Skup ideja, uverenja i emocija koje deluju iz nesvesnog i utiču na naše ponašanje, kogniciju i osećanja, Jung je nazvao kompleksima. U eksperimentu asocijacija, uticaja određenih reči na doživljaje, pokazao je da u sebi nosimo nesvesne sadržaje koji mogu izazvati jaku emocionalnu reakciju i oblikovati naša ponašanja.



Psihologija i psihoterapija komplekse posmatraju kao važne pokazatelje odnosa prema sebi i drugima. Iako je teško priznati da svako u sebi nosi neki kompleks, to je neophodno kako bismo sebe i druge pravilno razumeli i zaista prihvatili.







<h4 class="wp-block-heading">Kako nastaju kompleksi?</h4>



Sa kompleksima se ne rađamo već ih stičemo i moguće ih je grupisati u:



<ul class="wp-block-list">
<li>Lične &#8211; koji se razviju kroz specifično iskustvo svake osobe</li>
</ul>



Primer: Dete koje su zadirkivali u školi može da razvije kompleks niže vrednosti, a osoba koja je imala uspeha u mladosti kompleks više vrednosti.



<ul class="wp-block-list">
<li>Porodične &#8211; koji su <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/dobar-vs-los-stil-majcinstva" target="_blank" rel="noreferrer noopener">rezultat vaspitanja</a> ili dečijeg ugledanja na roditelje</li>
</ul>



Primer: ako se otac ili majka plaše pasa, vrlo je moguće da će i dete usvojiti isti strah.



<ul class="wp-block-list">
<li>Društvene ili kulturološke &#8211; koji su najviše povezani s predrasudama</li>
</ul>



Primer: verovanje da su neke nacije superiornije ili da <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/zasto-muskarci-ne-bi-trebalo-da-cute" target="_blank" rel="noreferrer noopener">muškarci ne plaču</a> oblikuje ponašanja i utiče na samopouzdanje.



<ul class="wp-block-list">
<li>Generacijske &#8211; koji su posledica traumatičnog iskustva koje je doživela cela generacija ljudi </li>
</ul>



Primer: rat ostavlja trag kroz kolektivni kompleks mržnje i netrpeljivosti prema „neprijatelju“ čak i godinama nakon što je sukob prestao.*







<h4 class="wp-block-heading">Da li smo dovoljno dobri?</h4>



Iako su u  literaturi najpoznatiji <a href="https://www.facebook.com/psihoterapijadostupnasvima/photos/edipov-kompleks-je-termin-koji-je-uveo-frojd-u-svojoj-teoriji-psihoseksualnog-ra/809895054609469/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Edipov</a> i Elektrin kompleks, u svakodnevnom životu to su kompleksi koji se tiču vrednovanja sebe:



<ul class="wp-block-list">
<li>Kompleks niže vrednosti doživljaj da smo manje vredni od drugih.</li>



<li>Kompleks više vrednosti doživljaj da smo bolji od drugih.</li>
</ul>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="576" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/1-1024x576.png" alt="" class="wp-image-704" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/1-1024x576.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/1-300x169.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/1-768x432.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/1-1536x864.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/1-2048x1152.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h4 class="wp-block-heading">Odakle potiču kompeksi?</h4>



I kompleks niže vrednosti i kompleks više vrednosti potiču iz istog mesta &#8211; osećaja duboke nesigurnosti i neadekvatnosti. Iz straha da nismo dovoljno dobri i poruka koje nam šalju:



<ul class="wp-block-list">
<li>Porodica – nedostatkom podrške, konstantnom kritikom i upoređivanjem sa drugima, ili preteranim hvaljenjem i idealizacijom.&nbsp;</li>



<li><a href="https://www.selfnest.com/blog/roditeljstvo/anksioznost-kod-dece-uzroci-manifestacije-i-kada-se-obratiti-strucnjaku" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Škola i društvo</a> – bez adekvatne zaštite od diskriminacije, okruženje forsira nadmetanje i šalje poruku da „nikad nisi (i nećeš biti) među najboljima“.</li>



<li>Mediji i mreže – nerealnim standardima lepote, uspeha i „savršenog života“.</li>



<li>Unutrašnji glas – ponavljajući poruke koje smo čuli kao deca i koje postaju naša unutrašnja samokritika ili samopohvala.</li>
</ul>



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="576" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/2-1024x576.png" alt="" class="wp-image-705" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/2-1024x576.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/2-300x169.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/2-768x432.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/2-1536x864.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/08/2-2048x1152.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>







<h4 class="wp-block-heading">Kako kompleksi utiču na odnose?</h4>



U oba slučaja odnosi sa drugima najčešće su površni, napeti i neretko toksični.



<ul class="wp-block-list">
<li>Osobe sa kompleksom niže vrednosti najčešće se povlače ili ulaze u odnose&nbsp; iz pozicije zavisnosti i straha da budu ostavljene pa se stalno prilagođavaju i trude da udovolje drugima</li>



<li>Osobe sa kompleksom više vrednosti imaju potrebu da deluju jake, pa prikrivaju svoje slabosti i tako stvaraju distancu.&nbsp;</li>
</ul>



Neretko se kompleks više vrednosti poistovećuje sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/ko-su-narcisoidne-osobe-i-sta-je-narcisoidni-poremecaj" target="_blank" rel="noreferrer noopener">narcisoidnošću</a>, iako je, za razliku od kompleksa, u pitanju duboko ukorenjeni i trajni poremećaj ličnosti.







<h4 class="wp-block-heading">Kako prevazići kompleks niže ili više vrednosti?</h4>



1. Samorefleksija i svesnost



Prepoznavanje obrazaca je preduslov. Prvi korak je da priznaš sebi kada reaguješ iz osećaja manje ili više vrednosti. <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Pisanje dnevnika misli,</a> rad na emocijama i posmatranje reakcija mogu pomoći.



2. Samoprihvatanje



Niko nije ni savršen ni bezvredan. Kad prihvatiš i svoje snage i slabosti, razvićeš i realnu sliku o sebi.&nbsp;



3. Briga o sebi



Razvij <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/selfcare-prakse-za-svaki-dan" target="_blank" rel="noreferrer noopener">rutine koje jačaju samopouzdanje</a>, a koje uključuju fizičku aktivnost, odmor i poneki hobi. <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/poremecaji-spavanja-sta-ih-izaziva-i-kako-poboljsati-kvalitet-sna" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Ne zaboravi da su kvalitetan san</a> i zdravi odnosi su osnova dobrog (mentalnog) zdravlja.



4. Unutrašnji dijalog



Umesto da konstantno sebe grdiš i sputavaš, probaj da kažeš: „učim i razvijam se svakog dana“. Budi sebi najveći navijač.



5. Zdravi odnosi



Okolina koja podržava i neguje autentičnost važan je korektiv unutrašnjih nesigurnosti. Okruži se kvalitetnim ljudima koji te prihvataju i od kojih možeš da učiš.



6. Psihoterapija



<a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/sve-sto-treba-da-znate-o-psihoterapiji" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Razgovor sa stručnjako</a><a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">m</a> pomaže da razumeš korene kompleksa i izgradiš zdravije obrasce mišljenja i ponašanja.







Kompleksi niže i više vrednosti nisu nešto što nas određuje zauvek, već putokaz da sagledamo kakav odnos imamo prema sebi i drugima. Nažalost, mnogi teško priznaju sebi da imaju komplekse i umesto da potraže pomoć nauče da žive sa toksičnim uticajem.&nbsp;



Ipak, kompleksi nisu nešto čega treba da se stidimo nego prilika da bolje upoznamo sebe. Iza nadmenosti često se krije nesigurnost, a iza povučenosti strah od odbacivanja.&nbsp;



Najvažnije je da pronađemo balans, <a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/sve-sto-treba-da-znate-o-psihoterapiji" target="_blank" rel="noreferrer noopener">spoznamo svoju vrednost</a> i ostanemo otvoreni, realni i autentični. Uz brigu o sebi i <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*1l7ipuf*_gcl_aw*R0NMLjE3NTQ1MDg2ODYuQ2p3S0NBanctc3ZFQmhCNkVpd0FFelNkcmhsd21Ua1hmVzdXOGNDR0c3dmVYUXB0bmpyc1VGX2I1bVZBZnBJV3RQTkUzUVpySC1nOWx4b0MyWkFRQXZEX0J3RQ..*_gcl_au*NzE1MTAzMzI1LjE3NTM2OTAzNzA.*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NTYyMDEwMDkkbzEwMyRnMSR0MTc1NjIwMTY5MiRqMjckbDAkaDA." target="_blank" rel="noreferrer noopener">stručnu podršku</a> moguće je izgraditi stabilniji osećaj sopstvene vrednosti i zdravije odnose sa drugima.



<div style="height:41px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



*Koliko se na ovim prostorima nismo bavili generacijskim kompleksima i kolektivnom traumom pokazuju i rezultati <a href="https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0191886923000466" target="_blank" rel="noreferrer noopener">istraživanja iz 2023. </a>Iako je zaključak da kompleks niže vrednosti najčešće proističe iz unutrašnje nesigurnosti i emocionalne osetljivosti (neuroticizam), a kompleks više vrednosti iz spoljašnje potrebe za dominacijom i kontrolom, na ovim prostorima rezultati su drugačiji.



U Srbiji je primećeno da narcizam, makijavelizam i psihopatija imaju jači uticaj na razvoj kompleksa više vrednosti, nego osobine poput ekstroverzije ili neuroticizma što je slučaj u svetu.



Dug period tranzicije, nestabilnosti i ekonomske neizvesnosti često dovodi do pojačane kompetitivnosti i poređenja. Ponekad se kompleksi (i inferiornosti i superiornosti) razviju i kao strategije za preživljavanje u društvu gde postoji stalna borba za status i potvrdu.



Srbija nije tipičan kolektivistički Istok, ali ni individualistički Zapad što naše komplekse oblikuje na specifičan način. Borba između kolektivističkog mentaliteta („šta će reći drugi“ &#8211; inferiornost) i individualističke borbe za status (superiornost) mogli bi objasniti jaču izraženost oba kompleksa.



Oba kompleksa različiti su načini suočavanja sa (sopstvenim) nesigurnostima. Najbolji način da upoznate, osnažite i oslobodite sebe jeste <a href="https://app.selfnest.com/register?_gl=1*gt9mc3*_gcl_aw*R0NMLjE3NTQ1MDg2ODYuQ2p3S0NBanctc3ZFQmhCNkVpd0FFelNkcmhsd21Ua1hmVzdXOGNDR0c3dmVYUXB0bmpyc1VGX2I1bVZBZnBJV3RQTkUzUVpySC1nOWx4b0MyWkFRQXZEX0J3RQ..*_gcl_au*NzE1MTAzMzI1LjE3NTM2OTAzNzA.*_ga*NjgzMjYzMDguMTc0NTkxMjEwNw..*_ga_JPBYYSY42B*czE3NTYyMDEwMDkkbzEwMyRnMSR0MTc1NjIwMzE2OSRqMjEkbDAkaDA." target="_blank" rel="noreferrer noopener">sa stručnom osobom koja vas razume. </a>

Kompleksi niže i više vrednosti: simptomi, uzroci i kako ih prevazići

Kada razmišljam o Geštalt terapiji, prva reč koja mi pada na pamet je prisustvo. 



Geštalt za mene nije samo terapijski pravac, već filozofija življenja &#8211; poziv da budemo potpuno tu, u „ovde i sada“, svesni sebe, svojih emocija, tela i odnosa sa drugima. To je način da se vratimo sebi, bez maski i bez potrebe da sve razumemo. Promena se, u mom iskustvu, ne dešava kroz analizu, već kroz kontakt – sa sobom, sa terapeutom, sa trenutkom.



<h4 class="wp-block-heading">Zašto baš Geštalt?</h4>



Moj izbor Geštalta bio je ličan. 



Privukla me je njegova autentičnost i humanost. Geštalt mi je dao slobodu da kao terapeut budem stvarna osoba &#8211; da ne popravljam klijenta, već da budem svedok i saputnik u njihovom procesu. Geštalt nudi put da vidim klijenta ne kao zbir problema, već kao jedinstveno biće koje pokušava da se adaptira svom okruženju. U ovom pravcu smem da priznam sopstvene emocije, da reagujem, da budem prisutna kao čovek, a ne samo kao stručnjak.



Geštalt me je naučio da klijenta vidim kao celinu – spoj tela, misli, emocija i delovanja u kontaktu sa okruženjem. To je pravac koji ne leči „bolest“, već oslobađa potencijal osobe da postane celovita &#8211; da integriše delove sebe koje je odvojila ili potisnula.



<h4 class="wp-block-heading">Kako koristim Geštalt u radu s klijentima?</h4>



U radu s klijentima, fokusiram se na proces, a ne samo na priču. 



Kada klijent govori o nekoj situaciji, pratim ne samo sadržaj, već i ton glasa, položaj tela, disanje. Ako neko priča o <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">ljutnji</a>, a istovremeno se smeši, zaustaviću ga i pitati: „Šta se dešava sa tim osmehom?“ Taj trenutak često otvara vrata potisnutim osećanjima i omogućava autentičan kontakt. Za mene, rad sa klijentima je kao da klijent drži mapu svog života, a Geštalt mu daje lupu da vidi tragove izbegavanja, ili straha koje svesni um pokušava da sakrije.



Često koristim eksperimente &#8211; male akcione vežbe kojima klijent ne priča o iskustvu, već ga ponovo doživljava. Klasičan primer je prazna stolica: klijent razgovara sa osobom, ili delom sebe s kojim ima konflikt, ali ne zamišljeno, već stvarno &#8211; telom, glasom, emocijom. Time prestaje da projektuje i preuzima odgovornost za svoj unutrašnji konflikt.



Geštalt ne traži „zašto“, već „kako sada“. Na primer, ne pitam „Zašto se plašite?“, već „Kako osećate taj strah sada, dok o njemu govorite?“. Kada se pažnja prebaci iz glave u telo, dolazi do trenutne promene. To su trenuci u kojima klijent izgovori: „Prvi put sam to osetio, a ne samo razumeo.“



<h4 class="wp-block-heading">Reakcije klijenata</h4>



Klijenti često kažu da ih Geštalt „iznenadi“. 



Navikli su da dobiju objašnjenje ili analizu, a ja ih vraćam na iskustvo: „Šta sada osećate?“, „Gde to osećate u telu?“. Ponekad u početku budu zbunjeni, ali ubrzo osete olakšanje. Kada dođe do stvarnog kontakta, promena se ne dešava u mislima, već u telu &#8211; u dahu, pogledu, glasu. To su duboki, iskreni pomaci koji ne zahtevaju mnogo reči.



<h4 class="wp-block-heading">Geštalt i Transakciona analiza (TA) &#8211; dve perspektive istog čoveka</h4>



Često me pitaju kako razlikujem Geštalt od Transakcione analize (TA), jer oba pravca dele humanističke korene i veru u potencijal čoveka.



Transakciona analiza nudi strukturu, jasnoću i jezik. Pomaže klijentu da razume zašto se ponaša na određeni način, kroz modele kao što su ego stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) i životni skript. TA klijentima pruža mapu: brzo prepoznaju obrasce, razumeju odakle potiču i kako ih ponavljaju. Za mnoge je to sigurno tlo, posebno za one koji vole logiku i sistem.



Geštalt, nasuprot tome, ne pita „zašto“, već „kako sada“. Dok TA analizira strukturu, Geštalt istražuje iskustvo. Dok TA kaže: „Koje ego stanje sada govori iz vas?“, Geštalt pita: „Šta sada osećate, u telu, u glasu?“ 



U praksi, često kombinujem oba pristupa: TA daje kognitivnu jasnoću, a Geštalt donosi emocionalno iskustvo promene. Kada klijent razume svoj obrazac kroz TA, a zatim ga doživi u Geštaltu, transformacija postaje stvarna i održiva.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i mane Geštalta</h4>



Glavna prednost Geštalta je u njegovoj dubini. On omogućava brze uvide koji se ukorenjuju u telu i doživljaju. Holistički pristup spaja telo, emocije i misao u jedno iskustvo i vraća čoveku kontakt sa sobom.



Njegova mana može biti intenzitet &#8211; za klijente s vrlo slabim granicama ili ozbiljnim traumama, potrebno je pažljivo doziranje. Takođe, Geštalt nema čvrste protokole, što nekima koji vole strukturu može biti zbunjujuće. Zato često koristim i TA, jer ona nudi kognitivni okvir koji daje osećaj sigurnosti.



<h4 class="wp-block-heading">Kome bih preporučila Geštalt?</h4>



Geštalt bih preporučila svima koji su spremni da prestanu da pričaju o promeni i počnu da je žive. Onima koji previše analiziraju, a malo osećaju. Onima koji žele da nauče da postave granice, da budu prisutni u odnosima, da ponovo osete energiju života. Posebno pomaže kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznosti</a>, jer vraća pažnju iz budućnosti u sadašnjost &#8211; tamo gde strah gubi snagu.



Uspavanima za svoje <a href="https://www.selfnest.com/blog/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">telo</a>. Oni koji su fokusirani samo na misli, i intelektalizaciju osećanja, Geštalt ih prizemljuje i uči da im je telo verni svedok istine.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="414" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png" alt="" class="wp-image-937" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1024x414.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-300x121.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-768x310.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-1536x620.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/12/Ivana-Dordevic-Gestalt-Quote-2048x827.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Tekst napisala Ivana Đorđević, Diplomirani psiholog, Master klinički psiholog, TA i Geštalt terapeut pod supervizijom, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>. 







<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764585888256">Šta je Geštalt psihoterapija? Geštalt je fenomenološko-egzistencijalna terapija koja se fokusira na sadašnji trenutak i iskustvo u „ovde i sada“. Polazi od holističkog pristupa, posmatrajući um, telo i ponašanje kao jedinstvenu celinu u kojoj je celina uvek više od zbira njenih delova. Geštalt psihologiju početkom 20. veka utemeljili su Max Wertheimer, Kurt Koffka i Wolfgang Köhler, dok je nekoliko decenija kasnije razvijena Geštalt psihoterapija, čiji su ključni osnivači Fritz i Laura Perls uz značajan doprinos Paula Goodmana. Danas se u praksi primenjuju njena osnovna načela: kontakt i granice, fokus na sadašnji trenutak, preuzimanje odgovornosti, autentičan odnos terapeuta i klijenta, terapijski eksperimenti i fokusiranje na telesne i emocionalne procese. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764587721904">Kome Geštalt može pomoći? Pomaže osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem ili žele da rade na problemima u odnosima. Posebno je pogodna za osobe koje žele da razviju samosvest i ostvare kontakt sa sobom kroz rad sa telom. U praksi se Gestalt tehnike često kombinuju sa pokretom, plesom, umetnošću, dramom, radom s telom i drugim iskustvenim metodama. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588087460">Da li se Geštalt preporučuje u radu sa decom? Gestalt terapija može biti adekvatna i korisna za decu i adolescente, pod uslovom da je terapeut upoznat sa razvojnim specifičnostima, da koristi prilagođene metode koje se često sprovode kroz kreativne igre i zadatke, i da je terapijski proces fleksibilan i senzibilan na potrebe deteta. Upravo Geštalt Play Therapy je kreativni i iskustveni oblik Geštalt terapije za decu, koji kombinuje principe Geštalt terapije sa igrom, omogućavajući deci da na razvojno prikladan način istraže i izraze svoje misli, osećanja i iskustva. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1764588626702">Da li se Geštalt terapija može sprovoditi online? Da, Geštalt terapija se može sprovoditi online putem video sesija, jer su terapeuti obučeni da prilagode svoje tehnike virtuelnom formatu. Online sesije mogu biti podjednako efikasne kao i lični susreti, omogućavajući razvijanje značajnog terapeutskog odnosa i korišćenje različitih online alata za individualni rad. </div> </div>

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

O mentalnom zdravlju muškaraca obično se piše teško, uz statistike koje, iako zabrinjavajuće, ne nailaze na zainteresovanost onih kojima su namenjene. Kada je tema napisana kao naučni izveštaj, muškarac se prosečno zadrži isto onoliko dugo koliko i na uputstvu za postavljanje bojlera: tek toliko da preleti, pre nego što zaključi da može sam.



A stvarni život muškarca ne odvija se u stručnim terminima, nego između posla, porodice, umora i očekivanja. U kolonama na auto-putu, u tihim minutima u kolima pre nego što uđe u stan, u onom osećaju da sve mora da drži pod kontrolom, uredno i tiho.



Ovaj tekst nije napisan da bi rešio probleme, nego da bi objasnio odakle dolaze. I da bi muškarac, makar u jednoj rečenici, prepoznao sebe i rekao: &#8220;Aha. Nisam jedini.“



<h3 class="wp-block-heading">Glava kuće &#8211; uloga koja je data, ne odabrana</h3>



Većina muškaraca nikada nije sela da razmisli da li uopšte žele da budu “glava kuće”. Ta uloga se jednostavno podrazumeva. Dobiješ je u paketu sa Y hromozomom: &#8220;Muškarac vodi“, „Ako ti ne izdržiš, ko će?“, „Budi muško.“, „Moraš biti snažan.“, „Samo radi.“



Nekad je dovoljno samo par takvih rečenica u detinjstvu da se stvori unutrašnja slika muškarca koju ne sme da popusti. U odraslom životu to postaje automatizam: radiš i kad si iscrpljen, rešavaš i kad ne znaš šta radiš, preuzimaš i kada niko to od tebe nije izričito tražio. A ako osetiš da ti je teško, to rešavaš sam, u sebi, kao da je kvar na instalaciji. &#8220;Smiriće se. Proći će. Samo da ovo završim.“



Iz dana u dan, ta tišina prerasta u raspoloženje koje niko ne primećuje, jer muškarci umeju da nose i ono što ih razdire. Dok stigne do bilo kakvog priznanja da mu je teško, muškarac je već dugo izvan sopstvene granice.



Iza svega toga stoji jednostavna misao: &#8220;Ako ja popustim, sve će se raspasti.“ To nije snaga. To je <a href="https://www.selfnest.com/blog/zajedno-sami-usamljenost-kao-znak-potrebe-za-kontaktom-i-pripadanjem">usamljenost</a>. A usamljenost je emocija koju muškarci retko umeju da imenuju.



<h3 class="wp-block-heading">“Dečaci ne plaču” i ostali repertoar emocionalnih zabrana</h3>



Ako postoji rečenica koja je obeležila odrastanje muškaraca na Balkanu, to je „Dečaci ne plaču.“ Uz nju obično ide i čitav paket: &#8220;Nemoj da si kao devojčica“, „Stisni zube“, „Ne prenemaži se.“ Kratke, ali dovoljno moćne da dečaku pošalju jasnu poruku: tuga je slabost, a slabost je nešto čega treba da se stidiš.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1024x384.png" alt="" class="wp-image-915" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Možda nekima deluje kao da su ove rečenice stvar prošlosti, ali dovoljno je da odete do prvog igrališta. Sednete na klupu i poslušate kako roditelji razgovaraju sa decom. Brzo ćete čuti da su i dalje tu, gotovo nepromenjene.



Kasnije, u odraslom dobu, ta zabrana se pretvara u dobro poznato: &#8220;Ma nije mi ništa.“ Ali, poricanje nije snaga, već naučeni način preživljavanja. Drži čoveka u pokretu, ali ga udaljava od sebe.



Zato je Paddy Pimblett, britanski MMA borac, dirnuo mnoge kada je rekao: &#8220;Radije bih da moj prijatelj plače na mom ramenu, nego da idem na njegovu sahranu sledeće nedelje.“ Njegova rečenica pogađa, jer govori o najtežoj posledici emocionalne zabrane. Muškarci češće izvrše suicid upravo zato što su naučeni da ćute dok ne postane nepodnošljivo.



Kad god muškarac kaže &#8220;nije mi ništa“, to ne znači da ne oseća. To znači da je kao dete, naučio da emocije nisu bezbedno mesto.



<h3 class="wp-block-heading">Depresija kod muškaraca &#8211; tiha, maskirana i lako zamenjena stresom</h3>



Kada se kaže <a href="https://www.selfnest.com/blog/sta-je-depresija-koji-su-simptomi-i-kako-je-prevazici">depresija</a>, većina ljudi zamisli sliku koja ne odgovara muškoj realnosti: ležanje u krevetu, suze, potpuna nemoć. 



Kod muškaraca je depresija tiša i tvrdoglavo prikrivena. Izgleda kao <a href="https://www.selfnest.com/blog/sindrom-sagorevanja">rad do kasno</a>, kao šala koja se koristi da se izbegne ozbiljan razgovor, kao povlačenje iz društva, kao umor koji ne prolazi ni posle odmora, kao &#8220;ma ne da mi se“, kao večernje zurenje u telefon bez ikakvog cilja.



Često se zameni za stres. Stres zvuči bezbedno, skoro kao pohvala: &#8220;Mnogo radi, zato je umoran.“ Ali depresija kod muškaraca najčešće upravo tako počinje &#8211; kroz disciplinu, tišinu i funkcionalnost. Nema dramatičnih slika. Nema prevelikog plača. Samo polako nestajanje iz sopstvenog života.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="324" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1024x324.png" alt="" class="wp-image-916" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1024x324.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-300x95.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-768x243.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-1536x486.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Sara-Sasa-Muskarci-blog-2-2048x648.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Kada muškarac počne da se povlači, da gubi interesovanja, da prestane da se javlja prijateljima, da gubi energiju i da se zatvara, to nije faza. To je poziv u pomoć, samo što ga on neće tako nazvati (a, da li će neko čuti?).



<h3 class="wp-block-heading">Bes kao jedina dozvoljena emocija</h3>



Ako postoji emocija koju su muškarci smeli da pokažu bez straha od osude, to je bes. Sve ostale emocije su godinama svrstane u kategoriju previše: previše tužno, previše osetljivo, previše ranjivo. Zato mnogi muškarci postanu emocionalno jednosmerni. Kada ih nešto povredi, ćute. Kada su uplašeni, povuku se. Kada su tužni, zatrpaju se obavezama. Ali kada je saobraćaj u kolapsu ili im neko preseče red, eksplodiraju kao da je u pitanju ozbiljna nepravda.



To nema veze sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/licnost-temperament-karakter-identitet-sta-je-sta-i-ko-sam-ja">temperamentom</a> niti sa slabim živcima. To je posledica toga što je bes jedina emocija koju društvo ne kažnjava. Sve ostalo se potiskuje, a potisnute emocije se uvek pojave, samo ne u svom prvobitnom obliku. Najčešće na mestima koja nemaju nikakve veze sa pravim izvorom napetosti.



Ispod besa se često kriju strah, tuga, sram, osećaj neadekvatnosti, poniženje ili usamljenost. Muškarci koji ne umeju da imenuju svoje emocije često koriste bes da bi sakrili sve ono što je zapravo nežno, mekano, i duboko ljudsko. I zato <a href="https://www.selfnest.com/blog/kako-kontrolisati-svoj-bes">bes</a> ume da izgleda kao snaga, a zapravo je znak da čovek više ne zna gde sa svim onim što oseća.



Ovaj obrazac ne utiče samo na to kako muškarci podnose bol, već i na to kako pokazuju bliskost. Mnogi od njih ne znaju kako da izraze sreću ili ljubav, osim kroz humor, praktične geste ili tiho prisustvo. Iskren muški zagrljaj možemo videti samo kada omiljen klub pobedi u poslednjem minutu.



<h3 class="wp-block-heading">Tri najčešca muška ventila &#8211; alkohol, kladionice, pornografija</h3>



Alkohol, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=OnxFp3gIrsk&amp;t=1096s">kladionice</a> i pornografija su navike koje se kod muškaraca društveno normalizuju. Zato se često ni ne doživljavaju kao problem, čak ni onda kada postanu svakodnevni način da se umanji unutrašnja tenzija. Ono što ih zapravo povezuje nije sama navika, već funkcija koju imaju.



Alkohol kratkotrajno spušta napetost i utišava emocije. Kladionica daje osećaj kontrole i trenutni nalet adrenalina. Pornografija pruža brzo telesno rasterećenje i odvlači pažnju od onoga što boli.



Kada muškarac nema razvijene emocionalne veštine da prepozna i obradi svoje osećaje, ovi ventili postaju brzi načini da &#8220;smiri“ ono što ne ume da imenuje. Ne počinju ekstremima, već sitnim ritualima koji deluju bezazleno, a zapravo zamene razgovor, odmor ili bliskost.



Teretana je drugačiji primer, ali može imati istu funkciju. Za mnoge muškarce ona je <a href="https://www.selfnest.com/blog/heltizam-i-ortoreksija-opsednutost-zdravim-zivotom-i-kako-psihoterapija-pomaze">zdrava rutina</a> koja donosi strukturu i osećaj stabilnosti. Međutim, može postati i sofisticiran ventil: što je unutra teže, to spolja raste intenzitet treninga. Razlika je u tome da li telo jačamo da bismo se osećali bolje ili treniramo da bismo pobegli od sebe.



Ovo nisu &#8220;muške mane“. Ovo su načini na koje muškarci uče da regulišu ono što nikada nisu smeli da pokažu &#8211; strah, tugu, stid, usamljenost ili osećaj neadekvatnosti. Ventili ne rešavaju problem. Oni ga samo utišavaju dovoljno dugo da ostane nevidljiv.



<h3 class="wp-block-heading">Ovaj tekst nije protiv tebe, nego za tebe. </h3>



Ovaj tekst nije tu da ti objasni šta treba da radiš, niti da ti drži lekciju. Nije tu da te okrivi. Nije tu da te optuži. Namenjen je tome da ti da malo prostora da razumeš odakle sve ovo dolazi.



I ako si se u nečemu prepoznao, to ne znači da ti fali snage. To znači da ti fali dozvola da budeš čovek.



Ovo su realne situacije zbog kojih se muškarci javljaju psihoterapeutu.



Ukoliko želiš da napraviš promenu, rasteretiš se uz stručnu podršku, možeš je pronaći na <a href="https://www.selfnest.com/">selfnest.com</a>.

Rečenice kojima smo slomili generacije muškaraca i sve situacije koje to danas otkrivaju

Kada bih morala da objasnim šta je REBT, rekla bih da je to terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo.



Da razumemo kako naše emocije ne proizlaze iz samih događaja, već iz načina na koji ih tumačimo. To možda zvuči jednostavno, ali u praksi menja život iz korena.



REBT (racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija) za mene nije samo teorijski pravac, već način da ljudima pomognem da se oslobode stalne samokritike, krivice i potrebe da budu savršeni. To je terapija koja vraća realnost u naše misli i pomaže nam da budemo blaži u odnosu prema sebi.&nbsp;



<h4 class="wp-block-heading">Zašto sam izabrala REBT?</h4>



Privukla me njegova iskrenost i jasnoća. Nema mistifikacije ni praznih uteha.



REBT ne obećava da će ukloniti bol, već da će nas naučiti kako da ga podnesemo bez samoprezira. Ne traži krivca, već odgovornost. Ne zadržava nas u prošlosti, već nas uči kako da promenimo ono što govorimo sebi danas.



Promenu ne stvara analiza, već nova misao, novi izbor i nova akcija. Zato mi REBT deluje kao realan, zreo i ohrabrujuć put – put u kojem čovek preuzima odgovornost za svoj unutrašnji dijalog.



<h4 class="wp-block-heading">Kako radim sa klijentima?</h4>



Na terapiji najčešće krećemo od konkretne situacije: sukob na poslu, napetost u vezi, osećaj krivice ili iscrpljenosti. Zajedno istražujemo ne događaj, već misli koje ga prate. Često otkrijemo uverenja poput:



„Ako pogrešim, to znači da ne vredim.“ „Ako me ne razume, to znači da sam neuspešna.“



Kada te misli postanu svesne, klijent već počinje da ih preispituje. Tada zajedno tražimo racionalnije, blagonaklonije alternative:



„Volela bih da uspem, ali i ako ne uspem, to ne znači da sam bezvredna.“ „Neprijatno je kad me ne razumeju, ali mogu to da izdržim.“



To je suština REBT-a – ne da se rešimo neprijatnih emocija, već da naučimo da ih nosimo bez samoprezira i panike.



<h4 class="wp-block-heading">Kako klijenti reaguju?</h4>



U početku ih iznenadi što REBT nije pasivna terapija. Postavljam pitanja, analiziramo misli, radimo vežbe i male zadatke. Ali ubrzo osete koliko je oslobađajuće imati alat da utiču na sopstvene emocije. Najlepši trenutak je kad neko kaže:



“Osećam kao da mi se mozak promenio.” To znači da su naučili da misle drugačije – i da više nisu zarobljeni u začaranom krugu samokritike i straha.



<h4 class="wp-block-heading">Prednosti i kome pomaže</h4>



Prednost REBT-a je konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent dobija alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, i nakon terapije.



Posebno ga preporučujem osobama koje se bore sa <a href="https://www.selfnest.com/blog/anksioznost-sta-je-koji-su-simptomi-i-kako-se-prevazilazi">anksioznošću</a>, perfekcionizmom, osećajem krivice, hroničnim stresom i sumnjom u sebe. REBT im pomaže da razviju realniji pogled na sebe i postanu emocionalno otporniji.



Nekima deluje “previše racionalno”, ali po mom iskustvu, kad se u njega unese toplina i empatija, postaje izuzetno ljudska terapija – ona koja spaja razum i osećanja.



Ne uči nas da “mislimo pozitivno”, nego da mislimo razumno. Da budemo blagi, ali iskreni prema sebi.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="384" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png" alt="" class="wp-image-904" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1024x384.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-300x113.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-768x288.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-1536x577.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/11/Melina-Bolta-citat-2048x769.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>















Tekst napisala Melina Bolta, Diplomirani psiholog i REBT (RE i KBT) psihoterapeut, psihoterapeut na <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest platformi</a>



<div class="schema-faq wp-block-yoast-faq-block"><div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762246449942">Šta je REBT? REBT (racionalno-emotivno-bihevioralna terapija) je oblik psihoterapije koji pripada kognitivno-bihejvioralnom terapijskom pristupu. Njen osnivač je Albert Elis, klinički psiholog iz Njujorka, koji se od psihoanalize odvojio, smatravši je nedovoljno učinkovitom i brzom. Inspirisan izrekom filozofa Epikteta &#8211; Čovek nije uznemiren zbog samih stvari, nego zbog njegovog shvatanja istih, REBT je razvio kao modalitet koji pomaže u prepoznavanju iracionalnih uverenja koja uzrokuju emocionalnu patnju. REBT ističe da veliki značaj leži u kognitivnim elementima subjektivnog doživljaja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247363748">Po čemu se REBT razlikuje od drugih terapija? REBT se fokusira na sadašnje misli i reakcije, umesto na prošlost. Cilj je naučiti kako racionalnije misliti i zdravije reagovati u različitim situacijama. Prednost REBT-a je njegova konkretnost i efikasnost – brzo pokazuje vezu između misli, emocija i ponašanja. Klijent tokom procesa dobija praktične alate koje može da koristi u svakodnevnom životu, čak i nakon završetka terapije. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247513825">Kome REBT može pomoći? REBT je koristan za sve koji se bore sa anksioznošću, stresom, ljutnjom, osećajem krivice, perfekcionizmom ili niskim samopouzdanjem. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762247912431">Koliko REBT traje? Trajanje REBT terapije zavisi od osobe i problema na kojem radi. S obzirom na to da je u pitanju fokusirana terapija i da se bavi onim što je u sadašnjosti, rezultate može pokazati već nakon nekoliko seansi. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248125075">Da li se REBT preporučuje u radu sa decom? Da, REBT se može primenjivati kod dece i adolescenata. Važno je da se pristup prilagodi uzrastu deteta i pristupi mu se na blaži način, kroz jednostavnije primere, zadatke, igru i razgovor. Uz adekvatan pristup i metodologiju, REBT može pomoći deci da uče da prepoznaju svoje misli i emocije, razumeju njihovu povezanost i razvijaju zdravije načine reagovanja. </div> <div class="schema-faq-section" id="faq-question-1762248550535">Da li se REBT može raditi online? Da, REBT se pokazao kao veoma efikasan i u online formatu, jer se zasniva na razgovoru, refleksiji i praktičnim zadacima između seansi. </div> </div>

Kompleksi niže i više vrednosti: simptomi, uzroci i kako ih prevazići

Povezani postovi

Geštalt terapija – umetnost prisustva i autentičnog susreta

Rečenice kojima smo slomili generacije muškaraca i sve situacije koje to danas otkrivaju

REBT – Terapija koja nas uči da ne verujemo svemu što pomislimo

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“