Šta “živeti dobar život” znači za tebe?</li>



<li>Šta je tvoj najveći strah vezan za našu budućnost?</li>



<li>Osim laganja i varanja, šta još uništava vezu?</li>



<li>Kada bi imali još samo jedan dan zajedno, šta bi voleo/la da radimo?</li>



<li>Kada si se oećaš/la najviše voljeno od strane mene?</li>



<li>Šta bi voleo/la da te češće pitam?</li>



<li>Koju stvar bi voleo/la da bolje razumem o tebi?&nbsp;</li>
</ol>



Odnos u kom smo slobodni o svemu iskreno da razgovaramo, poštujući svog partnera je cilj svake partnerske psihoterapije. Imati dobru vezu znači i graditi sebe kao dobrog partnera, a na tom putu te podržavaju <a href="https://app.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">terapeuti Selfnest-a</a>.

Pitaj partnera

Ljubomora je kompleksna emocija koja obuhvata osećanja od sumnje i besa do straha i poniženja. Pogađa ljude svih uzrasta, polova i seksualnih orijentacija, i obično se javlja kada osoba doživljava pretnju važnom odnosu od strane treće osobe. Ta pretnja može biti stvarna ili zamišljena.



Uverenje koje je široko rasprostranjeno a pri tome netačno, jeste da u zdravoj vezi nema ljubomore. Istina je da u zdravoj vezi nema patološke ljubomore, a koja je razlika između zdrave i patološke, pročitaj u ostatku teksta.



<h3 class="wp-block-heading">Zdrava ili patološka ljubomora?</h3>



Ljubomora, u svojim različitim manifestacijama, postavlja pitanje o granicama između zdravog i patološkog. I samo osećanje ljubavi može biti patološko. Patološka ljubav, kao simbioza, izaziva dilemu o tome da li je ljubav usmerena prema osobi ili prema idealizovanoj predstavi ljubavi. Voleti predstavu o ljubavi, a ne osobu znači želeti da budemo voljeni dok ne prepoznajemo koje potrebe ima druga osoba. &nbsp;U svojoj okolini ove osobe ćete prepoznati kroz opsesivnu želju da budu u vezi, dok osoba sa kojom ulaze u vezu ostaje u drugom planu.



Kako jedna strana novčića ljubomore može predstavljati priliku za rast, druga strana može biti opasnost za nasilje u partnerskom odnosu. U vrtlogu snažnih emocija ove ljubomore možemo zameniti, stoga je važno napraviti razliku.&nbsp;



Zdrava ljubomora je osećanje koje štiti partnerski odnos u trenucima kada postoji realna opasnost da neka treća osoba ili situacija ugrozi taj odnos. To je prirodna potreba da zaštitimo ono do čega nam je stalo. Ovo osećanje nije konstantno prisutno, već dolazi u trenucima pretnje po odnos. Kao i konflikti, ljubomora daje priliku za poboljšanje i prevazilaženje problema.&nbsp;



Dakle zdrava ljubomora je strah, a za povod ovog osećanja postoje realni znakovi da partner gaji veću naklonost ka drugoj osobi, zbog čega odnos može biti ugrožen.



U odnosima u kojima postoji zdrava ljubomora postoji i poverenje. Poverenje je vera, ali i sposobnost da živimo sa onim što nećemo znati. Naš partner postoji kao nezavisno biće od nas i za zdrav odnos svako od partnera ima svoj prostor koji zovemo privatnost.



Patološka ljubomora označava intenzivnu i neosnovanu ljubomoru koja može biti izražena u obliku prekomernih sumnji, kontrole partnera ili agresivnih reakcija. Iako je osećanje bez realnih povoda, patnja koju osoba oseća je stvarna. Ova vrsta ljubomore ide dalje od zdravih granica, proizlazeći iz duboko ukorenjenih nesigurnosti, strahova i trauma iz prošlih veza ili nestabilne porodične podrške od detinjstva. Osoba koja pati od patološke ljubomore može doživeti veliki stres i teškoće u održavanju stabilnih međuljudskih odnosa, jer njihove reakcije nisu u skladu s realnim pretnjama ili situacijama.&nbsp;



Kako patološka ljubomora izgleda u vezi:



<ul class="wp-block-list">
<li>Praćenje i proveravanje partnera: Patološka ljubomora se manifestuje kroz intenzivno praćenje partnera na društvenim mrežama, čitanjem poruka u telefonu ili čak praćenjem fizičkog kretanja.&nbsp;</li>



<li>Udaljavanje partnera od prijatelja: Početak može biti vezan za one koji bi mogli biti predmet prevare, ali vremenom se proširuje na sve prijatelje i porodicu. Ovo može izazvati izolaciju i narušavanje socijalnih veza. Osoba ne podnosi da partner pruža još nekom pažnju i da postoji neki deo života u koji nije uključen.</li>



<li>Tumačenje svakog ponašanja partnera: Patološki ljubomorni pojedinci često tumače svaki pogled, razgovor i osmeh partnera sa drugim osobama kao potencijalnu pretnju. Ovo dovodi do stalnog osećaja nesigurnosti i napetosti u vezi.&nbsp;</li>



<li>Obrazloženje ljubomore kao dokaza ljubavi: Osoba koja pati od patološke ljubomore može pokušati opravdati svoje ponašanje tvrdnjom da je to izraz velike ljubavi i privrženosti. Ovo može otežati partneru da izrazi svoje osećaje i shvati da se nalazi u nezdravom odnosu.</li>



<li>Krivljenje partnera: Osoba sklona patološkoj ljubomori krivi svog partnera za svoje ljubomorne ispade, pokušavajući ih uveriti da su odgovorni.&nbsp;</li>
</ul>



<h4 class="wp-block-heading">“On/ona nije ljubomoran, da li me uopšte voli?” ili “Ljubomoran/a sam zato što te volim”</h4>



Ljubomora nije nikakav dokaz ljubavi. Predstavljati ljubomoru kao deo ljubavi vodi dubljoj manipulaciji druge osobe. Shvatajući pozadinu patološke ljubavi koja je ukorenjena u ličnoj nesigurnosti i iskrivljenoj slici privrženosti i ljubavi, lako dođemo do toga da i bez ljubavi možemo biti ljubomorni. Velika ljubav nije i velika ljubomora.



<h4 class="wp-block-heading">Ako smo verni da li to znači da nas drugi ne privlače?</h4>



Svesnost, mehanizmi kontrole i sposobnost da cenimo prave vrednosti, ne dozvoljavaju nam da delamo i kada osetimo privlačnost ka drugoj osobi. I da, osetićemo je. Međutim trenutnu potrebu nećemo zadovoljiti zbog veze i ljubavi koju imamo. Ostati veran je stvar odluke. Čovek je biće koje ima sposobnost usmerenog ponašanja koje nije vođeno telesnim nagonima.



<h4 class="wp-block-heading">“On/ona je jednostavno ljubomoran tip osobe”</h4>



Biti ljubomoran tip osobe ukazuje na unutrašnje nesigurnosti. Ako je ovo iskustvo koje se iznova ponavlja, problem leži u osobi koja oseća ljubomoru, a ne u partneru. Osobe koje imaju strah od napuštanja će češće biti ljubomorne, ali će i težiti odnosima u kojima je i partner posesivan. Paradoksalno, to ne znači da i same neće prevariti. Naprotiv osobe sklone preljubama projektuju svoje ponašanje na partnera, očekujući da će se i partner ponašati na isti način.



<h4 class="wp-block-heading">Da li su zavist i ljubomora ista stvar?</h4>



Ljubomora zahteva troje, dok je za zavist dovoljno dvoje. Ljubomora se javlja kada postoji strah od gubitka važne osobe, dok zavist proizlazi iz želje da se ima nešto što druga osoba ima. Kao što su materijalne vrednosti, status, izgled i slično. Oba osećanja nose sa sobom potencijalnu štetnost, a zluradost u zavisti dodatno komplikuje situaciju.



Zluradost je osećaj zadovoljstva prilikom nesreće ili neuspeha nekoga koga smatramo suparnikom ili kome zavidimo. Pri tome, i ovde moramo zadržati zdrave okvire. Takmičarski duh nije zavist, takmičarski duh je zdrava motivacija koja nas vodi ostvarivanju ciljeva.&nbsp;



Nije svaka kompetativnost negativna, već samo ona koja razjeda osobu. U tom slučaju osoba se neće razvijati. Zdrava kompeticija motiviše, zbog nje napredujemo. Nezdravo takmičenje tj. zavist ne motiviše i ne dozvoljava nam da napredujemo.



<h4 class="wp-block-heading">Kako se &#8220;leči&#8221; ljubomora?</h4>



U ljubomornoj vezi, kompas između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja lako se može izgubiti. Razgovor sa prijateljima ili porodicom može biti dobar podsetnik realnosti. Međutim patološka ljubomora zahteva posebnu pažnju, jer je čine nametnute misli zbog kojih pati i ljubomorna osoba i osoba ka kojoj je ljubomora usmerena. Ovakva ljubomora zahteva konkretnu <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">terapijsku</a> podršku. Ovaj proces uključuje rad na nesigurnostima, promeni negativnih uverenja i izgradnji poverenja u vezi.

Par na slici koji je u svađi zbog ljubomore - Partnerski odnosi

Ljubomora

Da li je ljubav dovoljna? Često se pitamo u vezama iz kojih nikako da odemo uprkos tome što nismo srećni. Počnemo čak da preistpitujemo i šta uopšte sreća znači, ne bi li opravdali ostanak. A možda se i nismo potrudili dovoljno, možda kada bismo samo još malo izdržali sve bi se namestilo.&nbsp;



Čak i kada uspemo da sastavimo listu za, sa dugom listom protiv, to jedno malo “za” zvano ljubav, menja sve.&nbsp;



Čekamo tu kap koja će preliti čašu, guramo iz dana u dan čekajući da se nešto desi. Ni dobro ni loše, ni srećni ni “dovoljno” nesrećni da prekinemo. Dokle trpiš, šta trpiš, a kada progutaš ego i menjaš sebe?



Raskidi su jednostavno teški i neprijatni. Ali i rad na vezi ume da bude veoma težak i neprijatan.



Istina je da su neke krize tu da bi se prevazišle. Neke krize nas samo učine jačim i bližim. Istina je i da veze nisu lake i da nesuglasice umeju da bole.&nbsp;



Kako onda da znamo da li se nalazimo u krizi koju treba da prevaziđemo ili u pogrešnoj vezi iz koje treba da izađemo?



<h3 class="wp-block-heading">Šta je pravi problem?</h3>



Mnogi parovi u krizama se svađaju oko sitnica.&nbsp;



Istina je da mi nikada nismo ljuti samo zbog toga što jedan partner istiska pastu za zube sa vrha, a drugi to radi sa dna. Mi smo zapravo ljuti zbog niza drugih stvari koje nismo adresirali na pravu adresu i onda nam pasta za zube dođe kao odličan povod da iskažemo svu svoju frustraciju. Iako jedno malo udahni, napravi pauzu i razmisli da li je ovo stvarno problem, rešava situaciju, ovo je u realnosti mnogo teže sprovesti.



Znati šta je pravi problem potreban je visok nivo samosvesti. Kako bismo partneru rekli šta nas zaista muči potrebno je da prvo sami znamo šta nam se dešava, šta osećamo i šta želimo.&nbsp;



Ne kažemo da morate prvo voleti sebe da bi vas drugi voleli, ali je više nego poželjno da imate jasnu sliku o sebi i svojim očekivanjima. Za ovo je potrebno puno razgovora sa sobom, partnerom, ali i <a href="https://www.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">psihoterapeutom</a>. Terapija nam ovde pomaže da bez uvredljivog razgovora sa partnerom odgovorimo sebi&nbsp; “Zašto me toliko iritira način na koji žvaće?” To što prvo odgovor pronalazimo u sebi, ne znači da je problem u nama.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Spremaš se za raskid?</h3>



Osim što raskid nije lak, nije lako ni suočiti se sa gorkim osećanjem da će naša odluka povrediti drugu osobu, da ćemo zbog toga biti “sebični, samoživi, hladnokrvni, oni koji lako odustaju, loše osobe”. Pre svega, ne radi se o tome ko je kriv. Za tango je potrebno dvoje, u redu je raskinuti. Raskid istovremeno znači i šansu za oboje da ostvare sreću. Iako se u ovom trenutku ne čini tako, raskidi se preživljavaju. Istina je da potrebno vreme i briga o sebi, ali je istina i da možemo ponovo da volimo i budemo voljeni.



I pored mnogobrojnih problema koji dovedu do raskida, parovi izveštavaju o tom jednom prelomnom trenutku. Trenutak kada zaista shvate “e ovde je kraj!”.&nbsp;



Ti trenuci su skidanje ružičastih naočara kada shvatimo da partner nije onakav kakvim smo ga videli, što je najčešće naša greška usled idealizacije i zaljubljivanja u potencijale partnera. Ljubav i seks održavaju vezu, ali za dugoročnu i zdravu vezu očekivanja moraju da se podudaraju. Insistiranje na održavanju veze u kojoj postoje različita očekivanja je nepotrebno povređivanje sebe i partnera. Niko nije kriv zbog toga.



<h3 class="wp-block-heading">Kako raskinuti?</h3>



<ol class="wp-block-list">
<li>Iako ste odlučili da prekinete odnos, to je bilo mesto na kome ste ulagali sebe, pa raskid pun poštovanja ka partneru ujedno znači i poštovanje prema sebi.&nbsp;</li>



<li>Verovatno se tvoj partner oseća slično jer raskidi ne dolaze preko noći, ali uprkos tom osećanju može se desiti da partner izvadi sve adute kako bi vas zadržao. Podsećanje na zajedničke trenutke i planove, slama srce i najsnažnijima. Dobro razmislite šta je ono što želite i da li postoji prostor za pregovore kako ne biste završili emotivno izmanipulisani. Ukratko, ako se ne desi promena, samo odlažete ovaj neprijatan razgovor.</li>



<li>Budite direktni i jasni, nemojte uvijati tako da više ni vama, ni partneru ne bude jasno šta želite da kažete. Ovo uvijanje nam je svima dobro poznato kada želimo da ublažimo neprijatnu situaciju.</li>



<li>Svi pomislimo kako ćemo moći da ostanemo prijatelji, međutim ovo nije dobra ideja. Nekada period prijateljstva služi kao prelazni period dok se ne osnažimo da zaista uzmemo život u svoje ruke i nastavimo dalje. Iako ovo zvuči kao manje bolan kraj, u velikom smo riziku da se vratimo u vezu ili ostanemo još dugo u tom međuprostoru. Skinite taj flaster.</li>
</ol>



Iako stvari nisu dobre, ne znači da je vaša veza loša. Pred vama su dugi razgovori i još važnije, slušanje druge strane. Savladati krize u vezi ne znači samo žmureći proći kroz oluju dok opet ne dođe mirno more, savladati krizu znači i steći puno novih korisnih veština. Izlazak iz krize donosi nam novo poverenje u vezu &#8211; sada znamo da možemo da izdržimo i teške dane. Kriza nam takođe donosi veštine suočavanja sa stresom, upoznavanjem ponašanje sebe i partnera u kriznim situacijama stičemo znanja i razumevanja koja nam mogu koristiti kako bismo sprečili sledeću krizu. Saznanje da je osoba koju volimo još uvek sa nama nakon teške svađe donosi nam zahvalnost, pa čak i euforični osećaj sreće.



<h3 class="wp-block-heading">Odlučili ste da ostanete?&nbsp;</h3>



Za komunikaciju je potrebna volja obe strane. Odnos je zajednički projekat na kome vredno radimo. Nije više neka velika vest da je komunikacija najvažnija za zdravu vezu. Međutim i pored ovog znanja svi imamo poteškoću da komuniciramo uz uzavrele emocije. Zbog toga nije loše podsetiti se par osnovnih pravila dobre komunikacije:



U odnosu sa partnerom sve vidimo veoma lično. 



Lako skačemo u zaključke tumačeći svako partnerovo ponašanje kao deo karaktera, a zatim tumačimo šta to znači za nas. Zbog ovoga je teško setiti se zlatnog pravila svake kritike &#8211; kritikujemo ponašanje, a ne ličnost.&nbsp;



Čim počnemo da napadamo lično, stvari brzo izmiču kontroli i zaista je teško voditi produktivan razgovor koji se bavi pravim razlogom koji stoji iza sukoba. Razgovarajte o stvarima na koje oboje možete da utičete i po svaku cenu izbegnite uvrede. Uvrede, osim što ni na koji način ne doprinose razrešenju sukoba, vode do manjka poštovanja među partnerima.



Gotovo nikada nije važno ko je u pravu. 



Svi volimo tu malu pobedu kada partner prizna da je pogrešio i da smo mi u pravu. Taj rast ega ume da nas obuzme do mere da zaboravimo da nismo jedno protiv drugog već tim koji se zajedno brine o vezi. Dokle god se trkamo ko je više u pravu, jedno je sigurno, veza gubi. U momentima kada “gubite poene” nemojte izvući svađu od pre 3 meseca kao adut. Na ovaj način samo održavamo svađu, nakupljamo frustraciju i udaljavamo se od mogućeg rešenja.



Kompromis 



Prvo moramo da razdvojimo svađe oko preferencija i svađe oko vrednosti. Bila to muzika, film, način slaganja čaša, svi imamo svoje preferencije. A zar su one zaista toliko važne? Kada pogledamo koliko se parovi često svađaju oko različitog ukusa pomislili smo da jesu. Žučne rasprave zbog različite preferencije najčešće kriju dublje potisnute probleme sa kojima nikako da se pozabavimo. Međutim, one blaže rasprave o različitoj preferenciji mogu čak biti zdrave za vezu. Preferencije su površne, dakle, ako neko ne deli vašu sklonost prema nečemu, ali i dalje želi da bude sa vama, to pokazuje da je sa vama zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što radite za njih. Kompromis je postizanje zajedničkog dogovora uprkos početnim neslaganjima, i spremite se jer ovoga i u zdravim vezama ima dosta.



Konflikt vrednosti bi već bila svađa oko bazičnih vrednosti koje partneri imaju. Ovo je više od obične preferencije. Bazične vrednosti bi bile religija, životna ideologija, želja da se imaju/nemaju deca, način vaspitanja dece, ambicije po pitanju karijere, mesta stanovanja i slično. Pitanje je da li je ono što sam ja u konfliktu sa onim što je moj partner. Konflikti na ovu temu su baš nezgodni, ali neizbežni. I dobra i loša vest je da ti i tvoj partner niste jedno za drugo ukoliko vam se bazične vrednosti potpuno razlikuju. Ova razlika nije ničija krivica!



<h3 class="wp-block-heading">Da li se ljudi zaista menjaju?</h3>



Naravno da se menjaju. Ali je potrebno da žele da se menjaju. Zaljubiti se u nečiji potencijal ništa je drugo do isprojektovane fantazije na partnera. Ponašanje partnera daje nam do znanja da li će se stvari menjati ili ne.&nbsp;



Ako ste pronašli sebe čitajući ovaj tekst, ali i dalje niste uspeli da odgovorite na pitanje “da li da ostanem ili je vreme da idem?”, obratite se našim <a href="https://app.selfnest.com/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">psihoterapeutima</a>. Razgovor će vam pružiti jasniju sliku onoga šta osećate. Iako će te dobiti podršku, terapeut neće doneti odluku umesto vas. Odluka je vaša, a terapeut vas prati na tom putu. Ne morate sami!

Otići ili pokušati ponovo?

Ako ste godinama živeli sami, ako ste uživali u svom prostoru i slobodi, ideja zajedničkog života sa nekim, može biti zastrašujuća. Čak i sa osobom koju puno volite. 



Sloboda da možemo nošene čarape i šolju od kafe da ostavimo gde hoćemo, bez da nam iko zvoca je nešto čega se teško odričemo. Ili naprotiv, da utegnemo kuću koja će nas posle posla čekati baš onakvom kakvom smo je ostavili. 



Početak zajedničkog života propraćen je čestitkama od strane porodice i prijatelja. Očekivanje da budemo srećni zbog ovog početka povlači pitanje, da li onda nešto nije u redu sa nama ako se ne osećamo tako? Zajednički život sa sobom povlači niz dodatnih pitanja. Stvari koje su nam nekada bila rutina sada će biti svakodnevne teme dogovora. Čišćenje i uređenje kuće, podela finansija, podignuta daska na wc šolji i šminka po celom kupatilu.&nbsp;



Ukoliko nismo imali lepa iskustva u prethodnim vezama obazrivo ulazimo u sledeću. Nemogućnost da lako napustimo odnos usled zajedničkog stanovanja može biti zastrašujuća ukoliko imamo strah od vezivanja.



Prilagođavanje zajedničkom životu je značajna promena, ali moguća uz otvorenu komunikaciju, strpljenje i kompromise od strane oba partnera.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Saveti psihoterapeuta</h3>



Otvorena komunikacija: Ključ svakog zdravog odnosa. Pre zajedničkog života naročito je važno da par ima otvoren i iskren razgovor o očekivanjima, navikama i ličnom prostoru, odnosno granicama. Razgovor o tome kako zamišljate zajednički život, otkriće očekivanja koja možda niste ni znali da imate. Ništa nije sitnica, ako je vama važno.



Poštujte međusobno lični prostor: Voleti partnera i imati skladan zajednički život ne znači da će vaša potreba da imate vreme za sebe nestati. Potreba da nekada budemo sami sa sobom je zdrava, a za zdravu vezu je važno da poštujete ovu potrebu i kod sebe i kod partnera. Pronađite balans između zajedništva i nezavisnosti.&nbsp;



Budite strpljivi i fleksibilni: Potrebno je vreme da se prilagodimo na novi način života. Budite pažljivi jedno prema drugom jer izazovno prilagođavanja ne znači da je veza osuđena na propast. Ovako velike promene ne pravimo preko noći, u redu je da&nbsp; je potrebno više vremena da prihvatite međusobne navike i rutinu. Ovo može biti i odlična prilika da preispitamo lične navike koje možda nisu dobre i sada je odlična prilika da ih promenimo.



Napravite kompromis: Bez kompromisa nema zajedničkog života, ali to ne treba da vas plaši. Kompromis ne znači odustati od svojih potreba, želja, ciljeva, odustati od sebe. Kompromis znači udružiti se oko zajedničkog cilja i učiniti ga mogućim. Jedno je sigurno, moraćete da pustite “ali ja ovo uvek ovako radim” način razmišljanja i saslušate drugu stranu.



Kreirajte zajedničku rutinu: Uspostavljanje nove rutine i zajedničkih aktivnosti učvršćuje vezu i olakšava period prilagođavanja. Radujte se malim ritualima poput zajedničke kafe ujutru pre posla.&nbsp; Zajednički život ne znači samo napraviti mesta za još jednu osobu u vašem domu, već stvoriti zajednički dom sa voljenom osobom.&nbsp;



Partnerska psihoterapija: Razgovor sa stučnjakom ne moramo čuvati za spašavanje veze pred raskid ili razvod. Ovaj razgovor može vam pomoći da bolje sagledate očekivanja, razumete potrebe jedno drugog i istaknete snage vaše veze. Negujte svoju vezu.Ukoliko želite više o ovome da pričate, potrebna vam je podrška ili novi uvid, psihoterapeuti na <a href="https://app.selfnest.com/">Selfnest-u vas čekaju.</a>

na slici su dve osobe koje su zagrljene i predstavljaju srećan par

Blog

Potencija nije (samo) fizičko pitanje

Kako me je “srećan” brak roditelja doveo u niz loših veza

Pitaj partnera

Ljubomora

Otići ili pokušati ponovo?

Kako započeti život sa partnerom nakon što smo godinama živeli sami?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“