Tehnologija ima sve veći uticaj na to kako oblikujemo međuljudske odnose, a aplikacije za upoznavanje postaju dominantan oblik uspostavljanja intimnih veza. Komfor, jednostavnost i (fiktivni) osećaj kontrole nad situacijom privlače milione korisnika širom sveta.&nbsp;



Iako dostupniji nego ikada, čini se da nikada nismo bili usamljeniji. Rezultati <a href="https://bmcpsychology.biomedcentral.com/articles/10.1186/s40359-020-0373-1">istraživanja</a> Univerziteta u Sidneju, pokazala su da se 37% korisnika oseća više usamljeno nakon upotrebe dejting aplikacija, a kao najčešće razloge navode:



<ul class="wp-block-list">
<li>Interakcije koje su izazvale osećaj neuspeha.</li>



<li>Strah od propuštanja (FOMO, eng. “fear of missing out”) tj. konstantno uverenje da negde postoji neko &#8220;bolji“.</li>



<li>Poređenje sa “savršenim” profilima koje utiče na gubitak samopouzdanja.</li>
</ul>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-1 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="568" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1024x233.png" alt="" class="wp-image-568" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-3-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Instant povezanost i instant anksioznost </h3>



Ljubav je možda digitalna, ali je anksioznost stvarna. Dejting aplikacije nude neposrednu bliskost, naizgled osećaj kontrole i neograničenog izbora. Iz ugla psihoterapije, reč je o paradoksu povezivanja &#8211; što je izbor veći, veća je i emocionalna distanca. Interakcije koje započinju površno, kroz vizuelne impresije i kratke poruke, retko imaju dubinu neophodnu za <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/koliko-dobro-poznajes-svog-partnera">istinsko emocionalno povezivanje.</a>



Istovremeno, kreiraju neprestano poređenje, neizvesnost a često i osećaj odbacivanja. Svaki “meč” tj. obostrana zainteresovanost koja ostane bez odgovora, može postati okidač za sumnju u sopstvenu vrednost, dok se broj “mečeva” doživljava kao merilo privlačnosti. U ovakvim okolnostima, emocionalna iskustva su ubrzana, a povezanost fragmentisana. Uprkos tome što nam se čini da (pažljivo) biramo, online komunikacija stvara osećaj povezanosti, ali ne i stabilnosti i poverenja.



<h3 class="wp-block-heading">Efekti mikroodbijanja na mentalno zdravlje</h3>



<a href="https://scopeblog.stanford.edu/2023/07/06/satisfaction-with-tinder-depends-on-what-youre-looking-for/">Istraživanje</a> Stanforda, pokazalo je da korisnici dejting aplikacija imaju 22% viši nivo anksioznosti. U psihoterapijskoj praksi, klijenti sve češće navode dejting aplikacije kao izvor:



<ul class="wp-block-list">
<li>osećaja odbačenosti, bezvrednosti i emocionalnog preispitivanja usled ignorisanja ili prekida komunikacije bez objašnjenja, tzv. ghosting ili povremenog javljanja bez namere da dođe do susreta (eng.”breadcrumbing“)</li>



<li>smanjenjog samopouzdanja i osećaja sopstvene vrednosti na koje utiče broj mečeva ili odgovora</li>



<li>emocionalnog iscrpljivanja i cinizma prema odnosima, nastalih usled prezasićenosti aplikacijama (eng. “swipe fatigue”)</li>
</ul>



Ovakve “traume sa malim t”, kako ih nazivaju psihoterapeuti, iako naizgled banalne, ostavljaju posledice po mentalno zdravlje i mogu pojačati osećaje napuštenosti i neadekvatnosti dok kod <a href="https://www.selfnest.com/blog/iz-ugla-psihoterapeuta/psihosomatska-oboljenja-blog">osetljivijih pojedinaca</a>, naročito onih sa prethodnim iskustvom napuštanja, mogu dovesti do retraumatizacije.



<h3 class="wp-block-heading">Efekat beskonačnog izbora: Hronični stres i digitalni zamor</h3>



Kontinuirano izlaganje neizvesnosti, očekivanjima i odbijanju vodi ka emocionalnom zamoru. Korisnici prijavljuju gubitak motivacije, osećaj praznine, pa čak i odbojnost prema potencijalnim partnerima &#8211; simptom poznat kao &#8220;emotional numbing“ ili “dating burnout”.



Brzina odlučivanja (u proseku 1,6 sekundi po slici!) vodi u komodifikaciju &#8211; osoba se doživljava kao proizvod, a ne kao ličnost, pa <a href="https://www.businessofapps.com/data/dating-app-report/?utm_source=dating&amp;utm_medium=click&amp;utm_campaign=hyperlink">digitalna ljubav funkcioniše kao tržište</a>. Neprestano prelistavanje profila ljudi koje nikada nećemo upoznati dovodi do paralize izbora, osećaja nezadovoljstva koji nas prati i kada pronađemo osobu sa kojom se povežemo, jer se konstantno pitamo da li postoji neko bolji iza sledećeg swipe-a, a to nas sprečava da se istinski emocionalno angažujemo.



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-2 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="566" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1024x233.png" alt="" class="wp-image-566" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-1-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Neuropsihologija: Aplikacije kao digitalna droga</h3>



Algoritam dejting aplikacija podstiče zavisničko ponašanje, jer one funkcionišu po istom principu kao i kockarske igre &#8211; nepredvidive nagrade (mečevi) izazivaju skokove dopamina, dok odsustvo nagrade vodi u frustraciju i češće proveravanje aplikacije. Posledice su potraga za kratkoročnim emocionalnim stimulacijama, smanjena pažnja i osećaj praznine koji vode u kompulsivna ponašanja i smanjuju volju za realnim socijalnim interakcijama.



<h3 class="wp-block-heading">Digitalna intimnost i egzistencijalna pitanja</h3>



Nameće se pitanje: da li smo i dalje u stanju da gradimo odnose koji podrazumevaju strpljenje, ranjivost i duboko međusobno upoznavanje? Dejting aplikacije oblikuju naše viđenje ljubavi kao nečega što se “bira” i “konzumira”, a ne nečega što se <a href="https://www.selfnest.com/blog/dogadjaji/online-panel-da-li-vasa-veza-ima-buducnost">gradi i održava.</a> U tom smislu, digitalni dejting može pojačati osećaj usamljenosti, jer kvantitet kontakata ne garantuje kvalitet odnosa, ali može pokazati:



<ul class="wp-block-list">
<li>kako reagujemo na odbijanje</li>



<li>koliko nam je važna potvrda</li>



<li>čega se plašimo u bliskosti</li>



<li>da li tražimo partnera ili neku vrstu konfirmacije</li>



<li>da li znamo šta zaista želimo ili samo ne želimo da budemo sami</li>
</ul>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped wp-block-gallery-3 is-layout-flex wp-block-gallery-is-layout-flex">
<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="233" data-id="567" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1024x233.png" alt="" class="wp-image-567" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1024x233.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-300x68.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-768x174.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-1536x349.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/05/8.05.2025.-cover-2-2048x465.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<h3 class="wp-block-heading">Kako sačuvati mentalno zdravlje dok koristite dating aplikacije?</h3>



Ako primetite da dejting aplikacije negativno utiču na vaše raspoloženje i samopouzdanje, <a href="https://www.selfnest.com/">Selfnest</a> psihoterapeuti preporučuju da: 



<ul class="wp-block-list">
<li>Postavite jasne granice</li>



<li>Ne prihvatate odbijanje lično</li>



<li>Praktikujte digitalni detoks</li>



<li>Ne zapostavljajte drage ljude u stvarnom životu</li>



<li>Spoznajte sopstvene vrednosti i potrebe</li>



<li>Razgovarajte s terapeutom – psihoterapija je prostor gde će vas razumeti</li>
</ul>



<h3 class="wp-block-heading">Ljubav počinje iznutra</h3>



Dejting aplikacije su alat. Kao i svaki drugi, mogu biti od velike pomoći, ali se rukujući njime možemo i povrediti. Način na koji ih koristimo oblikuje ne samo naše odnose, već i naš unutrašnji svet.&nbsp;



Ne zaboravite da je najvažnija veza ona koju imamo sa sobom. Ukoliko osećate da vam dejting aplikacije izazivaju napetost, nesigurnost ili gubitak vere u ljude ili ljubav, to je signal da umesto levo i desno, pogledate unutra. Korišćenje dejting aplikacija ne mora biti štetno, a terapeutski proces može pomoći da:&nbsp;



<ul class="wp-block-list">
<li>prepoznate i razumete obrasce u sopstvenim izborima</li>



<li>razvijete emocionalnu otpornost na odbacivanje i naučite da postavljate granice</li>



<li>pronađete dublju vrednost u sebi, nezavisno od tuđe potvrde</li>
</ul>



U kulturi brzine, površnosti i neprestanog izbora, psihoterapija je prostor u kome možete da pronađete stabilnost, smisao i autentičan kontakt &#8211; prvo sa sobom, a potom i sa drugima.



Možda ti ne treba novi match. Možda ti treba terapeut. <a href="https://app.selfnest.com/register">Pronađi</a> onog sa kojim ćeš moći slobodno da razgovaraš.

Swipe, match, burnout: cena moderne romantike

Česte su izreke poput bez muzike nema života i muzika leči dušu &#8211; ali šta je to u muzici što nas toliko duboko povezuje sa našim emocijama?&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Od drevnog ritma do plejlista</h2>



Od kad postoji čovek, postoji i muzika. Možda ne u onoj formi u kojoj smo navikli da je čujemo na popularnim frekvencijama, platformama ili aplikacijama za pretraživanje muzike i kreiranje personalizovanih muzičkih lista, ali definitivno u onoj koja je doprinela kvalitetnijem i smislenijem životu. Možda su se povodi i načini na koje je ona stvarana, menjali razvojem civilizacije, ali bismo takođe mogli pretpostaviti da je ono nešto što muzika čini za i unutar pojedinca, oduvek bilo važno i prisutno.&nbsp;



Neki od prvih zapisa o starim narodima kažu, da su muzikom krunisali uspešan lov, proslavljali ratne pohode, prizivali kišu, organizovali obrede, žrtvovanja ali i proslavljali rođenja dece i spajanje porodica. Već tada, uz muziku su stajali mimika, pokret, ritam i ručno rađeni instrumenti koji su upotpunjavali njihove ceremonije. Sve su to bili načini da se povežu, kako sa prirodom, tako i jedni sa drugima.&nbsp;



Prvi muzički intrument bio je ljudski glas, a prve udaraljke ljudske ruke. Potom je čovek, svojom maštom, kreativnošću i iskustvom u prirodi, razvio čitav niz instrumenata koristeći drvo, kožu, kamen, a kasnije i metal. Danas, muzika je kako kolektivna, tako i lična. Pripada unutrašnjem svetu pojedinca, ali i svima nama. Uz nju se radi, šeta, vozi, slavi, voli, tuguje, peva, spava i ćuti. Svedoci smo beskonačnog broja neverovatnih virtuoza, svetskih vokala, omiljenih muzičkih grupa i orkestara, ali i elektronskog zvuka u kojem se mnogi pronalaze.&nbsp;&nbsp;



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kako muzika deluje na telo, a kako na dušu?</h2>



Na intuitivnom nivou, znamo da muzika čini da se osećamo bolje. Imamo utisak da rezonujemo sa njom i ona sa nama. Neke studije pokazuju da, majke koje svojoj deci pevaju i puštaju muziku (preporučene glasnoće), dok su još u stomaku, <a href="https://www.babycenter.com/pregnancy/your-baby/music-and-your-unborn-child_6547">pozitivno utiče na razvoj njihovog sluha, memorije i emocija</a>. Kako je sluh jedno od prvih čula koje se razvija, dok vid sazreva postepeno nakon rođenja, nije začuđujuće što su uspavanke postale jedan od univerzalnih pristupa za uspavljivanje dece.&nbsp;



Muzika, međutim, svoj umirujući i lekoviti efekat pokazuje i u kasnijem životu. <a href="https://www.mdpi.com/2673-9259/4/3/15">Pomaže osobama koje žive sa Alzheimerovom bolešću</a> da prizovu uspomene, smanje konfuziju i poboljšaju raspoloženje. Studije pokazuju da čak i kada verbalna komunikacija postane otežana, muzika može probuditi emocionalne odgovore i sećanja. Kod osoba koje se bore sa depresijom, muzika <a href="https://www.sabinorecovery.com/how-does-music-help-with-depression-and-anxiety/#:~:text=Research%20suggests%20that%20music%20can,improve%20mood%20and%20reduce%20stress.">može pomoći u smanjenju simptoma depresije</a> i anksioznosti tako što pruža pozitivnu distrakciju od negativnih misli i emocija.&nbsp;



Na telesnom nivou, već pri detektovanju prvih taktova, tonova ili melodije, prijatna osećanja mogu se pojaviti kao rezultat delovanja dopamina – neurotransmitera koji izaziva osećaje zadovoljstva i blagostanja. Zanimljivo, muzika može uticati na raspoloženje čak i kada je osoba ne prepoznaje u potpunosti. Tome svedoče <a href="https://www.pfizer.com/news/articles/why_and_how_music_moves_us#:~:text=Listening%20to%20(or%20making)%20music,that%20generate%20and%20control%20emotions.&amp;text=The%20limbic%20system%2C%20which%20is,when%20our%20ears%20perceive%20music.">studije</a> rađene kod osoba sa oštećenjem dela mozga zaduženog za melodiju, kod kojih se pokazalo da i dalje mogu da osećaju emocije koje muzika prenosi, jer su im centri za regulaciju emocija ostali očuvani.&nbsp;



Koliko su česti filmovi i serije bez muzike? Upravo je muzika ta koja, dok ih gledamo, <a href="https://www.psychologs.com/the-influence-of-movies-and-music-on-mental-health/?srsltid=AfmBOorrT0i7vN6cayJaEKbuHeuBucM90pcASItyGEH5HYSQbIpPfhiH">utiče na naše hormone</a>. Nežne melodije mogu nas umiriti i podstaći lučenje dopamina ili oksitocina, dok snažni i napeti tonovi mogu izazvati pojačano lučenje adrenalina i osećaj nelagode. I jedno i drugo je prirodan deo našeg emocionalnog doživljaja i često se upravo zbog njih, mnogi ovakvim sadržajima rado i vraćaju.



<a href="https://magazine.hms.harvard.edu/articles/how-music-resonates-brain#:~:text=Music%20also%20lights%20up%20nearly,and%20the%20body%27s%20motor%20system.">Muzika deluje na gotovo sve delove mozga</a>, uključujući hipokampus i amigdalu, odgovorne za pokretanje emocionalnih reakcija na muziku kroz sećanja. Dodatno, utiče i na limbički sistem, koji upravlja motivacijom i zadovoljstvom. Ako primetite nekoga do vas, kako tapka nogama ili lupka prstima u ritmu, znajte da je muzika pokrenula i njegov motorički sistem, a da toga možda u potpunosti nije ni svestan. Jedno od istraživanja pokazalo je da, svakodnevno slušanje<a href="https://www.youtube.com/watch?v=VIItKRaP2vc"> Mocartove Sonate</a> za dva klavira u D-duru, može <a href="https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/37356223/">smanjiti učestalost i jačinu epileptičnih napada</a>. Ova kompozicija je samo jedan od primera studija rađenih na utvrđivanju učinkovitosti muzike na mentalno zdravlje uopšte.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="417" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png" alt="" class="wp-image-553" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1024x417.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-300x122.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-768x313.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1-1536x626.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Bez obzira na to da li osećamo prijatne ili neprijatne emocije, muzika na nas utiče tako da nam pruža siguran prostor za emocionalnu obradu i umiruje nas. U prilog tome ide činjenica da sve češće iz kuće izlazimo sa slušalicama u ušima, i telefonima u rukama, birajući muziku putem aplikacija poput Spotifyja, koje nam omogućavaju da u okviru njih kreiramo svoj odabrani muzički svet.



Naučnici sa MITa, prestižnog američkog univerziteta poznatog po istraživanjima u oblasti tehnologije i nauke, uspeli su da razviju uređaj pod nazivom EQ-Radio, koji može da detektuje raspoloženje osobe, tako što meri suptilne promene u disanju i radu srca tokom slušanja. Ovaj uređaj <a href="https://www.linkedin.com/pulse/future-innovation-customizing-playlists-based-real-time-behavior-hrb3f/?trackingId=U0Bkb3i3YbCCQW9enbRBHA%3D%3D">pokazao je 87% tačnosti u razaznavanju da li je osoba uzbuđena, srećna, ljuta ili tužna</a>. Možemo pretpostaviti da već sada razvoj aplikacija ide ka tome da, prema našim telesnim reakcijama na muziku, kreiraju liste, favorizuju ili preskaču pesme, na osnovu raspoloženja korisnika.



Znajući da su telo, um i duša neraskidivo povezani, a da muzika nesumnjivo deluje na svaki od tih slojeva, jasno je zašto ima tako važnu ulogu u očuvanju kako telesnog, tako i mentalnog zdravlja. Osim toga, muzika nosi i snažnu socijalnu dimenziju – podstiče povezivanje među ljudima i jača osećaj pripadanja.



<div style="height:30px" aria-hidden="true" class="wp-block-spacer"></div>



<h2 class="wp-block-heading">Kada je muzika terapija sama po sebi, a kada postaje sredstvo u psihoterapiji?</h2>



U trenucima kada slušamo muziku ili je sami stvaramo, spontano se povezujemo sa emocijama koje u tim procesima doživljavamo. Muzika može delovati kao prirodna terapija &#8211; neposredno utiče na naše biće, bez potrebe za dodatnim tumačenjem, već kroz jednostavno bivanje u trenutku. Ako ste se ikada zatekli u marketu, teretani ili restoranu i čuli svoju omiljenu pesmu, a zatim osetili ushićenje, radost ili prijatne telesne senzacije, iskusili ste kako muzika može biti terapija sama po sebi. To je dakle, odgovor vašeg tela i emocija na zvuk koji vas je dotakao. Ako muziku priključimo drugim (kreativnim) aktivnostima &#8211; poput <a href="https://www.selfnest.com/blog/ciljevi/srdana-sijan-rad-na-sebi-je-najbolji-poklon-koji-mozemo-dati-i-sebi-i-svetu">plesa</a>, <a href="https://www.youtube.com/watch?v=WhUHjhiWKp0&amp;t=749s">pisanja</a> ili bilo kojoj drugoj formi izražavanja, njen pozitivan uticaj se još više produbljuje.



Važno je istaći da muzika ne gađa samo prijatne emocije, već čitav spektar njihove složenosti &#8211; od radosti i uzbuđenja do tuge, anksioznosti, pa čak i <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sta-je-strah-a-sta-fobija">straha</a>. Studija sa Kalifornijskog univerziteta u Berkeleyju pokazala je da različiti žanrovi širom kultura, poput džeza, klasike, folka, roka, metala i eksperimentalne muzike, izazivaju <a href="https://greatergood.berkeley.edu/article/item/how_many_emotions_can_music_make_you_feel">najmanje 13 univerzalnih osećanja</a>.



Ako odlučimo da ove emocije primetimo,&nbsp; razumemo i na njima radimo, tada možemo reći da smo putem muzike, doprli do delova sebe koje možemo dalje prorađivati. U tom slučaju, muzika postaje sredstvo za dublji rad u terapijskom procesu, koja se kao posebna terapijska disciplina naziva &#8211; muzikoterapija, koja se može primeniti i unutar <a href="https://www.selfnest.com/">psihoterapijskog rada</a>.



Ovaj proces obuhvata aktivno slušanje, izvođenje, improvizaciju ili stvaranje muzike, sa ciljem svesnog emocionalnog istraživanja. Na ovaj način, muzika postaje alat uz pomoć kojeg se pristupa nesvesnim sadržajima, kreira teren za otvorenu obradu potisnutih emocija, a onda i unapređenje komunikacije ili razvoj socijalnih veština.&nbsp;



Muzikoterapija (engl. music therapy) je <a href="https://tiffanymusictherapy.com/uncategorised/what-is-music-psychotherapy/#:~:text=Music%20therapists%20use%20music%20safely,in%20all%20areas%20of%20wellness.">definisana </a>kao disciplina u kojoj sertifikovani muzikoterapeuti koriste muziku na promišljen i etički pristup terapijskom procesu, kako bi se podržao razvoj, zdravlje i blagostanje pojedinca. Muzika se koristi kao sredstvo za upotpunjavanje različitih ljudskih potreba u kognitivnoj, komunikativnoj, emocionalnoj, muzičkoj, fizičkoj, socijalnoj i duhovnoj oblasti, sa ciljem da olakša rast i isceljenje u svim aspektima mentalnog zdravlja.



Ovaj pristup može, ali i <a href="https://www.muzikoterapija.org.rs/sta-je-muzikoterapija/">ne mora koristiti samo muziku</a>, već to mogu biti i samo zvukovi. Koristi u cilju dijagnostike, prevencije, terapije, rehabilitacije podsticanje telesnog i duševnog zdravlja pojedinca. Može se primenjivati kod osoba svih uzrasta, nezavisno od kapaciteta i stepena muzikalnosti.&nbsp;



Iako muzikoterapija na našim prostorima još uvek čeka svoju širu popularizaciju, njeni temelji su u Srbiji postavljeni još 2001. godine. Na inicijativu dr. <a href="https://www.linkedin.com/in/ranka-radulovic-64b66915/">Ranke Radulović</a>, u Beogradu je osnovano <a href="https://www.muzikoterapija.org.rs/">Udruženje muzikoterapeuta Srbije (UMTS)</a>, koje danas aktivno radi na promociji muzikoterapije i edukaciji budućih stručnjaka u ovoj oblasti. Već 2004. godine, tadašnje Jugoslovensko udruženje za muzikoterapiju postalo je član Evropske muzikoterapijske konfederacije, a od 2006. godine deluje pod sadašnjim imenom.



Ovaj pristup terapijskom procesu istražuje se, ali i aktivno primenjuje u regionu. Jedan od značajnih primera dolazi iz Hrvatske, gde <a href="https://www.facebook.com/dajana.milos/?locale=sl_SI">Dajana Miloš</a> u svom završnom radu poslediplomskih specijalističkih studija na Univerzitetu u Osijeku, istražuje efekte muzikoterapije kod starijih osoba koje se bore sa demencijom. Njenom radu možete pristupiti <a href="https://drive.google.com/file/d/1Ze5ZbG5BxHV7bz6HOCHk1v00wmvVXABL/view">ovde</a>.



Postoji niz alata koji nam mogu pomoći da se povežemo sa sobom i tako poboljšamo odnos, pre svega sa sobom, a onda i drugima. Koji god od alata da odaberemo &#8211; cilj je isti. Razumeti, prihvatiti, olakšati unutrašnje procese i njihovim prorađivanjem doći do prihvatanja sebe u celini.



Ako želite da pronađete modalitet i terapeuta sa kojim bi vam bilo prijatno da radite, to možete uraditi na Selfnest, online platformi za psihoterapiju.



<figure class="wp-block-image size-large"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="173" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png" alt="" class="wp-image-552" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1024x173.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-300x51.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-768x130.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1-1536x259.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/30.04.2025.-1-1.png 1666w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

Tržište rada na globalnom nivou trenutno je nepredvidljivo čak i za najprofitabilnije industrije. Društveno-političke krize širom sveta, dolazak na tržište <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/generacija-z-na-mladima-svet-opstaje">prve generacije</a> rođene u eri interneta i nepovratan upliv veštačke inteligencije (AI) u procese rada dubinski menjaju dinamiku poslovnih odnosa.



Trendovi se smenjuju brzinom Tik-Tok videa, a najnoviji je “osvetnička ostavka”.&nbsp;



Napuštanje radnog mesta na najnezgodniji mogući način sa ciljem da se poremeti poslovanje i namerno nanese šteta kompaniji, sve je češći izbor nezadovoljnih zaposlenih. Društveni analitičari i stručnjaci iz oblasti rada uvideli su da sve više ljudi u svetu daje iznenadne otkaze bez poštovanja otkaznog perioda i obzirnosti prema preostalim obavezama.



Ovu osvetničku pobunu predvodi generacija Z, emitujući svoje otkaze na društvenim mrežama, napuštajući smene ili projekte, svesni da će time dodatno otežati situaciju kompaniji.&nbsp;



Osvetnička ostavka je u ekspanziji, nakon što je veliki broj poslodavaca zahtevao da se zaposleni vrate u kancelarije, jer su, nakon godina hibridnog ili rada od kuće, osećali da su izgubili slobodu.&nbsp;



<h3 class="wp-block-heading">Koji su razlozi za osvetničke otkaze?</h3>



Ovakvo ponašanje ponekad je posledica <a href="https://www.selfnest.com/blog/mentalno-zdravlje/sindrom-sagorevanja">sagorevanja na poslu (burnout)</a> ili znak da je osoba već u potrazi za novim angažmanom. Pored standardnih faktora kao što su visina primanja i atmosfera na poslu, odnos menadžmenta prema zaposlenima, generacija Z vrednuje kao jedan od ključnih faktora za sprečavanje otkaza. Jedan od glavnih izvora nezadovoljstva menadžmentom koji prijavljuju zaposleni je nedostatak feedback-a, podrške i pohvala, koji bi činili da se osećaju motivisano i cenjeno.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkaz i još tiše otpuštanje&nbsp;</h3>



Na Balkanu, odavno znana izreka “ne mogu malo da me plate koliko malo mogu da radim” dominira svetskim tržištem još od vremena korone. Trend poznat kao tihi otkaz (eng. quiet quitting) podrazumeva bavljenje samo neohodnim radnim zadacima bez entuzijazma i preuzimanja dodatnih odgovornosti, bez razmišljanja o svrsi i interesima tima.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="184" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg" alt="" class="wp-image-533" style="width:626px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1024x184.jpg 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-300x54.jpg 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-768x138.jpg 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1536x276.jpg 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-2048x369.jpg 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



<ul class="wp-block-list">
<li>15% zaposlenih potpuno je neaktivno na radnom mestu</li>



<li>62% se oseća veoma diskonektovano od radnih obaveza</li>



<li>23% tvrdi da je aktivno tokom radnog vremena</li>
</ul>



Slična je situacija i u komšiluku &#8211; u Hrvatskoj se trećina zaposlenih izjasnila da je pasivna na poslu, da ne učestvuje u osmišljavanju novih ideja i uopšte ne razmišlja o poboljšanju radnih procesa, dok svaki peti odbija čak brainstorming i grupne sastanke. Više od polovine ispitanih reklo je da nema inicijativu i čeka da im se zadaci delegiraju. Kao glavne razloge za ovakva ponašanja navode da im nije stalo do posla pa radne zadatke odrađuju bez emocija.&nbsp;



Podatak koji je iznenadio istraživače je da je više od polovine zaposlenih reklo da njihovi nadređeni nisu primetili promene u njihovom odnosu prema poslu, a tek 7% da im je menadžment stavio do znanja da primećuje šta se dešava.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="277" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png" alt="" class="wp-image-534" style="width:616px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1024x277.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-300x81.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-768x208.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-1536x415.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-cover-1-2048x553.png 2048w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Istraživanja pokazuju i da su menadžeri skloniji burnout-u, pa je pitanje da li zaista ne primećuju ili vas tiho otpuštaju (eng. quiet firing). Ne uvek svesno, mnogi menadžeri “tiho otpuštaju” tako što ne cene njihov trud, zanemaruju zaposlene, njihov razvoj i napredak, dok vremenom sami ne napuste kompaniju.&nbsp;



Kada zaposleni nema direkciju nad radnim prioritetima i dugoročne biznis i karijerne planove, nije motivisan i ne oseća povezanost sa projektom. Ne samo da je ovakvo vođstvo loše za pojedinca i odnose u kolektivu, ono nije produktivno za kompaniju.



<h3 class="wp-block-heading">Kako tihi otkazi utiču na kolektiv?</h3>



Moglo bi se zaključiti da većina radne snage pati od prezentizma &#8211; pojavljivanja na radnom mestu bez aktivnog doprinosa poslu. Ipak, opasniji oblik “nemešanja u svoj posao” je tzv. rezentizam &#8211; prezir prema poslu koji može imati ozbiljnije posledice po mentalno zdravlje.&nbsp;



Zaposleni najčešće praktikuju ovakva ponašanja, jer nisu u mogućnosti da pronađu novi posao ili su zastrašeni vestima o otpuštanjima, dok menadžerima uglavnom nedostaje organizacionih i veština komunikacije da se sa ovakvim problemima efikasno suoče.



Tihi otkaz, kao i otpuštanje, naizgled su odluka pojedinca, ali efekti ovakvog ponašanja u poslovnoj sferi, nepovoljno utiču na sve zaposlene, podrivaju njihovu motivaciju i produktivnost, narušavaju međuljudske odnose i uspeh.



Kada zaposleni više nisu posvećeni zajedničkim ciljevima, teže im je da sarađuju i međusobno se podržavaju, što sprečava kvalitetno donošenje odluka i rešavanje problema, a često dovodi i do lošeg upravljanja emocijama, te povećanih konflikata unutar i među timovima. Sve to stvara osećaj nepoverenja i razočarenja u kolektivu, kao i podrivanja organizacije, jer minira osećaj pripadnosti i zajedničke svrhe, koji su ključni za uspeh kompanije.



Smanjeni angažman „tiho odustalih“, neminovno prebacuje teret na one koji osećaju odgovornost za radne zadatke ili organizaciju, što dovodi do pojačanog stresa, izgaranja i osećaja ogorčenosti prema kolegama koje “zabušavaju”, pa je često neophodna <a href="https://www.selfnest.com/">psihološka podrška</a>.&nbsp;



Osim lošeg utiska i gubitka posla, ovakvi otkazi ne donose ništa osim nekome možda malo lične satisfakcije. Pre nego što nastavite da ne radite dok radite, ili date otkaz iz osvete, setite se da će budući regruteri verovatno pozvati vašeg bivšeg poslodavca.&nbsp;



Ne gradite karijeru na emocijama, savetuju psihoterapeuti. Pre nego iznenada napustite posao, ili mobing-ujete kolege, razmislite o stvarnim uzrocima svog nezadovoljstva, kako impulsivnim i toksičnim ponašanjima ne biste ugrozili dalju karijeru ili mentalno zdravlje. Razmotrite načine da unapredite odnose u svom timu uz pomoć <a href="https://www.selfnest.com/biznis-paketi">Selfnest benefita za kompanije</a>.



<h3 class="wp-block-heading">Tihi otkazi u prijateljstvu i ljubavi&nbsp;</h3>



Kao i mnogi društveni fenomeni, tihi otkaz prelio se iz poslovne u privatnu sferu naših života &#8211; prijateljske i partnerske odnose. Za razliku od iznenadnog nestajanja (eng. ghosting), toksičan trend tihog &#8220;otkazivanja&#8221; bliskih ljudi, podrazumeva postepeno isključivanje osobe iz ličnog života ili šireg kruga prijatelja.



Umesto otvorenog razgovara o izvorima frustracije i razlozima udaljavanja, neki ljudi biraju da se od prijatelja ili partnera distanciraju postepeno, što je bolno za sve uključene. Kada se partner/ka emotivno povuče ali ne raskida vezu, vreme je za evaluaciju odnosa. Ako ste u svojim odnosima primetili neke od simptoma, preporučljivo je da <a href="https://app.selfnest.com/register">porazgovarate sa psihoterapeutom</a>, kako biste što zdravije rešili probleme narušenog odnosa.



<figure class="wp-block-image aligncenter size-large is-resized"><img loading="lazy" decoding="async" width="1024" height="708" src="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png" alt="" class="wp-image-535" style="width:405px;height:auto" srcset="https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1024x708.png 1024w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-300x207.png 300w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-768x531.png 768w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2-1536x1062.png 1536w, https://wpql.selfnest.com/wp-content/uploads/2025/04/BP-Cover-2.png 1562w" sizes="auto, (max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>



Biti “zaglavljen/a” na poslu ili u vezi toksično je po mentalno zdravlje, jer stvara osećaj nesigurnosti, usamljenosti, zamora, ogorčenosti i dovodi do pada samopouzdanja.&nbsp;



Ne zaboravite, svi zaslužujemo odnose u kojima se osećamo vrednovano bilo da smo u ulozi zaposlenog, poslodavca, prijatelja ili partnera.

Swipe, match, burnout: cena moderne romantike

Povezani postovi

Swipe, match, burnout: cena moderne romantike

Muzika kao terapija: kako nas muzika povezuje sa sopstvenim emocijama?

Osvetnički i tihi otkaz: Posledica bunta ili nezadovoljstva?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“