Tokom novembra, meseca posvećenog svesti o muškom zdravlju, analiziramo kulturološke uticaje na mentalno zdravlje i stigmu koja ga prati.



 Mentalno zdravlje muškaraca je kompleksno pitanje koje zahteva otvoren dijalog, promene u kulturi i suzbijanje stigme kako bi se stvorilo okruženje u kojem muškarci mogu slobodno izraziti svoje emocije i potražiti pomoć bez straha od osude. 



Šokantna statistika: Na svakih 40 sekundi 1 osoba sebi oduzme život. Verovatnoća da će muškarac počiniti samoubistvo četiri puta je veća u odnosu na žene kao i verovatnoća da će umreti od alkohola ili zloupotrebe droga.



Ova zabrinjavajuća statistika ukazuje da muškarci ređe traže pomoć, a da se češće od&nbsp; žena okreću opasnim i nezdravim ponašanjima.



Zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanici simptomi su dubljeg problema. Zavisnost je mehanizam odbrane od velike boli koju nosimo u sebi. Sistem dodatno diskriminiše muškarce jer najčešće tretira isključivo zavisnost, bez razgovora o uzrocima njenog porekla.



Neprijatne emocije kojima ne dopuštamo da izađu neće nestati, ostaće da čuče duboko u nama dok ih zalivamo alkoholom. Ove emocije postaju trule jabuke, a znamo kako trula jabuka vremenom utiče na celu korpu voća.



Kroz vaspitanje i sport, muškarci se uče da vrednuju agresiju i moć, pa se depresija kod muškaraca često ispoljava kao razdražljovst ili bes. Anksiozna i depresivna stanja muškarac će radije lečiti u teretani nego se suočiti sa svojom ranjivošću.



Impulsivnost, koju češće srećemo kod muškaraca, dodatno povećava rizik od opasnih ponašanja. Sklonost ka brzom nepromišljenom reagovanju, sa neizrečenim bolnim emocijama, muškarce stavlja u veoma nepovoljan položaj.



Različita istraživanjima na temu mentalnog zdravlja muškaraca nesumnjivo pokazuju da je stigma ogromna prepreka za one kojima je potreban tretman.



Zajedničko svakoj stigmi je manjak razumevanja i izražen strah u društvu. U svetu, a naročito tradicionalnim kulturama, snaga se visoko vrednuje. Kako kultura bira požljne osobine i karakteristike po njima definiše i svoje kriterijume. Na ženi je da bude nežna, dok muškarac treba da bude snažan. Nežnost i snaga jesu vrline, štetno je insistiranje da svako ostane u svojoj stereotipnoj rodnoj ulozi po svaku cenu.&nbsp;



Ovo su samo neke od predrasuda koje se vezuju za one koje tradicionalno nazivamo &#8220;jači pol&#8221;:



<ol>
<li>Biti snažan &#8211; Uverenje da je svako iskazivanje emocija znak slabosti.</li>



<li>Biti samostalan &#8211; Ideja da je traženje pomoći za slabiće.</li>



<li>Biti dominantan &#8211; Očekivanje da &#8220;glava porodice&#8221; mora sve da drži pod kontrolom.</li>
</ol>



Sve ove osobine imaju svoju zdravu stranu, ali ono što je problematično je insistiranje na njihovoj rigidnosti. Snaga je pričati o izazovima kroz koje prolaziš. Tvoji problemi, bilo da su u pitanju fizičke, poslovne, finansijske ili lične prirode, ne znače da manje vrediš kao muškarac. Naprotiv, snaga i hrabrost leže upravo u svesti da ti je pomoć potrebna.







<a href="https://www.selfnest.com/blog/psihoterapija/online-psihoterapija-i-njene-prednosti">Online ili chat terapija</a> omogućava svima da pomoć potraže anonimno što i muškarcima olakšava da dobiju neophodnu pomoć i podršku bez straha od osude.



 Toksična muškost



Uvreženo mišljenje da muškarac mora biti jak da sam rešava svoje probleme ima toksičan efekat na njegovo lično zdravlje, a samim tim i njegovu okolinu. Naučen da ćuti i trpi, da ne plače kao devojčica, da stisne zube i muški se izbori sa svakim izazovom, muškarac osećanja posmatra kao slabost i retko traži pomoć, čak i kad mu je neophodna.



U našoj kulturi popularne izreke jasno oslikavaju ulogu stereotipnog muškarca kao snažnog i superiornog:



<ul>
<li>Prvo pa muško!</li>



<li>Pije k’o brat.</li>



<li>To je bilo baš momački.</li>



<li>Ti si ćer’o tatin sin.&nbsp;</li>



<li>Izdrži muški!</li>
</ul>



 U svakodnevnom govoru može se primetiti da se slabost, strah i emocije povezuju isključivo sa ženskim rodom. Tokstična muškost kao pojam objedinjuje očekivanja društva o načinu na koji muškarci treba da se ponašaju, a koji nije zdrav ni za njih ni za okolinu. Muškarci, razgovarajte sa prijateljima &#8211; Žene to stalno rade – otvoreno pričaju sa prijateljicama o svojim problemima, razmenjuju iskustva i podržavaju jedna drugu. Ako kafa sa prijateljicom ne pomaže, pomoć će potražiti kod psihoterapeuta. Kada razgovaramo shvatamo da nismo sami, da verovatno imamo više opcija da sebi pomognemo i tako budemo bolji partneri, prijatelji, ljudi. 



Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/person-in-black-pants-and-black-shoes-sitting-on-brown-wooden-chair-4101143/">cottonbro studio</a>.

Zašto muškarci (ne bi trebalo da) ćute?

Preterano udovoljavanje drugima donosi nam štetu. Ako ste i vi “people pleaser”, možda će vam pomoći saznanje da tako štetite i onima kojima se beskrajno trudite da udovoljite. Naizgled je super imati takvog kolegu na poslu ili biti “najljubaznija” osoba u kolektivu, ali na duže staze preterano udovoljavanje drugima šteti dinamici odnosa, ljudima pojedinačno i efikasnosti posla.



People pleaser je engleski izraz koji se odomaćio u našem govoru, a predstavlja osobu koja ima snažnu želju da udovolji svima uprkos sopstvenim potrebama. Davanje prioriteta potrebama i željama drugih sa namerom da bude prihvaćena.



“Biću toliko ljubazan da nećeš moći da me ne voliš.”



Verujem da znate barem jednu osobu u svojoj okolini koja odbacuje svoje potrebe da bi zadovoljila potrebe svih ostalih. Ako prestane da ugađa drugima, misli da će je svi napustiti, da će biti nezaštićena i nevoljena. Možda se plaši neuspeha, da će razočarati ili izgubiti druge ljude ako prestane da im ugađa. &#8220;People pleasing&#8221; može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, posebno na radnom mestu.



Stalna želja za udovoljavanjem drugima postepeno dovodi do formiranja nerealnih očekivanja prema sebi. &#8220;People pleaser&#8221; stremi savršenstvu kako bi udovoljio svima. Nažalost, postavljanje nerealnih standarda postaje zamka, jer teškoće u ispunjavanju tih standarda stvaraju osećaj neuspeha i intenzivan unutrašnji pritisak.



Karakteristike osobe koja previše udovoljava :



<ul>
<li>Nisko samopoštovanje i samopouzdanje</li>



<li>Stavljanje tuđih potreba ispred sopstvenih</li>



<li>Anksioznost po pitanju tuđeg mišljenja</li>



<li>Izbegavanje konflikta i neslaganja</li>



<li>Nemogućnost da se postave granice i kaže ne</li>



<li>Ukoliko se granica postavi sledi osećaj krivice</li>



<li>Osećaj lične vrednosti se crpi iz odnosa sa ljudima</li>



<li>Ulaganje energije da se dopadne svima, bez obzira da li su ti ljudi važni ili ne</li>



<li>Konstantna potraga za potvrdom da je sve u redu</li>



<li>Izvinjava se i kada nije potrebno izvinjenje</li>



<li>Preuzima krivicu i kada nije kriv</li>



<li>Ne deli osećanja i mišljenje sa drugima</li>



<li>Uvek se slažu sa svima bez obzira na lične stavove</li>



<li>Ličnost im se blago prilagođava u zavisnosti od društva u kom se nalaze</li>
</ul>



Nesigurnost ovakvu osobu sprečava da izrazi svoje mišljenje i stavove.&nbsp;



Traženje odobrenja i potvrde od strane drugih daje sigurnost da je važna ljudima oko sebe. Tek ako se dopada drugima, može da se opusti i dopusti da i sama sebe voli.



Da bi bili sigurni da su svi srećni, sukobi se izbegavaju jer predstavljaju opasnost da će nas drugi manje voleti. Ali uz izbegavanje konflikta idu i bele laži. Umesto da kažete celu istinu, biće vam servirana izmenjena verzija kako ničija osećanja ne bi bila povređena. Na radnom mestu će izbegavati da se suprotstave kolegama čak i kada posao vidno ispašta.



People pleaser-i su prijatne osobe koje se (pre)lako uklope u svaki kolektiv. Međutim, iako ne uvek svesno, ljudi prepoznaju neautentična ponašanja što stvara nelagodu kod kolega. To je onaj osećaj da je nešto višak, ali ne znamo da verbalizujemo šta.



Onaj ko udovoljava drugima neće biti svestan da ipak ima još jednu nameru, odnosno očekivanje: ako je fin prema svima, očekuje da svi budu fini prema njemu. Nasuprot prijatnosti, na poslu će često zamerati kolegama, jer malo ko može da ispuni tako visoke strandarde.



Ljudi oko ovakve osobe lako se naviknu na tretman udovoljavanja, pa je bez loše namere i nesvesno mogu iskoristiti.



Međutim ima i onih manje dobronamernih kojima je osoba koja preterano udovoljava poput plena. Narcističke osobe će se rado okoristiti o nesigurnosti onog ko udovoljava.



Zbog čega ova osobina nikako nije poželjna na poslu:



<ul>
<li>Udovoljavanje zahteva mnogo energije, pa osoba može brzo sagoreti.</li>



<li>Udovoljavanje nije autentična reakcija, već želja da se dopadnemo drugima, a koji se mogu osećati neprijatno bez svesti šta je ono što im stvara nelagodu.</li>



<li>Iz želje da urade sve za svakoga, drugi se mogu osetiti ugroženo jer su njihove sposobnosti da izvrše zadatke samostalno otpisane.</li>



<li>Poslovni zadaci trpe, jer onaj ko udovoljava na prvo mesto stavlja potrebu da bude voljen, što ostavlja malo vremena za zaista kvalitetno obavljanje poslovnih zadataka.</li>



<li>Na ovu osobu je teško osloniti se, jer će stavove prilagoditi većini.&nbsp;</li>



<li>Teško procenjuje vreme neophodno za posao. Preuzeće na sebe sve što joj date bez obzira da li može da postigne ili ne. Posao neće biti odrađen i svi će biti frustrirani.</li>



<li>Ne preuzima inicijativu, jer deljenje inovativnih ideja smatra rizičnim. To je&nbsp; nepoznat teren na kome ne zna da li će nekog uvrediti.</li>



<li>Kontradiktorno, ali upravo ove osobe ne poznaju granice drugih. Učiniće sve za vas pre nego što ste i pomislil da vam nešto treba. A to može biti veoma preplavljujuće za ljude u okruženju.</li>
</ul>



Kako sprečiti dalje izgaranje?



<ul>
<li>Naučite svoje vrednosti i pronađite snagu u sebi, bez potrebe za spoljnim potvrđivanjem. Razvijajte samosvest tako što ćete obraćati pažnju na sopstvena osećanja i šta ih pokreće. Kada uspete da prepoznate osećanja, daljom analizom pronaćićete i svoje potrebe, a onda ćete znati i kako zdravo da na njih odgovorite.</li>



<li>Veštine postavljanja granica su nešto što učimo tokom celog života. One nas štite, ali isto tako poštujući tuđe granice čuvamo i sebe.&nbsp; Sačuvajte energiju i brinite o sopstvenom blagostanju, drugi će vam se obratiti za pomoć kada im bude potrebna.</li>



<li>Umeti reći NE je pola zdravlja. Koliko god se ova reč možda činila grubom, na ovaj način ostajete fer prema sebi i drugima.&nbsp;</li>
</ul>



Biti ljubazan prema drugima je plemenito, ali preterano udovoljavanje može dovesti do ozbiljnih posledica po mentalno zdravlje i posao. Naučiti postaviti granice, brinuti o sopstvenim potrebama i raditi na samopouzdanju ključni su koraci da bi se izbeglo izgaranje i očuvala efikasnost na radnom mestu.



Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/woman-in-red-sweater-leaning-on-white-table-3783725/">Andrea Piacquadio</a>

Zašto people pleaser brzo izgara na poslu?

Svi smo se nekada oraspoložili kupovinom, častili sebe novim komadom odeće ili jednostavno kupovinom odvratili pažnju sa svakodnevih problema.&nbsp;



Možda se time i ne bismo opterećivali kada bi bilo lakše kontrolisati trošenje u vremenu snažnih marketinških trikova, popusta, akcija i kartica koji podržavaju naše hirove. Ako vas je do sada planiranje odlaska u (tržni?) centar sprečavalo češće da kupujete, na online prodavnice omogućavaju nam da kupujemo 24/7. Muka koju danas delimo svi.



Kada želja za novim stvarima preraste u potrebu, a nekontrolisane i nametljive misli ne napuštaju našu glavu, imamo problem.



Kompulzivna kupovina, poznata i kao oniomanija, predstavlja&nbsp; poremećaj koji utiče na 2 do 8% odrasle populacije u SAD, pri čemu oko 90% obolelih čine žene. Dijagnostički priručnici svrstavaju kompulzivnu kupovinu u poremećaj kontrole impulsa.&nbsp;



Ovaj poremećaj najčešće se javlja u kasnim tinejdžerskim ili ranim dvadesetim godinama, a karakteriše ga hroničnost i česta povezanost sa drugim psihijatrijskim komorbiditetima, poput poremećaja raspoloženja, anksioznosti, zloupotrebe supstanci,&nbsp; poremećaja ishrane, kao i poremećaja ličnosti.&nbsp;



Jedan od faktora koji doprinosi kompulzivnoj kupovini su porodični uticaji. Naša veza s novcem često je oblikovana porodičnim iskustvima, kao što je primer mog dede koji je celog života štedeo zbog nemaštine u kojoj je odrastao. Ovi uticaji ostavljaju dubok trag na naše potrošačke navike. Balkan je, tokom svoje istorije,&nbsp; prošao kroz različite ekonomske uključujući ratove i tranziciju iz socijalizma u kapitalizam što u mnogome utiče na percepciju vrednosti novca, sigurnosti i potrebe za potrošnjom. Strah od nemaštine u nama može probuditi dva naizgled suprotna mehanizma, štednju do granica odricanja od svih želja koje ne spadaju u osnovne potrebe i panična kupovina i skladištenje stvari. Kao na primer moja baka koja ima zalihe ulja i brašna još od karantina.



Marketinški trikovi takođe igraju važnu ulogu u podržavanju kompulzivne kupovine.&nbsp;



<ul>
<li>Samo 999,99 dinara.</li>



<li>Akcija samo danas!</li>



<li>Ograničene zalihe!</li>
</ul>



Strah od propuštanja prilika i ograničena dostupnost proizvoda često nas navode na impulsivno trošenje, čime marketinški stručnjaci manipulišu našim psihološkim reakcijama.&nbsp;



Kupovina postaje bekstvo od svakodnevnih problema i izvor privremenog zadovoljstva koje odvraća pažnju od stvarnosti. Važno je prepoznati kada kupovina postaje mehanizam odbrane i razvijati strategije emocionalne regulacije.



Osećaj zadovoljstva tokom kupovine povezan je sa centrom za nagrade u mozgu. Kada je izložen nagrađujućem stimulusu, mozak odgovara tako što povećava otpuštanje neurotransmitera dopamina, koji je ključan za stvaranje osećaja zadovoljstva i motivacije. Ovaj neurološki mehanizam odgovoran je za razvoj zavisnosti. Zavisnost, bilo da je reč o drogama, alkoholu, kupovini ili drugim aktivnostima, deli isti centar za nagrade u mozgu.



Iako postoje različiti terapeutski pristupi problemu kompulzivne kupovine, neki od korisnih ciljeva psihoterapijskog rada u ovom slučaju bi mogli biti:



<ul>
<li>Razdvojiti želju za kupovinom od želje za konkretnim predmetom &#8211; Klijent se uči kako da podstakne zdrav unutrašnji razgovor, postavljajući sebi pitanja: Da li mi ovo zaista treba? Da li sam ovo želeo i pre nego što sam video akciju? Psihoterapeut predložiće klijentu da potraži podršku najbližih tako što će ih direktno pitati za savet o proizvodu koji razmatra da kupi.  </li>



<li>Razvijanje kritičkog mišljenja &#8211; Aktivno postavljanje pitanja, analiza informacija i sagledavanje različitih perspektiva. Praksa postavljanja pitanja &#8220;zašto&#8221;, evaluacija izvora informacija i otvorenost prema različitim gledištima mogu unaprediti kritičko razmišljanje. </li>



<li>Učenje novih strategija emocionalne regulacije &#8211; Pronalazak zdravijih odgovora na uznemirenost koja se prikriva kupovinom. Kao što su postavljanje granica, fizička aktivnost, pronalazak hobija, učenje tehnika disanja. </li>



<li>Otkrivanje potrebe koja stoji iza zavisnosti &#8211; Zavisnost nikada nije izolovan problem nego odgovor na potisnutu potrebu.</li>
</ul>



I za kraj, da li je dobro da zadovoljstvo tražimo u kupovini?



Sve je stvar prave mere. Iako omogućava samo privremeni beg od problema, činjenica je da kupovina nečeg lepog podiže raspoloženje. Ne moramo uvek da se borimo i suočavamo. Nekada je taj kratki beg način da budemo nežni prema sebi.&nbsp;



Ipak, zadržite svest o tome da trenutno zadovoljstvo kupovinom ne donosi trajnu sreću i može rezultirati stvaranjem stresa, potrebe za ponovnom kupovinom, a možda i razvojem zavisnosti od kupovine.



Photo by <a href="https://www.pexels.com/photo/person-holding-shopping-bag-346748/">Porapak Apichodilok </a>

Zašto muškarci (ne bi trebalo da) ćute?

Povezani postovi

Zašto people pleaser brzo izgara na poslu?

Kada terapija kupovinom uzme maha

Zašto muškarci (ne bi trebalo da) ćute?

Selfnest newsletter

“Ja nisam ono što mi se dogodilo! Ja sam ono što biram da postanem.“